Катманду
Катманду काठमांडौ येँ देय् | |
---|---|
Застава | |
Административни подаци | |
Држава | Непал |
Зона | Багмати |
Становништво | |
Становништво | |
— | 989.273 |
— густина | 19.523,84 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 27° 43′ 00″ С; 85° 19′ 00″ И / 27.716667° С; 85.316667° И |
Апс. висина | 1400 m |
Површина | 50,67 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Bidya Sunder Shakya |
Поштански број | 44600 (GPO), 44601, 44602, 44604, 44605, 44606, 44608, 44609, 44610, 44611, 44613, 44614, 44615, 44616, 44617, 44618, 44619, 44620, 4462101 |
Позивни број | 01 |
Веб-сајт | |
www.kathmandu.gov.np |
Катманду (неп. काठमांडौ)[1] је главни град Републике Непал. Привредно је средиште истоимене плодне хималајске долине на ушћу реке Багмати у Бишанмати. Лежи на висини од 1450 m. Град има око 850.000 становника. Катманду је туристички, културни и будистички ходочаснички центар. У старом се делу града истиче монументална краљевска палата са храмом Телају из 16. века. Сачувани су разноврсни традиционални занати.[2]
Велику популарност на западу стиче од 1960-их година претходног века. Због свог „слободарског“ карактера постаје стециште, па и неки вид финалне тачке, ходочашћа многих који опијени маштом и љубављу трагају за својом долином Шангри Ла. Захваљујући бриљантном књижевно-путописном делу са насловом „Катманду“ српског аутора Стевана Пешића, који је у Катмандуу боравио више месеци, Катманду је и на српском говорном подручју постао додатно популаран.
Седам будистичких и хиндуистичких храмова у граду и околини су на Унесковој листи Светске баштине од 2003.
Географија
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима
[уреди | уреди извор]Катманду | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Климатограм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Пет главних климатских региона постоји у Непалу. Од њих, долина Катманду је у топлој умереној зони (елевације су у опсегу 1.200 до 2.300 ), чија клима је прилично топла, што није типично за тај регион.[3] Овој зони следи хладна умерена зона са елевацијама које варирају између 2.100 и 3.300 m. Према Кепеновој класификацији клима, порције града са мањом надморском висином имају влажну суптропску климу (Cwa), док порције града на вишим надморским висинама генерално имају суптропску висораванску климу. У долини Катманду, која има репрезентативну климу, просечна летња температура варира од 28 до 30 °C. Просечна зимска температура је 10,1 °C.
Град генерално има климу с топлим данима након чега следе хладне ноћи и јутра. Непредвидљиве временске прилике су очекиване, имајући у виду да температура може да падне на 1 °C или мање током зиме. Током хладног талас из 2013. године, зимске температуре у Катмандуу су биле пале на −4 °C (25 °F), и најнижа записана температура је од дана 10. јануара 2013, са −9,2 °C (15,4 °F). Кишне падавине су углавном монсунски базиране (око 65% укупних падавина је концентрисано током монсунских месеци од јуна од августа), и падавине су знатно умањене (100 до 200 cm) идући од источног Непала ка западном Непалу. Забележене су кишне падавине од око 1.400 mm (55,1 in) за Катманду долину, и просек за град Катманду је 1.407 mm (55,4 in). Просечна влажност је 75%.[4][5][6][7][8]
Графикон с десне стране је заснован на подацима Непалског бироа за стандарде и метеорологију, „временску метеорологију” за 2005. На графикону су дати минималне и максималне температуре током сваког месеца. Годишња количина падавина је била 1.124 mm (44,3 in) за 2005, на бази месечних података наведених у доњој табели.[8] Током декаде 2000–2010 дошло је до веома варијабилних и неуједначених падавинских аномалија у Катмандуу. То је углавном било узроковано годишњим варијацијама југозападног монсуна. На пример, 2003. година је била највлажнија година икад у граду, са преко 2.900 mm (114 in) падавина услед изузетно јаке монсунске сезоне. У контрасту с тим, 2001. године је забележено само 356 mm (14 in) падавина услед изузетно слабе монсунске сезоне.
Клима Катмандуа (1981–2010) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 24,4 (75,9) |
28,3 (82,9) |
33,3 (91,9) |
35,0 (95) |
36,1 (97) |
37,2 (99) |
32,8 (91) |
33,3 (91,9) |
33,3 (91,9) |
33,3 (91,9) |
29,4 (84,9) |
28,3 (82,9) |
37,2 (99) |
Максимум, °C (°F) | 19,1 (66,4) |
21,4 (70,5) |
25,3 (77,5) |
28,2 (82,8) |
28,7 (83,7) |
29,1 (84,4) |
28,4 (83,1) |
28,7 (83,7) |
28,1 (82,6) |
26,8 (80,2) |
23,6 (74,5) |
20,2 (68,4) |
25,6 (78,1) |
Просек, °C (°F) | 10,8 (51,4) |
13,0 (55,4) |
16,7 (62,1) |
19,9 (67,8) |
22,2 (72) |
24,1 (75,4) |
24,3 (75,7) |
24,3 (75,7) |
23,3 (73,9) |
20,1 (68,2) |
15,7 (60,3) |
12,0 (53,6) |
18,87 (65,96) |
Минимум, °C (°F) | 2,4 (36,3) |
4,5 (40,1) |
8,2 (46,8) |
11,7 (53,1) |
15,7 (60,3) |
19,1 (66,4) |
20,2 (68,4) |
20,0 (68) |
18,5 (65,3) |
13,4 (56,1) |
7,8 (46) |
3,7 (38,7) |
12,1 (53,8) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −9,2 (15,4) |
−1,1 (30) |
1,7 (35,1) |
4,4 (39,9) |
9,4 (48,9) |
13,9 (57) |
16,1 (61) |
16,1 (61) |
13,3 (55,9) |
5,6 (42,1) |
0,6 (33,1) |
−1,7 (28,9) |
−9,2 (15,4) |
Количина падавина, mm (in) | 14,4 (0,567) |
18,7 (0,736) |
34,2 (1,346) |
61,0 (2,402) |
123,6 (4,866) |
236,3 (9,303) |
363,4 (14,307) |
330,8 (13,024) |
199,8 (7,866) |
51,2 (2,016) |
8,3 (0,327) |
13,2 (0,52) |
1.454,9 (57,28) |
Дани са падавинама | 2 | 3 | 4 | 6 | 12 | 17 | 23 | 22 | 15 | 4 | 1 | 1 | 110 |
Релативна влажност, % | 79 | 71 | 61 | 53 | 57 | 73 | 81 | 83 | 82 | 79 | 85 | 80 | 74 |
Сунчани сати — месечни просек | 223 | 254 | 260 | 231 | 229 | 186 | 136 | 159 | 132 | 252 | 244 | 250 | 2.556 |
Извор #1: Department of Hydrology and Meteorology,[9] World Meteorological Organization (precipitation days)[10] | |||||||||||||
Извор #2: Danish Meteorological Institute (sun and relative humidity),[11] Sistema de Clasificación Bioclimática Mundial (extremes)[12] |
Историја
[уреди | уреди извор]Град је добио име по храму Кастаманидапа, Храм од дрвета. Реч "катх" значи дрво, храм "манду". До 723. (по европском календару) град се звао Кантапур, Лепи Град.<ref>СТЕВАН Пешић : Катманду . strana 12. ISBN 9788673467672
Становништво
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Година |
---|
Становништво |
Привреда
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Политика
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Туризам
[уреди | уреди извор]Туризам чини важан део привреде Непала, ова грана индустрије је почела да се развија око 1950. године када се променила политика земље и окончала изолација. 1956. године успостављен је ваздушни саобраћај који је уз успостављање дипломатских односа са другим народима додатно је допринео развоју туризма у овој хималајској земљи. Хотелска индустрија, туристичке агенције, обука туристичких водича и циљане рекламне кампање су главни разлози за значајан раст ове индустрије у Непалу, а посебно у Катмандуу. Хинду и будистички ходочасници из целог света посећују Катмандуове верске објекте као што су Пасхупатинатх, Сваиамбхунатх, Боудханатх и Будханилкантха.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Галерија слика
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Definition of Kathmandu in English”. Oxford Dictionaries. Архивирано из оригинала 26. 09. 2015. г. Приступљено 25. 9. 2015.
- ^ Брзић, Бошко (2013). СТЕВАН Пешић : живот и дело. Нови Сад: Градска библиотека. ISBN 978-86-82275-89-3. COBISS.SR 282129415
- ^ WIKI VOYAGE. CLIMATE
- ^ „Kathmandu Facts”. Kathmandu Metropolitan City Council, Government of Nepal. Приступљено 12. 12. 2009.
- ^ „Geography”. Kathmandu Metropolitan City. Приступљено 12. 12. 2009.
- ^ Shreshta, S.H (2005). Nepal in Maps. Kathmandu valley. Kathmandu: Educational Publishing House. стр. 102—14.
- ^ Shreshta, Vinod Prasad (2007). A Concise Geography of Nepal. Climate. Kathmandu: Mandal Publications. стр. 24—28. ISBN 978-99946-55-04-5.
- ^ а б „Average Temperature and Rainfall of Kathmandu City”. Nepal Vista. Nepal Bureau of Standards, Weather Meteorology. Приступљено 6. 11. 2009.
- ^ „Normals from 1981–2010” (PDF). Department of Hydrology and Meteorology (Nepal). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 05. 2013. г. Приступљено 14. 10. 2012.
- ^ „World Weather Information Service – Kathmandu”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала 16. 10. 2017. г. Приступљено 16. 4. 2013.
- ^ Cappelen, John; Jensen, Jens. „Nepal – Kathmandu” (PDF). Climate Data for Selected Stations (1931–1960) (на језику: Danish). Danish Meteorological Institute. стр. 190. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 1. 2013. г. Приступљено 16. 4. 2013.
- ^ „Nepal – Katmandu”. Centro de Investigaciones Fitosociológicas. Архивирано из оригинала 28. 07. 2019. г. Приступљено 16. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Брзић, Бошко (2013). СТЕВАН Пешић : живот и дело. Нови Сад: Градска библиотека. ISBN 978-86-82275-89-3. COBISS.SR 282129415
- Beal, Samuel (1884). Si-Yu-Ki: Buddhist Records of the Western World, by Hiuen Tsiang. 2 vols. Translated by Samuel Beal. London. 1884. Reprint: Delhi. Oriental Books Reprint Corporation. 1969.
- Mayhew, Bradley; Bindloss, Joe; Armington, Stan (2006). Lonely Planet. Lonely Planet. стр. 416. ISBN 978-1-74059-699-2.
- Mayhew, Bradley; Bindloss, Joe; Armington, Stan (2006). Nepal. Lonely Planet. стр. 166. ISBN 978-1-74059-699-2.
- Mayhew, Bradley; Brown, Lindsay; Vivequin, Wanda (2003). Lonely Planet Nepal. Lonely Planet. ISBN 978-1-74059-422-6.
- Nanjio, Bunyiu (1883). A Catalogue of the Chinese Translation of the Buddhist Pantheon. Oxford at the Clarendon Press.
- Shaha, Rishikesh (1992). Ancient and Medieval Nepal. New Delhi: Manohar Publications. ISBN 978-81-85425-69-6..
- Shreshta, S.H (2005). Nepal in Maps. Kathmandu: Educational Publishing House. стр. 129.
- Shreshta, Vinod Prasad (2007). A Concise Geography of Nepal. Kathmandu: Mandal Publications. стр. 126. ISBN 978-99946-55-04-5.
- Snellgrove, David. Indo-Tibetan Buddhism: Indian Buddhists & Their Tibetan Successors. Two Volumes. . Boston: Shambhala Publications. ISBN 978-0-87773-311-9. (v. 1). 1987. ISBN 978-0-87773-379-9. (v. 2).
- Tamot, Kashinath, and Ian Alsop. (2001). "A Kushan-period Sculpture from the reign of Jaya Varma, CE 184/185, Kathmandu, Nepal." (2001). Asianart.com
- Tamot, Kashinath, and Ian Alsop. (date unknown. Update of previous article). "A Kushan-period Sculpture from the reign of Jaya Varman, CE 185, Kathmandu, Nepal." Asianart.com
- Thapa, Rajesh Bahadur; Murayama, Yuji; Ale, Shailja (2008). „Kathmandu”. Cities. 25: 45—57. doi:10.1016/j.cities.2007.10.001.
- Thapa, Rajesh; Murayama, Yuji (2009). „Examining Spatiotemporal Urbanization Patterns in Kathmandu Valley, Nepal: Remote Sensing and Spatial Metrics Approaches”. Remote Sensing. 1 (3): 534—556. Bibcode:2009RemS....1..534T. doi:10.3390/rs1030534.
- Thapa, Rajesh Bahadur; Murayama, Yuji (2010). „Drivers of urban growth in the Kathmandu valley, Nepal: Examining the efficacy of the analytic hierarchy process”. Applied Geography. 30: 70—83. doi:10.1016/j.apgeog.2009.10.002.
- Thapa, Rajesh Bahadur; Murayama, Yuji (2011). „Urban growth modeling of Kathmandu metropolitan region, Nepal”. Computers, Environment and Urban Systems. 35: 25—34. doi:10.1016/j.compenvurbsys.2010.07.005.
- Vibhaga, Nepal Sūcanā (1975). Narayanhity Royal Palace, home of the King of Nepal. His Majesty's Govt., Ministry of Communications, Dept. of Information. стр. 14.
- Watters, Thomas. (1904–05). On Yuan Chwang's Travels in India. (629–645 CE). Royal Asiatic Society. Second Indian Edition. Munshhiram Manoharlal Publishers, New Delhi. (1973).
- Woodhatch, Tom (1999). Nepal handbook. The Royal Palace. Footprint Travel Guides. стр. 194. ISBN 978-1-900949-44-6. Приступљено 17. 12. 2009.
- [1]