Индонезија

Републик Индонесиа Република Индонезија
Застава Грб
Гесло: "Бхиннека Тунггал Ика" (Стари јавански језик) (сх. "Јединство у различитости" Национална идеологија: Панкасила)
Химна: "Индонесиа Раyа"
Главни град	Џакарта Нусантара (будући)
Службени језици	Индонежански
Независност  од Низоземске
• проглашена	17. аугуста 1945.
• призната	27. децембра 1949.
Површина
• Укупно	1.910.931 км2 (14.)
• Воде (%)	4,85
Становништво
• Попис из 2020.	270.203.917 (4.)
• Густоћа	141.5 /км2
ХДИ (2022.)	▲ 0.718 висок (112.)
Валута	рупија
Временска зона	+7 до +9
Позивни број	+62
ИСО 3166 код	ИД
Веб-домена	.ид

Индонезија (ид. Индонесиа), или званично Република Индонезија (ид. Републик Индонесиа) пространа држава је у југоисточној Азији и дјеломично у Оцеанији, чији је главни главни град Џакарта. Заузима већи дио Малајског архипелага, највећег свјетског архипелага. На отоку Борнео има копнену границу с Малезијом, на Тимору с Источним Тимором и на Новој Гвинеји с Папуом Новом Гвинејом.

Териториј Индонезије састоји се од око 18.000 отока од којих је око 6.000 насељених. Међу највећима су, уз већ споменуте Борнео и Нову Гвинеју још и Јава (на којој живи више од половице укупног становништва), Суматра, Целебес (Сулавеси), Борнео (Калимантан) и Нова Гвинеја (западни део). Оток Бали, иако се не убраја у највеће, познат је као туристичко одредиште.

Становништво Индонезије дијели се на бројне етничке скупине. Индонезијски језик је материњи за релативно мали број становника, али је у широкој употреби као универзални други језик. Најзаступљенија религија је Ислам којем припада 88% становника (Индонезија је најмногољуднија земља с муслиманском већином). Присутни су и кршћанство, хиндуизам и будизам.

По броју становника (251.160.124, процена из 2013), Индонезија је четврта највећа држава на свету. Чланица је: УН, Асоцијације нација Југоисточне Азије.

Индонезијско господарство се у посљедње вријеме опоравља од посљедица азијске финанцијске кризе из 1998. Држава још увијек игра значајну, иако све мању, улогу у господарству. БДП по глави становника (по паритету куповне моћи) износи око 3200 УСД, са стопом раста од 4,8% годишње у 2004.

Индонезија је била једна од земаља најтеже погођених потресом и тсунамијем 26. просинца 2004. На сјеверу Суматре, у покрајини Ацех погинуло је најмање 220.000 људи.

Хисторија

Сматра се да су индонезијски бродови провили до источне обале Африке још у првом веку нове ере.

Фосили и остаци оруђа показују да је Индонезијски арцхипелаг био насељен врстом Хомо ерецтус, популарно познатом као "Јавански човек", од око 1,5 милиона година, до пре 35,000 година. Хомо сапиенс је досегао до овог региона пре око 45.000 година. Године 2011. су откривени докази у суседном Источном Тимору да су пре око 42.000 година ти рани становници хватали и конзумирали велики број риба из дубоког мора попут туне, и да су поседовали технологију неопходну за прелаз преко океана за долазак до Аустралије и других острва.

Аустронезијски народи, који сачињавају већину данашње популације, мигрирали су до југоисточне Азије са Тајвана. Они су стигли до Индонезије око 2000. п.н.е, и раширили су се дуж архипелага, потискујући домородачке Меланезијске народе до крајње источних региона. Идеални пољопривредни услови, и овладавање техником узгоја пиринча још у осмом веку пре нове ере, омогућило је селима, варошима, и малим краљевствима да просперирају до првог века нове ере. Индонезијска стратешка поморска позиција погодовала је развоју међуострвске и међународне трговине, укључујући везе са краљевсвима Индије и Кине, које ус успостављене неколико векова пре нове ере. Од тог доба је трговина фундаментално обликовала Индонезијску историју.

Историја Индонезије почиње око 2500. п. н. е. када на Јави и Суматри настаје више држава подстакнутих трговинском разменом. Од 1511. године почиње колонијално раздобље индонезијске историје када је заузимају Португалци, а нешто касније Енглези и Холанђани. Колонијално раздобље престаје завршетком Другог светског рата 1945. године када су Индонежани прогласили независност, а Сукарно постао први председник. Његов наследник, бивши генерал Сухарто, обележио је новију историју зауставивши привредно пропадање.

Влада

Први председник - Сукарно

Индонезија је од 2004. вишестраначка унитарна председничка република. Председник државе је врховни заповедник војске и сам бира савет министара (владу). Мандат му траје 5 година, а може га једном поновити.

Дводомни парламент (Народна консултативна скупштина, Мајелис Пермусyаwаратан Ракyат) састоји се из народне и регионалне скупштине. Народна скупштина има 550 посланика и одговорна је за доношење закона. Регионална скупштина са 128 посланика бави су регионалним питањима.

Географија

Индонезија се налази у Малајском архипелагу, највећем архипелагу на свету, између Индокине и Аустралије, и између Индијског и Тихог океана

Положај

Обала код Ломбока

Вулкан Бромо на источној Јави

Екваторијални архипелаг Индонезије је и по површини и по становништву највећа држава Југоисточне Азије, највећа острвска држава света, и са око 225 милиона становника четрврта најбројнија нација света. Територија Индонезије се састоји из 17.508 острва, од којих је 6000 насељено. У правцу север-југ Индонезија се протеже од 6° сгш до 11° јгш, што је растојање од 1875 киломатара. У правцу исток-запад протеже се од 95° до 141° игд, дужином од преко 5000 киломатара.

Северно од Индонезије налазе се Малезија, Сингапур, Филипини и Палау, источно је Папуа Нова Гвинеја и Источни Тимор, јужно је Аустралија, док је Индијски океан јужно и западно од Индонезије. Од Малајског полуострва (на коме су западни део Малезије и Сингапур) Индонезију дели мореуз Малака. Од Филипина је дели Целебеско море.

Јаванско море је смештено у средини архипелага, и на југу је мореузима Сунда и Ломбок повезано са Индијским океаном. Друга већа унутрашња мора Индонезије су Флореско море и Банда море. Индонезијски део острва Нова Гвинеја на северу излази на Пацифик, док је на југу Арафурско море и Тиморско море на југозападу.

Индонезији припадају Велика (изузев северног дела Борнеа) и Мала Сундска острва (изузев Источног Тимора), као и Молучка острва. НЈој припада и западна половина острва Нова Гвинеја (провинције Папуа и Западна Папуа која је пре имала име Иријан Џаја). Стога, Индонезија се не налази само у Азији, већ и у Океанији.

Геологија

Положај Индонезије на спојевима пацифичке, евроазијске и аустралијске тектонске плоче, узрок је постојања великог броја вулкана и честих земљотреса. Индонезија има најмање 150 активних вулкана, од којих су Кракатау и Тамбора чувени по својим ерупцијама из 19. века. Скорашње природне катастрофе које су задесиле овај архипелаг су цунами из 2004. који је усмртио 167.736 људи на северној Суматри, и земљотрес у Јогјакарти 2006. Вулкански пепео је веома плодан, тако да доприноси густој насељености острва Јаве и Балија.

Највиши врх Индонезије је Пунчак Џаја на Новој Гвинеји (4.884 метара).

Клима

• 
  Климатски дијаграм Медан (Суматра)
• 
  Климатски дијаграм Сурабаја (Јава)
• 
  Климатски дијаграм Макасар (Целебес)

Индонезија је једно од најзначајнијих светских подручја џунгле. На Борнеу, Суматри, Западној Јави, Папуи, Молучким острвима и Целебесу влада влажна тропска клима без сушних раздобља. Температуре се током године мало мењају и у просеку су између 25 °Ц и 27 °Ц. Релативна влажност ваздуха је око 90 %. Годишња количина падавина је између 2000 мм и 4000 мм.

У већем делу Јаве и на Малим Сундским острвима клима је монсунска. Већином високе температуре у овој зони могу у року од 24 сата да падну за 6 °Ц до 12 °Ц. Монсун са североистока (зимски монсун, децембар до марта) доноси са собом суво време. Југозападни монсун (јун до септембра) доноси влажност са мора и доводи до честих киша. Оваква клима погодује такозваним монсунским шумама.

Биљни и животињски свет

Угрожена врста орангутана са Суматре

Воласова линија, која пролази између Балија и Јаве или Ломбока, а северно између Борнеа и Целебеса, дели флору и фауну на азијске и аустралијске врсте. Ова линија је добила име по енглеском природњаку Алфреду Воласу, који је на својим путовањима 1854—1862. утврдио да се одређене азијске животињске врсте (слонови, тигрови, тапири, орангутани) могу наћи на Суматри, Јави и Балију, али да их нема на Целебесу, Молучким острвима и Малим Сундским острвима.

У приобалним морима Индонезије, између Малезије, Филипина, Нове Гвинеје и северне Аустралије, живи 75% светских врста корала. Ту је и 3000 врста рибе, делфини, раже, корњаче, китови итд.

Административна подела

Република Индонезија је подељена на 33 провинције. Пет провинција имају посебан статус.

Суматра

• Аћех
• Северна Суматра
• Западна Суматра
• Бенгкулу
• Ријау
• Џамби
• Јужна Суматра
• Лампунг
• Острва Ријау
• Бангка Белитунг

Јава

• Бантен
• Џакарта
• Западна Јава
• Централна Јава
• Јогјакарта
• Источна Јава

Мали Сунди

• Бали
• Западна Нуса Тенгара
• Источна Нуса Тенгара

Калимантан

• Западни Калимантан
• Централни Калимантан
• Јужни Калимантан
• Источни Калимантан
• Северни Калимантан

Сулавеси

• Северни Сулавеси
• Горонтало
• Централни Сулавеси
• Западни Сулавеси
• Јужни Сулавеси
• Југоисточни Сулавеси

Молуци

• Северни Молуци
• Молуци

Нова Гвинеја

• Западна Папуа
• Папуа

Провинције Индонезије

Привреда

Узгајање пиринча на терасама

Индонезија је друга по величини земља по извозу земног гаса. Главне пољопривредне културе су пиринач, чај, зачини итд. Од укупне површине Индонезије само је 12% обрадиво.

Становништво

Индонезија је по броју становника 4. земља у свету и највећа исламска земља. Само у периоду између 1997 и 2000 број становника се увећао за 10 милиона. Индонежани већином припадају малајској групи народа и деле се на преко 300 етничких група, који говоре око 500 различитих језика, и дијалеката (акцената). Због тога је уведен један званичан језик, који је свима разумљив (Индонежански језик).

Становништво је неравномерно распоређено. Острво Јава заузима само 7% површине Индонезије, а на њему живи преко 60% становништва Индонезије, док на Иријан Џаји живи само 1% становништава Индонезије.

Индонезија има 5 милионских градова. Највећи је главни град Џакарта, а затим градови: Бандунг, Сурабаја, Медан, Семаранг.

Религија

Индонежани су углавном муслимани (88%). Од њих, највећи део припада сунитској подгрупи, док шиита има око 100.000. Многи Индонежани поштују синкретистичке облике ислама.

Са преко 191 милион исламских верника, Индонезија је држава са највећим муслиманским становништвом у свету. I поред тога ислам није државна религија. По државној идеологији („панкасила“) сви грађани се морају определити за једну од пет светских вера: ислам, католичанство, јеванђелизам (протестантизам), хиндуизам или будизам (признат је још и конфучијанизам). Неке етничке групе у Индонезији се изјашњавају као муслимани, а у стварности прктикују анимизам. Двадесеттри милиона Индонежана су хришћани, што чини 9% становништва (6% протестаната и 3% католика). За ове вернике такође важи да неки од њих практикују анимизам. Већина католика живи на Молучким острвима и Малим Сундским острвима (Флорес, западни Тимор), где се хришћанство појавило у 16. и 17. веку. Протестанти живе на северу Суматре и Целебеса. Велики број хришћана живи и у великм градовима Суматре и Јаве.

Сукоби између муслимана и хришћана 1999. изазвали су више од 10.000 жртава.

На западној Новој Гвинеји присутна су анимистичко-хришћанска веровања. Многи Индонежани поштују култ предака и верују у духове, иако су номинално муслимани, хришћани или будисти.

Хиндуисти чине 1,8% становништва (Бали, Ломбок), а 1% су будисти (највише их припада кинеској мањини).

Етничке групе

По попису из 2001. у Индонезији живи преко 300 етничких група, од којих су већина малајског порекла. Највећи народи међу њима су:

Јаванци (41,7 %), Сунди (15,4 %), Малајци (3,4 %), Мадурци (3,3 %), Батак (3,0 %), Минангкабау (2,7 %), Бетави (2,5 %), Бугис (2,5 %), Бантенези (2,1 %), Банџареси (1,7 %), Балинежани (1,5 %), Сасак (1,3 %), Макасареси (1,0 %) други.

Народи малајског порекла чине већину на Суматри, Јави, Целебесу, Балију, а досељавањем су постали већина на Борнеу. На истоку земље живи мешавина домородаца Меланежана и дошљака Малајаца.

Најбројнији народ Индонезије су Јаванци који доминирају у њеном политичком животу. Острво Јава је пренасељено (око 1.000 становника по километру квадратном), па држава спроводи политику пресељавања становништва на Борнео и Целебес. Ово је довело до сукоба са домаћим становништвом у неким случајевима.

У Индонезији живи 7,89 милиона људи кинеског порекла, већином на острву Јава. Већина их је овамо стигла у време холандске колонијалне власти. Они се традиционално баве трговином и занатством и представљају богатији слој друштва. После остварења независности Индонезије, права Кинеза су ограничавана, а касније се сматрало да су комунисти. Председник Сухарто је 1967. кренуо у реализацију политике „решавања кинеског питања“ (прибуми), када је забранио кинеске школе, књиге, писмо, имена и већину облика културе. Политика дискриминације Кинеза је званично укинута указом председника Јусуфа Хабибија 1998.

Језици

Званични национални језик је индонежански. Користи се у школама, политичком животу, економији, трговини, медијима. Скоро сви Индонежани разумеју овај језик. Индонежански језик је веома сличан малајском језику. Промовисали су га националисти 1920их, а постао је званичан стицањем независности 1945. Већина Индонежана говори и неке од стотина локалних језика. Међу њима је најзначајнији јавански, као језик највеће и најутицајније етничке групе.

На западној Новој Гвинеји, регији са свега 2,7 милиона становника, говори се више од 500 домородачких папуанских и аустронезијских језика.

Социјална структура

Преко 27 % становништва живи у сиромаштву, при чему постоје велике регионалне разилке. На Јави, главном популационом средишту, број сиромашних је 23 %, док је тај број у провинцијама на истоку до 44 %.

Сиротињска насеља су карактеристична за велике градове попут Џакарте. На Јави живи 1,7 милиона деце бескућника. Распрострањено сиромаштво ствара услове за појаву радикалних исламистичких покрета.

Густина становништва

Густина становништва на индонезијским острвима је веома разнолика, па чак и у оквиру истог острва. Док је у Западној Папуи и Молучким острвима густина становништва до 30 особа по километру квадратном, на Борнеу 10–100, на Суматри 30–300, на Јави живи и до 1000 становника по километру квадратном (провинције Џакарта, Јогјакарта). Јава је овако густо насељена због плодног земљишта. Влада спроводи политику планске миграције становништва у мало насељене области.

Литература

• Фриенд, Т. (2003). Индонесиан Дестиниес. Харвард Университy Пресс. ИСБН 0-674-01137-6. 
• Рицклефс, M. C. (1991). А Хисторy оф Модерн Индонесиа синце ц.1300, Сецонд Едитион. МацМиллан. ИСБН 0-333-57689-6. 
• Сцхwарз, А. (1994). А Натион ин Wаитинг: Индонесиа ин тхе 1990с. Wествиеw Пресс. ИСБН 1-86373-635-2. 
• Таyлор, Јеан Гелман (2003). Индонесиа: Пеоплес анд Хисториес. Неw Хавен анд Лондон: Yале Университy Пресс. ИСБН 0-300-10518-5. 
• Вицкерс, Адриан (2005). А Хисторy оф Модерн Индонесиа. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-54262-6. 
• Рицклефс, Мерле Цалвин. (2001). А Хисторy оф Модерн Индонесиа синце ц. 1200. Станфорд Университy Пресс. ИСБН 0-8047-44793. 
• Ллоyд, Граyсон Ј; Смитх Сханнон L.. Индонесиа Тодаy: Цхалленгес оф Хисторy. Сингапоре: Институте оф Соутхеаст Асиан Студиес. ИСБН 0-7425-1761-6. 

• „Индонезия”. Индонезия. 10. М.. 1972. пп. 539—556. 
• Всемирная история. 2. М.. 1956. стр. 588—590. 
• Всемирная история. 3. М.. 1957. стр. 564—566. 
• Всемирная история. 4. М.. 1958. стр. 650—658. 
• Всемирная история. 5. М.. 1958. стр. 326—345. 
• Всемирная история. 7. М.. 1960. стр. 374—380. 
• Всемирная история. 8. М.. 1961. стр. 444—448. 
• Всемирная история. 9. М.. 1962. стр. 131—135, 261—263, 459—460. 
• Всемирная история. 10. М.. 1965. стр. 167—171, 515—519. 
• Забродская, Мария Павловна, Шарец Д. С. (1961). Природа Индонезии. М.. стр. 76. 
• Бандиленко, Геннадий Георгиевич, Гневушева, Елизавета Ивановна, Деопик, Дега Витальевич, Цыганов, Владилен Александрович (1992—1993). История Индонезии (в трёх частях). М.. 
• Демин Л. М., Другов А. Ю, Чуфрин Г. И. (1987). Индонезия. Закономерности, тенденции, перспективы развития. М.. 
• Другов А. Ю. Индонезия: Курс страноведения.— М.: Восточный Университет, 2005.
• Погадаев, Виктор (2013). Индонезия: Краткий справочник. М.: Ключ-С. стр. 248. ИСБН 978-5-93136-203-8. 

Вањске везе

Индонезија на Wикимедијиној остави

Влада

• Говернмент оф Индонесиа Архивирано 2012-02-17 на Wаyбацк Мацхине-у
• Министер оф Тхе Стате Сецретарy (id)
• Статистицс Центер
• Цхиеф оф Стате анд Цабинет Мемберс Архивирано 2014-10-12 на Wаyбацк Мацхине-у

Опште информације

• Индонесиа ентрy ат Тхе Wорлд Фацтбоок
• Индонесиа Архивирано 2009-04-26 на Wаyбацк Мацхине-у фром УЦБ Либрариес ГовПубс
• Индонезија на Пројекту Опен Дирецторy
• Индонесиа профиле фром тхе ББЦ Неwс
• Индонесиа ат Енцyцлопæдиа Британница
• Wикимедиа Атлас оф Индонесиа
• Оффициал Сите оф Индонесиан Тоурисм
• Кеy Девелопмент Форецастс фор Индонесиа фром Интернатионал Футурес