Цетина

Цетина
Цетина
	Ушће реке Цетине у Јадранско море
Опште информације
Дужина	105 km
Басен	3.700 km2
Пр. проток	4-6 m3⁄s
Слив	Јадрански
Пловност	7
Водоток
Извор	код села Цетина
В. извора	385 m
Ушће	Јадранско море
Географске карактеристике
Држава/е	Хрватска
Област	Далмација
Насеља	Сињ, Триљ, Омиш
Река на Викимедијиној остави

Цетина је река у јужној Хрватској, у централној Далмацији. Укупна дужина реке је око 105 km^[2]^[3], површина слива 3700 km², а извире на надморској висини од 385 м. Извире испод Динаре, а улива се у Јадранско море^[4]. Река је пловна у дужини од 7 km (од ушћа до насеља Радманове Млинице)^[4]. Крај око реке Цетине се често назива Цетинска крајина^[5], а сама река је у раном средњем веку чинила границу између Срба и Хрвата према писању византијског цара Константина Порфирогенита (913—959).

Одлике

Цетина извире на северозападним падинама планине Динара, у близини села Цетине које је удаљено 7 km од насеља Врлика. Око 15 km од извора у Цетину се преко водопада улива мала речица Драговић^[5]. На ушћу ове речице у Цетину се налазио православни Манастир Драговић који је потопљен изградњом бране. У близини насеља Врлика почиње Перучко језеро, које је настало изградњом бране на око 25 km низводно. Потом река протиче кроз Сињско поље, а после скреће у правцу истока, па поново скреће на запад око планине Мосор, пре него што дође до ушћа у Јадранско море код града Омиша. Цетина је најдужа река у Далмацији. Река је богата водопадима од којих је највећи Велика Губавица који, са својих 49 метара^[6] висинске разлике, спада међу највеће водопаде у Хрватској^[4]^[7]. Бетонском браном код Пранчевића већи део воде из Цетине скренут је тунелима испод Мосора до ХЕ Сплит. У току лета просечан проток кроз реку износи 4-6 m³/s, а у току кишне сезоне проток знатно расте^[4].