Калесија

Калесија

[[Датотека:{{{карта}}}|163пx]]

Ентитет

Федерација Босне и Херцеговине

Кантон/жупанија

Тузлански

Сједиште

Калесија

Начелник

Расим Омеровић

Површина

201 км²

Становништво
- Укупно
- Густоћа

према задњем попису становништва 40.000
?/км²

Калесија је опћина у Босни и Херцеговини која административно припада Тузланском кантону Федерације БиХ. Дио некадашње опћине је по Даyтонском мировном споразуму припадо Републици Српској и сада чини опћину под називом Осмаци.

Географија

Опћина Калесија смјештена је у сјевероисточној Босни на подручју горњег тока ријеке Спрече, односно у њеној алувијалној равни и јужним обронцима планине Мајевице те сјеверним рубним дијеловима Јаворника. Опцинско подручје данас има површину од 201 км² и чини 0,39 % територије Босне и Херцеговине. Има повољан природногеографски положај. Преко њене територије пролази магистрална путна саобрацајница Тузла - Зворник, која је наслиједила улогу повезивања споменутог простора још из античког периода. Такођер, преко калесијске територије пролази жељезничка пруга Тузла - Живинице - Калесија - Зворник. Захваљујући споменутим комуникацијама подручје Калесије има квалитетнију везу с регијом и осталим дијеловима Босне и Херцеговине.

Становништво

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, опћина Калесија имала је 41.795 становника, распоређених у 40 насеља.

Национални састав:

Муслимани - 33.226 (79,49%)
Срби - 7.669 (18,34%)
Хрвати - 33 (0,07%)
"Југославени" - 270 (0,64%)
остали - 597 (1,46%)

Национални састав 1971. године, био је сљедећи:

укупно: 32.577

Муслимани - 24.771 (76,03%)
Срби - 7.606 (23,34%)
Хрвати - 40 (0,12%)
"Југославени" - 23 (0,07%)
остали - 137 (0,44%)

Националност	1991.
Муслимани	1.111
Срби	617
Хрвати	16
Југословени	97
остали	367
Укупно	2.208

Насељена мјеста

Бабајићи, Бајре, Бара, Барчићи, Борогово, Брдо, Брезик, Булатовци, Цапарде, Царска Башта, Центар, Ћиве, Долина, Дубница, Џафићи, Гојчин, Горња Калесија, Хаџићи, Хајвази, Хемлијаши, Хорозовина, Храсно Доње, Храсно Горње, Хрвачићи, Ибралићи, Јајићи, Јегинов Луг, Јелово Брдо, Јусуповићи, Кадрићи, Калесија, Калесија Центар, Калесија Село, Каравласи, Катановићи, Кикачи, Косовача, Кулина, Куртићи, Кусоње, Липовице, Махала, Масле, Матковац, Мемићи, Мешићи, Мешковићи, Миљановци, Муратовићи, Ново Насеље, Осмаци, Паљевине, Пандури, Параћи, Петровице, Петровице Горње, Пјанићи, Прњавор, Раинци Доњи, Раинци Горњи, Ракино Брдо, Сајтовићи, Сарачи, Сељубље, Смајићи, Спречанско поље, Старо Село, Сухопоље, Шахбази, Шехер, Шехићи, Тојшићи, Виличевићи (Вилчевићи), Вуковије Доње, Вуковије Горње, Зелина, Зоље, Зукићи и Зулфићи.

Управа

Повијест

Повијест опћине Калесије је веома бурна на овом подручју су се десили неки веома важни догађаји за цијелу БИХ као што је састанак на столицама.

Господарство

Познате особе

На подручју опћине Калесије у њеној хисторији су се родиле многе познате личности на нивоу БИХ.

Калесијски звуци, музичка група група из Калесије познати по сарадњи са пјевачицом Сеннy
Миралем Пјанић , познати ногометаш репрезентативац Босне и Херцеговине;
Салих Захировић - "Соња" , познати навијач из Калесије;
Салкан Маловић - "Бели" , бивши ногометаш Јединства из Калесије;
Енис Захировић , бивши ногометаш Јединства из Калесије, Слободе из Тузле и Цибалије из Винковаца;

Споменици и знаменитости

На више локација постоје и остаци тврђава – градина из најстаријих времена, а најпознатије су: Гојчин, Зоље – Јајићи, те испод Пјешавице. Од вјерских објеката најпознатији су: старе џамије у Хемлијашима и Липовицама изграђене на тзв. "Пашином путу" из периода турске владавине, а у Дубници је православна црква изграђена у 16. вијеку.^[1]