Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Песма Евровизије

Лого Евровизије
Лого Евровизије

Песма Евровизије (енгл. Eurovision Song Contest, франц. Concours Eurovision de la Chanson), први пут одржана 1956. године, годишњи је фестивал забавне музике такмичарског карактера са великим бројем земаља обухваћеним телевизијским преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске уније за радиодифузију. Свака национална телевизија-учесник такмичења бира (националним избором отвореног или затвореног типа, интерним избором или другачије) песму која се као представник своје земље изводи уживо у директном телевизијском преносу и затим додељује поене по њима најбољим песмама, чијим се сабирањем одређује победник такмичења.

Име фестивала везано је за телевизијску дистрибутивну мрежу Евровизија (назив под којим се данас најчешће подразумева сама Песма Евровизије) Европске уније за радиодифузију која покрива потенцијалних милијарду гледалаца. Такмичење је одржано сваке године од 1956. године, и један је од телевизијских програма са најдужом традицијом у свету, као и најгледанији не-спортски програм на свету, чије се процене гледаности широм света процењују на између 100 и 600 милиона. Осим у Европи, овај програм је путем радија и телевизије преношен и широм света, у земљама као што су Аустралија, Вијетнам, Египат, Индија, Јордан, Јужна Африка, Јужна Кореја, Канада, Нови Зеланд, Сједињене Државе, Кина и Хонгконг. Такмичење је традиционално познато по шаблонској, лагано оркестрираној, певљивој поп музици познатој и као шлагер. Међутим, на Песми Евровизије је изведен и велики број песама најразноврснијих жанрова, укључујући и снажне баладе, етно музику, латино, плесне, хаус, реп/хип-хоп, рок, хеви метал, џез, оперске и амбијенталне/инструменталне нумере. Европска радиодифузна унија је организација потпуно одвојена од Европске уније.

Добар чланак

Аненербе

Амблем организације
Амблем организације

Аненербе (нем. Ahnenerbe) је била нацистичка организација, која се представљала као „друштво за истраживање древне германске историје и наслеђа предака“. Бавила се експериментима и изучавањем праисторије, археологије, паранормалних појава и мистицизма у циљу поткрепљивања „теорије аријевске расе“, а касније је постала саставни део паравојне организације Шуцштафел (познате и као СС). Аненербе су основали 1. јула 1935. године Хајнрих Химлер, Рихард Валтер Дар и Херман Вирт.

Под њеним окриљем су се од 1938. године до краја Другог светског рата спроводила сва археолошка истраживања. Због значајних финансијских средстава којима је организација располагала и бројних области којима се бавила, у њене редове је временом ступио велики број академика. Неки од резултата ове организације су: ископавање викиншког утврђења из 9. века, експедиције на Тибет, Блиски исток и бројна друга места широм света, заштита праисторијских локација у јужној Русији након немачке окупације ове територије итд. За време рата је прекинуто истраживање наслеђа, али су започети бројни други пројекти: антрополошки (у оквиру којих су мерене лобање логораша из Аушвица или погубљених руских комесара ради упоређивања са лобањама припадника аријевске расе), медицински (попут експеримената Сигмунда Рашера и Јозефа Менгелеа) и др. Аненербе се временом развијала, тако да је крајем рата успоставила контролу и над тотално несродним програмом „V-2“ на чијем челу је био Вернер фон Браун. Постоје тврдње да се организација бавила и истраживањем летећих тањира, мада за то не постоје чврсти научни докази.

Изабрани списак

Списак шетњи свемиром 1965—1999.

Баз Олдрин током прве шетње по површини Месеца, мисија Аполо 11
Баз Олдрин током прве шетње по површини Месеца, мисија Аполо 11

Ова листа садржи све шетње свемиром и Месецом спроведене између 1965. и 1999. године током којих су космонаути делом или у целости напустили свемирску летелицу. Уноси за шетње по површини Месеца имају сиву позадину, док су уноси за све остале изласке у отворени свемир необојени.

Током свих излазака у отворени свемир космонаути су били повезани са свемирском летелицом, осим у седам наврата када астронаути из САД нису били повезани — шест пута током 1984. године користећи јединицу за маневрисање (енгл. Manned Maneuvering Unit), и једном 1994. године приликом испитивања уређаја Сејфер (SAFER, енгл. Simplified Aid for EVA Rescue). Током свих шетњи по површини Месеца астронаути нису били везани за свемирску летелицу којом су се спустили, а у појединим приликама астронаути су одлазили довољно далеко да су губили визуелни контакт са летелицом (удаљавали су се и до 7,6 km користећи Лунарни ровер). Један излазак у отворени свемир на површини Месеца не спада у „шетње Месецом“. Током њега, астронаути су само провирили кроз горњи отвор на лендеру, јер је контрола мисије сматрала да ће са веће висине моћи да осмотре већу површину око места слетања и тако одаберу које локације ће посетити током шетњи по површини. За сада су спроведене само три EVA у дубоком свемиру, током којих космонаути нису радили ни на површини Месеца, нити у Ниској Земљиној орбити, већ далеко и од Земље и од Месеца.

Недавни догађаји

Вести

Никола Јокић
На данашњи дан

18. мај

Радован Караџић
Занимљивости

Да ли сте знали

Мравојед
Мравојед
  • … да џиновски мравојед може да поједе 30.000 мрава током једног дана?
  • … да је у Француској 1386. једна свиња јавно обешена због убиства детета?
  • … да је прва илустрована књига за децу објављена у Светом римском царству 1658. године?
  • … да човек у просеку трепне око 15.000 пута на дан, и да сваки трептај траје око 0,15 секунди?
  • … да се главни град Еквадора, Кито, сматра за град са најпријатнијом климом на свету? Температура ретко пада испод 8°C и расте преко 22°C.
  • … да постоји воће пореклом из централне и јужне Америке које се зове црни сапоте а које има укус чоколаде и слатке креме?
  • … да је слаткиш М&М назван по почетним словима имена бизнисмена који су га креирали?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 689.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 370.210 корисника отворило налог, а од тога су 1.254 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти