Даорсон
Даорсон (грч. ΔΑΟΡΣΩΝ) је био главни град илирског племена Даорса који су живели имали истомену државу у периоду од 300. до 50. године п. н. е.. у долини ријеке Неретве. Остаци овог некадашњег града налазе се у месту Ошањићи, на око 280-290 м надморске висине с које се пружа поглед на плодну столачку долину у Херцеговини.
Историја
[уреди | уреди извор]Даорси су у процесу хеленизације преузели грчки језик и писмо, и били у сталним трговачким везама с Грцима. Тврђава Даорсона је настала на праисторијском утврђеном насељу које је ту континуирано постојало још од почетка раног (17. до 16. век пне.), па све до краја касног бронзаног доба (9. до 8. век пне.).[1] Познато је како је од 167. п. н. е. Неретва била северо-западна граница Римске републике на Балкану, па и граница Даорса, који су у оквиру те државе уживали неку врсту аутономије. У то доба Даорсе су из правца ријеке Цетине нападали Делмати, моћно ратничко племе, чија се власт у неким раздобљима пружала преко Цетине у правцу реке Неретве.
У вријеме ратова између Цезарових и Помпејевих присталица на обали Јадранског мора Делмати су се нашли на једној страни, а Даорси на супротној. Помпејев легат је 49. п. н. е. ступио у савез с Делматима и њима придруженим племенима, док су Даорси пристали уз Цезаровог претора Ватиниуса који започиње ратне операције против Делмата најкасније у прољеће 45. п. н. е. Готово је сигурно да су Делмати баш у то вријеме (44. или 43. п. н. е.) напали град Даорсон и потпуно га разорили. Из података о ратовима Ватиниуса против Делмата може се прилично тачно утврдити време уништења града Даорсона и прекида живота у њему.
Археолошки материјал с утврђења датира из друге половине 1. века п. н. е., што се подудара с претпостављеним временом напада на град и с прекидом живота у њему. На рушевинама града Даорсона никада касније није настало трајније насеље. Појединачни и ретки налази заступљени су на том простору из разних епоха и столећа, па и најновијег времена, јер су се људи тамо често кретали. Касније се нови центар Даорса развио у делу Видова поља и данашњег Стоца, почетком 1. века пне. као муниципиј Дилунтум.[2]
Осамдесетих година прошлог века мексички истраживач Роберт Салинас Прајс узбуркао је јавност својом претпоставком да је Даорсон античка Троја, а судећи по мегалитској градњи, могуће је да Даорсон није ни илирски, ни хеленистички град, већ нешто далеко старије.[3]
Одлуком Повјеренства за очување националних споменика Босне и Херцеговине, Даорсон је проглашен националним спомеником Босне и Херцеговине.[4]
Одлике
[уреди | уреди извор]Даорсон су чиниле три целине од којих је средишња била цитадела – акропола која је била опасана »киклопским« зидинама од великих камених блокова (сличан онима у Микени у Грчкој). У њој су били смештени сви важнији управни, јавни и верски објекти. Обрамбени зид који се пружа од југозапада према североистоку био је дуг 65 м, широк 4,2 м, а висок између 4,5 и 7,5 метара, имао је врата и торњеве на оба краја. Остаци плански органиyованог насеља простиру се источно и североисточно од акрополе, изван утврђеног дела.
Након првих ископавања из 1963. године, археолози су пронашли остатке бројних амфора за вино, делова фине керамике, али највреднији налаз, бронyану кацигу. Она је била украшена низом грчких ликова: Афродите, Нике, Хелија, Диониса, Муза, Пегаза и других, а натпис на њој је сличан натпису на кациги пронађеној у Македонији. Пронађени су такође и остаци гранитне скулптуре Кадма и Хармоније, али и илирски рељеф с тринаест змија и пет пари орловских крила.
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
У једном мањем објекту пронађена је ковачница новца с пригодним алатима и матрицама, 39 разних новчића (29 с ликом краља Баллаиоса из 168. п. н. е., те 9 с грчким натписом ΔΑΟΡΣΩΝ и ликом лађе). Важност новца је била велика, значила је независност племена Даорса, али и потврду да су имали развијен обрт, културу и трговину с другим народима. Облици приказаних бродова упућују на закључак да су Даорси градили две врсте бродова: ратне и трговачке.
Даорсон се такође налази у непосредној близини локалитета Десило у Хутову блату, гдје је Сњежана Васиљ открила илирске бродове, прве такве врсте у свету. Др. Ниелс Миллер Сцхиесел с Немачког археолошког института у Франкфурту је 2007. године радио геомагнетна истраживања Даорсона. Његова истраживања су открила зидине које се данас налазе под слојем земље, а које су око 500 година старије од зидина које су већ откопане.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Јурица Гудељ, Град старих Илира Даорсон крије још 500 година историје, Независне новине 29 рујна 2007.
- ^ Службене странице Опћине Столац - Ошањићи - град Даорсон Архивирано 2016-10-14 на сајту Wayback Machine, Pristupljeno 26. listopada 2016.
- ^ Damir Krivdić i Nives Lozar, Drevni grad Daorson, Nova Akropola; Pristupljeno 26. listopada 2016.
- ^ Odluka o proglašenju nacionalnim spomenikom[мртва веза]Шаблон:Neaktivna poveznica Povjerenstvo za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine (pristupljeno 3. prosinca 2017.)
