Пређи на садржај

Андаманско море

С Википедије, слободне енциклопедије
Андаманско море
Локација Андаманског мора у Индијском океану[1][2][3]
Земље басена
  • India
  • Indonesia
  • Malaysia
  • Myanmar
  • Thailand
Макс. дужина1.202 km (747 mi) km
Макс. ширина647 km (402 mi) km
Површина797.000 km2 (307.700 sq mi) km2
Прос. дубина1.096 m (3.596 ft) m
Макс. дубина4.198 m (13.773 ft) m
Запремина660.000 km3 (158.000 cu mi) km3
Водена површина на Викимедијиној остави

Андаманско море је део Индијског океана југоисточно од Бенгалског залива, јужно од Мјанмара, западно од Тајланда, источно од Андаманских острва и Никобарских острва, и северно од Суматре и Малајског пролаза.[4] Дуго је 1.200 km у правцу север-југ, широко 650 km и има површину од 797.700 km². Има просечну дубину од 870 метра, а максимална дубина му је 3.777 метара.

Просечна температура површинског слоја воде у фебруару 26-28°, а у августу преко 28°. Сланост се колеба од 20‰ на северу, до 34‰ на југозападу. Амплитуда морских мена 4,7—6 метара. Главна лука је Рангун.

Географија

[уреди | уреди извор]

Локација

[уреди | уреди извор]

Андаманско море, које се простире на 92°И до 100°И и 4 °C до 20 °C, заузима веома значајан положај у Индијском океану, али је дуго остало неистражено. Јужно од Мјанмара, западно од Тајланда и северно од Индонезије, ово море је одвојено од Бенгалског залива Андаманским и Никобарским острвима и повезаним ланцем морских планина дуж границе Индо-Бурманске плоче. [Strait of Malacca[|Малачки мореуз]] (између Малајског полуострва и Суматре) чини јужни излаз из басена, који је широк 3 km и дубок 37 m.

Опсег

[уреди | уреди извор]

Међународна хидрографска организација дефинише границе „Андаманског или Бурмског мора“ на следећи начин:[5]‍:p.21

На југозападу. Линија која иде од „Оедјонг Раја“ [„Ујунг Раја“ или „Појнт Раја“] (5° 32′ N 95° 12′ E / 5.533° С; 95.200° И / 5.533; 95.200) на Суматри до Поелое Брас (Бреуех) и даље кроз западна острва Никобарске групе до Санди Појнтa на Малом Андаманском острву, на такав начин да све уске воде припадају Бурмском мору.

На северозападу. Источна граница Бенгалског залива [линија која иде од ртa Неграјс (16°03' С) у Бурми [Мјанмар] кроз већа острва Андаманске групе, на такав начин да све уске воде између острва леже до источно од линије и искључени су из Бенгалског залива, све до тачке на Малом Андаманском острву на географској ширини 10°48'С, географској дужини 92°24'И].

На југоистоку. Линија која спаја Лем Воалан (7°47'С) у Сијаму [Тајланд] и Педропунт (5°40'С) на Суматри.

Оедјонг значи „рт“, а Лем значи „тачка на холандском језику на мапама Холандске Источне Индије (Индонезија).[6] Лем Воалан [Рт Fромтеп] је јужни крај Гох Пукета (острво Пукет).[7]

Ексклузивна економска зона

[уреди | уреди извор]

Ексклузивне економске зоне на Андаманском мору:[8]

Број Земља Површина (km2)
1  Индија - Андаманска и Никобарска острва 659,590
2  Мјанмар - копно 511,389
3  Тајланд - Андаманско море 118,714
4  Индонезија - Североисточни Аћех 76,500
Укупно Андаманско море -

Геологија

[уреди | уреди извор]
Сателитски снимак Андаманског мора приказује зелене алге и наслаге муља због реке Иравади у његовом северном делу

Северна и источна страна басена су плитке, пошто се епиконтинентални појас код обала Мјанмара и Тајланда простире на преко 200 km (обележено са 300 m изобатом). Око 45 одсто површине слива је плиће (мање од 500 m дубине), што је директна последица присуства ширег прага. Континентална падина која прати источни појас је прилично стрма између 9 °C и 14 °C. Овде, перспективни поглед на топографију подморја пресечен дуж 95°Е открива нагли пораст дубине мора за око 3.000 m на краткој хоризонталној удаљености од једног степена. Изобате које одговарају 900 m и 2000 m су такође приказане на слици да би се нагласила стрмина падине. Осим тога, може се приметити да дубоки океан такође није без морских планина; дакле само око 15 процената укупне површине је дубље од 2.500 m.[3]

Батиметрија (у метрима) Андаманског мора у 2Д и 3Д (пресечена дуж 95°Е)[3]
Проценат укупне површине Андаманског мора која одговара различитим распонима дубине[3]

Северни и источни делови су плићи од 180 meters (590 feet) због муља који наноси река Иравади. Ова велика река се улива у море са севера кроз Мјанмар. Западне и централне области су дубоке 900–3.000 m. Мање од 5% мора је дубље од 3.000 meters (9.800 feet), ау систему подморских долина источно од Андаманско-Никобарског гребена, дубина прелази 4.000 meters (13.000 feet).[2] Морско дно је прекривено шљунком, шљунком и песком.[1]

Тектоника дна океана

[уреди | уреди извор]
Андаманско море, са приказаним границама тектонских плоча
Тектонско окружење земљотреса на Суматри (2004)

Протеже се грубом линијом север-југ на морском дну Андаманског мора граница између две тектонске плоче, Бурманске и Сундске. Верује се да су ове плоче (или микроплоче) раније биле део веће Евроазијске плоче, али су настале када се активност трансформације раседа интензивирала након што је Индијска плоча започела свој суштински судар са Евроазијским континентом. Као резултат, створен је центар слива задњег лука, који је почео да формира рубни басен који ће постати Андаманско море, чије су садашње фазе започеле пре отприлике 3-4 милиона година (Ма).[9]

Граница између две велике тектонске плоче резултира високом сеизмичком активношћу у региону (види Списак земљотреса у Индонезији). Забележени су бројни земљотреси, а најмање шест, 1797, 1833, 1861, 2004, 2005. и 2007. године, имало је магнитуду 8,4 или више. Дана 26. децембра 2004. велики део границе између Бурманске плоче и Индо-аустралијске плоче је склизнуо, што је изазвало земљотрес у Индијском океану 2004. године. Овај мегапотресни земљотрес је имао магнитуду од 9,3. Између 1.300 и 1.600 km (810 и 990 миља) граница је претрпела расед и помакнула се за око 20 m (66 ft), при чему је морско дно подигнуто неколико метара.[10] Ово подизање морског дна изазвало је огроман цунами са процењеном висином од 28 meters (92 feet)[11] који је усмртио око 280.000 људи дуж обале Индијског океана.[12] Након почетног земљотреса уследила је серија накнадних потреса дуж лука Андаманских и Никобарских острва. Читав догађај тешко је оштетио риболовну инфраструктуру.[13]‍:40–42

Вулканска активност

[уреди | уреди извор]
Ерупција вулкана Јалово острво 1995. Андаманска острва (на врху) су око 90 km удаљена

Унутар мора, источно од главне групе острва Великог Андамана, налази се Јалово острво, једини тренутно активни вулкан повезан са Индијским потконтинентом. Ово острво-вулкан је пречника 3 km (2 mi) и уздиже се 354 m (1.161 ft) изнад нивоа мора. Његова недавна активност настављена је 1991. након мирног периода од скоро 200 година.[14] То је узроковано континуираном субдукцијом индијске плоче испод Андаманског острвског лука, што приморава магму да се подигне на овој локацији Бурманске плоче. Последња ерупција почела је 13. маја 2008. и још увек траје.[15] Овим процесом је формирано и вулканско острво Наркондам, које се налази северније. Не постоје записи о његовој активности.[16]

Морски седименти

[уреди | уреди извор]

Заједно, модерне реке Ајејарвади (Иравади) и Танлвин (Салвин) испоручују >600 Mt/yr наноса у море.[17] Једна недавна студија је показала: 1) Мало се модерног седимента акумулира на прагу одмах поред ушћа реке Ајејарвади. Насупрот томе, велики муљни клин са дисталним центром депоновања, дебљине до 60 m, депонован је према мору у заливу Мартабан, који се протеже до ~130 m дубине воде у Мартабанску депресију. Даље, 2) Нема доказа који показују да се савремени седимент акумулирао или транспортовао у кањон Мартабан; 3) Око уског западног мјанмарског прага у источном Бенгалском заливу налази се застор од блата/ћебе. Дебљина наноса муља је до 20 m близу обале и постепено се смањује до падине на -300 м дубине воде, и вероватно излази у дубоки Андамански ров; 4) Процењена укупна количина холоценских седимената депонованих на мору је ~1290 × 109 тона. Ако претпоставимо да се ово углавном акумулирало од средњег холоцена (~6000 година БП) као и друге велике делте, историјски средњи ток таложења на полици би био 215 Мт/год, што је еквивалентно ~35% модерних седимената река Ајејарвади и Танлвин; 5) За разлику од других великих речних система у Азији, као што су Јангце и Меконг, ова студија указује на двосмерни образац транспорта и таложења који контролишу локалне струје на које утичу плима и сезонски променљиви монсунски ветрови и таласи.[17]

Клима

[уреди | уреди извор]
Просечни месечни ветрови у Андаманском мору за 2011. годину, изражени у mps[3]
Просечна месечна Екманова брзина пумпања (у m дневно) за јун и децембар[3]

Климу Андаманског мора одређују монсуни југоисточне Азије,[3] пошто се преовлађујући ветрови мењају са почетком било које сезоне. Регион доживљава североисток са просечном брзином ветра од 5 m/s (18 km/h) у месецима новембар-фебруар. Током ових месеци западни део домена доживљава максималан интензитет ветра. Он слаби до марта–априла и прелази на јак југозападњак од маја до септембра, са средњом брзином ветра од 8 m/s (29 km/h) у јуну, јулу и августу, распоређеним скоро једнолико по целом басену. Брзина ветра опада до октобра и враћа се на североисточни од новембра.

Температура ваздуха је стабилна током године на 26 ° °C у фебруару и 27 °C у августу. Падавине су и до 3.000 mm/годишње и углавном се јављају лети. Морске струје су зими југоисточне и источне, а лети југозападне и западне. Просечна температура површинске воде је 26–28 °C у фебруару и 29 °C у мају. Температура воде је константна на 4,8 °C на дубинама од 1.600 м и ниже. Салинитет је 31,5–32,5‰ (промила) лети и 30,0–33,0‰ зими у јужном делу. У северном делу се смањује на 20–25‰ услед прилива слатке воде из реке Иравади. Плима и осека су полудневне са амплитудом до 7,2 m (24 ft).[1]

Утицај напрезања ветра на површину океана може се објаснити кривудањем ветра. Нето дивергенција воде у мешовитом слоју океана доводи до Екмановог пумпања.[3] Контраст између две сезоне изазива веома јаку негативну брзину пумпања од више од 5 m (16 ft) дневно дуж северне обале Индонезије од маја до септембра (приказано овде у јуну). Ово може значити спуштање обале током лета. Такође је примећено да регион развија слабу, али позитивну брзину пумпања мању од 3 m (9,8 ft) дневно на ушћу ГЦ зими (овде, децембар).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Andaman Sea, Great Soviet Encyclopedia (in Russian)
  2. ^ а б Andaman Sea, Encyclopædia Britannica on-line
  3. ^ а б в г д ђ е ж S. R. Kiran (2017) General Circulation and Principal Wave Modes in Andaman Sea from Observations, Indian Journal of Science and Technology ISSN 0974-5645
  4. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 49. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2020. 
  6. ^ Glossary of Terms Appearing on Maps of the Netherlands East Indies, United States Army Map Service, page 115, 93.
  7. ^ Limits of Oceans and Seas (PDF) (3rd изд.). International Hydrographic Organization. 1953. стр. 23. Приступљено 3. 12. 2018. 
  8. ^ „Sea Around Us | Fisheries, Ecosystems and Biodiversity”. 
  9. ^ J.R. Curray. „2002 Chapman Conference on Continent – Ocean Interactions within the East Asian Marginal Seas” (PDF). Tectonics and History of the Andaman Sea Region (abstract). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 3. 2005. г. Приступљено 20. 9. 2010. 
  10. ^ Geist, E. L.; Titov, V. V.; Arcas, D.; Pollitz, F. F.; Bilek, S. L. (2007). „Implications of the 26 December 2004 Sumatra–Andaman Earthquake on Tsunami Forecast and Assessment Models for Great Subduction-Zone Earthquakes” (PDF). Bulletin of the Seismological Society of America. 97 (1A): S249—S270. Bibcode:2007BuSSA..97S.249G. doi:10.1785/0120050619. 
  11. ^ Tom Paulson (7 February 2005) New findings super-size our tsunami threat. 80-foot waves blasted Indonesia, scientists now say, Seattle Post-Intelligencer
  12. ^ Indonesia quake toll jumps again, BBC, 25 January 2005
  13. ^ Panjarat, Sampan (2008). „Sustainable Fisheries in the Andaman Sea Coast of Thailand” (PDF). United Nations. Приступљено 16. 5. 2015. 
  14. ^ Chandrasekharam, D.; Bundschuh, J. (јануар 2002). Geothermal Energy Resources for Developing Countries. Taylor & Francis. стр. 408. ISBN 9781439833575. 
  15. ^ Barren Island Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2020), Smithsonian National Museum of Natural History
  16. ^ Narcondum Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2021), Smithsonian National Museum of Natural History
  17. ^ а б Liu, J. Paul; Kuehl, Steven A.; Pierce, Austin C.; Williams, Joshua; Blair, Neal E.; Harris, Courtney; Aung, Day Wa; Aye, Yin Yin (2020). „Liu, J.P, Kuehl, S.A, Pierce, A.C, Williams, J, Blair, N.E, Harris, C, Aung, D.W, Aye, Y.Y, 2020. Fate of Ayeyarwady and Thanlwin Rivers Sediments in the Andaman Sea and Bay of Bengal. Marine Geology, 106137.”. Marine Geology. 423: 106137. doi:10.1016/j.margeo.2020.106137 Слободан приступ. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андаманско_море&oldid=28854669”