Неум

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Неум
град
Застава за град Неум
Званичан грб за град Неум
Неум на мапи Босне и Херцеговине
Неум
Неум
Координате: 42°55′30″Н 17°36′57″Е / 42.924950°Н 17.615735°Е / 42.924950; 17.615735
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонХерцеговачко-неретвански
ОпштинаНеум
Управа
 • ГрадоначелникДраган Јурковић (ХДЗ БиХ)
Површина
 • Укупно246,03 km²
Надморска висина
64 m
Становништво
 (2013)
 • Укупно4.653
 • Густина19/km²
Временска зонаУТЦ+1
 • Љети (ДСТ)УТЦ+2
Поштански број
88390
Позивни број(+387) 036
Сајтwww.неум.ба

Неум је град и средиште опћине на крајњем југу Босне и Херцеговине. Неум је једини босанско-херцеговачки излаз на Јадранско море. Њиме се пресијеца хрватска обала Јадрана, што је, након распада СФРЈ, извор напетости, несугласица и територијалних спорова између Хрватске и Босне и Херцеговине.

Географија

[уреди | уреди извор]

Сусједне опћине су Чапљина, Столац и Равно. На западу је граница са Хрватском. Удаљеност Неума од Дубровника је 70 км, од аеродрома Дубровник 90 км, од Мостара 70 км, Међугорја 70 км, од жељезничке станице Плоче и Метковића по 30 км.

Неум се одликује дугим и топлим љетима и кратком и благом зимом, те спада у ред приморских мјеста с највећим бројем сунчаних дана.

Средње мјесечне температуре мора на површини крећу се око 13 °Ц у сијечњу до 32 °Ц у српњу и коловозу. Повољни климатски увјети омогућују, поред купања и сунчања, готово током 7 мјесеци годишње и климатску терапију, коју чине чисти приморски зрак, шетње обалом, те бављење разним спортовима на води итд.

Становништво

[уреди | уреди извор]

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, опћина Неум имала је 4.268 становника, распоређених у 27 насеља.

Национални састав
Хрвати 3.738 (87,58%)
Срби 209 (4,89%)
Муслимани 196 (4,59%)
Југославени 92 (2,15%)
остали 33 (0,79%)
Национални састав 1971. године
укупно 4.781
Хрвати 4.281 (89,54%)
Срби 224 (4,68%)
Муслимани 218 (4,55%)
Југославени 13 (0,27%)
остали 45 (0,96%)

Насељена мјеста су:

Бабин До, Борут, Брегови, Брестица, Броћанац, Брштаница, Церовица, Церово, Црноглав, Добри До, Доброво, Доњи Дријен, Доњи Зелениковац, Дријен, Дубравица, Дужи, Глумина, Горње Храсно, Градац, Хотањ Хутовски, Хутово, Кишево, Клеповица, Мошевићи, Неум, Подкула, Прапратница, Превиш, Рабрани, Свитава, Винине и Жуковица.

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Из старијег каменог доба - палеолита свједоче налази грубо обрађенога каменог оруђа, особито с подручја Мошевића и Граца.

Налази из млађега каменог доба – неолита (до 3500 го- дина прије Криста) још су богатији, како свједоче бројни налази брижно обрађенога каменог оруђа и оружја из шире Неумске околице, данас похрањени углавном у Земаљском музеју у Сарајеву.

До сада је из брончанога доба (1800 до 1000 го- дина прије Криста) познато на стотине лирских претповијесних насеља на подручју неумске опћине. Истичу се градина на Осоју, Вукову кланцу, Брестици, Кишеву, Грацу (особито Малокрн), Хутовска градина, Превишићка градина, Троврха, Басарића градина, Колојањ и друге. У њима је нађена разнолика керамика, а бројни су и налази ручних камених млинова, омега-игала, фибула и других карактеристичних налаза из тога доба. Грчки извори за становнике уз доњи ток Неретве наводе: „Ови Илири су из племена Манијаца…” По њима се Пељешки па и Неумски канал звао Манијско море.

Римски извори уз ријеку Неретву и око ње смјештају Даорсе, Ардијејце и Плереје. Међу првим подручјима на источној обали Јадрана којим су Римљани овладали већ 135. године прије Криста било је и неумско подручје.

Териториј Неума уступљен је1718 Турцима од стране Дубровачке републике.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Неум располаже са 4000 лежаја у хотелима високе категорије, те одмаралиштима и приватном смјештају, гдје су осигурани увијети за угодан боравак током читаве године. Ту су и неопходни Дом здравља, пошта, банке и мали приватни ресторани који обогаћују хотелску понуду, као и велика мрежа трговина. Поред хотелских садржаја, гостима се нуде и излетничка путовања аутобусом и бродом у сусједна туристичка мјеста (Дубровник, Мостар, Међугорје, Хутово).

Славни људи

[уреди | уреди извор]

Споменици и знаменитости

[уреди | уреди извор]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]