Пређи на садржај

Јонско море

Координате: 38° С; 19° И / 38° С; 19° И / 38; 19
С Википедије, слободне енциклопедије
Јонско море
Границе Јонског мора: црвене линије дефинишу границу према Међународној хидрографској организацији
ЛокацијаЈужна Европа
Координате38° С; 19° И / 38° С; 19° И / 38; 19 38° С; 19° И / 38° С; 19° И / 38; 19
ОтокеСредоземно море
ОстрваСписак острва Јонског мора
НасељаИгуменица, Парга, Превеза, Астакос, Патрас, Крф, Лефкада, Аргостоли, Закинтос, Кипарисија, Пилос, Каламата, Химара, Саранда, Сиракуза, Катанија, Таормина, Месина, Таранто
Водена површина на Викимедијиној остави
Јонско море
Јонско острво Кефалонија

Јонско море (грч. Ιόνιο Πέλαγος [Iónio Pélagos], лат. Mare Ionium, итал. Mare Ionio), део Средоземног мора који се налази између Грчке на истоку, Сицилије на југозападу и континенталне Италије на западу и северозападу. Иако су га старији аутори сматрали делом Јадранског мора, Јонско море се сада сматра посебном морском површином. У Јонском мору, јужно од Грчке, измерена је највећа дубина у Средоземљу (4.900 m).

Јонско море је повезано с Тиренским морем Месинским мореузом, а с Јадранским морем Отрантским мореузом.

Постоје трајектне руте између Патраса и Игуменице, Грчка, и Бриндизија и Анконе у Италији, које прелазе источно и северно од Јонског мора, и од Пиреја ка западу. Калипсо абис, најдубља тачка на Медитерану на 5.109 m (16.762 ft), налази се у Јонском мору, на 36° 34′ N 21° 8′ E / 36.567° С; 21.133° И / 36.567; 21.133.[1][2] Ово море је једно од сеизмички најактивнијих подручја на свету.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Назив јонски потиче од грчке речи Ionion (Ἰόνιον). Његова етимологија је непозната.[3] Старогрчки писци, посебно Есхил, повезивали су га са митом о Ију. У старогрчком је придев Ionios (Ἰόνιος) коришћен као епитет за море, јер га је Иja препливао.[4][5][6] Према Оксфордском класичном речнику, име може да потиче од Јонаца који су пловили на Запад.[7] Било је и наратива о другим епонимским легендарним личностима;[8] према једној верзији, Јоније је био Адријанов син (епоним за Јадранско море); по другом, Јоније је био Дирахов син.[9] Када су Дираха напала његова рођена браћа, у помоћ му је притекао Херакле, који је пролазио тим подручјем, али је у борби јунак грешком убио сина свог савезника. Тело је бачено у воду, а после је названо Јонско море.[9]

На чамском албанском дијалекту, море је познато као „Fusha e zonjës“, што се преводи као „дамин домен.[10]

Географија

[уреди | уреди извор]

Међународна хидрографска организација дефинише границе Јонског мора на следећи начин:[11]

На северу. Линија која иде од ушћа реке Бутринт (39°44'N) у Албанији, до рта Карагол на Крфу (39°45'N), дуж северне обале Крфа до рта Кефали (39°45'N) и одатле до рта Санта Марија ди Леука у Италији.
На истоку. Од ушћа реке Бутринто у Албанији низ обалу копна до рта Матапан.
На југу. Линија од рта Матапан до рта Пасеро, јужне тачке Сицилије.
На западу. Источна обала Сицилије и југоисточна обала Италије до рта Санта Марија ди Леука.

Места и луке

[уреди | уреди извор]

Заливи и пролази

[уреди | уреди извор]

Историја

[уреди | уреди извор]

Ово море је било место чувене поморске битке између Октавијана и Марка Антонија познате као Битка код Акијума, рата вођеног 31. п. н. е.,[12] а такође је познато и по хероју из старогрчке митологије по имену Одисеј, који је био са острва Итака.[13]

  1. ^ Gade, Martin (15. 3. 2008). „The European Marginal and Enclosed Seas: An Overview”. Ур.: Barale, Vittorio. Remote Sensing of the European Seas. Springer Science+Business Media. стр. 3—22. ISBN 978-1-4020-6771-6. LCCN 2007942178. Приступљено 28. 8. 2009. 
  2. ^ „NCMR - MAP”. National Observatory of Athens. Архивирано из оригинала 28. 8. 2009. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  3. ^ Babiniotis, Lexiko tis Neoellinikis Glossas.
  4. ^ Pigoń, Jakub (18. 12. 2008). The Children of Herodotus: Greek and Roman Historiography and Related Genres. Cambridge Scholars Publishing. стр. 114. ISBN 978-1-4438-0251-2. 
  5. ^ LSJ, A Greek-English Lexicon s.v. Ἰόνιος.
  6. ^ Freely, John (30. 4. 2008). The Ionian Islands: Corfu, Cephalonia and Beyond. I.B.Tauris. стр. 10. ISBN 978-0-85771-828-0. 
  7. ^ Keahey, John (15. 7. 2014). A Sweet and Glorious Land: Revisiting the Ionian Sea. St. Martin's Press. стр. 116. ISBN 978-1-4668-7603-3. 
  8. ^ Anthon, Charles (1869). A Classical Dictionary Containing an Account of the Principal Proper Names Mentioned in Ancient Authors [and Intended to Elucidate All the Important Points Connected with the Geography, History, Biography, Mythology, and Fine Arts of the Greeks and Romans: Together with an Account of Coins, Weights, and Measures, with Tabular Values of the Same]. Harper [& Brothers]. стр. 679. 
  9. ^ а б Tsetskhladze, Gocha R. (2008). Greek Colonisation: An Account of Greek Colonies and Other Settlements Overseas. BRILL. стр. 157. ISBN 978-90-04-15576-3. 
  10. ^ Fatos Mero Rrapaj (1995). Fjalori Onomastik i Epirit. Eurorilindja. page 144-145. "Deti Jon:.....Fusha e Zonjës, siç e quan populli çam"
  11. ^ Limits of Oceans and Seas (PDF) (3rd изд.). Organisation hydrographique internationale. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2020. 
  12. ^ „Battle of Actium | ancient Roman history | Britannica”. 
  13. ^ „Odysseus | Myth, Significance, Trojan War, & Odyssey | Britannica”. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]