Prijeđi na sadržaj

Nortriptilin

Izvor: Wikipedija
Nortriptilin
(IUPAC) ime
3-(10,11-dihidro-5H-dibenzo[a,d] ciklohepten-5-iliden)- N-metil-1-propanamin
Klinički podaci
Robne marke Aventil
AHFS/Drugs.com Monografija
MedlinePlus a682620
Identifikatori
CAS broj 72-69-5
894-71-3 (hidrohlorid)
ATC kod N06AA10
PubChem[1][2] 4543
DrugBank DB00540
ChemSpider[3] 4384
UNII BL03SY4LXB DaY
KEGG[4] D08288 DaY
ChEBI CHEBI:7640 DaY
ChEMBL[5] CHEMBL445 DaY
Hemijski podaci
Formula C19H21N 
Mol. masa 263,38 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost Visoka
Metabolizam Hepatički
Poluvreme eliminacije 16 - 90 sata
Izlučivanje Renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća ?
Pravni status Prescription only
Način primene Oralno

Nortriptilin je lek iz druge generacije tricikličnih antidepresiva (TCA), koji se prodaje kao hidrohloridna so pod imenima Sensoval, Aventil, Pamelor, Norpres, Alegron, Noritren i Nortrilen. On se koristi u tretmanu kliničke depresije i dečje noćne enureze (mokrenja kreveta). Osim toga, on se ponekad koristi za hronične bolesti, kao što su sindrom hroničnog umora, hronični bol i migrena, i emocionalna labilnost u nekim neurološkim stanjima.

Klinička farmakologija

[uredi | uredi kod]

Nortriptilin je aktivni metabolit amitriptilina koi se demetiliše u jetri. On inhibira ponovno preuzimanje norepinefrina (noradrenalina), i u manjoj meri serotonina. On ima zanemarljiv efekat na preuzimanje dopamina. Nortriptilin takoše ima antagonistno dejstvo na mnoštvo receptora:

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. Gillman PK (2007). „Tricyclic antidepressant pharmacology and therapeutic drug interactions updated”. Br J Pharmacol 151 (6): 737–48. DOI:10.1038/sj.bjp.0707253. PMC 2014120. PMID 17471183. 

Povezano

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]