Пређи на садржај

Френклин Д. Рузвелт

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Френклин Делано Рузвелт)
Френклин Делано Рузвелт
Френклин Делано Рузвелт, 1944.
Лични подаци
Датум рођења(1882-01-30)30. јануар 1882.
Место рођењаЊујорк, Њујорк, САД
Датум смрти12. април 1945.(1945-04-12) (63 год.)
Место смртиВорм Спрингс, Џорџија, САД
Узрок смртиИзлив крви на мозак
Породица
СупружникЕлеонор Рузвелт(в. 1905 —  његова смрт 1945)
Деца6
РодитељиЏејмс Рузвелт I
Сара Делано
ПородицаТеодор Рузвелт (даљи рођак)
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократска странка САД
4. март 1933 — 12. април 1945.
ИзбориПредседнички избори 1932.
Реизбор(и)
Потпредседник
ПретходникХерберт Хувер
НаследникХари Труман

Потпис

ФДР као асистент секретара за морнарицу

Френклин Делано Рузвелт (тачније Розевелт, енгл. Franklin Delano Roosevelt; Њујорк, 30. јануар 1882Ворм Спрингс, 12. април 1945), је био амерички политичар и тридесет други председник САД (1933—1945).[1][2] У политику је ушао следећи пример свог рођака Теодора Рузвелта, и постао активан члан Демократске странке. Године 1905. оженио се Елеонор Рузвелт, која ће у наредним годинама постати његов саветник.

Служио је у њујоршком сенату (1910—1913) и као помоћник секретара за морнарицу (1913—1920). Демократска странка кандидовала га је за потпредседника на изборима 1920. године. Наредне године оболео је од парализе: иако није могао да хода, остао је активан у политици. Као 44. гувернер државе Њујорк (1929—1933), основао је државну агенцију за социјалну помоћ у САД. Године 1932. освојио је председничку номинацију демократа уз помоћ Џејмса Фарлија и с лакоћом победио председника Херберта Хувера. У свом инаугуралном обраћању земљи са више од 13 милиона незапослених, рекао је да је „једина ствар које треба да се плашимо сам страх“. Конгрес је одобрио већину промена којим је он тежио у свом програму Нови договор у првих сто мандата. Великом већином поново је изабран 1936, а противкандидат му је био Алф Ландон.

Да би разрешио правне изазове постављене пред Нови договор, предложио је проширење Врховног суда, али је његов план за уређење („Паковање“) суда побудило велико противљење и одбачен је. До краја 30-их година XX века економски опоравак се успорио, али је Рузвелт био све више забринут због ратне претње. По трећи пут, што је тада било без преседана, изабран је 1940. победивши на изборима Вендела Вилкија. Развио је програм зајма и најма за помоћ америчким савезницима, нарочито Уједињеном Краљевству, у првим годинама Другог светског рата.

Године 1941. састао се са Винстоном Черчилом да би израдили Атлантску повељу. Уласком САД у рат, Рузвелт је мобилисао индустрију за производњу војне опреме и формирао алијансу са Британијом и Совјетским Савезом; састао са Черчилом и Јосифом Стаљином на конференцији о ратној политици у Техерану (1943) и на Јалти (1945). Упркос све слабијем здрављу, освојио је четврти мандат против Томаса Дјуија (1944), али је убрзо после тога умро.

Живот и дело

[уреди | уреди извор]
Рузвелт (средина) на Јалтској конференцији заједно са Черчилом (лево) и Стаљином (десно)

Франклин Делано Рузвелт рођен је 30. јануара 1882. године.[3][4] Политком је почео да се бави 1907. године, а већ 1910. изабран је за сенатора савезне државе Њујорк на листи Демократске странке.[5][6] Председник Вилсон именовао га је 1913. подсекретаром морнарице.[7] На тој дужности је остао до 1920. године када је Демократска странка изгубила изборе.[8][9] Иако оболео од парализе 1921. наставио је политичку делатност[10][11]:236, те је 1928. године изабран за гувернера савезне државе Њујорк. На конвенцији Демократске странке 1931. изабран је за председничког кандидата. На изборима 1932. године Франклин Делано Рузвелт односи надмоћну победу - само шест држава није гласало за њега. На председничкој инаугурацији 1933. у марту обећао је Њу дил (социјалне мере у време дубоке економске кризе које су му донеле велику популарност)[12] и изрекао, касније чувену, реченицу:

Допустите да изнесем своје чврсто веровање како се треба бојати једино страха самога.

Са Њу дилом Рузвелт је покренуо кампању радикалних мера за оздрављење националне привреде. Кампања је укључивала масовни програм јавних радова (бране, шуме, аутоцесте) који су финансирани из савезног буџета. Ови радови омогућили су запошљавање неколико милиона људи. Уз то реорганизиран је банковни систем, уведено је осигурање за незапослене и старосна пензија. Такође је изменио политику Сједињених Држава према државама Средње и Јужне Америке у политику доброг суседства. Три године пре поновног избора за предсједника Сједињених Држава, тачније 1933. године, са Совјетским Савезом успоставља дипломатске односе.

Године 1940. трећи се пут кандидирао за председника Сједињених Држава, што је то дотада било незабележено у америчкој историји. У августу 1941. Рузвелт и Черчил састали су се у Плацентија Бају у Њуфаундленду (Канада) и саставили Атлантску повељу која је садржавала четири тзв. Рузвелтова правила која је исте године објавио у Повељи о четири слободе: мисли, вере, од беде и од страха. Атлантска повеља значила је зачетак Уједињених народа. С Черчилом је потписао и Закон о зајму и најму којим је омогућио америчку помоћ у борби против Сила Осовине.

У новембру 1944. године по четврти пут побеђује на председничким изборима. Већ приликом сусрета на Јалти (у фебруару 1945. године) с Черчилом и Стаљином видно је био болестан. Тада га је прегледао Черчилов лекар и дао му мање од шест месеци живота. Преминуо је 17. априла 1945. од излива крви у мозак у Ворм Спрингсу у савезној држави Џорџији. Покопан је у Вашингтону. Постхумно по њему је назван један носач авиона америчке морнарице. Такође постхумно 1948. године у Лондону му је откривен споменик на једном од лондонских тргова. Споменик је на свечаном отварању открила Рузвелтова супруга Ана Еленора Рузвелт.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „President Franklin D. Roosevelt First Inaugural Address”. YouTube. Google. 15. 10. 2009. Приступљено 04. 03. 2014. 
  2. ^ Schlesinger, Arthur M. (1997). „Rating the Presidents: Washington to Clinton”. Political Science Quarterly. 112 (2): 179—190. JSTOR 2657937. doi:10.2307/2657937. 
  3. ^ „Roosevelt Genealogy”. Franklin D. Roosevelt Presidential Library and Museum. Архивирано из оригинала 29. 05. 2014. г. Приступљено 06. 03. 2014. 
  4. ^ Person, The Peerage, стр. 13944 
  5. ^ Gunther 1950, стр. 202–3.
  6. ^ Burns 1956, стр. 34.
  7. ^ Smith 2007, стр. 51–98.
  8. ^ Burns 1956, стр. 51.
  9. ^ Gunther 1950, стр. 209.
  10. ^ „F. D. Roosevelt Ill of Poliomyelitis”. The New York Times. 16. 09. 1921. Приступљено 24. 09. 2015. 
  11. ^ Ward & Burns 2014
  12. ^ Tobin 2013, стр. 4–7.

Литература

[уреди | уреди извор]

Биографије

[уреди | уреди извор]

Академске студије

[уреди | уреди извор]

Спољња политика и Други светски рат

[уреди | уреди извор]

Реторика

[уреди | уреди извор]
  • Braden, Waldo W; Brandenburg, Earnest, ур. (1955), „Roosevelt's Fireside Chats”, Communication Monographs, 22 (5): 290—302, doi:10.1080/03637755509375155 .
  • Buhite, Russell D; Levy, David W, ур. (1993), FDR's Fireside Chats .
  • Craig, Douglas B (2005), Fireside Politics: Radio and Political Culture in the United States, 1920–1940 .
  • Crowell, Laura (1952), „Building the 'Four Freedoms' Speech”, Communication Monographs, 22 (5): 266—83, doi:10.1080/03637755509375153 .
  • ——— (1950), „Franklin D. Roosevelt's Audience Persuasion in the 1936 Campaign”, Communication Monographs, 17: 48—64, doi:10.1080/03637755009374997 .
  • Houck, Davis W (2002), FDR and Fear Itself: The First Inaugural Address, Texas A&M UP .
  • ——— (2001), Rhetoric as Currency: Hoover, Roosevelt, and the Great Depression, Texas A&M University Press .
  • Roosevelt, Franklin D. (2005). My Friends. Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4179-9610-0. 
  • Ryan, Halford Ross (1979), „Roosevelt's First Inaugural: A Study of Technique”, Quarterly Journal of Speech, 65 (2): 137—49, doi:10.1080/00335637909383466 .
  • ——— (1988), Franklin D. Roosevelt's Rhetorical Presidency, Greenwood Press .
  • Stelzner, Hermann G (1966), „'War Message,' December 8, 1941: An Approach to Language”, Communication Monographs, 33 (4): 419—37, S2CID 144612750, doi:10.1080/03637756609375508 .

Историографија

[уреди | уреди извор]
  • Hendrickson, Jr., Kenneth E. "FDR Biographies," in William D. Pederson, ed. A Companion to Franklin D. Roosevelt (2011) pp. 1–14 online
  • Provizer, Norman W. "Eleanor Roosevelt Biographies," in William D. Pederson, ed. A Companion to Franklin D. Roosevelt (2011) pp. 15–33 online

Примарни извори

[уреди | уреди извор]
  • Statistical Abstract of the United States (PDF), Bureau of the Census, 1951 ; full of useful data
  • Historical Statistics of the United States: Colonial Times to 1970, Bureau of the Census, 1976 .
  • Cantril, Hadley; Strunk, Mildred, ур. (1951), Public Opinion, 1935–1946 , massive compilation of many public opinion polls from the USA.
  • Gallup, George Horace, ур. (1972), The Gallup Poll; Public Opinion, 1935–1971 , 3 vol, summarizes results of each poll as reported to newspapers.
  • Loewenheim, Francis L; Langley, Harold D, ур. (1975), Roosevelt and Churchill: Their Secret Wartime Correspondence .
  • Moley, Raymond (1939), After Seven Years (memoir)  by key Brain Truster
  • Nixon, Edgar B, ур. (1969), Franklin D Roosevelt and Foreign Affairs  (3 vol), covers 1933–37. 2nd series 1937–39 available on microfiche and in a 14 vol print edition at some academic libraries.
  • Roosevelt, Franklin Delano (1945) [1938], Rosenman, Samuel Irving, ур., The Public Papers and Addresses of Franklin D. Roosevelt (public material only (no letters); covers 1928–1945), 13 volumes .
  • ——— (1946), Zevin, BD, ур., Nothing to Fear: The Selected Addresses of Franklin Delano Roosevelt, 1932–1945 (selected speeches) .
  • ——— (2005) [1947]. Taylor, Myron C, ур. Wartime Correspondence Between President Roosevelt and Pope Pius XII (reprint). Prefaces by Pius XII and Harry Truman. Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4191-6654-9. .
  • The Documentary History of the Franklin D. Roosevelt Presidency (47 vol. 1995, University Press of America) table of contents Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2017)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]