Суматра
Географија | |
---|---|
Координате | 0° С; 102° И / 0° С; 102° И 0° С; 102° И / 0° С; 102° И |
Површина | 473.481 km2 |
Висина | 3,805 m |
Највиши врх | Керинчи |
Администрација | |
Покрајине Индонезије | Аћех, Бенгкулу, Џамби, Лампунг, Ријау, Западна Суматра, Јужна Суматра, Северна Суматра |
Демографија | |
Становништво | 58455800 (2019) |
Густина ст. | 123,46 стан./km2 |
Суматра (индон. Sumatera) је индонежанско острво, једно од Великих Сундских острва. Са површином од 473.481 km² Суматра је шесто острво по величини у свету. Има 40 милиона становника који говоре 52 различита језика. Највише их је малајског порекла. Око 80% становништва су муслимани, а 18% хришћани.
Острво се простире 1.700 километара у правцу северозапад-југоисток и широко је до 370 километара. Екватор пролази кроз средину острва. Планина Керинчи је највиши врх Суматре (3.805 метара). Суматра је позната по интензивној вулканској активности, због чега је земљиште веома плодно, а пејзажи спектакуларни. Источна половина острва је равничарска. Око 40 километара од јужне обале Суматре, са друге стране Сундског мореуза, налази се острво Јава. Борнео је удаљен 600 километара, док је Малајско полуострво на североистоку одвојено мореузом Малака. На око 200-1.000 километара северозападно од Суматре леже групе острва Андамани и Никобари.
Цунами висине 16 метара изазван земљотресом јачине 9 на Рихтеровој скали, погодио је 26. децембра 2004. западне обале Суматре, нарочито провинцију Аћех. Тада је погинуло 170.000 Индонежана. На Суматри се налазе значајна изворишта нафте. Експлоатише се угаљ, злато, боксит и цинк. Од пољопривредних производа, значајни су каучук, бибер, кафа, палмино уље и дуван.
Суматра има широк спектар биљних и животињских врста, али је у последњих 35 година изгубила скоро 50% своје тропске прашуме. Многе су врсте сада критично угрожене, попут суматранске кукавице, суматранског тигра, суматранског слона, суматранског носорога и суматранског орангутана. Крчење шума на острву резултирало је и озбиљним сезонским измаглицом дима над околним земљама, попут измаглице југоисточне Азије из 2013. године, што је проузроковало знатне напетости између Индонезије и погођених земаља Малезије и Сингапура.[1] Широко распрострањено крчење шума и друго уништавање животне средине на Суматри и другим деловима Индонезије академици су често описали као екоцид.[2][3][4][5][6]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Суматра је у давна времена била позната по санскритским именима Suwarnadwīpa („Острво злата“) и Suwarnabhūmi („Земља злата“), због налазишта злата у висовима острва.[7] Најраније познато помињање садашњег облика „Суматра“ било је 1017. године, када је локални краљ Хаџи Суматрабуми („краљ земље Суматре“)[8] послао изасланика у Кину. Арапски географи су острво називали Lamri (Ламури, Ламбри или Рамни) од десетог до тринаестог века, у вези са краљевством у близини данашњег Банда Ацеха које је било прво пристаниште за трговце. Острво је такође познато под другим именима, укључујући Андалас[9] или острво Перча.[10]
Крајем 13. века Марко Поло је краљевство називао Samara, док је његов италијански сапутник Одорик од Порденона користио облик Sumoltra. Касније, у 14. веку, локални облик „Суматра“ постао је популаран у иностранству због растуће моћи краљевства Самудера Пасај и каснијег Султаната Ацех.[11][12]
Од тада су каснији европски писци углавном користили назив Суматра или сличне облике имена за цело острво.[13][14]
Географија
[уреди | уреди извор]Острво се дужином од 1.790 km пружа правцем северозапад-југоисток, а у близини средине острва сече га екватор. Суматра је на свом најширем делу широка 435 km. Дуж западне обале протеже се планина Барисан, а на истоку острва простиру се мочварне равнице. Суматра је од свих индонежанских острва најближа азијском континенту.
Југоисточно од Суматре налази се острво Јава, раздваја их само Сундски мореуз. Северно од Суматре, са друге стране малајског пролаза, налази се Малајско полуострво. Источно од Суматре, са друге стране кариматског пролаза, налази се острво Борнео, док се на западу налази Индијски океан.
Велики суматрански расед и Сундска зона субдукције (чији је део Суматрански ров), се протежу целом дужином западне обале острва. Западну обалу Суматре и оближња острва је 26 децембра 2004. погодио цунами, који је уследио након земљотреса у Индијском океану. То је био најдужи земљотрес до данас забележен, трајао је између 500 и 600 секунди.[15] Више од 170.000 Индонежана је погинуло, највише у Аћеху.
На источној страни острва велике реке са планина доносе муљ, правећи велике низије испресецане мочварама. Иако већим делом није погодна за земљорадњу, ова област је данас од великог економског значаја за Индонезију. Овде је развијена производња палмовог уља и нафте.
Суматра је и највећи произвођач кафе у Индонезији. Мала газдинства у висоравнима гаје кафу арабику Coffea arabica), док у низијама гаје робусту (Coffea canephora). Кафа арабика из области Гајо, Линтонг и Сидикаланг се по правилу прерађује употребом технике Гилинг басах, која јој даје тежину и ниску киселост.[16]
Природа
[уреди | уреди извор]На Суматри живи 201 врста сисара и 580 врста птица. На острву живи 9 ендемских врста сисара и још 14 на оближњим острвима. Међу врстама се истичу: суматрански тигар, суматрански орангутан, суматрански носорог, суматрански слон, малајски тапир, дајачки плодоједни слепи миш и друге. Ту је и 17 ендемских биљних врста (највећи цвет на свету: Rafflesia arnoldii).
На острву постоји 10 националних паркова од којих три припадају листи светске баштине.
Провинције
[уреди | уреди извор]Суматра (са суседним мањим острвима) је подељена на 10 провинција, при чему Аћех ужива статус засебног региона.
Суматра:
- Аћех (северозапад), главни град Банда Аћех
- Бенгкулу (јужна обала), Бенгкулу
- Џамби (центар-исток), Џамби
- Лампунг (југоисток), Бандар Лампунг
- Ријау (центар), Пеканбару
- Западна Суматра (средина западне обале), Паданг
- Јужна Суматра (југоисток), Палембанг
- Северна Суматра (северозапад), Медан
Суседна мања острва:
- Банка Белитунг (2 острва близу Борнеа), Пангкалпинанг
- Острва Ријау (Ријау архипелаг), Танџунгпинанг
Демографија
[уреди | уреди извор]Популација (ист.) | ||
---|---|---|
Год. | Поп. | ± % |
1971. | 20.808.148 | — |
1980. | 28.016.160 | +34,6% |
1990. | 36.506.703 | +30,3% |
1995. | 40.830.334 | +11,8% |
2000. | 42.616.164 | +4,4% |
2005. | 45.839.041 | +7,6% |
2010. | 50.613.947 | +10,4% |
2015. | 55.198.752 | +9,1% |
2020. | 58.557.211 | +6,1% |
2022. | 59.977.300 | +2,4% |
sources:[17][18] |
Суматра није нарочито густо насељена, са просечно око 126 људи по km2 – око 59.977.300 људи укупно (према званичним проценама средином 2022. године).[19] Због своје величине, то је ипак пето[20] најнасељеније острво на свету.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Peter Shadbolt. „Singapore shrouded in haze from Sumatran forest fires - CNN.com”. CNN. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 7. 5. 2017.
- ^ „Forensic Architecture”. forensic-architecture.org. Приступљено 2023-07-05.
- ^ „Explainer: What is ecocide?”. Eco-Business (на језику: енглески). 2022-08-04. Приступљено 2023-07-05.
- ^ Aida, Melly; Tahar, Abdul Muthalib; Davey, Orima (2023), Perdana, Ryzal; Putrawan, Gede Eka; Saputra, Bayu; Septiawan, Trio Yuda, ур., „Ecocide in the International Law: Integration Between Environmental Rights and International Crime and Its Implementation in Indonesia”, Proceedings of the 3rd Universitas Lampung International Conference on Social Sciences (ULICoSS 2022) (на језику: енглески), Paris: Atlantis Press SARL, 740, стр. 572—584, ISBN 978-2-38476-045-9, doi:10.2991/978-2-38476-046-6_57, Приступљено 2023-07-05
- ^ Alberro, Heather; Daniele, Luigi (2021-06-29). „Ecocide: why establishing a new international crime would be a step towards interspecies justice”. The Conversation (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-05.
- ^ Setiyono, Joko; Natalis, Aga (2021-12-30). „Ecocides as a Serious Human Rights Violation: A Study on the Case of River Pollution by the Palm Oil Industry in Indonesia”. International Journal of Sustainable Development and Planning (на језику: енглески). 16 (8): 1465—1471. ISSN 1743-7601. doi:10.18280/ijsdp.160807.
- ^ Drakard, Jane (1999). A Kingdom of Words: Language and Power in Sumatra. Oxford University Press. ISBN 983-56-0035-X.
- ^ Munoz, Paul Michel (2006). Early Kingdoms of the Indonesian Archipelago and the Malay Peninsula (на језику: енглески). Continental Sales, Incorporated. ISBN 978-981-4155-67-0.
- ^ Marsden, William (1783). The History of Sumatra. Dutch: Longman. стр. 5.
- ^ Cribb, Robert (2013). Historical Atlas of Indonesia. Routledge. стр. 249.
- ^ Sneddon, James N. (2003). The Indonesian language: its history and role in modern society. UNSW Press. стр. 65. ISBN 9780868405988. Архивирано из оригинала 29. 5. 2016. г. Приступљено 16. 12. 2015.
- ^ Macdonell, Arthur Anthony (1924). A Practical Sanskrit Dictionary with Transliteration, Accentuation, and Etymological Analysis. Motilal Banarsidass Publications. стр. 347. ISBN 9788120820005. Архивирано из оригинала 6. 5. 2016. г. Приступљено 16. 12. 2015.
- ^ Sir Henry Yule, ур. (1866). Cathay and the Way Thither: Being a Collection of Medieval Notices of China, Issue 36. стр. 86—87. Архивирано из оригинала 21. 2. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2017.
- ^ Marsden, William (1811). The History of Sumatra: Containing an Account of the Government, Laws, Customs and Manners of the Native Inhabitants, with a Description of the Natural Productions, and a Relation of the Ancient Political State of That Island. стр. 4—10. Архивирано из оригинала 22. 2. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2017.
- ^ Glenday, Craig (2013). Guinness Book of World Records 2014. The Jim Pattison Group. стр. 015. ISBN 978-1-908843-15-9.
- ^ „Daerah Produsen Kopi Arabika di Indonesia”. Kopi Distributor 1995. 28. 2. 2015. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 28. 2. 2015.
- ^ „Penduduk Indonesia menurut Provinsi 1971, 1980, 1990, 1995, 2000 - 2023” [Indonesian Population by Provinces 1971, 1980, 1990, 1995, 2000 and 2010]. Badan Pusat Statistik (на језику: индонежански). Архивирано из оригинала 1. 7. 2013. г. Приступљено 17. 7. 2013.
- ^ Badan Pusat Statistik, Jakarta, 2023.
- ^ Badan Pusat Statistik, Jakarta, 2023.
- ^ „Population Statistics”. GeoHive. Архивирано из оригинала 3. 4. 2012. г. Приступљено 25. 7. 2012.
Литература
[уреди | уреди извор]- William Marsden, The History of Sumatra, (1783); 3rd ed. (1811) freely available online.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Grover, Samantha; Sukamta, Linda; Edis, Robert (август 2017). „People, palm oil, pulp and planet: four perspectives on Indonesia’s fire-stricken peatlands”. The Conversation.