Женски полни органи
Називи и ознаке | |
---|---|
MeSH | D005836 |
TA98 | A09.1.00.001 |
TA2 | 3469 |
FMA | 45663 |
Анатомска терминологија |
Женски полни органи су анатомске структуре жене, намењене одржању и продужењу врсте. По својој грађи и функцији они су много сложенији од мушких, јер нису намењени само за стварање јајне ћелије, већ и чување оплођеног јајашца, његов развој и рађање новог организма. У функционалном смислу као и мушки полни органи, састоје се од герминативног и ендокриног дела, а у анатомском од спољашњих и унутрашњих органа.
Анатомија
[уреди | уреди извор]Анатомски гледано женски полни органи се деле на унутрашње и спољашње.
Унутрашњи женски полни органи
[уреди | уреди извор]У унутрашње женске полне органе спадају: вагина, материца, јајници и јајоводи
Јајници
[уреди | уреди извор]Јајници (Ovarium) су парни репродуктивни органи жене. Јајници стварају и ослобађају јајне ћелије.
Јајоводи
[уреди | уреди извор]Јајоводи (tubae uterinae) су парни мишићно-слузокожни органи, дужине од 14 до 16 cm.
Основна функција јајовода је да спроведе јајну ћелију од јајника до материце, али он спроводи и сперматозоиде према навише.
У јајоводима се обавља оплодња јајне ћелије.
Материца
[уреди | уреди извор]Материца (Uterus) је непарни мишићно-слузокожни орган крушкастог облика, уметнут између јајовода и вагине. Материца је смештена у карличној дупљи иза и изнад мокраћне бешике и испред ректума.
Улога материце је да прихвати оплођену јајну ћелију и њено усађивање у материчној слузокожи.
Материца је пресудни орган за нормалан развој плода.
Вагина
[уреди | уреди извор]Вагина је мишићно-слузокожни орган, дужине од 10 до 12 cm. Вагина се пружа од материце кроз међицу и завршава се отвором малих усана.
Спољашњи женски полни органи
[уреди | уреди извор]У спољашње: клиторис, велике усне (labia majora) и мале усне (labia minora), трем вагине (vestibulum vaginae), тремна главица (bulbus vestibuli), Бартолинијеве жлезде (glandulae vestibulares majores-Bartholini) и мале тремне жлезде (glandulae vestibulares minores), а једним именом се називају вулва.
Обољења женских полних органа
[уреди | уреди извор]У најчешћа обољења женских полних органа спадају:
- Конгениталне аномалије
- Запаљења
- Цисте
- Тумори
Полно преносиве инфекције женских полних органа
[уреди | уреди извор]У најчешће сексуално преносиве инфекције женских полних органа спадају:
- гљивичне инфекције
- херпес
- трихомонијаза
- гонореја
- сифилис
- кондиломи
- стидна вашљивост
- инфекције изазване хламидијом
- вагиноза
- вулвовагинитис
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Šljivić B. Sistematska i topografska anatomija,Abdomen i karlica;Naučna knjiga, Beograd,1976.
- Kurman Rj. Blaustein's Pathology of the Female Genital Tract. 1994 Springer-Verlag,Berlin.
- Janjić M. Patologija ženskog genitalnog sistema. Beograd, 1994.