Пређи на садржај

Сједињене Америчке Државе — разлика између измена

Координате: 40° С; 100° З / 40° С; 100° З / 40; -100 (United States of America)
Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због упитног доприноса истих.
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
 
(Није приказано 18 међуизмена 9 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Закључано-анон}}
{{кратак опис|држава у Северној Америци}}
{{закључано-анон}}
{{Инфокутија држава
{{Инфокутија држава
| име државе = Сједињене Америчке Државе
| име државе = Сједињене Америчке Државе
Ред 41: Ред 40:
| воде = 7,0<ref>{{cite web|title=The Water Area of Each State|access-date=January 29, 2024|publisher=[[United States Geological Survey]]|url=https://www.usgs.gov/special-topics/water-science-school/science/how-wet-your-state-water-area-each-state|date=2018}}</ref>
| воде = 7,0<ref>{{cite web|title=The Water Area of Each State|access-date=January 29, 2024|publisher=[[United States Geological Survey]]|url=https://www.usgs.gov/special-topics/water-science-school/science/how-wet-your-state-water-area-each-state|date=2018}}</ref>
| година пописа = 2023
| година пописа = 2023
| становништво = {{раст}} 334.914.895<ref>{{Cite web |last=Bureau |first=US Census |title=U.S. Population Trends Return to Pre-Pandemic Norms as More States Gain Population |url=https://www.census.gov/newsroom/press-releases/2023/population-trends-return-to-pre-pandemic-norms.html |access-date=2023-12-23 |website=Census.gov}}</ref>
| становништво = {{раст}} 334.914.895<ref>{{Cite web |last=Bureau |first=US Census |title=U.S. Population Trends Return to Pre-Pandemic Norms as More States Gain Population |url=https://www.census.gov/newsroom/press-releases/2023/population-trends-return-to-pre-pandemic-norms.html |access-date = 23. 12. 2023|website=Census.gov}}</ref>
| становништво поредак = 3
| становништво поредак = 3
| година пописа2 = 2020
| година пописа2 = 2020
Ред 47: Ред 46:
| густина становништва = 33,6
| густина становништва = 33,6
| густина поредак = 185
| густина поредак = 185
| БДП година = 2023.
| БДП година = 2024.
| БДП = {{раст}} 26,950 блн. $<ref name="IMF.WEO.US">{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2023/October/weo-report?c=111,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2020&ey=2028&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (US) |website=IMF.org |publisher=[[International Monetary Fund]] |date=October 10, 2023 |access-date=October 10, 2023 }}</ref>
| БДП = {{раст}} 29,168 блн. $<ref name="IMFWEO.US">{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2024/October/weo-report?c=111,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2022&ey=2029&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=World Economic Outlook Database, October 2024 Edition. (United States) |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=www.imf.org |date=October 22, 2024 |access-date=October 22, 2024}}</ref>
| БДП поредак = 2
| БДП поредак = 2
| БДП по глави становника = {{раст}} 80.412 $<ref name="IMF.WEO.US"/>
| БДП по глави становника = {{раст}} 86.601 $<ref name="IMF.WEO.US"/>
| БДП поредак по глави становника = 9
| БДП поредак по глави становника = 9
| HDI година = 2021
| HDI година = 2022
| HDI = 0,921
| HDI = 0,927
| HDI поредак = 21
| HDI поредак = 20
| HDI категорија = <span style="color:green;">веома висок</span>
| HDI категорија = <span style="color:green;">веома висок</span>
| валута = [[амерички долар]]
| валута = [[амерички долар]]
Ред 61: Ред 60:
| домен = [[.us]]<ref>{{Cite web|url=https://cozab.com/the-difference-between-us-vs-com/|title=The Difference Between .us vs .com|date=January 3, 2022|website=Cozab|access-date=01. 07. 2023|archive-date=16. 04. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230416200528/https://cozab.com/the-difference-between-us-vs-com/|url-status=}}</ref>
| домен = [[.us]]<ref>{{Cite web|url=https://cozab.com/the-difference-between-us-vs-com/|title=The Difference Between .us vs .com|date=January 3, 2022|website=Cozab|access-date=01. 07. 2023|archive-date=16. 04. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230416200528/https://cozab.com/the-difference-between-us-vs-com/|url-status=}}</ref>
| позивни број = 1
| позивни број = 1
| коментар = <sup>1</sup> [[Енглески језик]] је ''[[дефакто]]'' језик 80% становника САД. [[Шпански језик]] је други најзаступљенији језик. [[Хавајски језик|Хавајски]] је, уз енглески, службени језик на [[Хаваји]]ма, а шпански и француски су на мањем нивоу признати у [[Нови Мексико|Новом Мексику]] и у [[Луизијана|Луизијани]].
| коментар = <sup>1</sup> [[Енглески језик]] је ''[[дефакто]]'' језик 80% становника САД. [[Шпански језик]] је други најзаступљенији језик. [[Хавајски језик|Хавајски]] је, уз енглески, службени језик на [[Хаваји]]ма, а шпански и француски су на мањем нивоу признати у [[Њу Мексико|Њу Мексику]] и у [[Луизијана|Луизијани]].
}}
}}


'''Сједињене Америчке Државе''' — скраћено '''САД''' ({{јез-енгл|United States of America}} — скраћено ''USA''), понекад кратко '''Сједињене Државе''' — '''СД''' ({{јез-енгл|United States}} — ''US'') или само '''Америка''' ({{јез-енгл|America}}), држава је у [[Северна Америка|Северној Америци]]. САД су [[Списак држава и територија по површини|трећа држава по величини]] и [[савезна република]] која се састоји од 50 [[Државе САД|држава]], [[Федерални округ|федералног округа]] ([[Вашингтон]]), 326 [[Индијански резерват|индијанских резервата]], пет великих прекоморских територија и неколико [[Мала спољна острва САД|малих спољних острва]]. На копну се граничи са [[Канада|Канадом]] на северу и [[Мексико]]м на југу, а има и морске границе са неколико других држава. Са преко 334 милиона, САД су [[Списак држава по броју становника|трећа држава по броју становника]]. Главни [[финансијски центар]] и [[Списак градова у САД по броју становника|најнасељенији град]] је [[Њујорк]]. [[Савезна влада Сједињених Америчких Држава|Савезна влада]] је [[Устав Сједињених Америчких Држава|уставна]] [[Предсједнички систем|председничка република]] и [[либерална демократија]] са три одвојена огранка: [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|законодавним]], извршним и судским.
'''Сједињене Америчке Државе''' — скраћено '''САД''' ({{јез-енгл|United States of America}} — скраћено ''USA''), понекад кратко '''Сједињене Државе''' — '''СД''' ({{јез-енгл|United States}} — ''US'') или само '''Америка''' ({{јез-енгл|America}}), [[федерација|федерална]] је [[Устав Сједињених Америчких Држава|уставна]] [[република]] коју чини [[Државе САД|педесет држава]] и један федерални округ. Углавном се простире у централном делу [[Северна Америка|Северне Америке]],<ref>{{Cite web |url=http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |title=United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications |access-date=11. 04. 2014 |archive-date=13. 07. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110713041240/http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |url-status= }}</ref> где се, између [[Тихи океан|Тихог]] и [[Атлантски океан|Атлантског океана]], налази четрдесет осам савезних држава и федерални округ са главним градом [[Вашингтон]]ом. Овај континентални део се на северу граничи са [[Канада|Канадом]], а на југу с [[Мексико]]м.<ref>{{Cite web|url=https://kids.nationalgeographic.com/geography/countries/article/united-states|title=United States|url-status=live}}</ref> Савезна држава [[Аљаска]] налази се на северозападу континента и граничи се са Канадом на истоку<ref>{{Cite web|url=https://www.worldatlas.com/articles/which-states-are-in-the-pacific-northwest.html|title=Which States Are In The Pacific Northwest?|url-status=live}}</ref> и [[Русија|Русијом]] на западу, преко [[Берингов мореуз|Беринговог мореуза]],<ref>{{Cite web|url=https://sovereignlimits.com/boundaries/russia-united-states-maritime|title=Russia–United States|url-status=live}}</ref> док се савезна држава [[Хаваји]] налази у Тихом океану.<ref>{{Cite web|url=https://www.nationsonline.org/oneworld/map/USA/hawaii_map.htm|title=Map of Hawaii (HI)|url-status=live}}</ref> САД такође припада неколико острвских територија раштрканих широм [[Кариби|Кариба]] и [[Тихи океан|Пацифика]].<ref>{{Cite web|url=https://siecus.org/state_profile/puerto-rico-and-caribbean-islands-profile/|title=U.S. Territories: Puerto Rico and other Caribbean Islands Profile|url-status=live}}</ref>


Територија САД је насељена људима откада су [[Палеоиндијанци]] мигрирали преко [[Берингија|Беринговог копненог моста]] пре више од 12.000 година. Почевши од 1607. године, [[Britanska kolonizacija Amerike|британска колонизација]] је довела до оснивања [[Тринаест колонија]]. Сукоби са [[Круна (држава)|британском круном]] око опорезивања и политичког представљања довели су до [[Америчка револуција|америчке револуције]], [[Декларација о независности САД|Декларације о независности]] (4. јул 1776) и коначне победе у [[Амерички рат за независност|рату за независност]] (1775—1783). Држава је почела да се [[Територијално проширење Сједињених Америчких Држава|шири широм Северне Америке]], обухватајући велики део континента крајем 1840-их. Дугогодишња подела око [[Ропство|ропства]] довела је до сецесије јужних [[Конфедеративне Америчке Државе|Конфедеративних Држава Америке]], које је поразила [[Унија (Амерички грађански рат)|Унија]] током [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]] (1861—1865), док је ропство укинуто после рата. До 1900. САД су се успоставиле као [[велика сила]], поставши највећа светска економија. Придружиле су се [[Савезници у Другом светском рату|Савезницима]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]], чијом [[Последице Другог светског рата|последицом]] су САД и [[Совјетски Савез]] постале две [[Суперсила|суперсиле]]. Овим је почела њихова борба за идеолошку доминацију и међународни утицај у [[Свемирска трка|свемирској трци]] и [[Хладни рат|хладном рату]], који су се завршили [[Аполо 11|Аполом 11]], америчким свемирским летом који је први [[Sletanje na Mesec|спустио људе на Месец]] (1969), и [[Распад Совјетског Савеза|распадом Совјетског Савеза]] (1991).
Са 9,83 милиона{{km2}} и преко 300 милиона становника,<ref>{{Cite web|url=https://www.worldometers.info/world-population/us-population/|title=United States Population (LIVE)|url-status=live}}</ref> САД су трећа држава на свету по укупној површини, као и трећа држава по величини копна и броју становника.<ref>{{Cite web|url=https://kids.nationalgeographic.com/geography/countries/article/united-states|title=United States|url-status=live}}</ref> САД су једна од етнички најразноврснијих држава на свету, што је последица масовне имиграције из многих других држава.<ref>{{Cite web|url=https://minorityrights.org/country/united-states-of-america/|title=United States of America|url-status=live}}</ref> [[Привреда Сједињених Америчких Држава|Привреда САД]] је највећа национална привреда у свету, са номиналним бруто домаћим производом од 26 билиона долара током 2023.


САД су једина светска суперсила и једна од [[Развијена земља|најразвијенијих држава]], а рангирају се међу највишим у свету по међународним мерилима прихода, богатства, економске конкурентности, продуктивности, иновација, људских права и образовања. Имају највећи средњи приход по глави становника од било које немикродржаве и поседују далеко највећи износ богатства од било које друге земље. [[Привреда Сједињених Америчких Држава|Привреда САД]] је [[Списак држава по БДП-у (номинални)|номинално највећа]], која чини преко четвртине глобалног [[Бруто домаћи производ|БДП-а]]. САД су оснивачи [[Уједињене нације|Уједињених нација]] (УН), [[Светска банка|Светске банке]], [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонда]], [[Организација америчких држава|Организације америчких држава]], [[НАТО]], [[Светска здравствена организација|СЗО]] и [[Сталне чланице Савјета безбједности Уједињених нација|стална чланица Савета безбедности УН]].
Нацију је основало [[тринаест колонија|13 бивших колонија]] [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]] које су се простирале дуж атлантске обале.<ref>{{Cite web|url=https://kids.britannica.com/students/article/13-colonies/338325|title=13 colonies|url-status=live}}</ref> Прогласивши се „државама” 4. јула 1776, усвојиле су [[Декларација независности САД|Декларацију независности]].<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/Declaration-of-Independence|title=Declaration of Independence|url-status=live}}</ref> Побуњеничке државе победиле су Велику Британију у [[Амерички рат за независност|Америчком рату за независност]], што је био први успешни рат неке колоније за независност. Федерална конвенција је 17. септембра 1787. усвојила данас важећи [[Устав Сједињених Америчких Држава|Устав САД]], а ратификујући га наредне године, државе су постале делови јединствене републике.<ref>{{Cite web|url=https://www.loc.gov/item/today-in-history/september-17/|title=U.S. Constitution|url-status=live}}</ref> [[Повеља о правима (Сједињене Америчке Државе)|Повеља о правима]], састављена од десет уставних амандмана, ратификована је 1791.<ref>{{Cite web|url=https://www.archives.gov/milestone-documents/bill-of-rights|title=Bill of Rights (1791)|url-status=live}}</ref>

У 19. веку, САД су присвојиле територије које су припадале [[Француска|Француској]], [[Шпанија|Шпанији]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Великој Британији]], Мексику и [[Руска Империја|Руској Империји]], а извршиле анексију [[Република Тексас|Републике Тексас]] и [[Република Хаваји|Републике Хаваји]]. Спорови између аграрног Југа и индустријског Севера поводом права држава и експанзије [[ропство|ропства]], довели су до [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]] током шездесетих година 19. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/event/American-Civil-War|title=American Civil War|url-status=live}}</ref> Победом Севера спречена је трајна подела земље, а потом и укинуто ропство.<ref>{{Cite web|url=https://education.nationalgeographic.org/resource/slavery-abolished/|title=Dec 18, 1865 CE: Slavery is Abolished|url-status=live}}</ref> [[Шпанско-амерички рат]] и [[Први светски рат]] потврдили су положај САД као војне силе. Године 1945. САД су изашле из [[Други светски рат|Другог светског рата]] као прва држава са [[нуклеарно оружје|нуклеарним оружјем]],<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/list-of-states-with-nuclear-weapons-2227841|title=Current states with declared nuclear weapons|url-status=live}}</ref> стални члан [[Савет безбедности Уједињених нација|Савета безбедности Уједињених нација]] и оснивач [[НАТО]] пакта.<ref>{{Cite web|url=https://history.state.gov/milestones/1945-1952/nato|title=North Atlantic Treaty Organization (NATO), 1949|url-status=live}}</ref> Завршетком [[Хладни рат|Хладног рата]] и [[Распад Совјетског Савеза|распадом Совјетског Савеза]],<ref>{{Cite web|url=https://coldwar.unc.edu/theme/end-of-the-cold-war/|title=End of the Cold War|url-status=live}}</ref> САД су остале једина [[велика сила]], која доминира у [[Политички систем Сједињених Америчких Држава|политици]], [[Култура Сједињених Америчких Држава|култури]], привреди, [[Оружане снаге САД|војном наоружању]] и науци.


== Етимологија ==
== Етимологија ==
[[Датотека:Amerigo Vespucci - Project Gutenberg etext 19997.jpg|мини|лево|Вјерује се да су Америке добиле име по италијанском истраживачку Америгу Веспучију{{sfn|Martone|2016|p=504}}]]
[[Датотека:Amerigo Vespucci - Project Gutenberg etext 19997.jpg|мини|усправно|Верује се да су Америке добиле име по италијанском истраживачку Америгу Веспучију{{sfn|Martone|2016|p=504}}]]


Њемачки картограф [[Мартин Валдземулер]] је 1507. године направио карту свијета на којој је земље западне хемисфере назвао ''[[Америке|Америка]]'', у част италијанског истраживача и картографа [[Америго Веспучи|Америга Веспучија]] ({{јез-лат|Americus Vespucius}}).{{sfn|Sider|2007|p=226}} Први документовани доказ фразе „Сједињене Америчке Државе” је у облику писма од 2. јануара 1776. године, које је написао [[Стивен Мојлан]] ађутанту Џорџа Вашингтона и генералу Континенталне војске, пуковнику Џозефу Риду. Мојлан је изразио жељу да оде „са пуним и обимним овлашћењима Сједињених Америчких Држава Шпанији” како би затражио помоћ у револуционарним ратним циљевима.<ref>{{cite news|last=DeLear |first=Byron |title=Who coined 'United States of America'? Mystery might have intriguing answer. |url=https://www.csmonitor.com/USA/Politics/2013/0704/Who-coined-United-States-of-America-Mystery-might-have-intriguing-answer |accessdate=18. 3. 2019. |work=Christian Science Monitor |date=4. 7. 2013. |language=en |quote=Historians have long tried to pinpoint exactly when the name 'United States of America' was first used and by whom... ...This latest find comes in a letter that Stephen Moylan, Esq., wrote to Col. Joseph Reed from the Continental Army Headquarters in Cambridge, Mass., during the Siege of Boston. The two men lived with Washington in Cambridge, with Reed serving as Washington's favorite military secretary and Moylan fulfilling the role during Reed's absence.}}</ref><ref>{{cite news|last=Touba |first=Mariam |title=Who Coined the Phrase 'United States of America'? You May Never Guess |url=http://blog.nyhistory.org/coined-phrase-united-states-america-may-never-guess/ |accessdate=18. 3. 2019. |work=New-York Historical Society |date=5. 11. 2014. |language=en |quote=Here, on January 2, 1776, seven months before the Declaration of Independence and a week before the publication of Paine's ''Common Sense'', Stephen Moylan, an acting secretary to General George Washington, spells it out, 'I should like vastly to go with full and ample powers from the United States of America to Spain' to seek foreign assistance for the cause.}}</ref><ref>{{cite news|last=Fay |first=John |title=The forgotten Irishman who named the "United States of America" |url=https://www.irishcentral.com/roots/history/the-forgotten-irishman-who-named-the-united-states-of-america |accessdate=18. 3. 2019. |work=IrishCentral.com |date=30. 3. 2017. |language=en |quote=According to the NY Historical Society, Stephen Moylan was the man responsible for the earliest documented use of the phrase „United States of America.” But who was Stephen Moylan?}}</ref> Прва позната публикација фразе „Сједињене Америчке Државе” била је у анонимном есеју у ''[[Вирџинија газет]]у'' у Вилијамсбургу у Вирџинији, дана 6. априла 1776. године.<ref>{{cite journal|last=Planter |first=A. |title=To the inhabitants of Virginia |journal=The Virginia Gazette |publisher=Dixon and Hunter's |date=6. 4. 1776. |location=Williamsburg, Virginia |url=http://research.history.org/DigitalLibrary/VirginiaGazette/VGIssueThumbs.cfm?IssueIDNo=76.DH.16 |issue=1287 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141219053616/http://research.history.org/DigitalLibrary/VirginiaGazette/VGIssueThumbs.cfm?IssueIDNo=76.DH.16 |archivedate=19. 12. 2014. |volume=5}}</ref>
Немачки картограф [[Мартин Валдземулер]] је 1507. године направио карту света на којој је земље западне хемисфере назвао ''[[Америке|Америка]]'', у част италијанског истраживача и картографа [[Америго Веспучи|Америга Веспучија]] ({{јез-лат|Americus Vespucius}}).{{sfn|Sider|2007|p=226}} Први документовани доказ фразе „Сједињене Америчке Државе” је у облику писма од 2. јануара 1776. године, које је написао [[Стивен Мојлан]] ађутанту Џорџа Вашингтона и генералу Континенталне војске, пуковнику Џозефу Риду. Мојлан је изразио жељу да оде „са пуним и обимним овлашћењима Сједињених Америчких Држава Шпанији” како би затражио помоћ у револуционарним ратним циљевима.<ref>{{cite news|last=DeLear |first=Byron |title=Who coined 'United States of America'? Mystery might have intriguing answer. |url=https://www.csmonitor.com/USA/Politics/2013/0704/Who-coined-United-States-of-America-Mystery-might-have-intriguing-answer |accessdate=18. 3. 2019. |work=Christian Science Monitor |date=4. 7. 2013. |language=en |quote=Historians have long tried to pinpoint exactly when the name 'United States of America' was first used and by whom… …This latest find comes in a letter that Stephen Moylan, Esq., wrote to Col. Joseph Reed from the Continental Army Headquarters in Cambridge, Mass., during the Siege of Boston. The two men lived with Washington in Cambridge, with Reed serving as Washington's favorite military secretary and Moylan fulfilling the role during Reed's absence.}}</ref><ref>{{cite news|last=Touba |first=Mariam |title=Who Coined the Phrase 'United States of America'? You May Never Guess |url=http://blog.nyhistory.org/coined-phrase-united-states-america-may-never-guess/ |accessdate=18. 3. 2019. |work=New-York Historical Society |date=5. 11. 2014. |language=en |quote=Here, on January 2, 1776, seven months before the Declaration of Independence and a week before the publication of Paine's ''Common Sense'', Stephen Moylan, an acting secretary to General George Washington, spells it out, 'I should like vastly to go with full and ample powers from the United States of America to Spain' to seek foreign assistance for the cause.}}</ref><ref>{{cite news|last=Fay |first=John |title=The forgotten Irishman who named the "United States of America" |url=https://www.irishcentral.com/roots/history/the-forgotten-irishman-who-named-the-united-states-of-america |accessdate=18. 3. 2019. |work=IrishCentral.com |date=30. 3. 2017. |language=en |quote=According to the NY Historical Society, Stephen Moylan was the man responsible for the earliest documented use of the phrase „United States of America.” But who was Stephen Moylan?}}</ref> Прва позната публикација фразе „Сједињене Америчке Државе” била је у анонимном есеју у ''[[Вирџинија газет]]у'' у Вилијамсбургу у Вирџинији, дана 6. априла 1776. године.<ref>{{cite journal|last=Planter |first=A. |title=To the inhabitants of Virginia |journal=The Virginia Gazette |publisher=Dixon and Hunter's |date=6. 4. 1776. |location=Williamsburg, Virginia |url=http://research.history.org/DigitalLibrary/VirginiaGazette/VGIssueThumbs.cfm?IssueIDNo=76.DH.16 |issue=1287 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141219053616/http://research.history.org/DigitalLibrary/VirginiaGazette/VGIssueThumbs.cfm?IssueIDNo=76.DH.16 |archivedate=19. 12. 2014. |volume=5}}</ref>


Други нацрт [[Уговор о конфедерацији и сталној унији|Уговора о конфедерацији]], који је припремио Џон Дикинсон и завршио најкасније до 17. јула 1776. године, прогласио је „Име ове Конфедерације биће ’Сједињене Америчке Државе’”.{{sfn|Safire|2003|p=199}} Коначна верзија Уговора послата је државама на ратификацију крајем 1777. године и садржала је реченицу „Стил ове Конфедерације биће ’Сједињене Америчке Државе’”.{{sfn|Mostert|2005|p=18}} [[Томас Џеферсон]] је у јуну 1776. године написао фразу „СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ” свим великим словима у наслову његовог „првобитном грубом нацрту” [[Декларација независности САД|Декларације независности]].{{sfn|Safire|2003|p=199}} Овај нацрт документа се није појавио у јавности све до 21. јуна 1776. године и није јасно да ли је написан прије или након што је Дикинсон употребио тај термин у свом нацрту Уговора о конфедерацији 17. јуна.{{sfn|Safire|2003|p=199}}
Други нацрт [[Уговор о конфедерацији и сталној унији|Уговора о конфедерацији]], који је припремио Џон Дикинсон и завршио најкасније до 17. јула 1776. године, прогласио је „Име ове Конфедерације биће ’Сједињене Америчке Државе’”.{{sfn|Safire|2003|p=199}} Коначна верзија Уговора послата је државама на ратификацију крајем 1777. године и садржала је реченицу „Стил ове Конфедерације биће ’Сједињене Америчке Државе’”.{{sfn|Mostert|2005|p=18}} [[Томас Џеферсон]] је у јуну 1776. године написао фразу „Сједињене америчке државе” свим великим словима у наслову његовог „првобитном грубом нацрту” [[Декларација независности САД|Декларације независности]].{{sfn|Safire|2003|p=199}} Овај нацрт документа се није појавио у јавности све до 21. јуна 1776. године и није јасно да ли је написан прије или након што је Дикинсон употребио тај термин у свом нацрту Уговора о конфедерацији 17. јуна.{{sfn|Safire|2003|p=199}}


Краћи облик „Сједињене Државе” је такође стандардан. Остали уобичајени облици су „САД”, „СД” и „Америка”. „Колумбија”, назив који је кориштен у поезији и прози с краја 18. вијека, потиче од Кристифора Колумба; јавља се у називу [[Вашингтон|Округа Колумбија]].{{sfn|Brokenshire|1993|pages=49}}
Краћи облик „Сједињене Државе” је такође стандардан. Остали уобичајени облици су „САД”, „СД” и „Америка”. „Колумбија”, назив који је кориштен у поезији и прози с краја 18. века, потиче од [[Кристифор Колумбо|Кристифора Колумба]], а јавља се у називу [[Вашингтон|Округа Колумбија]].{{sfn|Brokenshire|1993|pages=49}}


Фраза „Сједињене Државе” првобитно је била у множини, описујући скуп независних држава — нпр. „Сједињене Државе су” — укључујући [[13. амандман на Устав САД]], ратификован 1865. године. Облик у једнини — „Сједињене Државе је” — постао популаран након завршетака Америчког грађанског рата. Облик у једнини је сада стандардан, док се облик у множини задржао у идиому „ове Сједињене Државе”. Разлика је значајнија од употребе; то је разлика између збира држава и јединица.<ref>G. H. Emerson, ''The Universalist Quarterly and General Review'', Vol. 28 (Jan. 1891), pp. 49, quoted in {{cite web|url=http://itre.cis.upenn.edu/~myl/languagelog/archives/002663.html |last=Zimmer|first=Benjamin|date=24. 11. 2005. |title=Life in These, Uh, This United States |publisher=University of Pennsylvania |accessdate=5. 1. 2013.}}</ref>
На енглеском језику, фраза „Сједињене Државе” првобитно је била у множини, описујући скуп независних држава — нпр. „Сједињене Државе су” — укључујући [[13. амандман на Устав САД]], ратификован 1865. године. Облик у једнини — „Сједињене Државе је” — постао популаран након завршетака Америчког грађанског рата. Облик у једнини је сада стандардан, док се облик у множини задржао у идиому „ове Сједињене Државе”. Разлика је значајнија од употребе; то је разлика између збира држава и јединица.<ref>G. H. Emerson, ''The Universalist Quarterly and General Review'', Vol. 28 (Jan. 1891), pp. 49, quoted in {{cite web|url=http://itre.cis.upenn.edu/~myl/languagelog/archives/002663.html |last=Zimmer|first=Benjamin|date=24. 11. 2005. |title=Life in These, Uh, This United States |publisher=University of Pennsylvania |accessdate=5. 1. 2013.}}</ref>


Држављанин Сједињених Држава је „Американац”.<ref>{{Cite book|last=Wilson |first=Kenneth G. |title=The Columbia guide to standard American English |url=https://archive.org/details/columbiaguidetos00wils_0 |year=1993|publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-06989-2 |pages=[https://archive.org/details/columbiaguidetos00wils_0/page/27 27]–28}}</ref>
Држављанин САД је „[[Американци|Американац]]”.<ref>{{Cite book|last=Wilson |first=Kenneth G. |title=The Columbia guide to standard American English |url=https://archive.org/details/columbiaguidetos00wils_0 |year=1993|publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-06989-2 |pages=[https://archive.org/details/columbiaguidetos00wils_0/page/27 27]–28}}</ref>


== Географија ==
== Географија ==
Ред 89: Ред 86:
[[Датотека:USA-satellite.jpg|мини|десно|Сателитска слика сусједних Сједињених Држава и околних области]]
[[Датотека:USA-satellite.jpg|мини|десно|Сателитска слика сусједних Сједињених Држава и околних области]]


Копнена површина цијелих Сједињених Држава је 9.841.955 km², од чега [[сусједне Сједињене Државе]] заузимају 7.663.940,6 km². Аљаска, коју од сусједних Сједињених Држава раздваја Канада, највећа је држава са површином од 1.717.856,2 km². Хаваји, који се простиру на архипелагу у средњем Тихом океану, захватају површину од 28.311 km². Насељене територије [[Порторико]], [[Америчка Самоа]], [[Гвам]], [[Сјеверна Маријанска Острва]], [[Америчка Дјевичанска Острва]] заједно захватају површину од 23.789 km². Мјерећи само копнену површину, САД је трећа по величини, иза Русије и Кине, а испред Канаде.
Копнена површина САД је 9.841.955{{km2}}.<ref name="WF">{{cite web|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/united-states/|title=United States|publisher=Central Intelligence Agency|website=The World Factbook|date=January 3, 2018|access-date=January 8, 2018}}</ref><ref name="CIA Factbook Area">{{cite web|title=Area|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2147.html|website=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|access-date=January 15, 2015|archive-date=January 31, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140131115000/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2147.html|url-status=dead }}</ref> [[Аљаска]], коју од САД раздваја [[Канада]], највећа је држава са површином од 1.717.856,2{{km2}}. [[Хаваји]], који се простиру на архипелагу у средњем [[Тихи океан|Тихом океану]], захватају површину од 28.311{{km2}}. Насељене територије [[Порторико]], [[Америчка Самоа]], [[Гвам]], [[Северна Маријанска Острва]], [[Америчка Девичанска Острва]] заједно захватају површину од 23.789{{km2}}. Мерећи само копнену површину, САД су трећа држава по величини, иза [[Русија|Русије]] и [[Кина|Кине]], а испред Канаде.<ref>{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/279.html#as|work=The World Factbook|publisher=cia.gov|title=Field Listing: Area|access-date=April 21, 2020|archive-date=July 7, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200707180005/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/279.html#as|url-status=dead}}</ref><ref name="urlState Area Measurements and Internal Point Coordinates—Geography—U.S. Census Bureau">{{cite web|url=https://www.census.gov/geographies/reference-files/2010/geo/state-area.html|title=State Area Measurements and Internal Point Coordinates—Geography—U.S. Census Bureau|website=State Area Measurements and Internal Point Coordinates|publisher=U.S. Department of Commerce|access-date=September 11, 2017}}</ref>


Сједињене Америчке Државе је трећа или четврта највећа држава на свијету по укупној површини (и копненој и воденој), испред ње се налазе Русија и Канада, а у зависности од рачунања може бити прије и послије Кине. Положај на списку зависи од тога како се рачунају двије територије око којих се споре Кина и Индија, а и од тога како се укупна површина САД мјери. Према Енциклопедији Британика, површина САД је 9.525.067 km², с обзиром да нису урачунате приобалне и територијалне воде. Према Свјетској књизи чињеница ЦИА, а која урачунава ове воде, површина је 9.833.517 km².
САД су трећа или четврта највећа држава на свету по укупној површини (и копненој и воденој), док се испред ње налазе Русија и Канада, а у зависности од рачунања може бити пре и после Кине. Положај на списку зависи од тога како се рачунају две територије око којих се споре Кина и Индија, а и од тога како се укупна површина САД мери. Према ''[[Енциклопедија Британика|Енциклопедији Британика]]'', површина САД је 9.525.067{{km2}}, с обзиром да нису урачунате приобалне и територијалне воде. Према Светској књизи чињеница [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]], а која урачунава воде, површина је 9.833.517{{km2}}.


Приобална равница атлантске обале простире се у унутрашњост до листопадних шума и таласастих брда [[Пидмонт (висораван)|Пидмонта]]. [[Апалачке планине]] раздвајају источну обалу од [[Велика језера|Великих језера]] и пашњака [[Средњи запад|Средњег запада]]. [[Мисисипи (река)|Мисисипи]]—[[Мисури (река)|Мисури]] ријека, четврта је најдужа ријека на свијету, која протиче углавном кроз срце земље. Равне, плодне [[Прерија|прерије]] и [[Велике равнице]] протежу се према западу, а прекида их [[Унутрашње висије САД|висијски регион]] на југозападу.
Приобална равница атлантске обале простире се у унутрашњост до листопадних шума и таласастих брда [[Пидмонт (висораван)|Пидмонта]]. [[Апалачке планине]] раздвајају источну обалу од [[Велика језера|Великих језера]] и пашњака [[Средњи запад|Средњег запада]]. [[Мисисипи (река)|Мисисипи]]—[[Мисури (река)|Мисури]] је четврта река по дужини на свету, а која протиче углавном кроз срце земље. Равне, плодне [[Прерија|прерије]] и [[Велике равнице]] протежу се према западу, а прекида их [[Унутрашње висије САД|висијски регион]] на југозападу.


[[Датотека:Mount Denali.jpg|мини|десно|Денали, највиши врх у земљи и Сјеверној Америци]]
[[Датотека:Mount Denali.jpg|мини|десно|Денали, највиши врх у САД и Северној Америци]]


[[Стјеновите планине]], на западном ободу Великих равница, простиру се од сјевера према југу дуж земље, у Колораду достижу највећу висину од 4.300 м. Даље на западу се налази стјеновити [[Велики басен]] и пустиње као што су [[Чиуауа]] и [[Мохаве]]. Планински вијенци [[Сијера Невада (САД)|Сијера Невада]] и [[Каскадске планине]] протежу се у близини пацифичке обале, а оба вијенца достижу висину од 4.300 м. Највиша и најнижа тачка у сусједним Сједињеним Државама се налазе у Калифорнији, и једна од друге су раздвојене само 135&nbsp;km. Са висином од 6.190,5 м, планина Денали у Аљасци највиши је врх у земљи и Сјеверној Америци. Активни вулкани су уобичајени на [[архипелаг Александар|архипелагу Александар]] и [[Алеутска острва|Алеутским острвима]] који припадају Аљаској, док се Хаваји састоје од вулканских острва. [[Јелоустонска калдера|Супервулкан]] који се налази испод националног парка [[Јелоустоун]] на Стјеновитим планинама, највећа је вулканска карактеристика на континенту. САД има највише еко-регија у поређењу са било ком државом на свијету.
[[Стеновите планине]], на западном ободу Великих равница, простиру се од севера према југу дуж земље, у [[Колорадо|Колораду]] достижу највећу висину од 4.300{{m}}. Даље на западу се налази стеновити [[Велики басен]] и пустиње као што су [[Чиуауа]] и [[Мохаве]]. Планински венци [[Сијера Невада (САД)|Сијера Невада]] и [[Каскадске планине]] протежу се у близини пацифичке обале, а оба венца достижу висину од 4.300{{m}}. Највиша и најнижа тачка у САД се налазе у [[Калифорнија|Калифорнији]], и једна од друге су раздвојене само 135{{km}}. Са висином од 6.190,5{{m}}, планина Денали на Аљасци највиши је врх у земљи и Северној Америци. Активни вулкани су уобичајени на [[архипелаг Александар|архипелагу Александар]] и [[Алеутска острва|Алеутским острвима]] који припадају Аљаској, док се Хаваји састоје од вулканских острва. [[Јелоустонска калдера|Супервулкан]] који се налази испод националног парка [[Јелоустоун]] на Стеновитим планинама, највећа је вулканска карактеристика на континенту. САД имају највише еко-регија у поређењу са било ком државом на свету.<ref name="NAU">{{cite web|last=Lew|first=Alan|title=PHYSICAL GEOGRAPHY OF THE US|url=https://www.geog.nau.edu/courses/alew/gsp220/text/chapters/ch2.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20160409112252/https://www.geog.nau.edu/courses/alew/gsp220/text/chapters/ch2.html|archive-date=April 9, 2016|website=GSP 220—Geography of the United States|publisher=North Arizona University|access-date=December 24, 2014}}</ref>


=== Клима ===
=== Клима ===
Ред 103: Ред 100:
[[Датотека:US 50 states Köppen.svg|мини|лево|[[Кепенова класификација климата]]]]
[[Датотека:US 50 states Köppen.svg|мини|лево|[[Кепенова класификација климата]]]]


Сједињене Америчке Државе, са својом великом површином и географском разноликошћу, укључују већину климатских типова. Источно од меридијана 100, клима се креће од [[Умереноконтинентална клима|умјереноконтиненталне]] на сјеверу до [[Влажна суптропска клима|влажносуптропске]] на југу. Велики равнице западно од меридијана 100. имају [[Степска клима|степску климу]]. Већина Западних планина има [[планинска клима|планинску климу]]. У Великом басену клима је [[Пустињска клима|сушна]], пустињска у југозападну, [[Средоземна клима|средоземна]] у приобалној Калифорнији и [[Морска клима|океанска]] у приобалном Орегону, Вашингтону и јужној Аљасци. Већина Аљаске има [[Субполарна клима|субартичку]] или [[Поларна клима|поларну климу]]. Хаваји и јужни врх Флориде имају [[тропска клима|тропску климу]], као и насељене територије у Карибима и Тихом океану. Екстремно вријеме није неуобичајено — државе које се граниче са Мексичким заливом су склоне ураганима, док се већина свјетских торнада дешава у САД, нарочито на подручју [[Алеја торнадо|Алеје торнадо]] у Средњем западу и Југу.
Сједињене Америчке Државе, са својом великом површином и географском разноликошћу, укључују већину климатских типова. Источно од меридијана 100, клима се креће од [[Умереноконтинентална клима|умереноконтиненталне]] на северу до [[Влажна суптропска клима|влажносуптропске]] на југу.<ref>{{cite web|last=Boyden|first=Jennifer|title=Climate Regions of the United States|url=https://traveltips.usatoday.com/climate-regions-united-states-21570.html|website=Travel Tips|publisher=USA Today|access-date=December 24, 2014|archive-date=12. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220212094152/https://traveltips.usatoday.com/climate-regions-united-states-21570.html|url-status=}}</ref> Велики равнице западно од меридијана 100. имају [[Степска клима|степску климу]]. Већина Западних планина има [[планинска клима|планинску климу]]. У Великом басену клима је [[Пустињска клима|сушна]], пустињска у југозападну, [[Средоземна клима|средоземна]] у приобалној Калифорнији и [[Морска клима|океанска]] у приобалном [[Орегон]]у, Вашингтону и јужној Аљасци. Већина Аљаске има [[Субполарна клима|субартичку]] или [[Поларна клима|поларну климу]]. Хаваји и јужни врх [[Флорида|Флориде]] имају [[тропска клима|тропску климу]], као и насељене територије у Карибима и Тихом океану. Екстремно време није неуобичајено — државе које се граниче са Мексичким заливом су склоне ураганима, док се већина свјетских торнада дешава у САД, нарочито на подручју [[Алеја торнадо|Алеје торнадо]] у Средњем западу и Југу.<ref>{{cite web|title=World Map of Köppen–Geiger Climate Classification|url=https://koeppen-geiger.vu-wien.ac.at/pdf/kottek_et_al_2006_A4.pdf|access-date=August 19, 2015|archive-date=January 26, 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220126115149/http://koeppen-geiger.vu-wien.ac.at/pdf/kottek_et_al_2006_A4.pdf|url-status=dead}}</ref>


=== Биодиверзитет ===
=== Биодиверзитет ===
Ред 112: Ред 109:
Екологија САД се сматра „[[мегаразноврсне државе|мегаразноврсном]]”: око 17.000 врста [[васкуларне биљке|васкуларних биљака]] се јавља у континенталном делу САД и Аљасци, а више од 1.800 врста [[скривеносеменице]] се јавља на Хавајима, од којих се мало јавља на континенталном делу.<ref>{{cite web|last=Morin | first = Nancy | url = http://www.fungaljungal.org/papers/National_Biological_Service.pdf | title = Vascular Plants of the United States | publisher = National Biological Service | work = Plants | accessdate=27. 10. 2008. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130724222726/http://www.fungaljungal.org/papers/National_Biological_Service.pdf |archive-date=24. 7. 2013. |url-status=dead }}</ref> САД су дом за више од 400 врста сисара, 750 врста птица и 5000 врста гмизаваца и водоземаца.<ref>{{cite web|url=http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html | title = Global Significance of Selected U.S. Native Plant and Animal Species | publisher = SDI Group |date=9. 2. 2001. | accessdate=20. 1. 2009.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110614224003/http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html| archivedate=14. 6. 2011.|url-status=dead}}</ref> Око 91.000 врста инсеката је описано до сада.<ref>{{cite web|url=http://www.si.edu/Encyclopedia_SI/nmnh/buginfo/bugnos.htm | title = Numbers of Insects (Species and Individuals) | publisher = Smithsonian Institution | accessdate=20. 1. 2009.}}</ref> [[Белоглави орао]] је и [[национална птица]] и [[национална животиња]] САД, и трајни симбол саме државе.<ref name="j23">{{Cite journal|last=Lawrence| first = E.A. |year=1990| title = Symbol of a Nation: The Bald Eagle in American Culture |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-american-culture_spring-1990_13_1/page/63| journal = The Journal of American Culture | volume = 13 | issue = 1 | doi = 10.1111/j.1542-734X.1990.1301_63.x |pages=63–69}}</ref>
Екологија САД се сматра „[[мегаразноврсне државе|мегаразноврсном]]”: око 17.000 врста [[васкуларне биљке|васкуларних биљака]] се јавља у континенталном делу САД и Аљасци, а више од 1.800 врста [[скривеносеменице]] се јавља на Хавајима, од којих се мало јавља на континенталном делу.<ref>{{cite web|last=Morin | first = Nancy | url = http://www.fungaljungal.org/papers/National_Biological_Service.pdf | title = Vascular Plants of the United States | publisher = National Biological Service | work = Plants | accessdate=27. 10. 2008. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130724222726/http://www.fungaljungal.org/papers/National_Biological_Service.pdf |archive-date=24. 7. 2013. |url-status=dead }}</ref> САД су дом за више од 400 врста сисара, 750 врста птица и 5000 врста гмизаваца и водоземаца.<ref>{{cite web|url=http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html | title = Global Significance of Selected U.S. Native Plant and Animal Species | publisher = SDI Group |date=9. 2. 2001. | accessdate=20. 1. 2009.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110614224003/http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html| archivedate=14. 6. 2011.|url-status=dead}}</ref> Око 91.000 врста инсеката је описано до сада.<ref>{{cite web|url=http://www.si.edu/Encyclopedia_SI/nmnh/buginfo/bugnos.htm | title = Numbers of Insects (Species and Individuals) | publisher = Smithsonian Institution | accessdate=20. 1. 2009.}}</ref> [[Белоглави орао]] је и [[национална птица]] и [[национална животиња]] САД, и трајни симбол саме државе.<ref name="j23">{{Cite journal|last=Lawrence| first = E.A. |year=1990| title = Symbol of a Nation: The Bald Eagle in American Culture |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-american-culture_spring-1990_13_1/page/63| journal = The Journal of American Culture | volume = 13 | issue = 1 | doi = 10.1111/j.1542-734X.1990.1301_63.x |pages=63–69}}</ref>


Постоји више од 58 [[национални паркови САД|националних паркова]] и на стотине паркова, шума и дивљих области под федералном управом.<ref>{{cite press release |url=http://home.nps.gov/applications/release/Detail.cfm?ID=639 |title=National Park Service Announces Addition of Two New Units |publisher=National Park Service |date=28. 2. 2006. |accessdate=13. 6. 2006. |archive-date=01. 10. 2006. |archive-url=https://web.archive.org/web/20061001195645/http://home.nps.gov/applications/release/Detail.cfm?ID=639 |url-status= }}</ref> Све укупно, држава поседује 28,8% државног копна.<ref name="FL">{{cite web|url=http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf | title = Federal Land and Buildings Ownership | publisher = Republican Study Committee |date=19. 5. 2005. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090309172818/http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf | archivedate=9. 3. 2009. |url-status=dead}}</ref> Већина земљишта је заштићена, мада су нека изнајмљена за вађење нафте и гаса, вађење руда, шума и за испашу стоке; 2,4% се користи за војне потребе.<ref name="FL" /><ref>{{cite web|publisher=U.S. Geological Survey (USGS) | accessdate=23. 6. 2012. |date=21. 6. 2012. | title = NOAA: Gulf of Mexico 'Dead Zone' Predictions Feature Uncertainty | url = http://www.usgs.gov/newsroom/article_pf.asp?ID=3252}}</ref><ref name="Louisiana Universities Marine Consortium">{{cite web|publisher=Louisiana Universities Marine Consortium (LUMCON) | accessdate=18. 5. 2013. | title = What is hypoxia? | url = http://www.gulfhypoxia.net/Overview/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20130612015526/http://www.gulfhypoxia.net/overview/ |archive-date=12. 6. 2013. |url-status=dead }}</ref>
Постоји више од 58 [[национални паркови САД|националних паркова]] и на стотине паркова, шума и дивљих области под федералном управом.<ref>{{cite press release |url=http://home.nps.gov/applications/release/Detail.cfm?ID=639 |title=National Park Service Announces Addition of Two New Units |publisher=National Park Service |date=28. 2. 2006. |accessdate=13. 6. 2006. |archive-date=01. 10. 2006. |archive-url=https://web.archive.org/web/20061001195645/http://home.nps.gov/applications/release/Detail.cfm?ID=639 |url-status= }}</ref> Све укупно, држава поседује 28,8% државног копна.<ref name="FL">{{cite web|url=http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf | title = Federal Land and Buildings Ownership | publisher = Republican Study Committee |date=19. 5. 2005. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090309172818/http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf | archivedate=9. 3. 2009. |url-status=dead}}</ref> Већина земљишта је заштићена, мада су нека изнајмљена за вађење нафте и гаса, вађење руда, шума и за испашу стоке, док се 2,4% земљишта користи за војне потребе.<ref name="FL" /><ref>{{cite web|publisher=U.S. Geological Survey (USGS) | accessdate=23. 6. 2012. |date=21. 6. 2012. | title = NOAA: Gulf of Mexico 'Dead Zone' Predictions Feature Uncertainty | url = http://www.usgs.gov/newsroom/article_pf.asp?ID=3252}}</ref><ref name="Louisiana Universities Marine Consortium">{{cite web|publisher=Louisiana Universities Marine Consortium (LUMCON) | accessdate=18. 5. 2013. | title = What is hypoxia? | url = http://www.gulfhypoxia.net/Overview/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20130612015526/http://www.gulfhypoxia.net/overview/ |archive-date=12. 6. 2013. |url-status=dead }}</ref>


Питање животне средине се налази у националном плану од 1970. године. Контроверзе у области животне средине укључују дебате о нафти и нуклеарној енергији, питање загађења ваздуха и воде, економски трошкови заштите дивљег свијета, сјеча и кршење шума, као и међународна одговорност за глобалном загријавање. Укључене су многе федералне и државне агенције. Најистакнутија је [[Агенција за заштиту животне средине Сједињених Држава|Агенција за заштиту животне средине]], настала је предсједничким указом 1970. године. Идеја о дивљини је обликовала управљање јавним земљиштем од 1964. године, са усвајањем Закона о дивљини. Закон о угроженим врстама из 1973. за циљ има заштиту угрожених врста и њихових станишта, коју прати [[Служба за рибу и дивљач САД]].
Питање животне средине се налази у националном плану од 1970. године. Контроверзе у области животне средине укључују дебате о нафти и нуклеарној енергији, питање загађења ваздуха и воде, економски трошкови заштите дивљег свијета, сеча и кршење шума, као и међународна одговорност за глобалним загревањем. Укључене су многе федералне и државне агенције. Најистакнутија је [[Агенција за заштиту животне средине Сједињених Држава|Агенција за заштиту животне средине]], настала је председничким указом 1970. године. Идеја о дивљини је обликовала управљање јавним земљиштем од 1964. године, са усвајањем Закона о дивљини. Закон о угроженим врстама из 1973. за циљ има заштиту угрожених врста и њихових станишта, коју прати [[Служба за рибу и дивљач САД]].


== Историја ==
== Историја ==
Ред 120: Ред 117:


=== Амерички староседеоци и досељавање Европљана ===
=== Амерички староседеоци и досељавање Европљана ===
[[Датотека:The Mayflower Compact 1620 cph.3g07155.jpg|мини|лево|220п|[[Мејфлауерски договор]] који су начинили пуритански досељеници, донео демократске облике управљања у нови свет]]
[[Датотека:The Mayflower Compact 1620 cph.3g07155.jpg|мини|лево|[[Мејфлауерски договор]] који су начинили пуритански досељеници, донео демократске облике управљања у нови свет]]
Територија данашњих САД је хиљадама година била насељена бројним [[američki starosedeoci|староседелачким народима]], који су доселили из Азије пре између 40.000 и 12.000 година.<ref>{{cite web|url=http://anthropology.si.edu/HumanOrigins/faq/americas.htm | archiveurl = https://web.archive.org/web/20071128083459/http://anthropology.si.edu/HumanOrigins/faq/americas.htm | archivedate=28. 11. 2007.| title = Peopling of Americas| publisher = Smithsonian Institution, National Museum of Natural History|year=2004| accessdate=19. 6. 2007.}}</ref> Неке културе, као што је [[претколумбовска Мисисипи култура]], су развиле напредну пољопривреду, грађевинарство и друштва на нивоу државе. Након што су европски истраживачи и трговци направили прве контакте са америчким староседеоцима, више милиона староседелаца је умрло од епидемије увозних болести, као што су [[морбили|мале богиње]].
Територија данашњих САД је хиљадама година била насељена бројним [[američki starosedeoci|староседелачким народима]], који су доселили из Азије пре између 40.000 и 12.000 година.<ref>{{cite web|url=http://anthropology.si.edu/HumanOrigins/faq/americas.htm | archiveurl = https://web.archive.org/web/20071128083459/http://anthropology.si.edu/HumanOrigins/faq/americas.htm | archivedate=28. 11. 2007.| title = Peopling of Americas| publisher = Smithsonian Institution, National Museum of Natural History|year=2004| accessdate=19. 6. 2007.}}</ref> Неке културе, као што је [[претколумбовска Мисисипи култура]], су развиле напредну пољопривреду, грађевинарство и друштва на нивоу државе. Након што су европски истраживачи и трговци направили прве контакте са америчким староседеоцима, више милиона староседелаца је умрло од епидемије увозних болести, као што су [[морбили|мале богиње]].
{{sfn|Galloway|1995|pp=}} Доласком и насељавањем Европљана од [[16. век]]а започело се расељавање Индијанаца. [[Хуан Понсе де Леон|Први шпански истраживачи]] искрцали су се на Флориду 1513. године. Прво стално насеља Европљана подигли су [[Шпанија|Шпанци]] у [[Сент Огастин (Флорида)|Сент Огастину]] на Флориди [[1565]]. године. Шпанија је оснивала насеобине и у Калифорнији и [[Нови Мексико|Новом Мексику]], док су [[Француска|француске]] насеобине настале дуж реке Мисисипи.
{{sfn|Galloway|1995|pp=}} Доласком и насељавањем Европљана од [[16. век]]а започело се расељавање Индијанаца. [[Хуан Понсе де Леон|Први шпански истраживачи]] искрцали су се на Флориду 1513. године. Прво стално насеља Европљана подигли су [[Шпанија|Шпанци]] у [[Сент Огастин (Флорида)|Сент Огастину]] на Флориди [[1565]]. године. Шпанија је оснивала насеобине и у Калифорнији и [[Њу Мексико|Њу Мексику]], док су [[Француска|француске]] насеобине настале дуж реке Мисисипи.


[[Краљевство Енглеска|Енглеске]] насеобине дуж атлантске обале су далеко најважнија у обликовању историје Сједињених Држава. [[Колонија Вирџинија]] је настала 1607. оснивањем насеобина [[Попам]] и [[Џејмстаун (Вирџинија)|Џејмстаун]] и [[пуританизам|пуританске]] колоније [[Плимут (колонија)|Плимут]] 1620. Око 100.000 пуританаца је дошло у [[Нова Енглеска|Нову Енглеску]], посебно у [[Колонија Масачусетског залива|Колонију Масачусетског залива]]. Британци су настанили [[Мериленд]] [[1634]]. и [[Пенсилванија|Пенсилванију]] [[1681]]. године. Територија обе Каролине је била препуштена британском племству. Холандски колонисти су се насељавали на територији модерне државе [[Њујорк (држава)|Њујорк]] почевши од 1614. Њихову колонију [[Нова Низоземска|Нову Низоземску]] (Њујорк, [[Њу Џерзи]] и [[Делавер]]) је преотела Енглеска 1664, али је јак холандски утицај опстао генерацијама северно од Њујорка дуж реке [[Хадсон (река)|Хадсон]]. Многи нови досељеници, посебно на Југу, су били [[дужничке слуге]] — око две трећине свих досељеника у Вирџинију између 1630. и 1680.{{sfn|Russell|2005|p=12}} На прелазу у 18. век, [[ропство у САД|афрички робови]] су постали примарни извор радне снаге у многим областима.{{sfn|Quirk|2011|p=195}}
[[Краљевство Енглеска|Енглеске]] насеобине дуж атлантске обале су далеко најважнија у обликовању историје Сједињених Држава. [[Колонија Вирџинија]] је настала 1607. оснивањем насеобина [[Попам]] и [[Џејмстаун (Вирџинија)|Џејмстаун]] и [[пуританизам|пуританске]] колоније [[Плимут (колонија)|Плимут]] 1620. Око 100.000 пуританаца је дошло у [[Нова Енглеска|Нову Енглеску]], посебно у [[Колонија Масачусетског залива|Колонију Масачусетског залива]]. Британци су настанили [[Мериленд]] [[1634]]. и [[Пенсилванија|Пенсилванију]] [[1681]]. године. Територија обе Каролине је била препуштена британском племству. Холандски колонисти су се насељавали на територији модерне државе [[Њујорк (држава)|Њујорк]] почевши од 1614. Њихову колонију [[Нова Низоземска|Нову Низоземску]] (Њујорк, [[Њу Џерзи]] и [[Делавер]]) је преотела Енглеска 1664, али је јак холандски утицај опстао генерацијама северно од Њујорка дуж реке [[Хадсон (река)|Хадсон]]. Многи нови досељеници, посебно на Југу, су били [[дужничке слуге]] — око две трећине свих досељеника у Вирџинију између 1630. и 1680.{{sfn|Russell|2005|p=12}} На прелазу у 18. век, [[ропство у САД|афрички робови]] су постали примарни извор радне снаге у многим областима.{{sfn|Quirk|2011|p=195}}
[[Датотека:ColumbiaStahrArtwork.jpg|мини|десно|200п|[[Колумбија (име)|Колумбија]], дуго била симбол Америке]]
[[Датотека:ColumbiaStahrArtwork.jpg|мини|десно|200п|[[Колумбија (име)|Колумбија]], дуго била симбол Америке]]
Поделом Каролине 1729. и и колонизацијом [[Џорџија|Џорџије]] 1732. основано је [[тринаест колонија|13 британских колонија]] које ће касније постати Сједињене Америчке Државе.{{sfn|Bilhartz|Elliott|2007|}} Све колоније су имале локалне самоуправе са изборима отвореним за већину слободних људи, док су растућа приврженост старинским [[Права Енглеза|правима Енглеза]] и осећај самоуправе стимулисали подршку [[републиканизам|републиканизму]]. Све колоније су легализовале [[трговина афричким робљем|трговину афричким робљем]].{{sfn|Wood|1998|p=263}} Због високог наталитета, ниске стопе смртности и стабилног досељавања, популација колонија је брзо расла. Покрет [[хришћанска обнова|хришћанске обнове]] током 1730-их и 1740-их, познат под називом [[Велико буђење]] подстакло је интересовање за религију и верске слободе.
Поделом Каролине 1729. и и колонизацијом [[Џорџија|Џорџије]] 1732. основано је [[тринаест колонија|13 британских колонија]] које ће касније постати Сједињене Америчке Државе.{{sfn|Bilhartz|Elliott|2007}} Све колоније су имале локалне самоуправе са изборима отвореним за већину слободних људи, док су растућа приврженост старинским [[Права Енглеза|правима Енглеза]] и осећај самоуправе стимулисали подршку [[републиканизам|републиканизму]]. Све колоније су легализовале [[трговина афричким робљем|трговину афричким робљем]].{{sfn|Wood|1998|p=263}} Због високог наталитета, ниске стопе смртности и стабилног досељавања, популација колонија је брзо расла. Покрет [[хришћанска обнова|хришћанске обнове]] током 1730-их и 1740-их, познат под називом [[Велико буђење]] подстакло је интересовање за религију и верске слободе.


Сукобљавање француских и британских интереса довело је до низа ратова који су врхунац имали у [[Француски и индијански рат|Француском и индијском рату]] (1756—1763) који је окончан победом Велике Британије. Британске снаге су преотеле [[Нова Француска|Нову Француску]] од Француске, али франкофоно становништво Нове Француске је остало политички изоловано од јужних колонија. Британска победа над Французима 1763. осигурала је Британији политичку управу над [[тринаест колонија|13 колонија]]. Неугрожене од Француза и Индијанаца, колоније су постајале све мање зависне од матичне земље. Не рачунајући америчке староседеоце, који су били расељени, тих 13 колонија имало популацију од 2,6 милиона становника 1770, што је око једна трећина становништва Велике Британије. Скоро једна петина оних који су живели у ономе што ће постати Сједињене Државе су били црни робови.{{sfn|Blackburn|1998|p=460}}
Сукобљавање француских и британских интереса довело је до низа ратова који су врхунац имали у [[Француски и индијански рат|Француском и индијском рату]] (1756—1763) који је окончан победом Велике Британије. Британске снаге су преотеле [[Нова Француска|Нову Француску]] од Француске, али франкофоно становништво Нове Француске је остало политички изоловано од јужних колонија. Британска победа над Французима 1763. осигурала је Британији политичку управу над [[тринаест колонија|13 колонија]]. Неугрожене од Француза и Индијанаца, колоније су постајале све мање зависне од матичне земље. Не рачунајући америчке староседеоце, који су били расељени, тих 13 колонија имало популацију од 2,6 милиона становника 1770, што је око једна трећина становништва Велике Британије. Скоро једна петина оних који су живели у ономе што ће постати Сједињене Државе су били црни робови.{{sfn|Blackburn|1998|p=460}}
Ред 133: Ред 130:


=== Независност и ширење ===
=== Независност и ширење ===
[[Датотека:Declaration of Independence (1819), by John Trumbull.jpg|мини|лево|250п|Потписивање [[Декларација независности САД|Декларације независности САД]]]]
[[Датотека:Declaration of Independence (1819), by John Trumbull.jpg|мини|лево|Потписивање [[Декларација независности САД|Декларације независности САД]]]]
Политички немири изазвани британском колонијалном политиком достигли су свој врхунац у [[Америчка револуција|Америчкој револуцији]] у периоду од [[1775]]. до 1783. године када се [[тринаест колонија|13 колонија]] изборило за своју независност. Америчка револуција је била први успешни рат за независност против једне европске силе. Американци су развили демократски систем локалне самоуправе и идеологију [[републиканизам|републиканизма]] који сматрају владу одговорну вољи народа (а не краља), која се снажно противила корупцији и захтевала грађанске вредности. Они су тражили своја права као Енглези и одбили су британске напоре да се наметну порези без одобрења колонијалних законодавстава. Британци су остали на свом ставу и сукоб је букнуо у [[Амерички рат за независност|прави рат]] 1775. [[Континентални конгрес]], сазван у [[Филаделфија|Филаделфији]], је 14. јуна 1775. основао [[Континентална армија|Континенталну армију]] под командом [[Џорџ Вашингтон|Џорџа Вашингтона]].{{sfn|Brown|2001|p=126}} Прогласивши да су „сви људи створени једнаки” и обдарени „одређеним неотуђивим правима”, Конгрес је 4. јула 1776. усвојио [[Декларација независности САД|Декларацију о независности]], коју је углавном написао [[Томас Џеферсон]]. Тај датум се данас слави као [[Дан независности САД]]. Чланови о конфедерацији су 1777. успоставили слабу владу која је управљала [[Северноамерички савез|Северноамеричким савезом]] до 1789.{{sfn|Fabian Young|Nash|Raphael|2011|pp=4–7}}
Политички немири изазвани британском колонијалном политиком достигли су свој врхунац у [[Америчка револуција|Америчкој револуцији]] у периоду од [[1775]]. до 1783. године када се [[тринаест колонија|13 колонија]] изборило за своју независност. Америчка револуција је била први успешни рат за независност против једне европске силе. Американци су развили демократски систем локалне самоуправе и идеологију [[републиканизам|републиканизма]] који сматрају владу одговорну вољи народа (а не краља), која се снажно противила корупцији и захтевала грађанске вредности. Они су тражили своја права као Енглези и одбили су британске напоре да се наметну порези без одобрења колонијалних законодавстава. Британци су остали на свом ставу и сукоб је букнуо у [[Амерички рат за независност|прави рат]] 1775. [[Континентални конгрес]], сазван у [[Филаделфија|Филаделфији]], је 14. јуна 1775. основао [[Континентална армија|Континенталну армију]] под командом [[Џорџ Вашингтон|Џорџа Вашингтона]].{{sfn|Brown|2001|p=126}} Прогласивши да су „сви људи створени једнаки” и обдарени „одређеним неотуђивим правима”, Конгрес је 4. јула 1776. усвојио [[Декларација независности САД|Декларацију о независности]], коју је углавном написао [[Томас Џеферсон]]. Тај датум се данас слави као [[Дан независности САД]]. Чланови о конфедерацији су 1777. успоставили слабу владу која је управљала [[Северноамерички савез|Северноамеричким савезом]] до 1789.{{sfn|Fabian Young|Nash|Raphael|2011|pp=4–7}}


Ред 139: Ред 136:


Ставови према ропству су се мењали, а све државе су забраниле међународну трговину робљем (мада је Северна Каролина поново дозволила), а савезна влада је 1807. забранила увоз или извоз робова.{{sfn|Cogliano|2008|p=219}} Све државе Севера укинуле су ропство између 1780. и 1804, чиме су [[робовласничке државе]] на Југу остали браниоци „[[чудна институција|чудне институције]]”. Због [[памук]]а који је после 1820. власницима плантажа доносио велике профите, јужњачки белци су били све одлучнији да је ропство позитивно за све, па чак и за робове.{{sfn|Hall|2002|p=26}} [[Друго велики буђење]], које је почело око 1800, преобратило је милионе грађана САД на [[евангелизам|евангелистички]] протестантизам. На северу је ово довело до више друштвених реформаторских покрета, укључујући и [[аболиционизам]].{{sfn|Clark|2012|p=47}}
Ставови према ропству су се мењали, а све државе су забраниле међународну трговину робљем (мада је Северна Каролина поново дозволила), а савезна влада је 1807. забранила увоз или извоз робова.{{sfn|Cogliano|2008|p=219}} Све државе Севера укинуле су ропство између 1780. и 1804, чиме су [[робовласничке државе]] на Југу остали браниоци „[[чудна институција|чудне институције]]”. Због [[памук]]а који је после 1820. власницима плантажа доносио велике профите, јужњачки белци су били све одлучнији да је ропство позитивно за све, па чак и за робове.{{sfn|Hall|2002|p=26}} [[Друго велики буђење]], које је почело око 1800, преобратило је милионе грађана САД на [[евангелизам|евангелистички]] протестантизам. На северу је ово довело до више друштвених реформаторских покрета, укључујући и [[аболиционизам]].{{sfn|Clark|2012|p=47}}
[[Датотека:USA territorial growth.gif|мини|250x250пискел|Ширење САД]]
[[Датотека:USA territorial growth.gif|мини|Ширење САД]]
Током прве половине 19. века, експанзија ка Западу се наставља и многе државе ће се оснивати у складу са растом становништва. Америчка тежња да се прошире на запад је довела до [[Индијански ратови|Индијских ратова]].{{sfn||Billington|Ridge|2001|p=22}}[[Куповина Луизијане]] од Француске 1803. за време председника Томаса Џеферсона је готово удвостручила величину државе.{{sfn|Sheriff|Kamensky|Sheriff|2014|p=205}} [[Рат из 1812.]] је објављен [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињеном Краљевству]] због разних нерешених питања и поморског супарништва и завршен без победника, је ојачао свест о припадању америчкој нацији.{{sfn|Wait|1999|p=78}} Низ америчких војних упада на [[Флорида|Флориду]] је приморао Шпанију да 1819. на основу [[Споразум Адамс-Онис|Споразума Адамс-Онис]] ову територије, као и територије око Мексичког залива уступи САД.{{sfn|Klose|Jones|1994|p=150}} Председник [[Џејмс Монро]] реафирмисао је вољу за неутралношћу Сједињених Држава као и њихово противљење сваком европском уплитању на америчком континенту ([[Монроова доктрина]]).
Током прве половине 19. века, експанзија ка Западу се наставља и многе државе ће се оснивати у складу са растом становништва. Америчка тежња да се прошире на запад је довела до [[Индијански ратови|Индијских ратова]].{{sfn||Billington|Ridge|2001|p=22}}[[Куповина Луизијане]] од Француске 1803. за време председника Томаса Џеферсона је готово удвостручила величину државе.{{sfn|Sheriff|Kamensky|Sheriff|2014|p=205}} [[Рат из 1812.]] је објављен [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињеном Краљевству]] због разних нерешених питања и поморског супарништва и завршен без победника, је ојачао свест о припадању америчкој нацији.{{sfn|Wait|1999|p=78}} Низ америчких војних упада на [[Флорида|Флориду]] је приморао Шпанију да 1819. на основу [[Споразум Адамс-Онис|Споразума Адамс-Онис]] ову територије, као и територије око Мексичког залива уступи САД.{{sfn|Klose|Jones|1994|p=150}} Председник [[Џејмс Монро]] реафирмисао је вољу за неутралношћу Сједињених Држава као и њихово противљење сваком европском уплитању на америчком континенту ([[Монроова доктрина]]).


Ред 154: Ред 151:
Нападом Конфедерације на [[Напад на Форт Самтер|Форт Самтер]], почео је [[Амерички грађански рат|грађански рат]] и још четири робовласничке државе су се придружиле Конфедерацији.{{sfn|O'Brien|2002|p=184}} Линколновим [[Прокламација о еманципацији|Прогласом о еманципацији]] проглашено је слобода робова у Конфедерацији. После победе Уније 1865, три амандмана на Устав САД су обезбедила слободу за скоро четири милиона црнаца који су били робови<ref>{{cite web|url=http://www2.census.gov/prod2/decennial/documents/1860a-02.pdf | title = 1860 Census | publisher = U.S. Census Bureau | accessdate=10. 6. 2007.}} Page 7 lists a total slave population of 3,953,760.</ref>, дато [[Четрнаести амандман на Устав САД|право грађанства]] и [[Петнаести амандман на Устав САД|право гласа]].{{sfn|De Rosa|1997|p=266}} Рат и његова одлучност су довели до значајног повећања моћи савезне владе. Овај рат је и даље најсмртоноснији сукоб у америчкој историји, пошто је довео до смрти 620.000 војника.{{sfn|Vinovskis|1990|pp=}} После рата, [[убиство Абрахама Линколна]] је [[Радикални републиканци|радикализовало републиканску]] политику [[реконструкција (САД)|Реконструкције]] у циљу реинтеграције и обнове јужних држава, док се истовремено обезбеђује права тек ослобођеним робовима.{{sfn|Tarr|2009|p=30}} Тако су 1871. године све јужне државе поново биле интегрисане у Унију после ратификације ових амандмана. Решавањем спорних [[Председнички избори у САД 1876.|председничких избора]] [[Нагодба из 1877.|Нагодбом из 1877]] окончана је Реконструкција; [[закони Џима Кроуа]] су [[Одузимање права гласа након Реконструкције|обесправили многе Афроамериканце]] и легализовали расну сегрегацију.{{sfn|Tarr|2009|p=30}}
Нападом Конфедерације на [[Напад на Форт Самтер|Форт Самтер]], почео је [[Амерички грађански рат|грађански рат]] и још четири робовласничке државе су се придружиле Конфедерацији.{{sfn|O'Brien|2002|p=184}} Линколновим [[Прокламација о еманципацији|Прогласом о еманципацији]] проглашено је слобода робова у Конфедерацији. После победе Уније 1865, три амандмана на Устав САД су обезбедила слободу за скоро четири милиона црнаца који су били робови<ref>{{cite web|url=http://www2.census.gov/prod2/decennial/documents/1860a-02.pdf | title = 1860 Census | publisher = U.S. Census Bureau | accessdate=10. 6. 2007.}} Page 7 lists a total slave population of 3,953,760.</ref>, дато [[Четрнаести амандман на Устав САД|право грађанства]] и [[Петнаести амандман на Устав САД|право гласа]].{{sfn|De Rosa|1997|p=266}} Рат и његова одлучност су довели до значајног повећања моћи савезне владе. Овај рат је и даље најсмртоноснији сукоб у америчкој историји, пошто је довео до смрти 620.000 војника.{{sfn|Vinovskis|1990|pp=}} После рата, [[убиство Абрахама Линколна]] је [[Радикални републиканци|радикализовало републиканску]] политику [[реконструкција (САД)|Реконструкције]] у циљу реинтеграције и обнове јужних држава, док се истовремено обезбеђује права тек ослобођеним робовима.{{sfn|Tarr|2009|p=30}} Тако су 1871. године све јужне државе поново биле интегрисане у Унију после ратификације ових амандмана. Решавањем спорних [[Председнички избори у САД 1876.|председничких избора]] [[Нагодба из 1877.|Нагодбом из 1877]] окончана је Реконструкција; [[закони Џима Кроуа]] су [[Одузимање права гласа након Реконструкције|обесправили многе Афроамериканце]] и легализовали расну сегрегацију.{{sfn|Tarr|2009|p=30}}


[[Датотека:Ellis island 1902.jpg|мини|десно|220п|Емигранти улазе у САД на острву Елис; досељеници су радили у фабрикама, рудницима и железници те изазвали потражњу за индустријализованом пољопривредом]]
[[Датотека:Ellis island 1902.jpg|мини|Емигранти улазе у САД на острву Елис; досељеници су радили у фабрикама, рудницима и железници те изазвали потражњу за индустријализованом пољопривредом]]


На северу, урбанизација и прилив имиграната без преседана из Јужне и источне Европе убрзало је индустријализацију земље. Талас имиграције, [[закон о усељавању из 1924.|који је трајао до 1924]], је обезбедио радну снагу и преобразио америчку културу.{{sfn|Powell|2009|p=74}} Развој инфраструктуре у целој земљи подстакао је привредни раст. Крај грађанског рата је подстакао веће насељавање и развој америчког [[Стари Запад|Старог Запада]]. Ово је било могуће због различитих друштвених и технолошких достигнућа, укључујући и завршетак [[Први трансконтинентални телеграф|Првог трансконтинентални телеграфа]] 1861. и [[Прва трансконтинентална железница|Прве трансконтиненталне железнице]] 1869.
На северу, урбанизација и прилив имиграната без преседана из Јужне и источне Европе убрзало је индустријализацију земље. Талас имиграције, [[закон о усељавању из 1924.|који је трајао до 1924]], је обезбедио радну снагу и преобразио америчку културу.{{sfn|Powell|2009|p=74}} Развој инфраструктуре у целој земљи подстакао је привредни раст. Крај грађанског рата је подстакао веће насељавање и развој америчког [[Стари Запад|Старог Запада]]. Ово је било могуће због различитих друштвених и технолошких достигнућа, укључујући и завршетак [[Први трансконтинентални телеграф|Првог трансконтинентални телеграфа]] 1861. и [[Прва трансконтинентална железница|Прве трансконтиненталне железнице]] 1869.
Ред 163: Ред 160:


=== Први светски рат, Велика депресија и Други светски рат ===
=== Први светски рат, Велика депресија и Други светски рат ===
На почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] 1914, Сједињене Државе су и даље биле неутралне. Већина Американаца се саосећала са Британцима и Французима, мада су се многи противили интервенцији.{{sfn|Foner|Garraty|1991|p=576}} САД су се 1917. придружили савезницима, а [[америчке експедиционе снаге]] помогле су да се стање преокрене против [[Централне силе|Централних сила]]. САД из рата излазе као најмоћнија земља света. Председник [[Вудро Вилсон]] је имао водећу дипломатску улогу на [[Париска мировна конференција 1919.|Париској мировној конференцији 1919.]] којом је обликован послератни свет. Вилсон се чврсто залагао да се САД придруже [[Друштво народа|Друштву народа]]. Међутим, Сенат је одбио да одобри овај потез, а није усвојио ни [[Версајски споразум|Версајски мир]], којим је успостављено Друштво народа.{{sfn|McDuffie|Piggrem|Woodworth|2005|p=418}}
[[Датотека:Dust Bowl - Dallas, South Dakota 1936.jpg|мини|[[Прљаве тридесете]]; пољопривредна депресија је утицала на индустријска тржишта и довела је до великих сеоба из Велике равнице]]На почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] 1914, Сједињене Државе су и даље биле неутралне. Већина Американаца се саосећала са Британцима и Французима, мада су се многи противили интервенцији.{{sfn|Foner|Garraty|1991|p=576}} САД су се 1917. придружили савезницима, а [[америчке експедиционе снаге]] помогле су да се стање преокрене против [[Централне силе|Централних сила]]. САД из рата излазе као најмоћнија земља света. Председник [[Вудро Вилсон]] је имао водећу дипломатску улогу на [[Париска мировна конференција 1919.|Париској мировној конференцији 1919.]] којом је обликован послератни свет. Вилсон се чврсто залагао да се САД придруже [[Друштво народа|Друштву народа]]. Међутим, Сенат је одбио да одобри овај потез, а није усвојио ни [[Версајски споразум|Версајски мир]], којим је успостављено Друштво народа.{{sfn|McDuffie|Piggrem|Woodworth|2005|p=418}}

[[Датотека:Dust Bowl - Dallas, South Dakota 1936.jpg|мини|лево|220п|[[Прљаве тридесете]]; изазвале пољопривредну депресију, утицале на индустријска тржишта и довела до великих сеоба из Велике равнице]]


Држава је водила политику унилатерализма, на ивици [[Изолационизам|изолационизма]].{{sfn|McDuffie|Piggrem|Woodworth|2005|p=418}}
Држава је водила политику унилатерализма, на ивици [[Изолационизам|изолационизма]].{{sfn|McDuffie|Piggrem|Woodworth|2005|p=418}}
Ред 172: Ред 167:
Након свог избора за председника 1932. [[Френклин Делано Рузвелт|Френклин Д. Рузвелт]] је на Велику депресију одговорио [[Њу дил]]ом, низом политика повећања државне интервенције у привреду, укључујући и успостављање система [[социјална заштита (САД)|социјалне заштите]].{{sfn|Axinn|Stern| 2007pp = }} [[Прљаве тридесете]] средином 1930-их осиромашиле су многе пољопривредне заједнице и изазвале нови талас миграције на запад.
Након свог избора за председника 1932. [[Френклин Делано Рузвелт|Френклин Д. Рузвелт]] је на Велику депресију одговорио [[Њу дил]]ом, низом политика повећања државне интервенције у привреду, укључујући и успостављање система [[социјална заштита (САД)|социјалне заштите]].{{sfn|Axinn|Stern| 2007pp = }} [[Прљаве тридесете]] средином 1930-их осиромашиле су многе пољопривредне заједнице и изазвале нови талас миграције на запад.


[[Датотека:Into the Jaws of Death 23-0455M edit.jpg|мини|десно|220п|Инвазија на Европу у Другом светском рату је захтевала ратну индустрију, убрзала миграције у велике градове и производњу великих размера]]
[[Датотека:Into the Jaws of Death 23-0455M edit.jpg|мини|Инвазија на Европу у Другом светском рату је захтевала ратну индустрију, убрзала миграције у велике градове и производњу великих размера]]


САД, иако званично неутралне током ране фазе [[Други светски рат|Другог светског рата]] након [[инвазија на Пољску (1939)|инвазије]] [[трећи рајх|нацистичке Немачке]] на [[Пољска|Пољску]] у септембру 1939, су почеле да снабдевају савезнике ратним материјалом у марту 1941. кроз [[Закон о зајму и најму|Програм о зајму и најму]]. [[Јапан]]ско царство је 7. децембра 1941. покренуло изненадни [[напад на Перл Харбор]], што је допринело да се САД придруже савезницима у борби против [[Силе Осовине|сила Осовине]], као и [[интернирање Јапанаца у САД|интернирање]] хиљаде Американаца јапанског порекла.{{sfn|Sheriff|Kamensky|Sheriff|2014|p=685}} Учешће у рату је подстакло капиталне инвестиције и раст индустријских капацитета. Од главних зараћених страна, Сједињене Државе су једина држава која је из рата изашла богатија — заправо, далеко богатија — уместо сиромашнија.{{sfn|Kennedy|1989|p=358}}
САД, иако званично неутралне током ране фазе [[Други светски рат|Другог светског рата]] након [[инвазија на Пољску (1939)|инвазије]] [[Нацистичка Њемачка|нацистичке Немачке]] на [[Пољска|Пољску]] у септембру 1939, су почеле да снабдевају савезнике ратним материјалом у марту 1941. кроз [[Закон о зајму и најму|Програм о зајму и најму]]. [[Јапан]]ско царство је 7. децембра 1941. покренуло изненадни [[напад на Перл Харбор]], што је допринело да се САД придруже савезницима у борби против [[Силе Осовине|сила Осовине]], као и [[интернирање Јапанаца у САД|интернирање]] хиљаде Американаца јапанског порекла.{{sfn|Sheriff|Kamensky|Sheriff|2014|p=685}} Учешће у рату је подстакло капиталне инвестиције и раст индустријских капацитета. Од главних зараћених страна, Сједињене Државе су једина држава која је из рата изашла богатија — заправо, далеко богатија — уместо сиромашнија.{{sfn|Kennedy|1989|p=358}}


Савезничке конференције у [[Бретонвудски споразум|Бретон Вудсу]] и у [[Кримска конференција|Јалти]] су скицирале нови систем међународних организација који је поставио САД и [[Совјетски Савез]] у центар светских питања. Пошто је [[дан победе у Европи|рат у Европи завршен]], у [[Сан Франциско|Сан Франциску]] је 1945, одржана [[Конференција ОУН о међународним организацијама|међународна конференција]] на којој је донета [[Повеља Организације уједињених нација|Повеља Уједињених нација]], које су постале активне након завршетка рата.<ref>{{cite web|url=http://www.state.gov/r/pa/ho/pubs/fs/55407.htm | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070612221444/http://www.state.gov/r/pa/ho/pubs/fs/55407.htm | archivedate=12. 6. 2007. | title = The United States and the Founding of the United Nations, August 1941 – October 1945 |year=2005| accessdate=11. 6. 2007. | publisher = U.S. Dept. of State, Bureau of Public Affairs, Office of the Historian}}</ref> Пошто су САД [[пројекат Менхетн|развиле прве атомске бомбе]], председник [[Хари Труман]] је одлучио да их искористи у августу 1945. на јапанским градовима [[Атомска бомбардовања Хирошиме и Нагасакија|Хирошими и Нагасакију]] у августу. [[Предаја Јапана|Јапан се предао]] 2. септембра 1945. чиме је окончан рат.<ref>{{cite book|author=Pacific War Research Society|title=Japan's Longest Day|location=New York|publisher=Oxford University Press|year=2006|isbn=978-4-7700-2887-7|pages=}}</ref>
Савезничке конференције у [[Бретонвудски споразум|Бретон Вудсу]] и у [[Кримска конференција|Јалти]] су скицирале нови систем међународних организација који је поставио САД и [[Совјетски Савез]] у центар светских питања. Пошто је [[дан победе у Европи|рат у Европи завршен]], у [[Сан Франциско|Сан Франциску]] је 1945, одржана [[Конференција ОУН о међународним организацијама|међународна конференција]] на којој је донета [[Повеља Организације уједињених нација|Повеља Уједињених нација]], које су постале активне након завршетка рата.<ref>{{cite web|url=http://www.state.gov/r/pa/ho/pubs/fs/55407.htm | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070612221444/http://www.state.gov/r/pa/ho/pubs/fs/55407.htm | archivedate=12. 6. 2007. | title = The United States and the Founding of the United Nations, August 1941 – October 1945 |year=2005| accessdate=11. 6. 2007. | publisher = U.S. Dept. of State, Bureau of Public Affairs, Office of the Historian}}</ref> Пошто су САД [[пројекат Менхетн|развиле прве атомске бомбе]], председник [[Хари Труман]] је одлучио да их искористи у августу 1945. на јапанским градовима [[Атомска бомбардовања Хирошиме и Нагасакија|Хирошими и Нагасакију]] у августу. [[Предаја Јапана|Јапан се предао]] 2. септембра 1945. чиме је окончан рат.<ref>{{cite book|author=Pacific War Research Society|title=Japan's Longest Day|location=New York|publisher=Oxford University Press|year=2006|isbn=978-4-7700-2887-7|pages=}}</ref>
Ред 181: Ред 176:
После Другог светског рата, Сједињене Државе и Совјетски Савез су током [[Хладни рат|Хладног рата]] борили за превласт у свету и доминирали војним питањима у Европи кроз [[НАТО]] и [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]]. Иако су биле ангажоване у [[посреднички ратови|посредничким ратовима]], и [[Трка у наоружању|развиле моћне нуклеарне арсенале]], две земље су избегавале директни војни сукоб. САД су се често противиле левичарским покретима у [[Трећи свет|Трећем свету]] који се сматрали финансираним од Совјетског Савеза. Амерички војници су се борили против комунистичких [[Кина|кинеских]] и [[Северна Кореја|севернокорејских]] снага у [[Корејски рат|Корејском рату]] 1950—53. [[Комитет за неамеричке активности Представничког дома]] спроводио је низ истрага наводних левичарских субверзија, док је сенатор [[Џозеф Макарти]] постао предводник [[макартизам|антикомунистичких осећања]].
После Другог светског рата, Сједињене Државе и Совјетски Савез су током [[Хладни рат|Хладног рата]] борили за превласт у свету и доминирали војним питањима у Европи кроз [[НАТО]] и [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]]. Иако су биле ангажоване у [[посреднички ратови|посредничким ратовима]], и [[Трка у наоружању|развиле моћне нуклеарне арсенале]], две земље су избегавале директни војни сукоб. САД су се често противиле левичарским покретима у [[Трећи свет|Трећем свету]] који се сматрали финансираним од Совјетског Савеза. Амерички војници су се борили против комунистичких [[Кина|кинеских]] и [[Северна Кореја|севернокорејских]] снага у [[Корејски рат|Корејском рату]] 1950—53. [[Комитет за неамеричке активности Представничког дома]] спроводио је низ истрага наводних левичарских субверзија, док је сенатор [[Џозеф Макарти]] постао предводник [[макартизам|антикомунистичких осећања]].


[[Датотека:Martin Luther King - March on Washington.jpg|мини|десно|220п|Мартин Лутер Кинг држи свој говор „[[Имам сан]]” током [[марш на Вашингтон|марша на Вашингтон]] 1963. године]]
[[Датотека:Martin Luther King - March on Washington.jpg|мини|Мартин Лутер Кинг држи свој говор „[[Имам сан]]” током [[марш на Вашингтон|марша на Вашингтон]] 1963. године]]


Совјетско лансирање [[Восток-1|прве свемирске летелице]] са људском посадом 1961. подстакло је председника [[Џон Кенеди|Џона Ф. Кенедија]] да позове САД да оне буду те које ће послати првог [[пројекат Аполо|човека на Месец]], што је и [[Аполо 11|остварено 1969]]. Кенеди се такође суочио са напетом [[Кубанска ракетна криза|нуклеарном кризом]] са совјетским снагама на Куби. У међувремену, Сједињене Државе су доживљавале одрживи економски раст. Усред присуства различитих [[бели национализам|белих националистичких]] група, посебно [[Кју-клукс-клан|Кју клукс клана]], појавио се покрет за грађанска права кои је користи [[ненасиље]] да се суочи са сегрегацијом и дискриминацијом. Покрет су симболисали и водили црним Американци, као што су [[Роза Паркс]] и [[Мартин Лутер Кинг]]. Са друге стране, неки [[црни национализам|црне националистичке]] групе попут [[Црни пантери|Црних пантера]] су имали милитантнији приступ.
Совјетско лансирање [[Восток-1|прве свемирске летелице]] са људском посадом 1961. подстакло је председника [[Џон Кенеди|Џона Ф. Кенедија]] да позове САД да оне буду те које ће послати првог [[пројекат Аполо|човека на Месец]], што је и [[Аполо 11|остварено 1969]]. Кенеди се такође суочио са напетом [[Кубанска ракетна криза|нуклеарном кризом]] са совјетским снагама на Куби. У међувремену, Сједињене Државе су доживљавале одрживи економски раст. Усред присуства различитих [[бели национализам|белих националистичких]] група, посебно [[Кју-клукс-клан|Кју клукс клана]], појавио се покрет за грађанска права кои је користи [[ненасиље]] да се суочи са сегрегацијом и дискриминацијом. Покрет су симболисали и водили црним Американци, као што су [[Роза Паркс]] и [[Мартин Лутер Кинг]]. Са друге стране, неки [[црни национализам|црне националистичке]] групе попут [[Црни пантери|Црних пантера]] су имали милитантнији приступ.


После [[атентат на Џона Кенедија|убиства Кенедија]] 1963. за време председника [[Линдон Џонсон|Линдона Џонсона]] донети су [[Закон о грађанским правима]] 1964. и [[Закон о праву гласа]] 1965.{{sfn|Dallek|2004|p=169}}<ref>{{cite web|url=http://www.ourdocuments.gov/doc.php?flash=old&doc=97 | title = Our Documents – Civil Rights Act (1964) | date = 9 April 2021 | publisher = United States Department of Justice | accessdate=28. 7. 2010.}}</ref> Он је такође потписао програме о здравственој заштити и здравственој помоћи.<ref>[http://www.ssa.gov/history/lbjsm.html Social Security History], the United States [[Social Security Administration]]</ref> Џонсон и његов наследник [[Ричард Никсон]] проширили су посреднички рат у [[Југоисточна Азија|Југоисточној Азији]] у неуспешни [[Вијетнамски рат]]. Појавио се раширени контракултурног покрет, подстакнут противљењем рата, црним национализмом, као и [[сексуална револуција|сексуалном револуцијом]]. [[Бети Фридан]] и [[Глорија Стејнем]] су предводиле [[други талас феминизма|нови талас феминизма]] који је тражио политичку, друштвену и економску једнакост за жене.
После [[атентат на Џона Кенедија|убиства Кенедија]] 1963. за време председника [[Линдон Џонсон|Линдона Џонсона]] донети су [[Закон о грађанским правима]] 1964. и [[Закон о праву гласа]] 1965.{{sfn|Dallek|2004|p=169}}<ref>{{cite web|url=http://www.ourdocuments.gov/doc.php?flash=old&doc=97 | title = Our Documents – Civil Rights Act (1964) | date = 9. 4. 2021 | publisher = United States Department of Justice | accessdate=28. 7. 2010.}}</ref> Он је такође потписао програме о здравственој заштити и здравственој помоћи.<ref>[http://www.ssa.gov/history/lbjsm.html Social Security History], the United States [[Social Security Administration]]</ref> Џонсон и његов наследник [[Ричард Никсон]] проширили су посреднички рат у [[Југоисточна Азија|Југоисточној Азији]] у неуспешни [[Вијетнамски рат]]. Појавио се раширени контракултурног покрет, подстакнут противљењем рата, црним национализмом, као и [[сексуална револуција|сексуалном револуцијом]]. [[Бети Фридан]] и [[Глорија Стејнем]] су предводиле [[други талас феминизма|нови талас феминизма]] који је тражио политичку, друштвену и економску једнакост за жене.


Као последица скандала [[Афера Вотергејт|Вотергејт]] из 1974, Никсон је постао први амерички председник који је поднео оставку, како би избегао да буду смењен под оптужбом које су укључивале ометање правде и злоупотребу положаја. Администрација [[Џими Картер|Џимија Картера]] са краја 1970-их је била у знаку [[стагфлација|стагфлације]] и [[иранска талачка криза|иранске кризе са таоцима]]. Избор [[Роналд Реган|Роналда Регана]] за председника 1980. најавио је заокрет [[конзервативизам у САД|удесно у америчкој политици]], која се огледала у великим променама у [[реганомика|пореским и потрошачким приоритетима]]. Повећани су издаци за одбрану, а пројекти попут [[Стратешка одбрамбена иницијатива|Стратешке одбрамбене иницијативе]] су за циљ имали поновно покренути трку у наоружању и економски исцрпити Совјетски Савез. Поред тога су се подржавали авганистански [[муџахедин]]и у [[совјетски рат у Авганистану|рату против Совјета]], антикомунистички настројени [[никарагва]]нски [[контра]]ши као и антикомунистички настројени покрети у источној Европи попут пољске [[Солидарност]]и. САД су током овог периода тајно подржавале Ирак [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]] у [[Ирачко-ирански рат|Ирачко-иранском рату]] да би зауставили исламистички Иран, али су такође сарађивале и са самим Ираном коме су продавале оружје, а новац од продаје оружја пребацивали никарагванској десничарској Контри. Побољшање економске ситуације, али и поновни успон националног поноса након успешне [[инвазија на Гренаду|инвазије Гренаде]] [[1983]]. године омогућила је Регану да победи на председничким изборима 1984. Његов други мандат обележио је [[афера Иран-Контра|скандал Иран-Контра]] и значајан дипломатски напредак у односима са Совјетским Савезом. Након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]] завршен је Хладни рат.
Као последица скандала [[Афера Вотергејт|Вотергејт]] из 1974, Никсон је постао први амерички председник који је поднео оставку, како би избегао да буду смењен под оптужбом које су укључивале ометање правде и злоупотребу положаја. Администрација [[Џими Картер|Џимија Картера]] са краја 1970-их је била у знаку [[стагфлација|стагфлације]] и [[иранска талачка криза|иранске кризе са таоцима]]. Избор [[Роналд Реган|Роналда Регана]] за председника 1980. најавио је заокрет [[конзервативизам у САД|удесно у америчкој политици]], која се огледала у великим променама у [[реганомика|пореским и потрошачким приоритетима]]. Повећани су издаци за одбрану, а пројекти попут [[Стратешка одбрамбена иницијатива|Стратешке одбрамбене иницијативе]] су за циљ имали поновно покренути трку у наоружању и економски исцрпити Совјетски Савез. Поред тога су се подржавали авганистански [[муџахедин]]и у [[совјетски рат у Авганистану|рату против Совјета]], антикомунистички настројени [[никарагва]]нски [[контра]]ши као и антикомунистички настројени покрети у источној Европи попут пољске [[Солидарност]]и. САД су током овог периода тајно подржавале Ирак [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]] у [[Ирачко-ирански рат|Ирачко-иранском рату]] да би зауставили исламистички Иран, али су такође сарађивале и са самим Ираном коме су продавале оружје, а новац од продаје оружја пребацивали никарагванској десничарској Контри. Побољшање економске ситуације, али и поновни успон националног поноса након успешне [[инвазија на Гренаду|инвазије Гренаде]] [[1983]]. године омогућила је Регану да победи на председничким изборима 1984. Његов други мандат обележио је [[афера Иран-Контра|скандал Иран-Контра]] и значајан дипломатски напредак у односима са Совјетским Савезом. Након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]] завршен је Хладни рат.


=== Садашњост ===
=== Савремени период ===
[[Датотека:UA Flight 175 hits WTC south tower 9-11 edit.jpeg|мини|лево|220п|Напад на Светски трговински центар 11. септембра 2001.]]
[[Датотека:UA Flight 175 hits WTC south tower 9-11 edit.jpeg|мини|Напад на Светски трговински центар 11. септембра 2001.]]


Након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]], САД постаје једина светска велесила.<ref name="Larousse-1669">Larousse enciklopedija, -{III}- tom, 1669. strana</ref> За време председника [[Џорџ Х. В. Буш|Џорџа Х. В. Буша]], Сједињене Државе су имале водећу улогу у [[Заливски рат|Заливском рату]], одобреном од Уједињених нација, са циљем да се протерају ирачке снаге које су окупирале [[Кувајт]]. Најдужи економски раст у модерној историји САД — од марта 1991. до марта 2001.—обухватио је период администрације [[Бил Клинтон|Била Клинтона]] и [[дот-ком балон]].{{чињеница|date=03. 2016. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> Грађанске парнице и [[афера Левински|секс-скандал]] су довели до гласања о поверењу Клинтону 1998, али је он остао председник. На спољном плану Клинтонов мандат је обележило заоштравање сукоба са [[Ал Каида|Ал Каидом]] [[Осама бин Ладен|Осаме бин Ладена]] и ангажовање у решавању [[распад Југославије|сукоба на простору бивше Југославије]]; пред крај 1995. САД су посредовале у закључењу [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мира]]. САД су 1999. предводиле [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО нападе на СР Југославију]], због оптужби о кршењу људских права и тешког положаја Албанаца на [[Косово и Метохија|Косову]]. [[Председнички избори у САД 2000.|Председнички избори у САД 2000]], једни од најтешњих у америчкој историји, решени су [[Буш против Гора|одлуком Врховног суда САД]] у корист [[Џорџ В. Буш|Џорџа Буша млађег]], који је постао 43. амерички председник.
Након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]], САД постаје једина светска велесила.<ref name="Larousse-1669">Larousse enciklopedija, -{III}- tom, 1669. strana</ref> За време председника [[Џорџ Х. В. Буш|Џорџа Х. В. Буша]], Сједињене Државе су имале водећу улогу у [[Заливски рат|Заливском рату]], одобреном од Уједињених нација, са циљем да се протерају ирачке снаге које су окупирале [[Кувајт]]. Најдужи економски раст у модерној историји САД — од марта 1991. до марта 2001.—обухватио је период администрације [[Бил Клинтон|Била Клинтона]] и [[дот-ком балон]].{{чињеница|date=03. 2016. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> Грађанске парнице и [[афера Левински|секс-скандал]] су довели до гласања о поверењу Клинтону 1998, али је он остао председник. На спољном плану Клинтонов мандат је обележило заоштравање сукоба са [[Ал Каида|Ал Каидом]] [[Осама бин Ладен|Осаме бин Ладена]] и ангажовање у решавању [[распад Југославије|сукоба на простору бивше Југославије]]; пред крај 1995. САД су посредовале у закључењу [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мира]]. САД су 1999. предводиле [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО нападе на СР Југославију]], због оптужби о кршењу људских права и тешког положаја Албанаца на [[Косово и Метохија|Косову]]. [[Председнички избори у САД 2000.|Председнички избори у САД 2000]], једни од најтешњих у америчкој историји, решени су [[Буш против Гора|одлуком Врховног суда САД]] у корист [[Џорџ В. Буш|Џорџа Буша млађег]], који је постао 43. амерички председник.


Припадници Ал Каиде су 11. септембра 2001. [[напади 11. септембра 2001.|напали]] [[Светски трговински центар]] у Њујорку и [[Пентагон]] у близини Вашингтона, усмртивши готово три хиљаде људи. Као одговор на то, Бушова администрација покренула глобални [[рат против тероризма|рат против терора]], [[рат у Авганистану (2001—2014)|инвазије Авганистана]] и уклањање [[талибани|талибанске]] владу и кампова за обуку Ал Каиде. Бушова администрација је 2002. почела да врши притисак за промену режима у Ираку на основу недоказаних тврдњи да Ирак поседује [[оружје за масовно уништење]]. Снаге предвођене САД су извршиле [[инвазија на Ирак (2003)|инвазију на Ирак]] 2003. и оборили са власти Садама Хусеина.<ref>{{cite news|title=Many Europeans Oppose War in Iraq| work = USA Today| url = http://www.usatoday.com/news/world/2003-02-14-eu-survey.htm|date=14. 2. 2003.| accessdate=1. 9. 2008.}}</ref>
Припадници Ал Каиде су 11. септембра 2001. [[напади 11. септембра 2001.|напали]] [[Светски трговински центар (1973—2001)|Светски трговински центар]] у Њујорку и [[Пентагон]] у близини Вашингтона, усмртивши готово три хиљаде људи. Као одговор на то, Бушова администрација покренула глобални [[рат против тероризма|рат против терора]], [[рат у Авганистану (2001—2014)|инвазије Авганистана]] и уклањање [[талибани|талибанске]] владу и кампова за обуку Ал Каиде. Бушова администрација је 2002. почела да врши притисак за промену режима у Ираку на основу недоказаних тврдњи да Ирак поседује [[оружје за масовно уништење]]. Снаге предвођене САД су извршиле [[инвазија на Ирак (2003)|инвазију на Ирак]] 2003. и оборили са власти Садама Хусеина.<ref>{{cite news|title=Many Europeans Oppose War in Iraq| work = USA Today| url = http://www.usatoday.com/news/world/2003-02-14-eu-survey.htm|date=14. 2. 2003.| accessdate=1. 9. 2008.}}</ref>


У 2008, у јеку [[светска економска криза|глобалне економске рецесије]], [[Барак Обама]] је као први Афроамериканац изабран за председника. Велике реформе здравствене заштите и финансијског система су усвојене две године касније. У нападу америчких специјалаца у Пакистану убијен је Осама бин Ладен. [[Рат у Ираку]] је званично окончан повлачењем преосталих америчких трупа из земље у децембру 2011. године.
У 2008, у јеку [[светска економска криза|глобалне економске рецесије]], [[Барак Обама]] је као први Афроамериканац изабран за председника. Велике реформе здравствене заштите и финансијског система су усвојене две године касније. У нападу америчких специјалаца у Пакистану убијен је Осама бин Ладен. [[Рат у Ираку]] је званично окончан повлачењем преосталих америчких трупа из земље у децембру 2011. године.
Ред 201: Ред 196:
{{главни чланак|Политика Сједињених Америчких Држава}}
{{главни чланак|Политика Сједињених Америчких Држава}}


[[Датотека:Uscapitolindaylight.jpg|лево|мини|300п|Капитол у [[Вашингтон]]у у ком заседа Конгрес САД]]
[[Датотека:Uscapitolindaylight.jpg|мини|Капитол у [[Вашингтон]]у у ком заседа Конгрес САД]]
Сматра се да је на америчку [[Декларација независности САД|Декларацију о независности]] утицао [[Џон Лок]], енглески филозоф који је у 18. веку, непосредно пре Америчке револуције, написао у својој ''Првој расправи о влади'', да су сваком савесном човеку одређени „живот, слобода и имање”. Томас Џеферсон је променио задњи део (имање) речима „потрага за срећом”. Декларација независности је први амерички државни документ, а вероватно и прва кодификација [[либерализам|слободарских]] идеја 18. века у пракси. Исте године започео је процес стварања Северноамеричког савеза као прве јединствене творевине на тлу Северне Америке.
Сматра се да је на америчку [[Декларација независности САД|Декларацију о независности]] утицао [[Џон Лок]], енглески филозоф који је у 18. веку, непосредно пре Америчке револуције, написао у својој ''Првој расправи о влади'', да су сваком савесном човеку одређени „живот, слобода и имање”. Томас Џеферсон је променио задњи део (имање) речима „потрага за срећом”. Декларација независности је први амерички државни документ, а вероватно и прва кодификација [[либерализам|слободарских]] идеја 18. века у пракси. Исте године започео је процес стварања Северноамеричког савеза као прве јединствене творевине на тлу Северне Америке.


Ред 210: Ред 205:
Законодавни орган власти је [[Конгрес Сједињених Америчких Држава]], који се састоји од [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представничког дома]] ({{јез-енгл|House of Representatives}}) и [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сената]]. Заступници и сенатори су подељени по савезним државама. У Представничком дому свака савезна држава има број представника сразмеран њеном броју становника, док у Сенату сваку државу заступају два сенатора. Број представника у Представничком дому је 435. Сенат тренутно броји 100 сенатора.
Законодавни орган власти је [[Конгрес Сједињених Америчких Држава]], који се састоји од [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представничког дома]] ({{јез-енгл|House of Representatives}}) и [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сената]]. Заступници и сенатори су подељени по савезним државама. У Представничком дому свака савезна држава има број представника сразмеран њеном броју становника, док у Сенату сваку државу заступају два сенатора. Број представника у Представничком дому је 435. Сенат тренутно броји 100 сенатора.


[[Датотека:Statue of Liberty, NY.jpg|десно|мини|300п|[[Кип слободе|Статуа слободе]]]]
[[Датотека:Statue of Liberty, NY.jpg|мини|[[Кип слободе|Статуа слободе]]]]
Судска власт се састоји од свих судова у Сједињеним Државама. [[Врховни суд Сједињених Америчких Држава]] броји девет судија, којима мандат траје доживотно. Након смрти или повлачења судије, председник САД номинује новог судију, а номинација се шаље у Сенат на гласање.
Судска власт се састоји од свих судова у Сједињеним Државама. [[Врховни суд Сједињених Америчких Држава]] броји девет судија, којима мандат траје доживотно. Након смрти или повлачења судије, председник САД номинује новог судију, а номинација се шаље у Сенат на гласање.


Ред 263: Ред 258:
* [[Небраска]]
* [[Небраска]]
* [[Невада]]
* [[Невада]]
* [[Нови Мексико]]
* [[Њу Мексико]]
* [[Њу Хемпшир]]
* [[Њу Хемпшир]]
* [[Њу Џерзи]]
* [[Њу Џерзи]]
Ред 305: Ред 300:
Према подацима из 2005. године САД је прва земља у свету по броју миграната, чак 38,4 милиона људи.<ref>Свет у бројкама. {{page|year=2007|isbn=978-86-7668-055-9|pages=}}</ref>
Према подацима из 2005. године САД је прва земља у свету по броју миграната, чак 38,4 милиона људи.<ref>Свет у бројкама. {{page|year=2007|isbn=978-86-7668-055-9|pages=}}</ref>


Североисток је најгушће насељена регија, али је Калифорнија најнасељенија држава.<ref name="Larousse-1669" /> Становништво се брже увећава у државама на Југу, и у унутрашњости на југозападу ([[Аризона]], Нови Мексико) са топлом климом.<ref name="Larousse-1669" />
Североисток је најгушће насељена регија, али је Калифорнија најнасељенија држава.<ref name="Larousse-1669" /> Становништво се брже увећава у државама на Југу, и у унутрашњости на југозападу ([[Аризона]], Њу Мексико) са топлом климом.<ref name="Larousse-1669" />


=== Највећи градови ===
=== Највећи градови ===
Ред 348: Ред 343:


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|last=McDougall|first=Len|title=The Encyclopedia of Tracks and Scats: A Comprehensive Guide to the Trackable Animals of the United States and Canada |url=https://books.google.com/books?id=9XOc2_u7z6cC&pg=PA325 |year=2004 |publisher=Lyons Press |isbn=978-1-59228-070-4 |pages=325}}
* {{Cite book|last=McDougall|first=Len|title=The Encyclopedia of Tracks and Scats: A Comprehensive Guide to the Trackable Animals of the United States and Canada |url=https://books.google.com/books?id=9XOc2_u7z6cC&pg=PA325 |year=2004 |publisher=Lyons Press |isbn=978-1-59228-070-4 |pages=325}}
* {{Cite book|last=Wilson |first=Kenneth G. |title=The Columbia guide to standard American English | url=https://archive.org/details/columbiaguidetos00wils_0|year=1993|publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-06989-2 |pages=[https://archive.org/details/columbiaguidetos00wils_0/page/27 27]–28}}
* {{Cite book|last=Wilson |first=Kenneth G. |title=The Columbia guide to standard American English | url=https://archive.org/details/columbiaguidetos00wils_0|year=1993|publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-06989-2 |pages=[https://archive.org/details/columbiaguidetos00wils_0/page/27 27]–28}}
Ред 384: Ред 379:
* {{Cite book| title = Social Welfare: A History of the American Response to Need | first1 = June| last1=Axinn| first2 = Mark J. | last2=Stern|isbn=978-0-205-52215-6 | edition = 7th | publisher = Allyn & Bacon | location = Boston |year=2007}}
* {{Cite book| title = Social Welfare: A History of the American Response to Need | first1 = June| last1=Axinn| first2 = Mark J. | last2=Stern|isbn=978-0-205-52215-6 | edition = 7th | publisher = Allyn & Bacon | location = Boston |year=2007}}
* {{Cite book| last1=Norton| first1 = Mary Beth| last2=Kamensky| first2 = Jane| last3=Sheriff| first3 = Carol| editor1-last = Blight| editor1-first = David W.| editor-last2 = Chudacoff | editor-first2 = Howard | title = A People and a Nation: A History of the United States, Brief Edition| url = https://books.google.com/books?id=vsaiAgAAQBAJ&pg=PA205|year=2014| publisher = Cengage Learning|isbn=978-1-305-14276-3|pages=}}
* {{Cite book| last1=Norton| first1 = Mary Beth| last2=Kamensky| first2 = Jane| last3=Sheriff| first3 = Carol| editor1-last = Blight| editor1-first = David W.| editor-last2 = Chudacoff | editor-first2 = Howard | title = A People and a Nation: A History of the United States, Brief Edition| url = https://books.google.com/books?id=vsaiAgAAQBAJ&pg=PA205|year=2014| publisher = Cengage Learning|isbn=978-1-305-14276-3|pages=}}
{{Литература крај}}
{{refend}}
* {{CIA World Factbook | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/us.html | article = САД}}
* {{CIA World Factbook | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/us.html | article = САД}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
* [https://www.usa.gov/ Official Званични веб-портал Владе САД] — Веза ка државним веб-сајтовима
* [https://www.usa.gov/ Званични веб-портал Владе САД] — Веза ка државним веб-сајтовима
* [http://www.house.gov/ Дом] — Званични веб-сајт Заступничког дома
* [http://www.house.gov/ Дом] — Званични веб-сајт Представничког дома
* [http://www.senate.gov/ Сенат] — Званични веб-сајт Сената САД
* [http://www.senate.gov/ Сенат] — Званични веб-сајт Сената САД
* [http://www.whitehouse.gov/ Бела кућа] — Званични веб-сајт председника САД
* [http://www.whitehouse.gov/ Бела кућа] — Званични веб-сајт председника САД
Ред 400: Ред 395:
{{Г8}}
{{Г8}}
{{Г20}}
{{Г20}}
{{Подножје|Географија|Сједињене Америчке Државе|Северна Америка}}
{{Нормативна контрола}}
{{Coord|40|-100|dim:10000000_region:region:US_type:country|name=United States of America|display=title}}
{{Портал бар|Сједињене Америчке Државе|Северна Америка}}
{{Subject bar|d=yes}}


[[Категорија:Сједињене Америчке Државе| ]]
[[Категорија:Сједињене Америчке Државе| ]]

Тренутна верзија на датум 12. новембар 2024. у 23:48

Сједињене Америчке Државе
United States of America  (енглески)
Крилатица: У Бога ми верујемо
(енгл. In God We Trust)[1]
Химна: Барјак искићен звездама
(енгл. The Star-Spangled Banner)
Трајање: 1 minute and 19 seconds
Положај Сједињених Америчких Држава
Главни градВашингтон
38° 53′ N 77° 01′ W / 38.883° С; 77.017° З / 38.883; -77.017
Највећи градЊујорк
40° 43′ N 74° 00′ W / 40.717° С; 74.000° З / 40.717; -74.000
Службени језикнема
(дефакто: енглески)1
Владавина
Облик државесавезна председничка уставна република
 — ПредседникЏо Бајден
 — ПотпредседникКамала Харис
 — Председник Представничког домаНенси Пелоси
 — Главни судијаЏон Робертс
Законодавна властКонгрес
 — Горњи домСенат
 — Доњи домПредставнички дом
Историја
Независностод Велике Британије
 — Проглашење4. јул 1776. (1776-07-04)
 — Конфедерација1. март 1781. (1781-03-01)
 — Призната3. септембар 1783. (1783-09-03)
 — Устав21. јун 1788. (1788-06-21)
 — Последњи амандман5. мај 1992. (1992-05-05)
Географија
Површина
 — укупно9.833.520 km2(3)
 — вода (%)7,0[2]
Становништво
 — 2023.Раст 334.914.895[3](3)
 — 2020.331.449.281[4]
 — густина33,6 ст./km2(185)
Привреда
БДП / ПКМ≈ 2024.
 — укупноРаст 29,168 блн. $[5](2)
 — по становникуРаст 86.601 $[6](9)
ИХР (2022)0,927(20) — веома висок
Валутаамерички долар
 — код валутеUSD
Остале информације
Временска зонаUTC -4 до -10
Интернет домен.us[7]
Позивни број+1

1 Енглески језик је дефакто језик 80% становника САД. Шпански језик је други најзаступљенији језик. Хавајски је, уз енглески, службени језик на Хавајима, а шпански и француски су на мањем нивоу признати у Њу Мексику и у Луизијани.

Сједињене Америчке Државе — скраћено САД (енгл. United States of America — скраћено USA), понекад кратко Сједињене ДржавеСД (енгл. United StatesUS) или само Америка (енгл. America), држава је у Северној Америци. САД су трећа држава по величини и савезна република која се састоји од 50 држава, федералног округа (Вашингтон), 326 индијанских резервата, пет великих прекоморских територија и неколико малих спољних острва. На копну се граничи са Канадом на северу и Мексиком на југу, а има и морске границе са неколико других држава. Са преко 334 милиона, САД су трећа држава по броју становника. Главни финансијски центар и најнасељенији град је Њујорк. Савезна влада је уставна председничка република и либерална демократија са три одвојена огранка: законодавним, извршним и судским.

Територија САД је насељена људима откада су Палеоиндијанци мигрирали преко Беринговог копненог моста пре више од 12.000 година. Почевши од 1607. године, британска колонизација је довела до оснивања Тринаест колонија. Сукоби са британском круном око опорезивања и политичког представљања довели су до америчке револуције, Декларације о независности (4. јул 1776) и коначне победе у рату за независност (1775—1783). Држава је почела да се шири широм Северне Америке, обухватајући велики део континента крајем 1840-их. Дугогодишња подела око ропства довела је до сецесије јужних Конфедеративних Држава Америке, које је поразила Унија током Америчког грађанског рата (1861—1865), док је ропство укинуто после рата. До 1900. САД су се успоставиле као велика сила, поставши највећа светска економија. Придружиле су се Савезницима током Другог светског рата, чијом последицом су САД и Совјетски Савез постале две суперсиле. Овим је почела њихова борба за идеолошку доминацију и међународни утицај у свемирској трци и хладном рату, који су се завршили Аполом 11, америчким свемирским летом који је први спустио људе на Месец (1969), и распадом Совјетског Савеза (1991).

САД су једина светска суперсила и једна од најразвијенијих држава, а рангирају се међу највишим у свету по међународним мерилима прихода, богатства, економске конкурентности, продуктивности, иновација, људских права и образовања. Имају највећи средњи приход по глави становника од било које немикродржаве и поседују далеко највећи износ богатства од било које друге земље. Привреда САД је номинално највећа, која чини преко четвртине глобалног БДП-а. САД су оснивачи Уједињених нација (УН), Светске банке, Међународног монетарног фонда, Организације америчких држава, НАТО, СЗО и стална чланица Савета безбедности УН.

Етимологија

Верује се да су Америке добиле име по италијанском истраживачку Америгу Веспучију[8]

Немачки картограф Мартин Валдземулер је 1507. године направио карту света на којој је земље западне хемисфере назвао Америка, у част италијанског истраживача и картографа Америга Веспучија (лат. Americus Vespucius).[9] Први документовани доказ фразе „Сједињене Америчке Државе” је у облику писма од 2. јануара 1776. године, које је написао Стивен Мојлан ађутанту Џорџа Вашингтона и генералу Континенталне војске, пуковнику Џозефу Риду. Мојлан је изразио жељу да оде „са пуним и обимним овлашћењима Сједињених Америчких Држава Шпанији” како би затражио помоћ у револуционарним ратним циљевима.[10][11][12] Прва позната публикација фразе „Сједињене Америчке Државе” била је у анонимном есеју у Вирџинија газету у Вилијамсбургу у Вирџинији, дана 6. априла 1776. године.[13]

Други нацрт Уговора о конфедерацији, који је припремио Џон Дикинсон и завршио најкасније до 17. јула 1776. године, прогласио је „Име ове Конфедерације биће ’Сједињене Америчке Државе’”.[14] Коначна верзија Уговора послата је државама на ратификацију крајем 1777. године и садржала је реченицу „Стил ове Конфедерације биће ’Сједињене Америчке Државе’”.[15] Томас Џеферсон је у јуну 1776. године написао фразу „Сједињене америчке државе” свим великим словима у наслову његовог „првобитном грубом нацрту” Декларације независности.[14] Овај нацрт документа се није појавио у јавности све до 21. јуна 1776. године и није јасно да ли је написан прије или након што је Дикинсон употребио тај термин у свом нацрту Уговора о конфедерацији 17. јуна.[14]

Краћи облик „Сједињене Државе” је такође стандардан. Остали уобичајени облици су „САД”, „СД” и „Америка”. „Колумбија”, назив који је кориштен у поезији и прози с краја 18. века, потиче од Кристифора Колумба, а јавља се у називу Округа Колумбија.[16]

На енглеском језику, фраза „Сједињене Државе” првобитно је била у множини, описујући скуп независних држава — нпр. „Сједињене Државе су” — укључујући 13. амандман на Устав САД, ратификован 1865. године. Облик у једнини — „Сједињене Државе је” — постао популаран након завршетака Америчког грађанског рата. Облик у једнини је сада стандардан, док се облик у множини задржао у идиому „ове Сједињене Државе”. Разлика је значајнија од употребе; то је разлика између збира држава и јединица.[17]

Држављанин САД је „Американац”.[18]

Географија

Сателитска слика сусједних Сједињених Држава и околних области

Копнена површина САД је 9.841.955 km2.[19][20] Аљаска, коју од САД раздваја Канада, највећа је држава са површином од 1.717.856,2 km2. Хаваји, који се простиру на архипелагу у средњем Тихом океану, захватају површину од 28.311 km2. Насељене територије Порторико, Америчка Самоа, Гвам, Северна Маријанска Острва, Америчка Девичанска Острва заједно захватају површину од 23.789 km2. Мерећи само копнену површину, САД су трећа држава по величини, иза Русије и Кине, а испред Канаде.[21][22]

САД су трећа или четврта највећа држава на свету по укупној површини (и копненој и воденој), док се испред ње налазе Русија и Канада, а у зависности од рачунања може бити пре и после Кине. Положај на списку зависи од тога како се рачунају две територије око којих се споре Кина и Индија, а и од тога како се укупна површина САД мери. Према Енциклопедији Британика, површина САД је 9.525.067 km2, с обзиром да нису урачунате приобалне и територијалне воде. Према Светској књизи чињеница ЦИА, а која урачунава воде, површина је 9.833.517 km2.

Приобална равница атлантске обале простире се у унутрашњост до листопадних шума и таласастих брда Пидмонта. Апалачке планине раздвајају источну обалу од Великих језера и пашњака Средњег запада. МисисипиМисури је четврта река по дужини на свету, а која протиче углавном кроз срце земље. Равне, плодне прерије и Велике равнице протежу се према западу, а прекида их висијски регион на југозападу.

Денали, највиши врх у САД и Северној Америци

Стеновите планине, на западном ободу Великих равница, простиру се од севера према југу дуж земље, у Колораду достижу највећу висину од 4.300 m. Даље на западу се налази стеновити Велики басен и пустиње као што су Чиуауа и Мохаве. Планински венци Сијера Невада и Каскадске планине протежу се у близини пацифичке обале, а оба венца достижу висину од 4.300 m. Највиша и најнижа тачка у САД се налазе у Калифорнији, и једна од друге су раздвојене само 135 km. Са висином од 6.190,5 m, планина Денали на Аљасци највиши је врх у земљи и Северној Америци. Активни вулкани су уобичајени на архипелагу Александар и Алеутским острвима који припадају Аљаској, док се Хаваји састоје од вулканских острва. Супервулкан који се налази испод националног парка Јелоустоун на Стеновитим планинама, највећа је вулканска карактеристика на континенту. САД имају највише еко-регија у поређењу са било ком државом на свету.[23]

Клима

Кепенова класификација климата

Сједињене Америчке Државе, са својом великом површином и географском разноликошћу, укључују већину климатских типова. Источно од меридијана 100, клима се креће од умереноконтиненталне на северу до влажносуптропске на југу.[24] Велики равнице западно од меридијана 100. имају степску климу. Већина Западних планина има планинску климу. У Великом басену клима је сушна, пустињска у југозападну, средоземна у приобалној Калифорнији и океанска у приобалном Орегону, Вашингтону и јужној Аљасци. Већина Аљаске има субартичку или поларну климу. Хаваји и јужни врх Флориде имају тропску климу, као и насељене територије у Карибима и Тихом океану. Екстремно време није неуобичајено — државе које се граниче са Мексичким заливом су склоне ураганима, док се већина свјетских торнада дешава у САД, нарочито на подручју Алеје торнадо у Средњем западу и Југу.[25]

Биодиверзитет

Белоглави орао је национална птица САД од 1782. године[26]

Екологија САД се сматра „мегаразноврсном”: око 17.000 врста васкуларних биљака се јавља у континенталном делу САД и Аљасци, а више од 1.800 врста скривеносеменице се јавља на Хавајима, од којих се мало јавља на континенталном делу.[27] САД су дом за више од 400 врста сисара, 750 врста птица и 5000 врста гмизаваца и водоземаца.[28] Око 91.000 врста инсеката је описано до сада.[29] Белоглави орао је и национална птица и национална животиња САД, и трајни симбол саме државе.[30]

Постоји више од 58 националних паркова и на стотине паркова, шума и дивљих области под федералном управом.[31] Све укупно, држава поседује 28,8% државног копна.[32] Већина земљишта је заштићена, мада су нека изнајмљена за вађење нафте и гаса, вађење руда, шума и за испашу стоке, док се 2,4% земљишта користи за војне потребе.[32][33][34]

Питање животне средине се налази у националном плану од 1970. године. Контроверзе у области животне средине укључују дебате о нафти и нуклеарној енергији, питање загађења ваздуха и воде, економски трошкови заштите дивљег свијета, сеча и кршење шума, као и међународна одговорност за глобалним загревањем. Укључене су многе федералне и државне агенције. Најистакнутија је Агенција за заштиту животне средине, настала је председничким указом 1970. године. Идеја о дивљини је обликовала управљање јавним земљиштем од 1964. године, са усвајањем Закона о дивљини. Закон о угроженим врстама из 1973. за циљ има заштиту угрожених врста и њихових станишта, коју прати Служба за рибу и дивљач САД.

Историја

Амерички староседеоци и досељавање Европљана

Мејфлауерски договор који су начинили пуритански досељеници, донео демократске облике управљања у нови свет

Територија данашњих САД је хиљадама година била насељена бројним староседелачким народима, који су доселили из Азије пре између 40.000 и 12.000 година.[35] Неке културе, као што је претколумбовска Мисисипи култура, су развиле напредну пољопривреду, грађевинарство и друштва на нивоу државе. Након што су европски истраживачи и трговци направили прве контакте са америчким староседеоцима, више милиона староседелаца је умрло од епидемије увозних болести, као што су мале богиње. [36] Доласком и насељавањем Европљана од 16. века започело се расељавање Индијанаца. Први шпански истраживачи искрцали су се на Флориду 1513. године. Прво стално насеља Европљана подигли су Шпанци у Сент Огастину на Флориди 1565. године. Шпанија је оснивала насеобине и у Калифорнији и Њу Мексику, док су француске насеобине настале дуж реке Мисисипи.

Енглеске насеобине дуж атлантске обале су далеко најважнија у обликовању историје Сједињених Држава. Колонија Вирџинија је настала 1607. оснивањем насеобина Попам и Џејмстаун и пуританске колоније Плимут 1620. Око 100.000 пуританаца је дошло у Нову Енглеску, посебно у Колонију Масачусетског залива. Британци су настанили Мериленд 1634. и Пенсилванију 1681. године. Територија обе Каролине је била препуштена британском племству. Холандски колонисти су се насељавали на територији модерне државе Њујорк почевши од 1614. Њихову колонију Нову Низоземску (Њујорк, Њу Џерзи и Делавер) је преотела Енглеска 1664, али је јак холандски утицај опстао генерацијама северно од Њујорка дуж реке Хадсон. Многи нови досељеници, посебно на Југу, су били дужничке слуге — око две трећине свих досељеника у Вирџинију између 1630. и 1680.[37] На прелазу у 18. век, афрички робови су постали примарни извор радне снаге у многим областима.[38]

Колумбија, дуго била симбол Америке

Поделом Каролине 1729. и и колонизацијом Џорџије 1732. основано је 13 британских колонија које ће касније постати Сједињене Америчке Државе.[39] Све колоније су имале локалне самоуправе са изборима отвореним за већину слободних људи, док су растућа приврженост старинским правима Енглеза и осећај самоуправе стимулисали подршку републиканизму. Све колоније су легализовале трговину афричким робљем.[40] Због високог наталитета, ниске стопе смртности и стабилног досељавања, популација колонија је брзо расла. Покрет хришћанске обнове током 1730-их и 1740-их, познат под називом Велико буђење подстакло је интересовање за религију и верске слободе.

Сукобљавање француских и британских интереса довело је до низа ратова који су врхунац имали у Француском и индијском рату (1756—1763) који је окончан победом Велике Британије. Британске снаге су преотеле Нову Француску од Француске, али франкофоно становништво Нове Француске је остало политички изоловано од јужних колонија. Британска победа над Французима 1763. осигурала је Британији политичку управу над 13 колонија. Неугрожене од Француза и Индијанаца, колоније су постајале све мање зависне од матичне земље. Не рачунајући америчке староседеоце, који су били расељени, тих 13 колонија имало популацију од 2,6 милиона становника 1770, што је око једна трећина становништва Велике Британије. Скоро једна петина оних који су живели у ономе што ће постати Сједињене Државе су били црни робови.[41]

Енглеско ширење на запад је подразумевало присаједињавање територија индијанских племена на које су наилазили, као и индијански отпор. Индијански отпор је имао је различите видове широм континента: савезништва са Европљанима, савези више племена или појединачно: вођењем рата, исељавањем, склапањем уговора или вођењем спорова пред судом. С друге стране, енглески северноамерички колонисти су били субјект опорезивања, али нису имали своје представнике у Парламенту Велике Британије.

Независност и ширење

Потписивање Декларације независности САД

Политички немири изазвани британском колонијалном политиком достигли су свој врхунац у Америчкој револуцији у периоду од 1775. до 1783. године када се 13 колонија изборило за своју независност. Америчка револуција је била први успешни рат за независност против једне европске силе. Американци су развили демократски систем локалне самоуправе и идеологију републиканизма који сматрају владу одговорну вољи народа (а не краља), која се снажно противила корупцији и захтевала грађанске вредности. Они су тражили своја права као Енглези и одбили су британске напоре да се наметну порези без одобрења колонијалних законодавстава. Британци су остали на свом ставу и сукоб је букнуо у прави рат 1775. Континентални конгрес, сазван у Филаделфији, је 14. јуна 1775. основао Континенталну армију под командом Џорџа Вашингтона.[42] Прогласивши да су „сви људи створени једнаки” и обдарени „одређеним неотуђивим правима”, Конгрес је 4. јула 1776. усвојио Декларацију о независности, коју је углавном написао Томас Џеферсон. Тај датум се данас слави као Дан независности САД. Чланови о конфедерацији су 1777. успоставили слабу владу која је управљала Северноамеричким савезом до 1789.[43]

После британског пораза код Јорктауна од америчких снага којима је помагала Француска, Сједињене Државе су биле независне. По Париском миру 1783. Велика Британија је признала амерички суверенитет над највећим делом територије источно од реке Мисисипи. САД у садашњем облику настале су 1787. Захтеви за много јачом савезном владом са правом да опорезује је довело до уставне конвенције. Након интензивне дебате Устав САД је до 1788. усвојило свих 13 држава. Први сазив Сената, први сазив Представничког дома и први председник Џорџ Вашингтон су ступили на дужност 1789. Повеља о правима, која забрањује ограничење личних слобода од стране савезне владе и јемчи низ правних заштита, усвојена је 1791.[44]

Ставови према ропству су се мењали, а све државе су забраниле међународну трговину робљем (мада је Северна Каролина поново дозволила), а савезна влада је 1807. забранила увоз или извоз робова.[45] Све државе Севера укинуле су ропство између 1780. и 1804, чиме су робовласничке државе на Југу остали браниоци „чудне институције”. Због памука који је после 1820. власницима плантажа доносио велике профите, јужњачки белци су били све одлучнији да је ропство позитивно за све, па чак и за робове.[46] Друго велики буђење, које је почело око 1800, преобратило је милионе грађана САД на евангелистички протестантизам. На северу је ово довело до више друштвених реформаторских покрета, укључујући и аболиционизам.[47]

Ширење САД

Током прве половине 19. века, експанзија ка Западу се наставља и многе државе ће се оснивати у складу са растом становништва. Америчка тежња да се прошире на запад је довела до Индијских ратова.[48]Куповина Луизијане од Француске 1803. за време председника Томаса Џеферсона је готово удвостручила величину државе.[49] Рат из 1812. је објављен Уједињеном Краљевству због разних нерешених питања и поморског супарништва и завршен без победника, је ојачао свест о припадању америчкој нацији.[50] Низ америчких војних упада на Флориду је приморао Шпанију да 1819. на основу Споразума Адамс-Онис ову територије, као и територије око Мексичког залива уступи САД.[51] Председник Џејмс Монро реафирмисао је вољу за неутралношћу Сједињених Држава као и њихово противљење сваком европском уплитању на америчком континенту (Монроова доктрина).

Председник Ендру Џексон је преузео дужност 1829. и започео скуп реформи које су довеле до ере џексоновске демократије, за коју се сматра да је трајала од 1830. до 1850. То укључује многе реформе, као што су право гласа за све беле мушкарце, и разне корекције надлежности савезне владе. То је такође довело до појаве другог страначког система, скупа доминантних партија које су постојале од 1828. до 1854.

Стаза суза из 1830-их представља пример политике уклањања Индијанаца којим су Индијанци пресељени у своје резервате уз годишње државне субвенције. Сједињене Државе су анектирале Република Тексас 1845, усред периода када је концепт Манифеста судбине стекао популарност.[52] Споразум о Орегону из 1846. са Уједињеним Краљевством донео је садашњи Амерички Северозапад под контролу САД.[53] Америчка победа у Мексичко-америчком рату 1848. довело је до уступања Америци Калифорније и великог дела данашњег Америчког Југозапада.[54]

Калифорнијска златна грозница 1848—49 је додатно подстакла исељавање на запад.[55] Нове пруге су олакшале досељавање насељеника и ојачале су сукобе са Индијанцима.[56] За пола века, око 40 милиона америчких бизона је било убијено због коже и меса, као и да се олакша ширење железнице.[57] Нестанак бизона, главног извора хране преријским Индијанцима је био ударац по опстанак многих домородачких култура.[57]

Ропство, грађански рат и индустријализација

Битка код Гетисбурга; грађански рат је учврстио Унију, подстакао индустрију челика и изградњу трансконтиненталне железнице

Разлике између индустријског Севера и пољопривредног Југа су све више јачале. Тензије између робовласничких и слободних држава су се појачале са расправама о односима између државних и савезних власти, као и насилним сукобима због ширења ропства у нове савезне државе.[58] Абрахам Линколн, кандидат увелико анти-робовласничке Републиканске странке је изабран за председника 1860.[59] Пре него што је преузео дужност, седам робовласничких држава је прогласило сецесију, коју је савезна влада сматрала нелегалном, и основало Конфедеративне Америчке Државе.[60]

Нападом Конфедерације на Форт Самтер, почео је грађански рат и још четири робовласничке државе су се придружиле Конфедерацији.[60] Линколновим Прогласом о еманципацији проглашено је слобода робова у Конфедерацији. После победе Уније 1865, три амандмана на Устав САД су обезбедила слободу за скоро четири милиона црнаца који су били робови[61], дато право грађанства и право гласа.[62] Рат и његова одлучност су довели до значајног повећања моћи савезне владе. Овај рат је и даље најсмртоноснији сукоб у америчкој историји, пошто је довео до смрти 620.000 војника.[63] После рата, убиство Абрахама Линколна је радикализовало републиканску политику Реконструкције у циљу реинтеграције и обнове јужних држава, док се истовремено обезбеђује права тек ослобођеним робовима.[64] Тако су 1871. године све јужне државе поново биле интегрисане у Унију после ратификације ових амандмана. Решавањем спорних председничких избора Нагодбом из 1877 окончана је Реконструкција; закони Џима Кроуа су обесправили многе Афроамериканце и легализовали расну сегрегацију.[64]

Емигранти улазе у САД на острву Елис; досељеници су радили у фабрикама, рудницима и железници те изазвали потражњу за индустријализованом пољопривредом

На северу, урбанизација и прилив имиграната без преседана из Јужне и источне Европе убрзало је индустријализацију земље. Талас имиграције, који је трајао до 1924, је обезбедио радну снагу и преобразио америчку културу.[65] Развој инфраструктуре у целој земљи подстакао је привредни раст. Крај грађанског рата је подстакао веће насељавање и развој америчког Старог Запада. Ово је било могуће због различитих друштвених и технолошких достигнућа, укључујући и завршетак Првог трансконтинентални телеграфа 1861. и Прве трансконтиненталне железнице 1869.

Куповином Аљаске 1867. од Русије за 7,2 милиона долара окончано је ширење САД по континенталном делу Северне Америке. Масакр у Воундед Нију 1890. је био последњи велики оружани сукоб у Индијским ратовима. Монархија у Краљевству Хаваји је збачена 1893. у пучу који су предводили амерички држављани. САД су анектирале Хавајски архипелаг 1898. Предсједник Теодор Рузвелт интервенисао у целом низу држава Латинске Америке. Победа у шпанско-америчком рату исте године је показала да су Сједињене Државе светска сила и довела је до анексије Порторика, Гвама и Филипина и јачања америчког утицаја на Куби.[66] Филипини су добили независност после пола века, док су Порторико и Гвам остали територија САД. Године 1903. САД су стекле зону Панамског канала. Отварањем Панамског канала 1914. САД су постале светска економска сила са становништвом које је, великим усељавањем, нарасло на 92 милиона.

Појава бројних угледних индустријалаца крајем 19. века је довео до Златног доба, периода раста богатства и моћи пословних људи. То је помогло почетак Прогресивне ере, периода великих реформи у многим друштвеним областима, укључујући регулаторну заштиту за јавност, велике мере против трустова и пажње на услове живота радничке класе. Председник Теодор Рузвелт је био један од водећих заговорника прогресивних реформи.

Први светски рат, Велика депресија и Други светски рат

Прљаве тридесете; пољопривредна депресија је утицала на индустријска тржишта и довела је до великих сеоба из Велике равнице

На почетку Првог светског рата 1914, Сједињене Државе су и даље биле неутралне. Већина Американаца се саосећала са Британцима и Французима, мада су се многи противили интервенцији.[67] САД су се 1917. придружили савезницима, а америчке експедиционе снаге помогле су да се стање преокрене против Централних сила. САД из рата излазе као најмоћнија земља света. Председник Вудро Вилсон је имао водећу дипломатску улогу на Париској мировној конференцији 1919. којом је обликован послератни свет. Вилсон се чврсто залагао да се САД придруже Друштву народа. Међутим, Сенат је одбио да одобри овај потез, а није усвојио ни Версајски мир, којим је успостављено Друштво народа.[68]

Држава је водила политику унилатерализма, на ивици изолационизма.[68] Покрет за женско право гласа је 1920. издејствовао усвајање уставног амандмана о давању женама право гласа. Просперитет Бурних двадесетих завршио се Крахом Волстрита 1929. године који је изазвао Велику депресију.

Након свог избора за председника 1932. Френклин Д. Рузвелт је на Велику депресију одговорио Њу дилом, низом политика повећања државне интервенције у привреду, укључујући и успостављање система социјалне заштите.[69] Прљаве тридесете средином 1930-их осиромашиле су многе пољопривредне заједнице и изазвале нови талас миграције на запад.

Инвазија на Европу у Другом светском рату је захтевала ратну индустрију, убрзала миграције у велике градове и производњу великих размера

САД, иако званично неутралне током ране фазе Другог светског рата након инвазије нацистичке Немачке на Пољску у септембру 1939, су почеле да снабдевају савезнике ратним материјалом у марту 1941. кроз Програм о зајму и најму. Јапанско царство је 7. децембра 1941. покренуло изненадни напад на Перл Харбор, што је допринело да се САД придруже савезницима у борби против сила Осовине, као и интернирање хиљаде Американаца јапанског порекла.[70] Учешће у рату је подстакло капиталне инвестиције и раст индустријских капацитета. Од главних зараћених страна, Сједињене Државе су једина држава која је из рата изашла богатија — заправо, далеко богатија — уместо сиромашнија.[71]

Савезничке конференције у Бретон Вудсу и у Јалти су скицирале нови систем међународних организација који је поставио САД и Совјетски Савез у центар светских питања. Пошто је рат у Европи завршен, у Сан Франциску је 1945, одржана међународна конференција на којој је донета Повеља Уједињених нација, које су постале активне након завршетка рата.[72] Пошто су САД развиле прве атомске бомбе, председник Хари Труман је одлучио да их искористи у августу 1945. на јапанским градовима Хирошими и Нагасакију у августу. Јапан се предао 2. септембра 1945. чиме је окончан рат.[73]

Хладни рат

После Другог светског рата, Сједињене Државе и Совјетски Савез су током Хладног рата борили за превласт у свету и доминирали војним питањима у Европи кроз НАТО и Варшавског пакта. Иако су биле ангажоване у посредничким ратовима, и развиле моћне нуклеарне арсенале, две земље су избегавале директни војни сукоб. САД су се често противиле левичарским покретима у Трећем свету који се сматрали финансираним од Совјетског Савеза. Амерички војници су се борили против комунистичких кинеских и севернокорејских снага у Корејском рату 1950—53. Комитет за неамеричке активности Представничког дома спроводио је низ истрага наводних левичарских субверзија, док је сенатор Џозеф Макарти постао предводник антикомунистичких осећања.

Мартин Лутер Кинг држи свој говор „Имам сан” током марша на Вашингтон 1963. године

Совјетско лансирање прве свемирске летелице са људском посадом 1961. подстакло је председника Џона Ф. Кенедија да позове САД да оне буду те које ће послати првог човека на Месец, што је и остварено 1969. Кенеди се такође суочио са напетом нуклеарном кризом са совјетским снагама на Куби. У међувремену, Сједињене Државе су доживљавале одрживи економски раст. Усред присуства различитих белих националистичких група, посебно Кју клукс клана, појавио се покрет за грађанска права кои је користи ненасиље да се суочи са сегрегацијом и дискриминацијом. Покрет су симболисали и водили црним Американци, као што су Роза Паркс и Мартин Лутер Кинг. Са друге стране, неки црне националистичке групе попут Црних пантера су имали милитантнији приступ.

После убиства Кенедија 1963. за време председника Линдона Џонсона донети су Закон о грађанским правима 1964. и Закон о праву гласа 1965.[74][75] Он је такође потписао програме о здравственој заштити и здравственој помоћи.[76] Џонсон и његов наследник Ричард Никсон проширили су посреднички рат у Југоисточној Азији у неуспешни Вијетнамски рат. Појавио се раширени контракултурног покрет, подстакнут противљењем рата, црним национализмом, као и сексуалном револуцијом. Бети Фридан и Глорија Стејнем су предводиле нови талас феминизма који је тражио политичку, друштвену и економску једнакост за жене.

Као последица скандала Вотергејт из 1974, Никсон је постао први амерички председник који је поднео оставку, како би избегао да буду смењен под оптужбом које су укључивале ометање правде и злоупотребу положаја. Администрација Џимија Картера са краја 1970-их је била у знаку стагфлације и иранске кризе са таоцима. Избор Роналда Регана за председника 1980. најавио је заокрет удесно у америчкој политици, која се огледала у великим променама у пореским и потрошачким приоритетима. Повећани су издаци за одбрану, а пројекти попут Стратешке одбрамбене иницијативе су за циљ имали поновно покренути трку у наоружању и економски исцрпити Совјетски Савез. Поред тога су се подржавали авганистански муџахедини у рату против Совјета, антикомунистички настројени никарагвански контраши као и антикомунистички настројени покрети у источној Европи попут пољске Солидарности. САД су током овог периода тајно подржавале Ирак Садама Хусеина у Ирачко-иранском рату да би зауставили исламистички Иран, али су такође сарађивале и са самим Ираном коме су продавале оружје, а новац од продаје оружја пребацивали никарагванској десничарској Контри. Побољшање економске ситуације, али и поновни успон националног поноса након успешне инвазије Гренаде 1983. године омогућила је Регану да победи на председничким изборима 1984. Његов други мандат обележио је скандал Иран-Контра и значајан дипломатски напредак у односима са Совјетским Савезом. Након распада Совјетског Савеза завршен је Хладни рат.

Савремени период

Напад на Светски трговински центар 11. септембра 2001.

Након распада Совјетског Савеза, САД постаје једина светска велесила.[77] За време председника Џорџа Х. В. Буша, Сједињене Државе су имале водећу улогу у Заливском рату, одобреном од Уједињених нација, са циљем да се протерају ирачке снаге које су окупирале Кувајт. Најдужи економски раст у модерној историји САД — од марта 1991. до марта 2001.—обухватио је период администрације Била Клинтона и дот-ком балон.[тражи се извор] Грађанске парнице и секс-скандал су довели до гласања о поверењу Клинтону 1998, али је он остао председник. На спољном плану Клинтонов мандат је обележило заоштравање сукоба са Ал Каидом Осаме бин Ладена и ангажовање у решавању сукоба на простору бивше Југославије; пред крај 1995. САД су посредовале у закључењу Дејтонског мира. САД су 1999. предводиле НАТО нападе на СР Југославију, због оптужби о кршењу људских права и тешког положаја Албанаца на Косову. Председнички избори у САД 2000, једни од најтешњих у америчкој историји, решени су одлуком Врховног суда САД у корист Џорџа Буша млађег, који је постао 43. амерички председник.

Припадници Ал Каиде су 11. септембра 2001. напали Светски трговински центар у Њујорку и Пентагон у близини Вашингтона, усмртивши готово три хиљаде људи. Као одговор на то, Бушова администрација покренула глобални рат против терора, инвазије Авганистана и уклањање талибанске владу и кампова за обуку Ал Каиде. Бушова администрација је 2002. почела да врши притисак за промену режима у Ираку на основу недоказаних тврдњи да Ирак поседује оружје за масовно уништење. Снаге предвођене САД су извршиле инвазију на Ирак 2003. и оборили са власти Садама Хусеина.[78]

У 2008, у јеку глобалне економске рецесије, Барак Обама је као први Афроамериканац изабран за председника. Велике реформе здравствене заштите и финансијског система су усвојене две године касније. У нападу америчких специјалаца у Пакистану убијен је Осама бин Ладен. Рат у Ираку је званично окончан повлачењем преосталих америчких трупа из земље у децембру 2011. године.

Политика

Капитол у Вашингтону у ком заседа Конгрес САД

Сматра се да је на америчку Декларацију о независности утицао Џон Лок, енглески филозоф који је у 18. веку, непосредно пре Америчке револуције, написао у својој Првој расправи о влади, да су сваком савесном човеку одређени „живот, слобода и имање”. Томас Џеферсон је променио задњи део (имање) речима „потрага за срећом”. Декларација независности је први амерички државни документ, а вероватно и прва кодификација слободарских идеја 18. века у пракси. Исте године започео је процес стварања Северноамеричког савеза као прве јединствене творевине на тлу Северне Америке.

Влада и политика Сједињених Држава је заснована на Уставу Сједињених Америчких Држава, написаном 1787. године. Устав из 1787. је до данас допуњен са неколико амандмана. Првих 10 су прихваћени недуго након настанка самог устава. Групно се називају „Повеља о правима” (енгл. Bill of Rights), а односе се на основна права држављана Сједињених Америчких Држава, као што су право на слободу говора и вероисповести.

Влада Сједињених Америчких Држава је једна од најстаријих на свету. Као федерална демократија састоји се од извршне, законодавне, и судске власти. Извршна власт се састоји од председника и његовог кабинета, уз додатак разних државних служби.

Законодавни орган власти је Конгрес Сједињених Америчких Држава, који се састоји од Представничког дома (енгл. House of Representatives) и Сената. Заступници и сенатори су подељени по савезним државама. У Представничком дому свака савезна држава има број представника сразмеран њеном броју становника, док у Сенату сваку државу заступају два сенатора. Број представника у Представничком дому је 435. Сенат тренутно броји 100 сенатора.

Статуа слободе

Судска власт се састоји од свих судова у Сједињеним Државама. Врховни суд Сједињених Америчких Држава броји девет судија, којима мандат траје доживотно. Након смрти или повлачења судије, председник САД номинује новог судију, а номинација се шаље у Сенат на гласање.

Свака савезна држава у Сједињеним Државама има своју владу, чије су границе моћи раздвојене од овлашћења федералне владе. Колико тачно власти свака држава може имати је тема многих расправа у америчкој политици. Главне политичке странке Сједињених Држава су Републиканска странка и Демократска странка.

Административна подела

Сједињене Америчке Државе се састоје од 50 савезних држава. Свака савезна држава има своју владу која углавном ради по истом принципу као федерална влада у Вашингтону. Свака држава има главни град и државне симболе, као и устав и законе. Нису дозвољени закони који се косе са постојећим федералним законима. Тачан баланс независности који би савезне државе требало да имају од федералне владе је кроз историју тема бројних расправа у америчкој политици, нарочито током 19. века.

Осим савезних држава, Сједињене Државе садрже и један Федерални дистрикт; Дистрикт Колумбије, где је смештен Вашингтон. Неколико острвских територија је такође у саставу Сједињених Држава. То су: Америчка Самоа; острво Бејкер; Гвам; острво Хауланд; острво Џарвис; атол Џонстон; Кингман Риф; атол Мидвеј; Наваса острво; Северна Маријанска острва; атол Палмира; Порторико; Девичанска острва и острво Вејк.

Мапа САД са именима савезних држава[а]

Спољни односи и војска

Сједињене Америчке Државе имају велики глобални економски, политички и војни утицај. Стална су чланица Савета безбедности Организације уједињених нација а у Њујорку се налази и седиште УН. САД су чланице организација Г8, Г20, као и Организације за економску сарадњу и развој. Скоро све државе имају амбасаде у Вашингтону, а многе имају и конзулате широм земље. Исто тако, САД имају дипломатске мисије у скоро свим државама. Куба, Иран, Северна Кореја, Бутан и Република Кина (Тајван) немају званичне дипломатске односе са САД.

Сједињене Америчке Државе имају „специјалне везе” са Уједињеним Краљевством и јаке везе са Канадом, Аустралијом, Новим Зеландом, Филипинима,[79] Јапаном, Јужном Корејом, Израелом и неколико европских земаља. САД блиско сарађују са државама чланицама НАТО на војним и безбедносним питањима као и са суседним земљама преко Организације америчких држава и споразума о слободној трговини као што је трилатерални „Северноамерички споразум о слободној трговини” са Канадом и Мексиком. Године 2008, САД су потрошиле 25,4 милијарди долара, највише на свету, на програме помоћи развоју других држава. Међутим, када се гледа удео ове помоћи у Бруто домаћем производу (који је износио 0,18%) САД су биле на последњем месту међу двадесет и две државе које су издвајале средства за помоћ.

Становништво

Према најновијим проценама, Сједињене Државе тренутно броје око 303.966.729 становника. Према федералном статистичком бироу главне расне групе су белци, црнци, хиспаноамериканци, азијати и амерички староседеоци (Индијанци, Ескими, Хавајци и др.). 373.949 држављана САД говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији је језик навахо (170.822).[80]

Белци чине 73,9% становништва Сједињених Држава, црнци чине 12,2% становништва, азијати чине 4,4% становништва, а амерички староседеоци тек 0,8%.

Године 2000. Американци су се изјашњавали о свом пореклу: 15,2% су пореклом Немци, 10,8% Ирци, 8,7% Енглези, 7,2% „Американци” (одбили су да се изјасне о пореклу), 6,0% бели хиспаноамериканци (углавном Шпанци), 5,6% Италијани, 3,2% Пољаци, 3,0% Французи, 1,7% Шкоти, 1,6% Холанђани, 1,6% Норвежани, 1,5% Шкоти из Алстера, 1,4% Швеђани, 0,9% Руси и 0,8% француски Канађани.

Хиспаноамериканци чине 13,4% становништва и они долазе из Шпаније, као и разних земаља Централне и Јужне Америке. Они нису раса, већ етничка група. Већина су Мексиканци који такође чине већину у неким савезним државама на југозападу САД.

Што се тиче религије, 2001. године већина Американаца (52%) су протестанти, 24,5% католици, 13,2% не припада одређеној вери и 1,3% су Јевреји. Муслимани и будисти чине мање од 1% укупног становништва.

Од укупног броја становника, мушкараца има 48,8%, а жена 51,2%. Густина насељености износи око 30 становника по квадратном километру, где у градовима живи 80%, а у селима 20% становништва. Сједињене Државе имају око 97 милиона домаћинстава, у којима просечно живи 3,26 чланова. Белци мушкарци доживе просечно 73 године, а жене 80 година. Обојени мушкарци доживе 68, а жене 77 година живота.

Према подацима из 2005. године САД је прва земља у свету по броју миграната, чак 38,4 милиона људи.[81]

Североисток је најгушће насељена регија, али је Калифорнија најнасељенија држава.[77] Становништво се брже увећава у државама на Југу, и у унутрашњости на југозападу (Аризона, Њу Мексико) са топлом климом.[77]

Највећи градови

 
Највећи градови у САД
Извор: Попис становништва 2020.
Град Савезна држава Популација Град Савезна држава Популација
Њујорк
Њујорк
Лос Анђелес
Лос Анђелес
1. Њујорк Њујорк 8.804,190 11. Остин Тексас 974.447 Чикаго
Чикаго
Хјустон
Хјустон
2. Лос Анђелес Калифорнија 3.898.747 12. Џексонвил Флорида 949.611
3. Чикаго Илиноис 2.746,388 13. Форт Ворт Тексас 918.915
4. Хјустон Тексас 2,301.572 14. Коламбус Охајо 905.748
5. Финикс Аризона 1,608.139 15. Индијанаполис Индијана 887.642
6. Филаделфија Пенсилванија 1.603.797 16. Шарлот Северна Каролина 874.579
7. Сан Антонио Тексас 1.434.625 17. Сан Франциско Калифорнија 873.965
8. Сан Дијего Калифорнија 1.386.932 18. Сијетл Вашингтон 737.015
9. Далас Тексас 1.304.379 19. Денвер Колорадо 715.522
10. Сан Хозе Калифорнија 1.013.240 20. Оклахома Сити Оклахома 681.054

Привреда

Њујоршка деоничка берза, поглед са Вол стрита; глобални финансијски центар на Менхетну (Њујорк) симбол је глобалне економске моћи САД

Сједињене Америчке Државе су привредно најјача земља у свету. Процене 2014. године говоре да је вредност америчке економије 17.528 милијарди долара, те 53.101 америчких долара по глави становника. САД су такође држава са највећом просечном платом у свету.[82]

Привреда се одвија по капиталистичком систему, али постоје и социјални програми, као што су „Медикер”, „Медикејд” и „Сошал секјурити”. Ови програми нису једнако свеобухватни у поређењу са сличним програмима у већини других привредно развијених држава.

Валута Сједињених Америчких Држава је амерички долар који такође служи као валута у неким другим земљама света, попут Еквадора. Америчка валута је најзаступљенија валута међу девизним резервама у свету, те валута са највећим уделом у светској економији. Деоничке берзе Сједињених Америчких Држава су важни показатељи стања светске привреде.

Највећи трговински партнер Сједињених Држава је Канада. Остали међународни партнери су Мексико, Европска унија, Јапан, Индија и Јужна Кореја. Трговина са Кином је такође врло значајна.

Сједињене Државе су друго најпопуларније одредиште светских туриста, одмах након Француске.[83]

Природна богатства

Огромна територија је основа највећој светској економији.[84] Одлике су јој величина и разноликост производње и снага предузећа која то обезбеђују, квалитет услуге (високошколско образовање и испитивање тржишта, банкарски систем, унутрашњу превоз и трговина), велико национално тржиште, повезано са високим животним стандардом.

САД је први извозник производа у свету.[84]

Култура

Холивуд знак

Култура Сједињених Држава има велик утицај на светску културу и уметност уопште. Америчка музика, а посебно џез и блуз популарни су широм света. У САД је настао и рокенрол. Постоји и врста музике која се сматра народном и зове се кантри музика.

Америчка кинематографија спада међу најутицајније и најпопуларније кинематографије на свету. Чувена „фабрика снова”, Холивуд, налази се у близини Лос Анђелеса.

Сједињене Државе имају преко 4.000 универзитета, а неки, попут Харварда и Јејла, међу најчувенијим су високообразовним институцијама на свету. Многи познати писци и научници били су рођени Американци, попут Марка Твена и Томаса Едисона.

У Сједињеним Државама се налази највећа светска индустрија филма, позната као Холивуд. Овде су снимљени неки од најуспешнијих филмова свих времена, попут Казабланке, Прохујало са вихором, Бен Хура, Клеопатре, Титаника, Аватара и других. Одавде такође потичу и највеће светске звезде филма — од Бети Дејвис, Кетрин Хепберн, Марлона Бранда, Хамфрија Богарта, Мерилин Монро, Елизабет Тејлор и Одри Хепберн, преко Џека Николсона, Мерил Стрип, Роберта Де Нира, Ал Пачина, Дастина Хофмана и Мег Рајан, до Тома Круза, Бреда Пита, Леонарда Дикаприја, Џулије Робертс, Анђелине Жоли и Сандре Булок.

Напомене

  1. ^ Аљаска и Хаваји су приказани у другачијим омерима; Алеутска острва и ненасељена северозападна Хавајска острва су изостављени са карте.

Референце

  1. ^ George McKenna 2007, стр. 280.
  2. ^ „The Water Area of Each State”. United States Geological Survey. 2018. Приступљено 29. 1. 2024. 
  3. ^ Bureau, US Census. „U.S. Population Trends Return to Pre-Pandemic Norms as More States Gain Population”. Census.gov. Приступљено 23. 12. 2023. 
  4. ^ „U.S. Census Bureau Today Delivers State Population Totals for Congressional Apportionment”. United States Census. Приступљено 26. 4. 2021.  The 2020 census is as of April 1, 2020.
  5. ^ „World Economic Outlook Database, October 2024 Edition. (United States)”. www.imf.org. International Monetary Fund. 22. 10. 2024. Приступљено 22. 10. 2024. 
  6. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом IMF.WEO.US.
  7. ^ „The Difference Between .us vs .com”. Cozab. 3. 1. 2022. Архивирано из оригинала 16. 04. 2023. г. Приступљено 01. 07. 2023. 
  8. ^ Martone 2016, стр. 504.
  9. ^ Sider 2007, стр. 226.
  10. ^ DeLear, Byron (4. 7. 2013). „Who coined 'United States of America'? Mystery might have intriguing answer.”. Christian Science Monitor (на језику: енглески). Приступљено 18. 3. 2019. „Historians have long tried to pinpoint exactly when the name 'United States of America' was first used and by whom… …This latest find comes in a letter that Stephen Moylan, Esq., wrote to Col. Joseph Reed from the Continental Army Headquarters in Cambridge, Mass., during the Siege of Boston. The two men lived with Washington in Cambridge, with Reed serving as Washington's favorite military secretary and Moylan fulfilling the role during Reed's absence. 
  11. ^ Touba, Mariam (5. 11. 2014). „Who Coined the Phrase 'United States of America'? You May Never Guess”. New-York Historical Society (на језику: енглески). Приступљено 18. 3. 2019. „Here, on January 2, 1776, seven months before the Declaration of Independence and a week before the publication of Paine's Common Sense, Stephen Moylan, an acting secretary to General George Washington, spells it out, 'I should like vastly to go with full and ample powers from the United States of America to Spain' to seek foreign assistance for the cause. 
  12. ^ Fay, John (30. 3. 2017). „The forgotten Irishman who named the "United States of America". IrishCentral.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 3. 2019. „According to the NY Historical Society, Stephen Moylan was the man responsible for the earliest documented use of the phrase „United States of America.” But who was Stephen Moylan? 
  13. ^ Planter, A. (6. 4. 1776). „To the inhabitants of Virginia”. The Virginia Gazette. Williamsburg, Virginia: Dixon and Hunter's. 5 (1287). Архивирано из оригинала 19. 12. 2014. г. 
  14. ^ Врати се на: а б в Safire 2003, стр. 199.
  15. ^ Mostert 2005, стр. 18.
  16. ^ Brokenshire 1993, стр. 49.
  17. ^ G. H. Emerson, The Universalist Quarterly and General Review, Vol. 28 (Jan. 1891), pp. 49, quoted in Zimmer, Benjamin (24. 11. 2005). „Life in These, Uh, This United States”. University of Pennsylvania. Приступљено 5. 1. 2013. 
  18. ^ Wilson, Kenneth G. (1993). The Columbia guide to standard American English. New York: Columbia University Press. стр. 27–28. ISBN 978-0-231-06989-2. 
  19. ^ „United States”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. 3. 1. 2018. Приступљено 8. 1. 2018. 
  20. ^ „Area”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 31. 1. 2014. г. Приступљено 15. 1. 2015. 
  21. ^ „Field Listing: Area”. The World Factbook. cia.gov. Архивирано из оригинала 7. 7. 2020. г. Приступљено 21. 4. 2020. 
  22. ^ „State Area Measurements and Internal Point Coordinates—Geography—U.S. Census Bureau”. State Area Measurements and Internal Point Coordinates. U.S. Department of Commerce. Приступљено 11. 9. 2017. 
  23. ^ Lew, Alan. „PHYSICAL GEOGRAPHY OF THE US”. GSP 220—Geography of the United States. North Arizona University. Архивирано из оригинала 9. 4. 2016. г. Приступљено 24. 12. 2014. 
  24. ^ Boyden, Jennifer. „Climate Regions of the United States”. Travel Tips. USA Today. Архивирано из оригинала 12. 02. 2022. г. Приступљено 24. 12. 2014. 
  25. ^ „World Map of Köppen–Geiger Climate Classification” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 1. 2022. г. Приступљено 19. 8. 2015. 
  26. ^ McDougall, Len (2004). The Encyclopedia of Tracks and Scats: A Comprehensive Guide to the Trackable Animals of the United States and Canada. Lyons Press. стр. 325. ISBN 978-1-59228-070-4. 
  27. ^ Morin, Nancy. „Vascular Plants of the United States” (PDF). Plants. National Biological Service. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 7. 2013. г. Приступљено 27. 10. 2008. 
  28. ^ „Global Significance of Selected U.S. Native Plant and Animal Species”. SDI Group. 9. 2. 2001. Архивирано из оригинала 14. 6. 2011. г. Приступљено 20. 1. 2009. 
  29. ^ „Numbers of Insects (Species and Individuals)”. Smithsonian Institution. Приступљено 20. 1. 2009. 
  30. ^ Lawrence, E.A. (1990). „Symbol of a Nation: The Bald Eagle in American Culture”. The Journal of American Culture. 13 (1): 63—69. doi:10.1111/j.1542-734X.1990.1301_63.x. 
  31. ^ „National Park Service Announces Addition of Two New Units” (Саопштење). National Park Service. 28. 2. 2006. Архивирано из оригинала 01. 10. 2006. г. Приступљено 13. 6. 2006. 
  32. ^ Врати се на: а б „Federal Land and Buildings Ownership” (PDF). Republican Study Committee. 19. 5. 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 3. 2009. г. 
  33. ^ „NOAA: Gulf of Mexico 'Dead Zone' Predictions Feature Uncertainty”. U.S. Geological Survey (USGS). 21. 6. 2012. Приступљено 23. 6. 2012. 
  34. ^ „What is hypoxia?”. Louisiana Universities Marine Consortium (LUMCON). Архивирано из оригинала 12. 6. 2013. г. Приступљено 18. 5. 2013. 
  35. ^ „Peopling of Americas”. Smithsonian Institution, National Museum of Natural History. 2004. Архивирано из оригинала 28. 11. 2007. г. Приступљено 19. 6. 2007. 
  36. ^ Galloway 1995.
  37. ^ Russell 2005, стр. 12.
  38. ^ Quirk 2011, стр. 195.
  39. ^ Bilhartz & Elliott 2007.
  40. ^ Wood 1998, стр. 263.
  41. ^ Blackburn 1998, стр. 460. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFBlackburn1998 (help)
  42. ^ Brown 2001, стр. 126.
  43. ^ Fabian Young, Nash & Raphael 2011, стр. 4–7.
  44. ^ Boyer, Clark & Kett 2007, стр. 192–193.
  45. ^ Cogliano 2008, стр. 219.
  46. ^ Hall 2002, стр. 26.
  47. ^ Clark 2012, стр. 47.
  48. ^ , Billington & Ridge 2001, стр. 22.
  49. ^ Sheriff, Kamensky & Sheriff 2014, стр. 205.
  50. ^ Wait 1999, стр. 78.
  51. ^ Klose & Jones 1994, стр. 150.
  52. ^ Morrison 1999, стр. 13–21.
  53. ^ Kemp 2010, стр. 180.
  54. ^ McIlwraith & Muller 2001, стр. 61. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFMcIlwraithMuller2001 (help)
  55. ^ Smith-Baranzini 1999, стр. 20.
  56. ^ Black 2011, стр. 275.
  57. ^ Врати се на: а б Wishart 2004, стр. 37.
  58. ^ Murray 2004, стр. 76.
  59. ^ McIlwraith & Muller 2001, стр. 186. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFMcIlwraithMuller2001 (help)
  60. ^ Врати се на: а б O'Brien 2002, стр. 184.
  61. ^ „1860 Census” (PDF). U.S. Census Bureau. Приступљено 10. 6. 2007.  Page 7 lists a total slave population of 3,953,760.
  62. ^ De Rosa 1997, стр. 266.
  63. ^ Vinovskis 1990.
  64. ^ Врати се на: а б Tarr 2009, стр. 30.
  65. ^ Powell 2009, стр. 74.
  66. ^ Gates, John M. (август 1984). „War-Related Deaths in the Philippines”. Pacific Historical Review. College of Wooster. Архивирано из оригинала 29. 6. 2014. г. Приступљено 27. 9. 2007. 
  67. ^ Foner & Garraty 1991, стр. 576.
  68. ^ Врати се на: а б McDuffie, Piggrem & Woodworth 2005, стр. 418.
  69. ^ Axinn & Stern.
  70. ^ Sheriff, Kamensky & Sheriff 2014, стр. 685.
  71. ^ Kennedy 1989, стр. 358.
  72. ^ „The United States and the Founding of the United Nations, August 1941 – October 1945”. U.S. Dept. of State, Bureau of Public Affairs, Office of the Historian. 2005. Архивирано из оригинала 12. 6. 2007. г. Приступљено 11. 6. 2007. 
  73. ^ Pacific War Research Society (2006). Japan's Longest Day. New York: Oxford University Press. ISBN 978-4-7700-2887-7. 
  74. ^ Dallek 2004, стр. 169.
  75. ^ „Our Documents – Civil Rights Act (1964)”. United States Department of Justice. 9. 4. 2021. Приступљено 28. 7. 2010. 
  76. ^ Social Security History, the United States Social Security Administration
  77. ^ Врати се на: а б в Larousse enciklopedija, III tom, 1669. strana
  78. ^ „Many Europeans Oppose War in Iraq”. USA Today. 14. 2. 2003. Приступљено 1. 9. 2008. 
  79. ^ „The Republic of the Philippines and U.S. Interests” (PDF). Congressional Research Service. Приступљено 28. 7. 2011. 
  80. ^ „Census Data Of USA”. US Census Bureau. Приступљено 30. 4. 2016. 
  81. ^ Свет у бројкама. 2007. ISBN 978-86-7668-055-9.
  82. ^ „Average annual wages”. ОЕЦД. 2013. Приступљено 18. 5. 2014. 
  83. ^ „UNWTO World Tourism Barometer (UNWTO)” (PDF). 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 1. 2015. г. Приступљено 18. 5. 2014. 
  84. ^ Врати се на: а б Larousse enciklopedija, III tom, 1670. strana

Литература

Спољашње везе

40° С; 100° З / 40° С; 100° З / 40; -100 (United States of America)