Панта Радосављевић Дунавски
| Панта Радосављевић Дунавски | |
|---|---|
 Панта Радосављевић Дунавски | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Панта Радосављевић |
| Надимак | Војвода Дунавски |
| Датум рођења | 28. август 1876. |
| Место рођења | Београд,  Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1941. (64/65 год.) |
| Место смрти | Нирнберг,  Нацистичка Немачка |
| Војна каријера | |
| Служба |  Српска четничка организација Краљевина Србија Краљевина Југославија |
| Војска | Српска четничка организација Војска Краљевине Србије Југословенска војска |
| Чин | Пуковник |
| Учешће у ратовима | Борба за Македонију Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат Други светски рат |
| Одликовања | Орден Карађорђеве звезде |
Панта Радосављевић или војвода Дунавски (Београд, 28. августа 1876 — Нирнберг, 1941) је био четнички војвода и пуковник.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Војна школа
[уреди | уреди извор]Након завршена три разреда гимназије крајем 1892. уписао се у артиљеријску подофицирску школу.[1] Потпоручник је постао 1902, а капетан 1914.[1]
Четничка акција
[уреди | уреди извор]Септембра 1905. придружио се четничкој акцији у Македонији. Одмах по доласку постао је начелник горскога штаба у западном Повардарју и на тој дужности био је од октобра 1905. до јануара 1906. Називали су га војвода Дунавски.[1] Сарадници су му били војводе Глигор Соколовић, војвода Бабунски и официр Сретен Руднички, који је пре њега ступио у четништво.[1]
Секретар четничке организације
[уреди | уреди извор]Крајем 1906. изабран је за секретара главнога четничкога одбора у Београду, а у јесен 1907. постао је секретар извршнога четничкога одбора у Врању.[1] Након Младотурске револуције 1908. долази до затишја и обуставе четничких акција због обећања да ће нове турске власти да поштују устав и законе. Радосављевић се тада повчлачи из четничке организације.[1]
Учешће у ратовима
[уреди | уреди извор]Радосављевић је као командир артиљеријске батерије учествовао у Првом и Другом балканском рату.[1] У Првом светском рату учествовао је као командир батерије и командант батаљона.[1] У септембру 1914. године је са својим батаљоном продро у Босну и Херцеговину, све до Сарајева где се задржао до 5. октобра штитећи српски народ. У повлачењу је рањен на Гласинцу 6. октобра 1914. године. Краљ га је лично 1914. одликовао Карађорђевом звездом 4. степена. Након 1918. објављивао је чланке и песме у листу "Српско Косово", а објавио је и две мање књиге патриотскога садржаја "Кроз славно Косово" и "Шта је Маћедонија“.[1]
Априлски рат и последње године
[уреди | уреди извор]Као резервни пуковник Југословенске војске учествовао је у Априлском рату након чега је заробљен и интерниран у Немачку (логор Офлаг XIII/Б). Боловао је од туберкулозе па је његов рођак заробљени дивизијски генерал Душан Трифуновић покушао да издејствује да га сместе у болницу или да га отпусте кући. То се није десило и он је преминуо крајем 1941. године.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Бјелајац, Миле; Трифуновић, Предраг (1997). Између војске и политике. Београд, Крушевац: Институт за новију историју Србије, Народни музеј Крушевац. ISBN 978-86-7005-020-4.
