Велика Кладуша

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Велика Кладуша
Ентитет Федерација Босне и Херцеговине
Кантон/жупанија Унско-санска
Сједиште Велика Кладуша
Начелник Фикрет Абдић (Лабуристи)
Површина ? км²
Становништво
 - Укупно
 - Густоћа
52.908 (1991.)
?/км²

Велика Кладуша је град и средиште опћине на крајњем сјеверозападу Босне и Херцеговине.

Велика Кладуша је једна од осам опћина Унско-санског кантона. Смјештена је на крајњем сјеверозападном дијелу Босне и Херцеговине. Граничи с Републиком Хрватском и налази се на тромеђи Баније, Босанске крајине и Кордуна, што је чини значајном раскрсницом путних праваца из Босне и Херцеговине.


Географија

[уреди | уреди извор]

С јужне стране граничи с опћинама Унско-санске жупаније Бужим и Цазин, а са запада, сјевера и истока Репубиком Хрватском, односно опћинама Цетинград, Војнић, Топуско, Глина и Двор.

Административно је териториј опћине подијељен на 14 мјесних заједница, различитих по површини и по броју становника.

Геопрометни положај Велике Кладуше је веома значајан за њено становништво, за Унско-санску жупанију и Босну и Херцеговину у цјелини. Многи је називају "капијом Босне". Њеним територијем пролази магистрални пут М4-2 који је повезан са средиштем жупаније на југу, а на сјеверу с привредним средиштима у Хрватској.

Земљиште опћине Велика Кладуша представља један од најважнијих чинилаца у развоју опћине с обзиром на земљописни положај, климатске и хидролошке прилике, геолошке и педолошке карактеристике.

Од укупне површине земљишта највећи постотак представља пољопривредно земљиште - 22.375 хектара или 67,48 % укупне територије.

Становништво

[уреди | уреди извор]

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, опћина Велика Кладуша имала је 52.921 становника , распоређених у 49 насеља.

Национални састав
Муслимани 48.600 (91,83%)
Срби 2.261 (4,27%)
Хрвати 707 (1,33%)
Југославени 919 (1,73%)
остали 434 (0,84%)


Национални састав 1971. године
укупно 36.079
Муслимани 32.110 (88,99%)
Срби 2.845 (7,88%)
Хрвати 742 (2,05%)
Југославени 191 (0,52%)
остали 191 (0,56%)


Насељена мјеста су:

Босанска Бојна, Брда, Буковље, Црваревац, Чаглица, Челиња, Долови, Доња Слапница, Доња Видовска, Дреновац, Дрмаљево, Елезовићи, Главица, Глиница, Голубовићи, Горња Слапница, Горња Видовска, Горњи Пурићи, Грабовац, Градина, Грахово, Холићи, Јоховица, Клупе, Кудићи, Кумарица, Маћеша, Мала Кладуша, Марјановац, Мехићи, Мекановићи, Мекоте, Мешићи, Миљковићи, Мискићи, Мрцељи, Муратов Луг, Непеке, Орчева Лука, Пехово, Подзвизд, Пољана, Поље, Пољице, Поникве, Рајновац, Сабљаци, Слапница, Стабанџа, Шабићи, Шестановац, Шиљковача, Шмрековац, Шуматац, Тодорово, Тодоровска Челиња, Тодоровска Слапница, Трн, Трнови, Вејинац, Велика Кладуша, Видовска, Врнограч, Врнограчка Брда, Врнограчка Слапница, Заград, Збориште и Зулићи.


У опћини је 1991. живјело 52.908 становника, док територија опћине износи 331,55 км 2, што великокладушку опћину уврштава у најгушће насељене просторе Босне и Херцеговине. Процјењује се да данас опћина има око 44.350 становника.

Управа

[уреди | уреди извор]

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Велика Кладуша је имала значајну улогу у распаду СФРЈ. Тако је 1987. избила афера Агрокомерц, везана уз наводно неплаћање мјеница од стране твртке Агрокомерц и њеног директора Фикрета Абдића. Абдић је ухапшен, а у београдским медијима је случај искориштен како би се Абдићеви политички покровитељи, а заједно с њима и тадашње комунистичко руководство БиХ, описали као "муслимански националисти", односно "фундаменталисти". Међутим, Абдић се успјешно обранио од оптужби и постао национални јунак.

Када се Абдић 1993. године одметнуо од владе Алије Изетбеговића и нашао заједнички језик са српским и хрватским националистима који су за вријеме рата хтјели подијелити БиХ, Велика Кладуша је постала де фацто главни град Аутономне покрајине Западна Босна. У слиједеће двије године је на подручју Велике Кладуше дошло до жестоких борби између Абдићевих присташа и припадника V корпуса Армије БиХ. У јесен 1994. Армија БиХ је заузела Велику Кладушу, да би је Абдићеви присташе, уз помоћ крајинских и босанскосрпских снага, вратили након неколико мјесеци тешких борби. У аугусту 1995., за вријеме Операције Олуја, Абдић и његови присташе су напустили Велику Кладушу, те избјегли у Хрватску гдје су се предали тамошњим властима.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Раних 1980-тих година Велика Кладуша је остварила највећи привредни процват у повијести свог постојања. У том времену остварен је равномјерни привредни развој опћине као цјелине, јер су практично на подручју сваке мјесне заједнице изграђени привредни капацитети пољопривредно-прехрамбеног комбината "Агрокомерц" д.д. с респектабилном биолошком, пољопривредном и прерађивачком производњом. Препознатљивости Велике Кладуше свакако су допринијели и "Санитекс" д.д. у текстилној индустрији и "Групеx" д.д. у грађевинарству и производњи бетонских конструкција. До сада извршеним геолошким истраживањима утврђене су појаве и лежишта неметаличних и металичних минералних сировина . Од неметаличних минералних сировина значајнија су налазиште барита (интензивна експлоатација од 1948. године), кречњака и доломита. Металичне минералне сировине су недовољно истражене и експлоатиране на подручју опћине, иако се процјењује да се лежишта мангана на овом подручју могу сврстати међу највећа у Еуропи. За привреду опћине нису занемарива ни остала природна богатства којима ово подручје обилује: текуће и термалне воде, 9.057 хектара шумског земљишта покривеног мјешовитим шумама букве, храста китњака и питомог кестена.

Привредни објекти по броју запослених: микро-подузећа (до 5 запослени) 90%, мала подузећа (од 5 до 20 запослених) 5%, средња подузећа (од 20 до 100 запослених) 3-4%, велика подузећа (преко 100 запослених) 0,5 - 1%. Запосленост становника: у привреди 3.251, у ванпривреди 1.043, укупно запослених 4.294; запослених изван опћине, у западноеуропским земљема (процјена) 5700, евидентирано незапослених 3.443. Пољопривреда: оранице и баште 16.318 ха, воћњаци 259 ха, ливаде 3.027 ха, пашњаци 2.769 ха, укупно 22.375 ха. Шумско земљиште као ресурс ове опћине обухвата површину 9.057 ха, од чега је 95,50 % под шумом и шумским културама, а свега 4,50 % има третман голети. Воде као ресурс овог подручја: нема великих ријека, али је богато изворима и мањим водотоцима. Ријека Глина (природна граница дијела границе БиХ и РХ) прихвата воде ријека Кладушнице и Глинице с њиховим мањим притокама и чине слив површине од око 291 км 2. Термалне воде су истражене у периоду од 1973. до 1983. године истовремено с водоистраживањем подземних акумулација питке воде за потребе становништва и индустрије. Термална вода (из експлатационих бунара - бушотина) има просјечну температуру 27 - 28 о C, капацитет више стотина литара/сец, а може се користити, с обзиром на физикално-кемијске и бактериолошке анализе, као питка вода. Иако постоје довољне количине питке воде из подземних акумулација, још увијек је свега 70 % домаћинстава прикључено на "градску водоводну мрежу" због неизграђености водоводне мреже и осталих објеката водоопскрбе.

Инфраструктура опћине

[уреди | уреди извор]

Путну мрежу опћине чине магистрални пут M-4.2 дужине 16,6 км, регионални путови дужине 79 км и локални путови дужине 103 км. Регионални путови су асфалтирани 70 % и локални 52 % укупне дужине. Териториј опћине је са свим граничним опћинама (УСЖ-а и РХ) повезан асфалтним путним правцима. У поратним годинама интензивно се ради на асфалтирању локалних путних праваца ангажирањем финансијских средстава Опћинског фонда за комуналне дјелатности/Опћине, буџета УСЖ-а и локалног становништва. Електроенергетски објекти на подручју опћине укључени су у јединствен електро-енергетски систем БиХ и напајају се преко мјесне ТС 110/35/10 КW која је антенски прикључена на 110 КW Бихаћ - Цазин - Велика Кладуша. На подручју опћине има више од 140 дистрибутивних ТС које обезбјеђују преко нисконапонске мреже дужине око 850 км преко 9.000 домаћинства, индустријска постројења и остале капацитете опћине. Сва домаћинства на подручју опћине су електрифицирана. Телефонска - фиксна мрежа покрива готово цјелокупну територију опћине. Дигитална централа с преко 10.000 телефонских прикључака, уз подручне телефонске централе у зоналним центрима опћине, може задовољити потребе свих домаћинстава, индустрије, услужних дјелатности, јавних установа и осталих правних лица на подручју опћине Велика Кладуша. Поред тога становништву опћине је доступна мрежа мобилне телефоније (ГСМ, БХ Телецом). Радио телевизијски сигнали ФТВ, ТВ УСК, ХРТ, ТВ Бања Лука и ТВ Словеније покривају подручје опћине. Поред добре покривености с више радио - мрежа, опћина има локалну Радио станицу Велика Кладуша, веома слушану и цијењену код грађана Велике Кладуше.


Славни људи

[уреди | уреди извор]

Споменици и знаменитости

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Национални споменици у Великој Кладуши

Специфичност геопрометног положаја подручја опћине Велика Кладуша огледа се и у специфичном културно-повијесном наслијеђу баштињеном под вјековним утјецајима Истока и Запада, непрекидном смјеном периода стварања и периода разарања. I поред тога ово подручје има ријетке и изузетно занимљиве објекте културно-хисторијског и градитељског наслијеђа:

  • средњевјековни градови (утврде): Стари град Кладуша (сада хотелско-угоститељски комплекс "Стари град"), Подзвизд, Тодорово, Врнограч;
  • римски локалитети "Црквине";
  • остаци некадашњег споменика "побједи над пуковником - касније баном Јелачићем "под Подзвиздом;
  • локалитет "Хрњичин бунар"
  • неистражени локалитети "несталих" средњовјековних утврда и цркви
  • Градска џамија (из 1901. године),
  • спомен - објекти из хисторије НОБ-а (споменици палим борцима, жртвама фашистичког терора, спомен-бисте народним херојима овог краја);
  • објекти традиционалне крајишке архитектуре (бројне воденице поточаре, крајишке муслиманске куће, тзв. дималучаре).

Туристичко-угоститељски објекти : Хотелско-угоститељски комплекс : "Стари град", Хотел "Конак", бројни ресторани; излетишта уз ријеке Глиницу и Кладушницу, локалитет пећине Хукавица, ловишта Буковље и Стабанџа, базен с термалном водом Мала Кладуша, изворишта термалне воде (Шуматац, Бараке).

Образовање

[уреди | уреди извор]

Основне школе: 10 централних основних школа, 21 четвероразредних подручних школа, ученика 5578 , запослених у основним школама: 382 укупно. Средње школе: једна опћа гимназија , двије средње мјешовите школе, укупно ученика 2.224, 142 запослених у средњим школама. Предшколско образовање: 1 дјечији вртић, са 95 дјеце-корисника и 19 запослених. Од 12 основних школа, у двије су директори из Велике Кладуша, а од три средње један је кладушчанин.

Здравство

[уреди | уреди извор]

Здравствена установа Дом здравља Велика Кладуша с 7 подручних здравствених амбуланти, има укупно запослених 172, од којих је 27 доктора медицине и стоматолога, док је 11 виших и 75 медицинских техничара. Социјална заштита: Јавна установа Центар за социјални рад Велика Кладуша, запослено 3 социјална радника, један психолог,2 правника.

Култура

[уреди | уреди извор]

Јавна установа Центар за културу и образовање "Зухдија жалиа" у свом саставу има кино-салу с 250 сједишта, књижницу с књижним фондом 5.180 од наслова, односно 11.700 примјерака књига, изложбени простор за сталну поставку умјетничких слика и пригодне изложбе. При Центру дјелује КУД "Тоно Хроват" с 150 чланова у женском градском хору, драмској и плесној секцији. У Мјесној заједници Врнограч дјелује КУД Врнограч с преко 80 чланова. Културно-умјетничка друштва су главни носиоци развоја аматеризма у области културе.

Удружења:

  • Демократска организација младих Велика Кладуша (ДОМВК) с 170 чланова,
  • Удружење за бригу и права дјетета "Наша дјеца" Велика Кладуша с 780 чланова,
  • ХО "Свијетлија будућност",
  • Удружење "Стопе знања",
  • Удружење жена Бошњакиња";
  • Ловачко друштво "Фазан" - 458 чланова,
  • Ловаеко друштво "Ветеран" - 79 чланова,
  • Удружење риболоваца "Штука",
  • Удружење ликовних умјетника Велика Кладуша.

Спорт

[уреди | уреди извор]
  • НК "Крајишник"
  • НК "Младост" (МЗ Врнограч)
  • ФЦ АБЦ (МЗ Подзвизд)
  • Кошаркашки клуб "Крајишник" (мушке и женске екипе)
  • Карате клуб "Санитекс"
  • Карате клуб "23. фебруар"
  • Коњички клуб "Крајишник"
  • Спортско друштво "Полет" Шуматац....

Знаменити људи

[уреди | уреди извор]

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Velika_Kladuša&oldid=41584082”