Валута

Валута је реч италијанског порекла која означава новчану јединицу неке земље. У валуту спада папирни и ковани новац који издаје држава или банка и у оптицају служи као средство размене и законско средство плаћања. Свака држава обично има своју валуту. Српска валута се зове динар, америчка валута је долар, руска валута је рубља итд. Ове различите валуте имају признате вредности и њима се тргује међу народима на тржишту страних валута, које одређује релативне вредности разних валута. Валуте у овом смислу су дефинисане владама, и сваки тип има ограничени опсег прихватљивости.

Друге дефиниције термина „валута” су дискутоване у респективним синонимним чланцима новчаница, кованица, и новац. Дефиниција, која се односи на валутне системе нација, тема је овог чланка. Валуте могу да буду класификоване у два монетарна система: декретни новац и робни новац, у зависности од тога шта гарантује његову вредност (економија у целини или физичке резерве државе). Неке валуте су законско платежно средство у појединим политичким надлежностима, што значи да се не могу одбити при исплати дуга. Другима се једноставно тргује због њихове економске вредности. Дигитална валута је стекла популарност са повећањем заступљености рачунара и Интернета.

Историја

Рана валута

Приштине шкољке су коришћене као новац међу арапским трговцима.

Валута је еволуирала из два основна изума, оба од којих су се јавила око 2000. п. н. е. Оригинално новац је био форма потврде пријема, представљајући житарице ускладиштене у храмским житницама у Сумеру у древној Месопотамији, и затим старом Египту.

У том првом стадијуму валуте, метали су коришћени као симболи за представљање вредности ускладиштене у облику робе. То је формирало основу за трговину у Плодном полумесецу током периода од преко 1500 година. Међутим, колапс трговинског система Блиског истока је указао на ману: у ери где није било места где је сигурно отпремити драгоцености, вредност циркулишућег медијума могла је бити поуздана онолико колико и силе које су браниле те залихе. Трговина се могла водити једино у делокругу војне кредибилности. До краја бронзаног доба, међутим, серија међународних уговора је успоставила безбедан пролаз трговцима широм источног Медитерана, на подручју које се простирало од Минојског Крита и Микене на северозападу до Елама и Бахреина на југоистоку. Није познато шта је коришћено као валута у тим разменама, али је могуће да су оксидне обликоване полуге од бакра, произведени на Кипру, можда коришћене као валута.

Сматра се да је повећање пиратства и препада повезано са колапсом бронзаног доба. Могуће је да ово стање које су узроковали народи са мора, окончало трговински систем оксидним полугама. Тек са опоравком Феничанске трговине у 10. и 9. веку п. н. е. дошло је до повратка просперитета, и прихватања правог новца, вероватно прво у Анатолији у време Креза од Лидије и накнадно у доба Грка и Персијанаца. У Африци су коришћене многе форме чувања вредности, неке од којих су перле, инготи, слоновача, разне форме оружја, стока, манилна валута, окера и други земљишни оксиди. Манилни прстенови западне Африке су били једна од валута која је коришћена од 15. века на даље у трговини робљем. Афричке валуте су још увек препознатљиве по својој разноврсности, а у многим местима и даље се практикују разноврсни видови бартера.

Ковани новац

Главни чланак: Кованица

Низ фактора је довео до тога да је сам метал третиран као вредност: прво само сребро, затим сребро и злато, а својевремено и бронза. Кованице од бакра и других недрагоцених метала су временом постале предоминантне. Метали су ископавани, мерени и ливени у кованице. Сврха тога је била да се увере корисници да кованица има одређену познату тежину племенитих метала, мада кованице могу да буду фалсификоване. Ковани новац је креирао нову рачуноводствену јединицу, што је довело до развоја банкарства. Архимедов принцип је пружио следећи линк: кованице се могу лако тестирати за њихов тежински садржај драгоцених метала, и стога се вредност кованице може одредити, чак и ако је била стањена, кривотворена или на неки други начин модификована (погледајте нумизматика).

Већина великих економија које користе кованице има неколико слојева кованог новца, израђеног од бакра, сребра и злата. Златни новац је коришћен за велике куповине, војне исплате или као подршка државним активностима. Он је чешће коришћен као мера рачуна, него као физичка валута. Сребрни новац је коришћен за трансакције средње величине, и као рачунска јединица за порезе, дажбине, контракте и залоге, док је новац од бакра или легура бакра и сребра, коришћен у свакодневним трансакцијама. Овај систем је коришћен у старој Индији од времена Махаџанапада. Прецизни однос вредности метала је знатно варирао у различитим ерама и местима; на пример, отварање рудника сребра у Харз планинама централне Европе је учинило сребро релативно мање вредним, сличан ефекат је имала и поплава сребра из Новог Света након шпанских освајања. Међутим, реткост злата је доследно учинила овај метал вреднијим од сребра, а исто тако сребро је конзистентно вредело више од бакра.

Папирни новац

Главни чланак: Новчаница

У премодерној Кини, потреба за кредитом и за медијумом размене који је мање физички незграпан од великих количина бакарних кованица довела је до увођења папирног новца, i.e. новчаница. Њихово увођење је био постепен процес који је трајао од касне династије Танг (618–907) до династије Сунг (960–1279). То је започето увођењем средства којим су трговци могли да размењују тешки ковани новац за признанице депозита издате као менице од стране велепродајних трговаца. Те признанице су биле валидне за привремену употребу у малој регионалној територији. У 10. веку, влада династије Сунг је почела да циркулише те признанице међу трговцима у својој монополисаној индустрији соли. Сунг влада је одобрила неколицини продавница право издавања новчаница, и у раном 12. веку влада је коначно преузела те продавнице ради произвођења државно издате валуте. Међутим издате новчанице су још увек биле само локално и привремено валидне. Тек средином 13. века се појавило стандардно и униформно издање папирног новца које је постало национална валута. Већ широко распрострањени методи штампања дрвеним блоком и затим Би Шенов покретни тип штампања су до 11. века били подстицај за масовну производњу папирног новца у премодерном Кини.

Ђаози династије Сунг је најранији папирни новац на свету.

У истом периоду у средњовековном исламском свету, енергична монетарна економија је креирана током 7–12 века на бази експандирајућих нивоа циркулације стабилне валуте високе вредности (динара). Иновације које су увели муслимански економисти и трговци обухватају најраније употребе кредита, чекова, меница, штедних рачуна, трансакцијских рачуна, позајмљивања, трастова, девизних курсева, трансфера кредита и дугова, и финансијских институција за позајмљивање и депозите.

У Европи, папирни новац се прво појавио на регуларној бази у Шведској 1661. године (мада Вашингтон Ервинг наводи једну ранију појаву његове употребе, од стране Шпанаца у опсади током рата за Гранаду). Пошто је Шведска богата бакром, његова ниска вредност је узроковала употребу изузетно великих кованица, које су често биле тешке неколико килограма.

Предности папирног новца су биле бројне: редукована је потреба за транспортом злата и сребра, што је било ризично; омогућено је позајмљивање злата или сребра уз камату, будући да позадинска противвредност (злато или сребро) никад није напуштала посед даваоца зајма док неко други није надокнадио новчаницу; и омогућено је дељење валуте у кредитну и ону гарантовану противвредношћу. Тиме је омогућена продаја деоница у деоничарским друштвима, и откупљење тих деоница на папиру.

Постојали су и недостаци. Прво, пошто новчаница нема никакву унутрашњу вредност, није било ничега што би спречило издавачке власти да штампају више новчаница него што би могли да подрже противвредношћу. Друго, због повећане новчане понуде, долазило је до повећаних инфлационих притисака. Ову чињеницу је Дејвид Хјум уочио у 18. веку. На тај начин папирни новац често доводи до инфлационог балона, који могу да колапсирају ако људи почну да траже новчану противвредност, што узрокује пад потражња за папирним новцем на нулу. Штампање папирног новца је исто тако било је повезано са ратовима, и њиховим финансирањем, и стога се сматрало делом одржавања сталне војске. Из тих разлога, став према папирном валутом је био сумњичав и непријатељски у Европи и Америци. Такође постоји могућност развоја адикције, јер спекулативни профити од трговине и стварања капитала могу да буду прилично велики. Веће нације су основале ковнице за штампање новца и израду кованица, и гране њихових трезора за прикупљање пореза и чување залиха злата и сребра.

Својевремено су сребро и злато сматрани законским платежним средством, и владе су их прихваћале при наплати порезе. Међутим, нестабилност у односу између два метала је расла током 19. века, са повећањем понуде оба метала, а посебно сребра. Паралелна употреба ова два метала се звала биметализам, и покушај креирања биметалног стандарда где су и злато и сребро служили као противвредност валути у циркулацији је окупирала напоре инфлациониста. Владе су у то време могле да користе валуту као инструмент политике, штампајући папирну валуту као што је амерички долар, да би платили за војне трошкове. Такође су могли да одреде услове на којима ће откупити новчанице за противвредност, ограничавајући износ куповине или минимални износ који би могао бити откупљен.

До 1900, већина индустријализованих нација је имала неку форму златног стандарда, при чему су папирне новчанице и сребрне кованице биле циркулациони медијум. Приватне банке и владе широм света су следили Грешемов закон: задржавајући злато и сребро које су примили, и исплаћујући у новчаницама. То се није десило широм света у исто време, већ се спорадично догађало, генерално у време рата или финансијске кризе, почевши од почетка 20. века и настављајући се широм света до касног 20. века, када је режим плутајућих валута ступио на снагу. Једна од првих земаља која се одвојила од златног стандарда су биле Сједињене Државе 1971. године, акцијом познатом као Никсонов шок. У данашње време ни једна земља нема применљив валутни систем базиран на златном или сребрном стандарду.

Види још

• Списак валута
• Списак валута по државама
• Списак валута у оптицају
• Евро
• Српски динар
• Тржиште страних валута

Литература

• O'Sullivan, Arthur; Sheffrin, Steven M. (2003). Economics: Principles in action. Upper Saddle River, New Jersey 07458: Prentice Hall. стр. 246. ISBN 978-0-13-063085-8. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 20. 11. 2020. 
• Keynes, John Maynard (1965) [1930]. „1. The Classification of Money”. A Treatise on Money. 1. Macmillan & Co Ltd. стр. 7. 
• Rollins, Montgomery (1917). Money and Investments. George Routledge & Sons. 
• Bernstein, Peter (2008) [1965]. „4–5”. A Primer on Money, Banking and Gold (3rd изд.). Hoboken, NJ: Wiley. ISBN 978-0-470-28758-3. OCLC 233484849. 
• Jones, Robert A. "The Origin and Development of Media of Exchange." Journal of Political Economy 84 (Nov. 1976): 757-775.
• Bowman, John S. (2000). Columbia Chronologies of Asian History and Culture. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11004-4. 
• Ebrey, Walthall, Palais (2006). East Asia: A Cultural, Social, and Political History. Boston: Houghton Mifflin Company. ISBN 978-0-618-13384-0. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Gernet, Jacques (1962). Daily Life in China on the Eve of the Mongol Invasion, 1250–1276. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0720-6. 
• Needham, Joseph (1986). Science and Civilisation in China: Volume 5, Part 1. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-87566-0. 
• Angus, Ian (1973). Coins & Money Tokens. London: Ward Lock. ISBN 978-0-7063-1811-1. 
• Keen, Steve (February 2015). "What Is Money and How Is It Created?"
• Graziani, Augusto (1989), The Theory of the Monetary Circuit, Thames Papers in Political Economy, Spring: pp. 1–26.
• Hartman, Mitchell (30. 10. 2017). „How Much Money Is There in the World?”. I've Always Wondered... (story series). Marketplace. American Public Media. Приступљено 31. 10. 2017. 
• Bensel, Richard Franklin (2000). The political economy of American industrialization, 1877–1900. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77604-2. OCLC 43552761. 
• Eichengreen, Barry J.; Flandreau, Marc (1997). The gold standard in theory and history. New York City: Routledge. ISBN 978-0-415-15061-3. OCLC 37743323. 
• Bordo, Michael D. (1999). Gold standard and related regimes: collected essays. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-55006-2. OCLC 59422152. 
• Bordo, Michael D.; National Bureau of Economic Research (1984). A Retrospective on the classical gold standard, 1821–1931. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-06590-8. OCLC 10559587. 
• Coletta, Paolo E. "Greenbackers, Goldbugs, and Silverites: Currency Reform and Politics, 1860-1897,” in H. Wayne Morgan (ed.), The Gilded Age: A Reappraisal. . Syracuse, NY: Syracuse University Press. 1963. pp. 111–139. 
• Officer, Lawrence H. (2007). Between the Dollar-Sterling Gold Points: Exchange Rates, Parity and Market Behavior. Chicago: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-03821-8. OCLC 124025586. 
• Einaudi, Luca (2001). Money and politics: European monetary unification and the international gold standard (1865–1873). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-924366-2. OCLC 45556225. 
• Roberts, Mark A. (март 1995). „Keynes, the Liquidity Trap and the Gold Standard: A Possible Application of the Rational Expectations Hypothesis”. The Manchester School of Economic & Social Studies. Blackwell Publishing. 61 (1): 82—92. doi:10.1111/j.1467-9957.1995.tb00270.x. 
• Thompson, Earl A.; Hickson, Charles Robert (2001). Ideology and the evolution of vital institutions: guilds, the gold standard, and modern international cooperation. Boston: Kluwer Acad. Publ. ISBN 978-0-7923-7390-2. OCLC 46836861. 
• Pollard, Sidney (1970). The gold standard and employment policies between the Wars. London: Methuen. ISBN 978-0-416-14250-1. OCLC 137456. 
• Hanna, Hugh Henry; Charles Arthur Conant; Jenks, Jeremiah (1903). Stability of international exchange: Report on the introduction of the gold-exchange standard into China and other silver-using countries. OCLC 6671835. 
• Banking in modern Japan. Tokyo: Fuji Bank. 1967. ISBN 978-0-333-71139-2. OCLC 254964565. 
• Officer, Lawrence H. (2008). „bimetallism”. Ур.: Steven N. Durlauf and Lawrence E. Blume. The New Palgrave Dictionary of Economics. The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition. Basingstoke: Palgrave Macmillan. стр. 488. ISBN 978-0-333-78676-5. OCLC 181424188. doi:10.1057/9780230226203.0136. Приступљено 13. 11. 2008. 
• Drummond, Ian M.; The Economic History Society (1987). The gold standard and the international monetary system 1900–1939. Houndmills, Basingstoke, Hampshire: Macmillan Education. ISBN 978-0-333-37208-1. OCLC 18324084. 
• Hawtrey, Ralph George (1927). The Gold Standard in theory and practice. London: Longman. ISBN 978-0-313-22104-0. OCLC 250855462. 
• Flandreau, Marc (2004). The glitter of gold: France, bimetallism, and the emergence of the international gold standard, 1848–1873. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-925786-7. OCLC 54826941. 
• Lalor, John (2003) [1881]. Cyclopedia of Political Science, Political Economy and the Political History of the United States. London: Thoemmes Continuum. ISBN 978-1-84371-093-6. OCLC 52565505. 
• Bernanke, Ben; James, Harold (1990). The Gold Standard, Deflation, and Financial Crisis in the Great Depression: An International Comparison. Working Paper Series. 3488. Cambridge, Massachusetts: National Bureau of Economic Research. OCLC 22840844. Приступљено 13. 11. 2008.  Also published as: Bernanke, Ben; James, Harold (1991). „The Gold Standard, Deflation, and Financial Crisis in the Great Depression: An International Comparison”. Ур.: R. Glenn Hubbard. Financial markets and financial crises. Chicago: University of Chicago Press. стр. 33—68. ISBN 978-0-226-35588-7. OCLC 231281602. 
• Rothbard, Murray Newton (2006). „The World Currency Crisis”. Making Economic Sense. Burlingame, California: Ludwig von Mises Institute. стр. 295—299. ISBN 978-0-945466-46-8. OCLC 78624652. 
• Cassel, Gustav (1936). The downfall of the gold standard. Oxford: Clarendon Press. OCLC 237252. 
• Braga de Macedo, Jorge; Eichengreen, Barry J.; Reis, Jaime (1996). Currency convertibility: the gold standard and beyond. New York City: Routledge. ISBN 978-0-415-14057-7. OCLC 33132906. 
• Russell, William H. (1982). The Deceit of the Gold Standard and of Gold Monetization. American Classical College Press. ISBN 978-0-89266-324-8. 
• Mitchell, Wesley C. (1908). Gold, prices, and wages under the greenback standard. Berkeley, California: The University Press. OCLC 1088693. 
• Mouré, Kenneth (2002). The gold standard illusion: France, the Bank of France, and the International Gold Standard, 1914–1939. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-924904-6. OCLC 48544538. 
• Bayoumi, Tamim A.; Barry J. Eichengreen and Mark P. Taylor (1996). Modern perspectives on the gold standard. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-57169-2. OCLC 34245103. 
• Keynes, John Maynard (1925). The economic consequences of Mr. Churchill. London: Hogarth Press. OCLC 243857880. 
• Keynes, John Maynard (1930). A treatise on money in two volumes. London: MacMillan. OCLC 152413612. 
• Ferderer, J. Peter (1994). Credibility of the interwar gold standard, uncertainty, and the Great Depression. Annandale-on-Hudson, New York: Jerome Levy Economics Institute. OCLC 31141890. 
• Aceña, Pablo Martín; Reis, Jaime (2000). Monetary standards in the periphery: paper, silver and gold, 1854–1933. London: Macmillan Press. ISBN 978-0-333-67020-0. OCLC 247963508. 
• Gallarotti, Giulio M. (1995). The anatomy of an international monetary regime: the classical gold standard, 1880–1914. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-508990-5. OCLC 30511110. 
• Dick, Trevor J. O.; Floyd, John E. (2004). Canada and the Gold Standard: Balance of Payments Adjustment Under Fixed Exchange Rates, 1871–1913. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-61706-2. OCLC 59135525. 
• Kenwood, A.G.; A. L. Lougheed (1992). The growth of the international economy 1820–1990. London: Routledge. ISBN 978-91-44-00079-4. 
• Hofstadter, Richard (1996). „Free Silver and the Mind of "Coin" Harvey”. The Paranoid Style in American Politics and Other Essays. Harvard: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-65461-7. OCLC 34772674. 
• Lewis, Nathan K. (2006). Gold: The Once and Future Money. New York: Wiley. ISBN 978-0-470-04766-8. OCLC 87151964. 
• Withers, Hartley (1919). War-Time Financial Problems. London: J. Murray. OCLC 2458983. Приступљено 14. 11. 2008. 
• Metzler, Mark (2006). Lever of Empire: The International Gold Standard and the Crisis of Liberalism in Prewar Japan. Berkeley, California: University of California Press. стр. [1]. ISBN 978-0-520-24420-7. 
• Pietrusza, David (2011). 'It Shines for All': The Gold Standard Editorials of The New York Sun. New York City, New York: New York Sun Books. ISBN 978-1-4611-5612-3. 

Спољашње везе

• Linguistic and Commodity Exchanges