Јаша Продановић

Јаша Продановић
Лични подаци
Пуно име	Јаков Продановић
Датум рођења	(1867-04-23)23. април 1867.
Место рођења	Чачак, Кнежевина Србија
Датум смрти	1. јун 1948.(1948-06-01) (81 год.)
Место смрти	Београд, НР Србија, ФНР Југославија
Породица
Деца	Бора Продановић
Политичка каријера
Политичка странка	Југословенска демократска странка Југословенска републиканска странка

Јаков Продановић (Чачак, 23. април 1867 — Београд, 1. јун 1948) био је српски политичар, публициста и књижевник.

Биографија

Рођен је 23. априла 1867. године. Матурирао је у Првој београдској гимназији, у генерацији са Јованом Цвијићем, Михаилом Петровићем Аласом, Василијем Симићем и другим знаменитим личностима, о чему је написан роман и снимљен ТВ-филм „Шешир професора Косте Вујића“.

Спомен-биста Јаши Продановићу на Калемегдану.

Био је министар просвете у Влади Краљевине Србије, као члан Самосталне радикалне странке. Године 1910. као министар народне привреде спровео кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године 1919. био је један од оснивача Југословенске демократске странке, а већ исте године заједно са Љубом Стојановићем, издваја из ње Републиканску странку, око разлаза по питању државног уређења - демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за федералистичко уређење и супротставио се диктатури краља Александра Карађорђевића.

Марта 1945. године изабран је за министра за Србију у Привременој влади Демократске Федеративне Југославије, а после је био потпредседник Владе Федеративне Народне Републике Југославије.

Године 1890. уређивао је „Народну мисао“; затим "Борбу" (од 1. октобра 1902) гласило самосталних радикала, од 1903. до 1912. „Одјек“, од 1921. до 1923. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела Јована Јовановића Змаја, Јована Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима. Писао је за „Републику”, коју је полиција више пута забрањивала а и он је оптужен за увреду краља на основу једног текста, али га је суд ослободио у фебруару 1924.

Од фебруара 1936. био је дописни, а од 1948. године редовни члан Српске академије наука и уметности.

Умро је 1. јуна 1948. године. Његов син је био адвокат Бора Продановић.

Познатија дела

• Уставни развитак и уставне борбе у Србији
• Вук Караџић и Милош Обреновић
• Наши и страни
• Наша народна књижевност
• Историја политичких странака и струја у Србији

Литература

• Мала енциклопедија „Просвета“. Београд: „Просвета“. 1968. 

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ