Пређи на садржај

Биатлон

С Википедије, слободне енциклопедије
Биатлон
Такмичари на гађању
Највише управно телоМеђународна биатлонска унија
Карактеристике
Чланови тимаПојединачни такмичари или штафете
Мешани полДа
ОпремаСкије, штапови, пушке
Присуство
Олимпијада1924 (војна патрол)
1960 (званично)

Биатлон генерално је термин којим се означава спорт који се састоји од две дисциплине - комбиноване. Биатлон, се међутим најчешће користи да означи зимски спорт који комбинује "цросс-цоунтрy" скијашко трчање и гађање из пушке. Постоји и летња варијанта која комбинује гађање са трчањем као и она која комбинује гађање са трчањем на ролер-скијама.

Спорт је нарочито популаран у својој домовини - Норвешкој али и у Немачкој и Русији, за коју се процењује да у клупском такмичењу учествује чак око милион биатлонаца.

Норвешки биатлонац Оле Еинар Бјøрндален, по многима, најбољи биатлонац свих времена

Кратка историја

[уреди | уреди извор]

Спорт води порекло из обуке норвешких војника. Прво познато такмичење је забележено 1767. међу граничним патролама. Постепено се ширио Скандинавијом најпре као облик војничке обуке.[1]

Савремени биатлон је цивилна варијанта старе војне комбиноване вежбе.[2] У Норвешкој, биатлон је до 1984. био огранак Дет фривиллиге Скyттервесен, организације коју је основала влада да промовише цивилно стрељаштво као подршку националној одбрани. На норвешком, биатлон се зове скискyтинг (буквално скијашко гађање).[3] У Норвешкој још увек постоје посебна такмичења у скифелтскyтинг, трци на 12 км са гађањем из пушке великог калибра у различите мете непознатог домета[4]

Под именом "војничка патрола", комбинација скијашког трчања и пуцања је први пут такмичарски уведена на Зимским олимпијским играма 1924, а затим као демонстрација на играма 1928, 1936. и 1948, али није добио статус олимпијског спорта, обзиром да су постојале несугласице о правилима. Средином 1950-их, биатлон се ширио као такмичарски спорт у Шведској и Русији и добијао на популарности међу гледаоцима.[5][6][7] Захваљујући ширењу популарности враћен је на ОИ и постао један од престижнијих спортова, нарочито у дисциплини штафета.

Прво светско првенство у биатлону одржало се 1958. у Аустрији, а 1960. је постао стални спорт на ЗОИ. На ЗОИ 1992. у Албертвилу, по први пут су се и жене такмичиле.

На такмичењима од 1958. до 1965, коришћена је муниција јаког пуњења (.30-06, 7,62mm НАТО) да би .22ЛР пуњење било стандардизовано од 1978. Најпре је муниција ношена на опасачима, а такмичење се одвијало трчањем на 20 km, појединачно, са четири гађања на метама на удаљености од 100m, 150m, 200m и 250m. Од 1966. растојање до мете је смањено на 150m, а уведена је и дисциплина штафете. Следећа промена је била смањење раздаљине на 50m - 1978, а механичке мете су уведене 1980 на ЗОИ у Лејк Плесиду. Најновије, електронске мете (по изгледу имитација механичких) се сада користе на важнијим такмичењима, Светски куп, Светско првенство и ЗОИ. Мете са компјутерски надгледаним сензорима су повољније не само из разлога што је потребно мање судија, већ и за потребе живих ТВ преноса.

Управљачка тела

[уреди | уреди извор]

1948, Унион Iнтернатионале де Пентатхлон Mодерне ет Биатхлон (УИПМБ) је основан, са циљем стандардизације правила биатлона и модерног пентатлона. 1993, биатлонска "грана" УИПМБ-а оформила је Iнтернатионал Биатхлон Унион (ИБУ), који се званично одвојио 1998.

Председници УИПМБ/ИБУ:

Такмичења

[уреди | уреди извор]

Осим на ЗОИ и Светском првенству, такмичења се одвијају и као Светски куп (БWЦ) који траје преко целе зиме, са Божићном (свакако по грегоријанском календару) и паузом за светско првенство или ЗОИ. Трке се одвијају током целе седмице, а обично се оне атрактивније (масовни старт и штафета) остављају за викенде. Целе сезоне се прикупљају бодови који се збрајају на крају.

Правила и опрема

[уреди | уреди извор]

Комплетна правила уређена су у званичном правилнику ИБУ-а (види Спољашње везе, испод). Ипак, описи дати у сижеу појединих дисциплина, дати доле, довољни су за просечног гледаоца.

Основни концепти

[уреди | уреди извор]

Укратко, биатлонско такмичење се састоји од трчања на скијама и које је испресецано гађањем у 2 или 4 наврата, пола из лежећег а пола из стојећег положаја. Зависно од резултата гађања, такмичарима се додају казнене секунде или морају трчати казнени круг, за сваку од промашених мета. Као и у свим тркама, за победу је потребно најкраће време.

Свако гађање има 5 мета које је потребно погодити, свака промашена мета, зависно од дисциплине, "доноси":

  • казнени круг - додатно трчање на 150m, за који је обично потребно 20-30 секунди врхунским такмичарима (зависно од услова, квалитета снега итд.),
  • додавање времена - од 1 минута на време трчања (правило је старо, из времена када се спорије трчало, па се може сматрати престрогим у односу на трчање додатног круга) или
  • додатно пуцање, како би се обориле преостале мете, могућа су само 3 додатна метка, која се морају ручно пунити, један по један што такође одузима време. Уколико и тада има непогођених мета трчи се казнени круг.

Дуж стазе мере се и пролазна времена, као и после гађања. У дисциплини спринт, то је нарочито важно, обзиром да такмичари не крећу у исто време већ на 30 секунди размака, а најмање је важно код "потере" и масовног старта.

Скијашко трчање

[уреди | уреди извор]

Биатлон допушта трчање било којом техником, што значи да се у правилу користи слободни стил, који је најбржи.[9] Није допуштена друга опрема осим скија и штапова. Минимална дужина скија је висина такмичара умањена за 4cm.

Гађање

[уреди | уреди извор]

Такмичари носе, на раменима, све време трке пушку тежине 3,5кг. Пушка је малог калибра и користи муницију .22 ЛР и ручно се репетира.

Раздаљина до мете је 50m или 164 стопе. Мете су кружног облика и има их 5. Када се гађа из лежећег става, мета је пречника 45mm или 1,7 цола, а из стојећег става 115mm или 4,5 цола. Међутим гађање се одвија на истој мети тако што се приликом гађања из лежећег става унутрашњи круг, мањег пречника, физички одваја (увлачи) и једино је он тада активан, док се за гађање у стојећем ставу кругови споје.

Дисциплине биатлона

[уреди | уреди извор]

Појединачно такмичење

[уреди | уреди извор]

Трка дуга 20 km (15 km за жене) је најстарија дисциплина. Гађа се 4 пута наизменично у лежећем и стојећем ставу, укупно 20 мета. Сваки промашај доноси додатно време, обично 1 минут, које се додаје на време трчања. Такмичари почињу трку уобичајено на 30 секунди размака.

Спринт

[уреди | уреди извор]

Спринт је 10 km дуг за мушкарце а 7,5 km за жене. Гађа се два пута најпре из лежећег па из стојећег става, укупно 10 мета. Сваки промашај доноси казнени круг трчања од 150m. I овде такмичари почињу трку појединачно у временским размацима.

Потера

[уреди | уреди извор]

У потери такмичари почињу по пласману из претходне трке, у временском размаку тог времена, заокруженог на целу секунду. Дакле, такмичар креће са толико временског заостатка за првим, колико је у претходној трци каснио на циљу. Претходна трка је уобичајено спринт. Победник је онај ко први стигне на циљ. Дужина стазе је 12,5 km за мушкарце, односно 10 km за жене. Гађа се 4 пута али прва два гађања су лежећа а последња два из стојећег става. За сваки промашај се трчи додатних 150 m у казненом кругу. Како не би било гужве на стази и на гађању, по правилима светског купа, учествује само 60 првопласираних из претходне трке. Место на гађалишту је по редоследу стизања до мета.

Масовни старт

[уреди | уреди извор]

Масовни старт, значи да сви такмичари крећу у исто време. Стаза је дуга 15 km (12.5 km за жене), четири су гађања (2 лежећа па 2 стојећа). Прво се гађа на мети са стартним бројем такмичара, а остала гађања су по редоследу доласка на мете. Као и у спринту, казнени круг је 150 m за сваку промашену мету. По правилима Светског купа, учествује само 30 такмичара (упола мање од потере јер крећу сви у исто време).

Штафета

[уреди | уреди извор]

Тим се састоји од 4 такмичара, од којих сваки трчи 7,5 km (мушкарци) или 6 km (жене), са два гађања; једно у лежећем и једно у стојећем ставу. За свако гађање (5 мета) такмичар има 8 метака, од којих 5 иду у шаржер, а преостала три (уколико буду потребни) морају се ручно напунити. Уколико и после испуцаних 8 метака, има непогођених мета, трчи се казнени круг од по 150 m за сваку. Први тркачи свих тимова крећу у исто време, а сваки следећи, зависно од тога којим редом његов претходник из тима стигне на место предаје штафета. Предаја се врши додиривањем, на било ком месту на телу, у "зони" предаје дугој 50 метара. Предају надгледају посебне судије. Прво гађање, првог такмичара је на мети која одговара стартном броју. Друго гађање првог и сва гађања преосталих такмичара у тиму, одвијају се на метама по редоследу стизања на гађање.

Мешовита штафета

[уреди | уреди извор]

Најмлађа је дисциплина биатлона, има иста правила као штафета али је састав тимова мешовитог састава - два мушкарца и две жене. Прво трче жене 2 x 6 км, а затим мушкарци 2 x 7,5 км, а правила гађања су иста.

Тим (укинуто)

[уреди | уреди извор]

У тимском су такмичењу наступала по 4 такмичара у сваком тиму али су започињали трку истовремено. Два члана тима гађају из лежећег а два из стојећег става. Уколико промаше - два члана тима која не пуцају, одрађују казнене кругове од по 150m. Tim mora ući na gađalište u isto vreme a kroz cilj proći najviše u 15 sekundi razmaka inače se dobija kazneni minut na postignuti vreme. Od 2004, ova disciplina je ukinuta na nivou Svetskog kupa.

Mesta takmičenja

[уреди | уреди извор]

U Svetskom kupu i šampionatu, trke se održavaju, po tradiciji, u istim mestima. Drugi razlog je nivo opremljenosti koje ta mesta imaju što se tiče funkcionisanja strelišta.

Zemlja Glavna takmičenja
 Austrija Hohfilcen Saalfelden
 Kanada Kenmur Valkartije
 Finska Kontiolahti Kuusamo Lahti
 Nemačka Oberhof Ruhpolding Veltins-Arena*
 Italija Antholc-Anterselva Ćezana-San Sikario
 Norveška Beitostelen Holmenkolen Lilehamer
 Rusija Kanti-Mansijsk Novosibirsk
 Slovačka Brezno
 Slovenija Pokljuka
 Švedska Estersund
 SAD Fort Kent, Mejn Presk Ajl, Mejn Lejk Plesid, Njujork (država) Soldžer Holou, Juta

Druge varijante biatlona

[уреди | уреди извор]

Dve uobičajene varijante su letnji biatlon, gde je skijanje zamenjeno trčanjem i streličarski biatlon ili skijaško streličarstvo, gde je puška zamenjena lukom. Takođe, postoji i takmičenje leti, na roler-skijama, na mountain bajkovima i biatlon sa orijentacionim trčanjem. Primitivni biatlon koristi cipele za sneg.

Vidi još

[уреди | уреди извор]
Biatlon на Викимедијиној остави.

Sportovi koji se kombinuju u biatlonu:

Drugi multidiscilinarni sportovi - ne vezani za biatlon:

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Bergsland, Einar (1946): På ski. Oslo: Aschehoug.
  2. ^ Bø, Olav: Skiing throughout history, translated by W. Edson Richmond. Oslo: Samlaget, 1993.
  3. ^ Kunnskapsforlagets idrettsleksikon (Encyclopedia of Sports), Oslo: Kunnskapsforlaget, 1990
  4. ^ Bryhn, Rolf (2014-09-28), „skifeltskyting”, Store norske leksikon (на језику: норвешки), Приступљено 2018-12-19 
  5. ^ Editors. „Biathlon History”. US Biathlon. Архивирано из оригинала 2011-10-04. г. Приступљено 2020-03-07. 
  6. ^ Frank, William D. (јун 2009). „Cold War, Hot Borders: The Shooting War That the Russians Won”. Skiing Heritage Journal. 21 (2): 36—41. 
  7. ^ Nordvall, Michael (2017). Two Skis and a Rifle: An Introduction to Biathlon. ISBN 978-1386671152. 
  8. ^ „IBU Congress: Olle Dahlin (SWE) elected as new IBU President”. International Biathlon Union - IBU. Приступљено 2018-12-19. 
  9. ^ „Competition format and rules: Biathlon, as of January 2018” (PDF). 2018. Архивирано из оригинала (PDF) 2018-02-13. г. Приступљено 2018-03-30. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Biatlon на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biatlon&oldid=28518966”