1918.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1880-е  1890-е  1900-е  – 1910-е –  1920-е  1930-е  1940-е
Године:	1915 1916 1917 – 1918 – 1919 1920 1921

1918.. по календарима

Грегоријански	1918.. (MCMXVIII)
Аб урбе цондита	2671.
Исламски	1336–1337.
Ирански	1296–1297.
Хебрејски	5678–5679.
Бизантски	7426–7427.
Коптски	1634–1635.
Хинду календари
• Викрам Самват	1973–1974.
• Схака Самват	1840–1841.
• Кали Yуга	5019–5020.
Кинески
• Континуално	4554–4555.
• 60 година	Yанг Земља Коњ (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11918.
Подробније: Календарска ера

Година 1918 (MCMXVIII) била је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у понедјељак по 13 дана заостајућем јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - У Црној Гори се предао Радомир Вешовић, једно време агитује за крај комитске борбе затим интерниран у Грац. У земљи током месеца забележено 70 напада на окупатора.
• 5. 1. - Говор британског премијера Лојд Џорџа, залаже се за аутономију народности у Аустроугарској, а не њено распарчавање.
• 6. 1. - Богојављенска декларација - чешки посланици траже право на самоопредељење у Чешким земљама и Словачкој.
• 8. 1. - Амерички предсједник Wоодроw Wилсон износи знаменитих Четрнаест точака као основ будућег мировног уговора, односно политичког поретка у Европи.
• 9. 1. - Битка у Беар Валлеy, Аризона, последњи сукоб америчке војске и Индијанаца (→ Индијански ратови).
• јануар - На Солунском фронту формирана Југословенска дивизија.
• јануар - У Канзасу забележен први познати случај "шпањолске грипе".
• 16. 1. - Штрајкови у Бечу и другде због преполовљења следовања хлеба и брашна.
• 18 - 19. 1. - Прво и последње заседање Руске уставотворне скупштине: бољшевици и леви есери је распуштају због доминације десних есера, који су стигли да прогласе ефемерну Руску Демократску Федеративну Републику. Бољшевички војници су 18-тог пуцали на демонстранте.
• 20. 1. - Лењинова 21 теза: мора се прихватити сепаратни мир са Немачком, како би револуција добила на времену (касније прихваћено да се преговори што више одуговлаче).
• 23 - 31. 1. - Трећи сверуски конгрес Совјета, послушан бољшевичкој власти; донесена Декларација права радног и експлоатираног народа.
• 25. 1. - Украјинска Народна Република проглашава независност (до 1921).
• 25. 1. - Арапски устанак: разбијене Османлије код Тафиле у дан. Јордану.
• 27/28. 1. - Финска Црвена гарда узима власт у Хелсинкију, чиме почиње Фински грађански рат - Бели Финци с немачком помоћи поражавају Црвене у мају.
• 28. 1. - 3.2. - Штрајк у Берлину, тражи се мир и демократизација, окончан без резултата.
• 29. 1. - Јануарски устанак бољшевичких радника у кијевском арсеналу - угушен до 4. фебруара.
• 31. 1. - Основана Одеска Совјетска Република на југозападу данашње Украјине (пала у марту).

Фебруар/Вељача

Побуна морнара у Боки Которској

• 1. 2. - Побуна морнара у Боки Которској, разбијена пар дана касније, стрељана 4 морнара.
• 31. 1./1. 2. - "Битка код острва Маy" - осам британских пловила учествовало у пет судара поред шкотске обале, изгубљене две подморнице и 104 људи (прикривано до 1990-тих).
• 5. 2. - Кавкаска кампања: почиње османска офанзива којом наредних седмица враћају све изгубљено 1916, у септембру стижу до Каспијског језера.
• 5. 2. - Бољшевички Декрет о сепарацији цркве од државе и школе од цркве - омогућује конфискацију црквене имовине и атеистичку пропаганду (укинут 1990).
• 5. 2. - Близу ирске обале торпедован брод СС Тусцаниа са америчким војницима, 210 мртвих.
• 6. 2. - Закон о представљању народа у УК: право гласа добијају сви мушкарци старији од 21 и већина жена старијих од 30.
• 8. 2. - Бољшевици заузели Кијев.
• 9. 2. - Сепаратни мир Централних сила и Украјине, тзв. Бротфриеден, јер се очекивало да ће им донети намирнице. Због одредбе да Цхеłм (Холм) и Подласје припадну Украјини, Пољаци у Аустроугарској прелазе у опозицију.
• 10. 2. - Лав Троцки, совјетски комесар иностраних послова, објавио на преговорима у Брест-Литовску, након немачког ултиматума, демобилизацију и једнострани крај рата са Централним силама (политика "ни рат ни мир").
• 12. 2. - Основана Доњецко-Кривојрошка Совјетска Република (следећег месеца прикључена Украјинској ССР).
• 12. 2. - Османлије прекинуле Ерзинџанско примирје на кавкаском ратишту.
• 13. 2. - Јадранско бојиште: француска подморница Берноуилли (Q83) изгледа налетела на мину код Боке Которске.
• 14. 2. - Прелазак на грегоријански календар у Русији (после 31. јануара долази 14. фебруар).
• фебруар - Покрет фабричких комесара, антибољшевичке опозиције, почиње редовне састанке - у Петрограду је несташица хране, незапосленост, бандитизам (растурени у јулу). (→ ру).
• 18. 2. - 3. 3. - Операција Фаустсцхлаг ("Ударац песницом"): Централне силе заузимају пространства Балтика, Белорусије и Украјине, доћи ће на сто миља од Петрограда.
• 16. 2. - Литванија проглашава независност.
• 16. 2. - Козаци прогласили независност Кубањске Народне Републике (траје до 1920).
• 18 - 22. 2. - Снаге Ташкентског совјета нападају Коканд, седиште Туркестанске аутономије - град је опљачкан, становништво масакрирано, Басмачество против бољшевика почиње пуном снагом.
• 21. 2. - Синајско-палестинска кампања: снаге Британске империје заузимају Јерихон, чиме почиње Британска окупација долине Јордана.
• 21. 2. - Угинуо последњи примерак каролинског папагаја.
• 22. 2. - Објављен декрет "Социјалистичка отаџбина у опасности!" услед немачког надирања: радна обавеза за "буржоазију", "профитере, хулигане, контрареволуционаре" стрељати на месту.
• 22. 2. - Добровољачка армија (Бела гарда) напушта Ростов и почиње Први кубањски поход ("Ледени марш") према Кубању (до маја).
• 23. 2. - Настаје Радничко-сељачка Црвена армија РСФСР. Бољшевички централни комитет је истог дана прихватио немачке услове за мир (Бухаринова фракција је била против, као што су и леви есери).
• 24. 2. - Естонија прогласила независност.
• 24. 2. - Проглашена Транскавкаска Демократска Федеративна Република (Грузија, Јерменија и Азербејџан, распала се пред крај маја).
• 25. 2. - Заседање српске Народне скупштине на Крфу, Пашићева влада поднела оставку 27.
• фебруар, крајем - Аустроугари убили преко 80 људи у Драговољићима и Лукову код Никшића.

Март/Ожујак

Каисерсцхлацхт, њемачка освајања у прољеће

"Париски топ"

• 1. 3. - Централне силе заузеле Кијев од бољшевика.
• 3. 3. - Загребачка декларација - тражи се народна држава Словенаца, Хрвата и Срба.
• 3. 3. - Мир у Брест-Литовску - губитак пространих руских територија. Централне силе до почетка маја заузимају читаву Украјину, Турској враћена раније окупирана територија.
• 4. 3. - Брод УСС Цyцлопс, претоварен рудом мангана, кренуо са Барбадоса према Балтимору - нестао са 306 особа.
• 6. 3. - Два одреда британских маринаца се искрцала у Мурманску.
• 12. 3. - Москва постаје престоница Совјетске Русије.
• 8. 3. - Балтички Немци прогласили Војводство Курландију и Семигалију (у децембру припада Летонији).
• 12. 3. - Турци повратили Ерзурум, до 25-тог стижу на предратну границу - масакри на обе стране.
• 13. 3. - Коносуке Матсусхита основао фирму, данашњи Панасониц.
• 15. 3. - Почиње Грузинско-осетински конфликт (1918-20).
• март - Млади Бухарци покушали збацити бухарског емира Алим-хана уз помоћ Црвене армије.
• 19. 3. - Основана Совјетска Социјалистичка Република Таврида на Криму, пала већ следећег месеца.
• 21. 3. - 15. 7. - Каисерсцхлацхт ("Царска битка"), Пролећна или Лудендорффова офанзива, Њемци на западном фронту покушали добити Први свјетски рат прије доласка масовних америчких појачања. Прва фаза је Операција Мицхаел, постиже велике почетне успехе.
• 23. 3. - Прво дејство немачког "Париског топа" по граду Паризу са даљине од 120 км.
• 23. 3. - Проглашена Донска Совјетска Република - реквизицијама хране и погубљењима одбија козаке од себе.
• 25. 3. - Белоруска Народна Република прогласила независност након немачке окупације (траје до јануара 1919).
• 27. 3. - Никола Пашић опет формирао хомогени старорадикалски кабинет (опозиција нема снаге да га смени).
• 28. 3. - 1. 4. - Регрутна криза: нереди у канадском Квебеку, четворица погинула када је војска отворила ватру.
• 30. 3. - 2. 4. - Мартовски дани: муслимански устанак у Бакуу и околини угушили бољшевици и Јерменска револуционарна федерација уз неколико хиљада мртвих.
• 31. 3. - У Аргентини почиње студентски револт, с центром у Цóрдоби, што ће до јесени довести до универзитетске реформе.

Април/Травањ

Фрагментација западне Русије 1918.

• 1. 4. - Велика Британија, као прва држава на свијету, формира ратно зракопловство као посебан вид оружаних снага познат под називом Роyал Аир Форце.
• 3. 4. - Немачка Балтичка дивизија Рüдигера вон дер Голтза се искрцала у Финској, убрзо ће заузети Хелсинки.
• 5. 4. - Јапанска интервенција у Сибиру: маринци се искрцали у Владивостоку након убиства јапанског трговца.
• 5. 4. - Сāлоте Тупоу III постаје владајућа краљица Тонге (до 1965).
• 8 - 18. 4. - Конгрес потлачених народа Аустроугарске у Риму - Италијани, Пољаци, Чеси, Румуни и Југословени за политичку и економску независност.
• 9. 4. (27. 3. по ј.к.) - Уједињење Бесарабије са Румунијом: скупштина Молдавске D. Р. изгласала уједињење са Краљевином Румунијом.
• 12. 4. - У Ливонији и Естонији проглашена Балтичка Држава.
• 13. 4. - Командант руских Белих Лавр Корнилов погинуо у опсади Јекатеринодара - Дењикин враћа војску на Дон.
• 14. 4. - Сиxтова афера: аустроугарски министар ино. послова Оттокар Цзернин дао оставку након што је француски премијер Георгес Цлеменцеау обелоданио тајне мировне покушаје цара Карла I..
• 21. 4. - Оборен летачки ас Манфред вон Рицхтхофен, "Црвени барон".
• 21. 4. - Регрутна криза у Ирској: предвођени политичарима и црквом, ирски католици се обавезују да ће се одупрети британској регрутацији (расте подршка Синн Фéину).
• 22. 4. - Независност Транскавказије од Русије, уз немачку подршку. (?)
• 22 - 24. 4. - Демонстрације у Љубљани.
• 23. 4. - Напад на Зеебругге: Британци накратко блокирали немачку подморничку луку у Белгији.
• 29. 4. - Збачена влада Украјинске НР, проглашена Украјинска Држава под протекторатом Централних сила, хетман је Павло Скоропадски - у земљи је хаос због немачких реквизиција хране, на које се одговара побунама и саботажама.
• 30. 4. - Руски царски пар, Николај и Александра, доведени у Јекатеринбург, у "кућу специјалне намене", остатак породице стиже 23. маја.
• 30. 4. - Основана Туркестанска АССР, део Руске СФСР.

Мај/Свибањ

• мај, почетком - У окупирану Србију стигао "Оријент-корпус" ради чишћења гувернмана.
• 7. 5. - Букурешки уговор Румуније са Централним силама - остаје без Добруџе, карпатски превоји Аустроугарској, 90-годишњи најам нафтних поља Немачкој, признато прикључење Бесарабије (Бугари су хтели читаву Добруџу, али је северни део стављен под кондоминијум Централних сила).
• 7. 5. - Месопотамска кампања: Британци заузели Киркук.
• 8. 5. - Немци заузели Ростов у руској козачкој Области Донске Војске.
• 9. 5. - Пуцњава на раднике Ижорског завода у Колпину - бољшевици, црвеногардејци, су први пут пуцали на ненаоружане раднике - умножавају се штрајкови и протести против бољшевичке власти.
• 11. 5. - Састанак царева Wилхелма II и Карла I. у Спа, појачана подређеност Аустроугарске Немачкој - ништа од сепаратног мира, савезници ће пружити подршку сепаратизму у АУ.
• 11. 5. - Проглашена Горска Република Северног Кавказа (до 1920).
• 12. 5. - У Аустроугарској забрањена агитација у корист Свибањске декларације (из 1917). Увече се у Јуденбургу побунила претежно словеначка регимента, пред повратак на Сочу - побуна је убрзо угушена, петорица вођа су стрељани 16-тог.
• 14. 5. - Руски грађански рат: побуна Чехословачке легије у Чељабинску против бољшевика, у наредних неколико месеци заједно са руским монархистима истиснули бољшевике из Сибира.
• 16. 5. - Амандмани на Закон о шпијунажи (прозвани "Закон о побуни") ограничавају слободу говора у САД.
• мај - Побуне словеначких војника у Штајерској и долини Муре: Јуденбург 12, Мурау 14, Радгона 23.
• 18. 5. - Ратни комунизам (1918-21): бољшевичка влада донела декрет о борби против "сеоске буржоазије", тј. за принудну реквизицију жита (→ продразвјорстка) - циљ је нахранити градове али и идеолошка борба, доћи ће до многих побуна на селу.
• 18. 5. - Након што су отерали бољшевике, Козаци прогласили Донску Републику, уз помоћ Немаца (Велика Донска Војска, траје до 1920), атаман је Пјотр Краснов.
• 20. 5. - Побуна 6. регименте, новосадске, у Печују, угушиле је лојалне јединице.
• 21. 5. - Побуна чешких војника у Румбурку.
• 21 - 29. 5. - Јерменске снаге односе победе код Сардарабада, Каракилисе и Абарана, чиме је заустављена турска офанзива.
• 24. 5. - Англо-америчка окупација северне Русије (Мурманск).
• 24. 5. - Побуна у 97. истарском пуку у Радгони због које ће бити стрељано шест војника.
• 26. 5. - Демократска Република Грузија се отцепила од Транскавкаске ДФР (траје до 1921).
• 27. 5. - Словеначке странке изјављују да не одустају од уједињења Словенаца, Хрвата и Срба у властиту државу.
• 27. 5. - 4. 6. - Трећа битка на Ени (Блüцхер-Yорцк): великим изненадним нападом Немци опет стижу на Марну, 56 км од Париза.
• 28. 5. - Проглашена Демократска Република Јерменија
• 28. 5. - Проглашена Демократска Република Азербејџан (распад Транскавкаске Федеративне Демократске Републике, Јерменија и Азербејџан трају до 1920).

Ренаулт ФТ

• 28. 5. - Уговор из Потија: Немачка даје признање и заштиту ДР Грузији у замену за контролу над железницом и бродовима, заједничку рударску комисију и окупацију кључних тачака.
• 28. 5. - Битка код Цантигнy је прва офанзивна акција Америчких експедиционих снага у Француској.
• 29. 5. - Амерички државни секретар Роберт Лансинг званично изразио симпатије за Чехословаке и Југословене у борби за суверенитет (два дана касније Питсбуршки споразум исказује намеру независности Чехословачке).
• 29. - 31. 5. - Битка код Скра-ди-Легена је грчко-француска победа над Бугарима.
• 31. 5. - Ренаулт ФТ, којег сматрају првим модерним тенком, први пут на бојишту, током Друге битке на Марни.
• 31. 5. - Питсбуршки споразум Чеха и Словака: за уједињење, уз аутономију Словачке.

Јун/Јуни/Липањ

• 1 - 26. 6. - Битка у шуми Беллеау је победа савезника у којој су се истакли амерички маринци.
• 2. 6. - Побуна АУ војника Словака у Крагујевцу - одмах угушена, стрељана 44 војника.
• 3. 6. - Савезничке владе изражавају подршку за Чехословаке, Пољаке и Југословене.
• 4. 6. - Батумски уговор Османског царства са Арменијом, Азербејџаном и Грузијом.
• 4. 6. - Литванија понудила краљевски престол војводи вон Урацху - он прихватио али Литванци се у новембру предомислили.
• 8. 6. - Опажена нова В603 Аqуилае магнитуде -0,5.
• 8. 6. - У Самари се окупио Комитет чланова Уставотворне скупштине (Комуч), контрареволуционарна влада (траје до новембра).
• 9 - 11. 6. - Битка код Матза (Гнеисенау) - немачки напад је брзо заустављен.

Потонуће СМС Сзент Иствáн

• 10. 6. - Аустроугарски дреднот СМС Сзент Иствáн потонуо код Премуде погођен талијанским торпедима. Адмирал Хортхy је планирао пробој Отрантског баража, али се након овога враћа у Пулу.
• 12. 6. - Бољшевици убили несуђеног руског цара Михајла Александровича.
• 15 - 23. 6. - Битка на Пијави, неуспешна аустроугарска офанзива у Италији окончана великим губицима.
• 18. 6. - Лоуис Францхет д'Еспереy је нови командант на Солунском фронту.
• 27. 6. - Код Ирске торпедован болнички брод ХМХС Лландоверy Цастле, 234 мртвих.
• 28. 6. - Влада САД се изјашњава за ослобођење свих Словена од аустријске и немачке власти.
• 28. 6. - Декрет Совнаркома о национализацији индустрије - државни/партијски управни апарат са "буржујским" експертима уместо радничке контроле, за ефикасност али и против радничке опозиције бољшевицима.
• 30. 6. - Француска и италијанска влада признале Чехословачку.

Јул/Јули/Српањ

Део Романових у Тоболску

• 3. 7. - Умро султан Мехмед V, његов брат Мехмед VI постаје последњи отомански султан (до 1922).
• 4. 7. - Аустроугарска подморница СМ У-20 торпедована од италијанске подморнице Ф-12 на северу Јадрана.
• 6. 7. - Леви есери у Москви убијају немачког амбасадора вон Мирбацха чиме почиње тзв. Трећа руска револуција, односно покушај обарања бољшевичке власти; устанак угушен сутрадан уз помоћ дивизије Латвијских стрелаца (→ Левичарски устанци против бољшевика).
• 9. 7. - Судар возова у Насхвилле, Теннессее, 101 мртви.
• 12. 7. - Уралски Совјет доноси одлуку о погубљењу руског цара Николе II..
• 12. 7. - Експлозија складишта муниције јапанског бојног брода Каwацхи, преко 600 мртвих.
• 14. 7. - У Медитерану торпедован француски путнички брод СС Дјемнах, 436 мртвих.

Амблем РСФСР

• јул - Руски грађански рат — Битка за Царицин: почиње прва од три Обране Царицина (до септембра), Црвена армија брани Царицин од Белих; каснија митологија приписала главну улогу Стаљину, због чега ће се град 1925-61. звати Стаљинград (друга обрана Царицина септембар-октобар и трећа јануар-фебруар 1919). У овом периоду долази и до Царицинског конфликта, првог сукоба између Стаљина и Троцког, око употребе царских официра у Црвеној армији.
• 15. 7. - 6. 8. - Друга битка на Марни (Фриеденсстурм - "Мировни јуриш") је последњи немачки офанзивни напор на Западном фронту и почетак њиховог краја.
• 17. 7. - Убиство Романових: бивши руски цар Николај II убијен са целом породицом у Јекатеринбургу (према граду је напредовала Чехословачка легија, која ће га заузети 25. 7.).
• 19. 7. - Ступа на снагу нови руски устав, држава се зове Руска Социјалистичка Федерална Совјетска Република (касније промењен ред речи).
• 23. 7. - У Јапану почињу Пиринчани нереди, изазвани високом ценом риже - у септембру изазивају пад Масатакеове владе.
• 25. 7. - Ванредно стање са драконским мерама у окупираној Србији да би се спречила паљевина жетве.
• 26. 7. - У Бакуу проглашена антибољшевичка Центрокаспијска диктатура (пала у септембру).
• 29. 7. - Троцки издаје наређење бр. 228, општа мобилизација бивших, царских, официра - до краја новембра у Црвену армију их улази 22.315.

Август/Аугуст/Коловоз

Офанзива од сто дана

Оболели од "Шпанског грипа"

• 2. 8. - Интервенција у северној Русији: антибољшевички савезници заузели Архангелск.
• 8. 8. - Битком код Амиенса почиње савезничка "Офанзива од сто дана", низ успеха до коначне победе у новембру. Лудендорфф овај дан назива "Црним даном немачке војске".
• 10. 8. - Близу Малте потопљен француски брод СС Полyнесиен, којим су српски војници требали бити превезени из Бизерте у Солун.
• август - Савезничка интервенција у Руском грађанском рату: почиње Сибирска интервенција на руском Далеком истоку.
• август - У Француској, Африци и САД се појављује вирулентнија варијанта "шпањолске грипе".
• 16. 8. - Други Кубањски поход: Дењикинова Добровољачка армија заузела Јекатеринодар.
• 17. 8. - У Љубљани основан Народни свет за Словенију и Истру - за југословенско уједињење.
• 21. 8. - 3. 9. - Друга битка на Сомми, савезничка победа.
• 27. 8. - Битка код оба Ногалеса: снаге САД поразиле Мексиканце и њихове немачке саветнике.
• 27. 8. - Додатни протокол на Уговор из Брест-Литовска: финансијски споразум Бољшевика и Немачке, прихваћен губитак суверенитета у Ливонији, Естонији и Грузији. Немачка ће добијати четвртину нафте из Бакуа (не подржава турску офанзиву у ову област).
• 30. 8. - Фани Каплан покушала да убије Лењина и тешко га ранила, истог дана убијен шеф ЧЕКА-е за Петроград Моисеј Урицки - повод за Црвени терор.

Септембар/Рујан

• 10. 9. - Црвена армија повратила Казањ од Комуча, два дана касније и Симбирск - почетак борби са великим формацијама у грађанском рату.
• 12 - 15. 9. - Битка код Саинт-Михиела је брза америчка победа
• 14. 9. - Почетак артиљеријске припреме за пробој Солунског фронта (данас Дан артиљерије и Дан Мешовите артиљеријске бригаде Војске Србије).
• 15. 9. - Битка код Доброг Поља.
• 15. 9. - Битка за Баку: Турци заузели град који је држала "Центраокаспијска Диктатура" и британске снаге ген. Дунстервилла.
• 17. 9. - Пробој Солунског фронта. Петар Бојовић постаје четврти, трећи живи, српски војвода.

Зејтинлик

• 18 - 19. 9. - Дојранска битка, неуспели напад на бугарске позиције (тј. диверзија главном нападу).
• 19 - 25. 9. - Битка код Мегида је одлучујућа савезничка победа у Палестини.
• 20. 9. - Пио из Пиетрелцине први пут добио стигме.
• 22. 9. - Уједињењем Војводства Курландије и Семигалије те Балтичке Државе настаје Уједињено Балтичко Војводство (траје до новембра).
• 23. 9. - Окончан Државни састанак у Уфи између есера из Комуча и сибирских десничара, у Омску основана Привремена сверуска влада на челу са пет директора - оборена већ у новембру.
• 26 - 10. 10. - Конвергентни савезнички напади на Западном фронту (Меусе-Аргонне 26. 9. - 11. 11., Фландрија 28. 9. - 2. 10., Цамбраи 8 - 10. 10.).
• 27. 9. - Масакри у Тафасу на југу Сирије: Османлије убиле варошане приликом повлачења, Т. Е. Лаwренце затим наредио одмазду над турским, немачким и аустроугарским војницима. Истог дана заузета Дараа.
• 28. 9. - Лудендорфф доживео нервни слом због ситуације на западном и солунском фронту, на брзину одлучује да треба тражити примирје.
• 28. 9. - Хара Такасхи постаје први пучанин премијер Јапана, на челу прве партијске администрације (до 1921).
• 29. 9. - 10. 10. - Битка на каналу Ст. Qуентин: Савезници пробијају Хинденбургову линију.
• 30. 9. - Бугарска капитулација.

Октобар/Листопад

Ефемерна Арапска Краљевина Сирија (1920)

• 1. 10. - Програм аустријске владе о ограниченој аутономији одбијају сви словенски посланици.
• 1. 10. - Заузеће Дамаска од стране Лоренса и Фејсала, Аленби стиже 3. октобра.
• 2. 10. - Битка код Драча: савезничка флота уништила аустроугарске обалне инсталације.
• 3. 10. - Маx вон Баден постављен за новог немачког канцелара, савезницима сутрадан понуђени мировни преговори на основу 14 тачака.
• 3. 10. - Бугарски цар Фердинанд I абдицирао у корист сина Бориса III (до 1943).
• 4. 10. - Ослобођено Врање - кажу да је "цела варош била болесна". Период октобар-децембар је врхунац другог, најопаснијег, таласа Шпанске грознице у Београду.
• 4. 10. - Преко 100 мртвих у експлозији у фабрици граната у месту Саyревилле, Неw Јерсеy.
• 5. 10. - 30. 11. - Српска и савезничка офанзива у Србији и даље.
• 6. 10. - У Загребу основано Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба.
• 7. 10. - У Варшави проглашена независна Пољска.
• 7. 10. - Црвена армија заузела Самару, чиме контролише цео ток Волге.
• 8. 10. - Французи и Британци стигли у Бејрут (Либан је у француској зони утицаја).
• 7. 10. - 4. 11. - Италијанска офанзива у Албанији, Црној Гори и Санџаку.
• 8 - 10. 10. - Битка код Цамбраиа: брза савезничка победа, ослобођен град.
• 9. 10. - Фриедрицх Карл вон Хессен изабран за краља Финске (без ефекта, одрекао се у децембру).
• 10. 10. - Аустроугарска врховна команда наредила припреме за напуштање Србије, српски успеси око Топлице, почетак операција за ослобођење Ниша.
• 10. 10. - У Даблинском заливу потопљен РМС Леинстер, преко 500 мртвих.
• 11. 10. - Разорни земљотрес и цунами погађају Порторико.
• 12. 10. - Ослобођен Ниш; у граду први пут изведена композиција "Марш на Дрину" Станислава Биничког.
• 12. 10. - Место Цлоqует, Миннесота разорено пожаром, 453 мртвих.
• октобар - Слободне територије у долини Ибра, Санџаку и Црној Гори.
• 16. 10. - Манифест цара Карла за федерализацију аустријског дела монархије.
• 17. 10. - Мађари проглашавају независност, уз персоналну унију под Хабзбурзима.
• 18. 10. - 10. 11. - Савезничка јесења офанзива на западу.
• 19. 10. - Објава Народног вијећа СХС - "преузима у своје руке вођење народне политике", Декларација о уједињењу Јужних Словена у једну државу (Држава Срба, Хрвата и Словенаца).
• 19. 10. - Француска коњица генерала Гамбете ушла у Зајечар.
• 19. 10. - Основана АССР Поволшких Немаца (укинута 1941).
• 23. 10. - Вест о побуни у хрватским јединицама у Ријеци изазива пад мађарске владе. (?)
• 23. 10. - НВ СХС позива на формирање месних Одбора Народног вијећа за очување мира и реда.
• 23. 10. - Последња представа Српског војничког позоришта у Лазуазу у Тунису.
• 24. 10. - 4. 11. - Битка код Виторија Венета: италијанска офанзива која води распаду АУ армије.
• 24. 10. - "Скадарске трупе" српске војске крећу из Пећи у ослобађање Црне Горе, у којој је већ устанак.
• 25. 10. - Битка код Алепа, Фејсалови Арапи заузели град.
• 25. 10. - Пароброд СС Принцесс Сопхиа потонуо код Аљаске, 343 утопљених.
• 26. 10. - Формиран Главни одбор НВ СХС у БиХ - предсједник Глигорије Јефтановић, потпредсједници Халид-бег Храсница и Јозо Сунарић.
• 26. 10. - Ослобођен Крагујевац.
• 26. 10. - Мађарским војницима саопштено да се врате у домовину - хаос на италијанском фронту.
• 26. 10. - Кајзер сменио Лудендорффа, који се који се успротивио мировним преговорима.
• 28. 10. - Чехословачка прогласила независност (Прва чехословачка република).
• 28. 10. - Аустроугарска Висока команда наредила опште повлачење након што су Италијани јуче прешли Пијаву.

Објава о раскиду веза с Аустријом и Угарском у Загребу

• 28. 10. - Проглашено Предсједништво НВ СХС на челу са Антоном Корошцем.
• 28 - 29. 10. - Нереди и пљачка у Осијеку и околини, домобранство гуши.
• 29. 10. - Хрватски сабор проглашава раскид свих државно-правних веза с Аустријом и Мађарском (→ Хрватско-угарска нагодба), прикључење Хрватске новоствореној Држави Срба, Хрвата и Словенаца, тражи квалифицирану већину за доношење устава.
• 29. 10. - Српска војска стгла до Дунава, код ушћа Мораве.
• 30. 10. - Српски Други југословенски пук и црногорски устаници заузели Скадар.
• 30. 10. - Мађарским војницима саопштена одлука владе да баце оружје на свим фронтовима.
• 30. 10. - Установљено Мутавеклијско краљевство Јемен.
• 31. 10. - Аустроугарска флота у Пули се предала представницима Народног вијећа и ставила под хрватску заставу (слава ЈКРМ, Јадранска стража ће славити Дан мора или Јадрански дан). Један торпиљер у Трсту је јуче истакао српску заставу.
• 31. 10. - Главни одбор НВ СХС у БиХ образовао владу за Босну и Херцеговину на челу са Атанасијем Шолом (преузима власт 3. 11.).
• 31. 10. - "Револуција астера" у Мађарској, крај Аустроугарске; Сáндор Wекерле дао оставку, бивши премијер Иствáн Тисза убијен, биће постављен Михáлy Кáролyи.
• 31. 10. - Ступа на снагу Примирје из Мудроса између савезника и Османског царства.

Новембар/Студени

Потопљени СМС Вирибус Унитис

Колапс Централних сила

• 1. 11. - Дунавска дивизија Српске војске ослободила Београд.
• 1. 11. - Италијани потопили СМС Вирибус Унитис у Пули, страдало 300 морнара и адмирал Јанко Вуковић-Подкапелски.
• 1. 11. - Ген. Стјепан Саркотић, земаљски поглавар БиХ, предао власт Народном вијећу.
• 1. 11. - Рудолф Маистер преузео контролу над Марибором у име Народног већа.
• 1. 11. - Проглашена Западно-украјинска Народна Република, одмах долази до Пољско-украјинског рата.
• 2. 11. - Цетиње се предало српским трупама, Никшић заузели устаници.
• 3. 11. - Килска побуна немачке морнарице иницира Новембарску револуцију у тој земљи (команда морнарице је планирала последњу, самоубилачку, мисију против Енглеске).
• 3. 11. - Италијанске трупе ушле у Трст и Тренто.
• 4. 11. - Ступило на снагу Примирје из Вилле Гиусти између Аустроугарске и Италије. Талијани се искрцали у Задру, ескадра долази и у Ријеку.
• 4. 11. - Српске трупе из Прве армије почеле прелазак граничних река.
• 5. 11. - Мађарски парламентари стигли у Београд.
• 5. 11. - Народно вијеће СХС упутило делегацију у Београд, тражећи војну помоћ.
• 6 - 9. 11. - Конференција о југословенском уједињењу у Женеви (српска влада, Југословенски одбор, НВ СХС, парламентарне групе српске скупштине); Женевски споразум предвиђа унију Државе СХС и Краљевине Србије са заједничком владом, до доношења Устава - одбачено у Србији, поделе и у Народном вијећу.
• 6 - 9. 11. - Шести сверуски конгрес Совјета: Лењин затражио укидање комбеда (Комитета сеоске сиротиње) - у децембру прикључени сеоским совјетима; битка за жито је у ово време достигла врхунац, као и сељачке побуне због реквизиција и регрутације у Црвену армију.
• 6. 11. - Један српски одред из 2. армије Степе Степановића стигао у Сарајево, на позив Народног вијећа Босне и Херцеговине.
• 7. 11. - Основан иредентистички Косовски комитет.
• 8. 11. - Српска влада признаје Народно вијеће у Загребу као закониту владу Срба, Хрвата и Словенаца на територији АУ монархије (не и Државу СХС).
• 8. 11. - Дринска дивизија стигла у Вуковар.
• 8. 11. - Курт Еиснер прогласио Баварску републику дан након што је краљ Лудwиг III напустио земљу.
• 9. 11. - Немачки цар Wилхелм II фактички абдицирао (званично 28. 11.); канцелар Маx Баденски препушта положај социјалисти Фриедрицху Еберту. Министар и социјалиста Пхилипп Сцхеидеманн самоиницијативно прогласио републику (→ Wеимарска Република). Пар сати касније Карл Либкнехт проглашава "слободну социјалистичку" републику.
• 9. 11. - Српска војска ушла у Нови Сад.
• 9. 11. - Немачка подморница потопила британски бојни брод ХМС Британниа.

Уметнички приказ потписивања Примирја у Цомпиèгну

• 11. 11. - Примирје на западном фронту у 11:00, што је датум који означава крај првог свјетског рата и који се отада обиљежава као Дан сјећања на погинуле у рату у многим државама.
• 11. 11. - Оставка српске владе (потпредседник Стојан Протић а затим и Пашић), као реакција на Женевски споразум. Српска војска у Тузли.
• 11. 11. - Прокламација цара Карла: одриче се власти али не и престола.
• 11. 11. - Пољска обновила независност после 123 године; три дана касније Јóзеф Пиłсудски постаје први шеф државе (→ Друга пољска република).
• 12. 11. - Проглашена Република Немачка Аустрија (непризната).
• 13. 11. - Руси поништили уговор из Брест-Литовска.
• 13. 11. - У Београду потписано примирје са Мађарском - последње примирје Првог светског рата; привремено разграничење иде линијом Липово-Арад-Сегедин, Суботица-Баја-Печуј-Барч и даље Дравом. Српска војска је данас ушла у Суботицу, Сомбор, Дубровник.
• 13. 11. - Почела савезничка Окупација Истамбула (до 1923).
• 13/14. 11. - Неуспјешан покушај Ослобађања Међимурја.

Српска војска у Загребу

• 14. 11. - Потпуковник Стеван Швабић са српским добровољцима одвратио Италијане од заузимања Љубљане.
• 14. 11. - Један српски батаљон стигао у Загреб, наставља за Ријеку.
• 14. 11. - У Немачкој проглашена Република Баден.
• 14. 11. - Немачки генерал Паул вон Леттоw-Ворбецк склопио примирје у данашњој Замбији, касније током месеца предаје своју непобеђену војску.
• 15. 11. - Српска војска стигла у Ријеку (убрзо је напушта заварана обећањем италијанског команданта).
• 15. 11. - Симон Петљура на челу украјинске владе.
• 15. 11. - Други Кубањски поход: Бели заузели Ставропољ.
• 15. 11. - Стиннес-Легиенов споразум у Немачкој између синдиката и индустрије - уведено осмочасовно радно време и колективно преговарање.
• новембар - У југоисточној Украјини почиње формирање Слободне Територије, анархистичке творевине Нестора Махна.
• 16. 11. - Предлог Покрајинске владе за Далмацију тражи хитно уједињење са Србијом и Црном Гором (због италијанског надирања).
• 16. 11. - Проглашена Мађарска Демократска Република (непризната).
• 16. 11. - Проглашена Триполитанска република у данашњој Либији (непризната, распала се до 1923).
• 17. 11. - Српска војска се из Ријеке повлачи на Сушак, улазе Италијани.
• 18. 11. - Летонија прогласила независност од Русије.
• 18. 11. - Адмирал Александар Колчак постаје Врховни управитељ Русије у Омску након што је збачена тамошња Привремена руска влада.
• 18. 11. - Покушај анархистичке побуне у Рио де Јанеиру.
• 21. 11. - Српска војска у Бањалуци.
• 22. 11. - Француска војска ушла у Страсбоург.

Настанак Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

• 24. 11. - Сједница средишњег одбора Народног вијећа СХС: усвојен предлог Одбора седморице за уједињење ДСХС са Србијом и Црном Гором и Напутак делегацији за преговоре са Србијом (коначну организацију нове државе може одредити "само свеопћа народна скупштина... са већином од двије трећине гласова" итд.); Стјепан Радић: "Господо! Још није прекасно! Не срљајте као гуске у маглу."
• 24. 11. - Скупштина Срема у Руми донела одлуку о прикључењу Србији.
• 25. 11. - Велика народна скупштина Војводине (Банат, Бачка и Барања) за прикључење Србији.
• 26. 11. - Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори (Подгоричка скупштина) - збачен Краљ Никола, за уједињење са Србијом.
• 27. 11. - Одбори Народног вијећа у Бањалуци (и неким другим босанским градовима ових дана) и у Котору за уједињење са Србијом.
• 28. 11. - Делегација НВ СХС из Загреба стиже у Београд, уз свечани дочек (нема Радића).
• 28. 11. - Буковина се изјаснила за прикључење Румунији.
• 28. 11. - Нападом бољшевика почиње Естонски рат за независност (део Совјетске западне офанзиве према Балтику и Пољској).
• 30. 11. - Словеначки делегати стижу у Београд.

Децембар/Просинац

Краљевина СХС

• 1. 12. - У Београду проглашено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Изасланство Народног Вијећа СХС је обавестило престолонаследника Александра о закључку НВ СХС од 24. 11. да се Држава СХС уједини са Србијом и Црном Гором, на шта је престолонаследник прогласио уједињење.
• 1. 12. - Проглашено уједињење Трансилваније са Румунијом (→ Велика Румунија).
• 1. 12. - Краљевина Исланд: самостална земља која дели владара, одбрану и иностране послове са Данском (до 1944).
• 1. 12. - Савезничке трупе улазе у Немачку.
• 5. 12. - Домобранске пуковније демонстрирају у Загребу за хрватску републику, долази до крвопролића у сукобу са трупама верним Народном вијећу (морнари и соколи).
• 7 - 31. 12. - Грузијско-јерменски рат око границе.
• 8. 12. - Умро врхбосански надбискуп Јосип Стадлер.
• 10. 12. - Српска војна мисија у Загребу, с циљем стварања нове народне војске.
• 14. 12. - Избори у Уједињеном Краљевству, у Ирској убедљиво побеђује Синн Фéин чији ће посланици оформити сопствени парламент.
• 14. 12. - Убијен војни диктатор Португала Сидóнио Паис.
• 15. 12. - Прва већа битка Руског грађанског рата: Алексејевљеви добровољци и козаци избацили бољшевике из Ростова.
• 16. 12. - Проглашена Литванска совјетска република (траје до следећег фебруара, → Литвански рат за независност).
• 17. 12. - Проглашена Летонска Совјетска Социјалистичка Република (до 1920)
• 18. 12. - Французи заузели Одесу и подржавају антибољшевичку Добровољачку армију Антона Дењикина.
• 20. 12. - Формирана прва влада Краљевства СХС: мандат од регента добио радикал Стојан Протић (а не Пашић - противно страначком споразуму), потпредседник Антон Корошец, министар вањских послова Анте Трумбић, унутрашњих послова Светозар Прибићевић.
• 22. 12. - Прописана застава и грб Краљевине СХС (грб ће претрпети промене).
• 24. 12. - Ослобађање Међимурја: хрватске снаге на челу са Славком Кватерником ослободиле Међимурје.
• 24. 12. - Божићна битка у Берлину: оружани сукоб револуционарних морнара и немачке војске.
• 24. 12. - Пермска операција Колчакове Руске армије: Црвени напуштају Перм. "Пермска катастрофа" се користи у унутрашњим бољшевичким сукобима, између Стаљина и Троцког (Војна опозиција Троцком).
• 25. 12. - У КСХС се спроводи жигосање аустроугарских круна (до 31. 1. следеће године).
• 26. 12. - Штрајк и демонстрације типографских и других радника у Букурешту, војска и полиција пуцали и убили 16, десетине рањене, стотине ухапшене.
• 27. 12. - Великопољски устанак у Познањској провинцији Немачке.
• 28. 12. - У Хрватској укинути мјесни одбори Народног вијећа и Народне страже (који имају вратити оружје). На захтев министра унутрашњих послова, влада Хрватске-Славоније поднела оставку.
• 30. 12. - 1. 1. 1919. - Оснивачки конгрес Комунистичке партије Немачке (ранија Спартакистичка лига).

Кроз годину

• Према данском статистичару Дорингу, Србија је 1914-19. имала повећану смртност од 1.333.000 особа (28,4% становништва из 1913), од чега је 690.000 погинулих у рату (14,8%, далеко највећи проценти од свих земаља); дефицит популације, који укључује и негативни прираштај, износи 1.650.000.
• Снимљени хрватски филмови "Двије сиротице" и "Врагољанка", овај други се приказује од 1919. па се сматра првим југославенским филмом.

Рођења

Јануар/Сијечањ – Фебруар/Вељача

Гамал Абдел Нассер

• 15. 1. - Гамал Абдел Нассер, египатски политичар и државник († 1970)
• 26. 1. - Ницолае Цеауşесцу, генерални секретар РКП, председник Румуније († 1989)
• 29. 1. - Јохн Форсyтхе, амерички глумац (Династија) († 2010)
• 4. 2. - Ида Лупино, глумица († 1995)
• 15. 2. - Смиља Аврамов, експерт за међународно право († 2018)

Март/Ожујак – Април/Травањ

• 5. 3. - Јамес Тобин, економиста, нобеловац († 2002)
• 9. 3. - Мицкеy Спиллане, писац († 2006)
• 10. 3. - Гüнтхер Ралл, немачки летачки ас († 2009)
• 22. 3. - Цхедди Јаган, председник Гвајане († 1997)
• 26. 3. - Јурица Рибар, сликар, учесник НОБ († 1943)
• 29. 3. - Сам Wалтон, оснивач продајног ланца Wалмарт († 1992)
• 8. 4. - Беттy Форд, прва дама САД († 2011)
• 9. 4. - Јøрн Утзон, архитекта († 2008)
• 16. 4. - Спике Миллиган, комичар, глумац († 2002)
• 17. 4. - Wиллиам Холден, глумац († 1981)
• 20. 4. - Цадик Данон, врховни рабин Југославије († 2005)
• 25. 4. - Ела Фицџералд, америчка певачица († 1996).

Мај/Свибањ – Јун/Липањ

• 11. 5. - Рицхард Феyнман, амерички физичар, нобеловац († 1988)
• 11. 5. - Славко Родић, генерал-потпуковник ЈА, народни херој († 1949)
• 12. 5. - Јулиус Росенберг, совјетски шпијун у САД († 1953)
• 18. 5. - Наим Хаџиабдић, реис-ул-улема († 1987)
• 25. 5. - Рада Врањешевић, народни херој († 1944)
• 27. 5. - Yасухиро Накасоне, јапански премијер († 2019)
• 9. 6. - Артур Такач, спортски радник († 2004)
• 19. 6. - Иван Хајтл, глумац († 2005)

Јул/Српањ – Август/Коловоз

Нелсон Мандела

• 2. 7. - Слободан Пенезић Крцун, народни херој, председник Извршног већа СР Србије († 1964)
• 4. 7. - Тауфа'ахау Тупоу IV., краљ Тонге († 2006)
• 13. 7. - Алберто Асцари, ауто-тркач († 1955)
• 14. 7. - Ингмар Бергман, филмски режисер († 2007)
• 18. 7. - Нелсон Мандела, председник Јужне Африке, нобеловац за мир († 2013)
• 23. 7. - Милутин Стојадиновић, епископ тимочки († 1992)
• 31. 7. - Миа Оремовић, глумица († 2010)
• 13. 8. - Фредерицк Сангер, биохемичар, двоструки нобеловац († 2013)
• 19. 8. - Јулијан Кнежевић, српски игуман († 2001)
• 25. 8. - Леонард Бернстеин, амерички композитор († 1990)

Септембар/Рујан – Октобар/Листопад

• 9. 9. - Осцар Луиги Сцалфаро, председник Италије († 2012)
• 16. 9. - Бранка Веселиновић, српска глумица, амбасадор УНИЦЕФ († 2023)
• 17. 9. - Цхаим Херзог, председник Израела († 1997)
• 23. 9. - Милош Шумоња, народни херој, генерал-пуковник ЈНА, начелник Генералштаба († 2006)
• 27. 9. - Мартин Рyле, радио-астроном, нобеловац за физику († 1984)
• 1. 10. - Марија Црнобори, глумица († 2014)
• 9. 10. - Е. Хоwард Хунт, амерички обавештајни службеник († 2007)
• 16. 10. - Лоуис Алтхуссер, филозоф († 1990)
• 17. 10. - Рита Хаywортх, глумица († 1987)
• 18. 10. - Константинос Мицотакис, премијер Грчке († 2017)
• 20. 10. - Марио Маскарели, сликар († 1996)
• 27. 10. - Тереса Wригхт, глумица († 2005)
• 29. 10. - Диана Серра Царy, дете филмска звезда, списатељица († 2020)

Новембар/Студени – Децембар/Просинац

• 7. 11. - Биллy Грахам, евангелиста († 2018)
• 7. 11. - Дринка Павловић, народни херој († 1943)
• 9. 11. - Спиро Агнеw, потпредседник САД († 1996)
• 25. 11. - Фране Матошић, ногометаш († 2007)
• 3. 12. - Виктор Бубањ, народни херој, генерал-пуковник ЈНА, начелник Генералштаба († 1972)
• 11. 12. - Александар Солжењицин, руски писац и совјетски дисидент († 2008)
• 13. 12. - Билл Вуковицх, амерички аутомобилиста († 1955)
• 21. 12. - Курт Wалдхеим, генерални секретар УН, председник Аустрије († 2007)
• 23. 12. - Хелмут Сцхмидт, њемачки канцелар († 2015)
• 24. 12. - Добривоје Видић, председник Председништва СР Србије († 1992)
• 25. 12. - Анwар Садат, египатски генерал и председник, нобеловац за мир († 1981)

Кроз годину

• Ратко Дражевић, оперативац УДБ-е, директор "Авала филма" († 1992)
• Војо Кушић, народни херој Албаније и Југославије († 1942)

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

Гаврило Принцип

• 6. 1. - Георг Цантор, математичар (* 1845)
• 7. 1. - Риста Вукановић, сликар (* 1873)
• 9. 1. - Éмиле Реyнауд, пионир покретних слика (* 1844)
• 10. 1. - Константин Јиречек, чешки историчар (* 1854)
• 10. 1. - Аугуст Оеткер, оснивач компаније (* 1862)
• јануар - Митрофан Шевић, епископ бачки (* 1854)
• 17. 1. - Едмунд Гутманн, хрватски племић (* 1841)
• 6. 2. - Густав Климт, сликар (* 1862)
• 6. 2. - Стеван V. Поповић, управник Текелијанума (* 1845)
• 10. 2. - Абдул Хамид II, бивши османски султан (* 1842)
• 11. 2. - Побуњени морнари у Боки которској:
  • Антун Грабар (* 1883)
  • Франтишек Раш (* 1889)
  • Мате Брничевић (* 1891)
  • Јерко Шижгорић (* 1899)
• 16. 2. - Кáролy Кхуен-Хéдервáрy, бивши угарски премијер и хрватски бан (* 1849)
• 17. 2. - Милан Нералић, мачевалац, први олимпијац из Хрватске (* 1875)
• 17. 2. - Владимир Боберић, епископ бококоторски (* 1873)
• 25. 2. - Захарије Захарић, кремански парох (* 1836)
• 2. 3. - Мирко Петровић Његош, црногорски принц (* 1879)
• 8. 3. - Глигорије-Гига Гершић, српски политичар, правник и професор (* 1842)
• 9. 3. - Франк Wедекинд, драмски писац (* 1864)
• 25. 3. - Цлауде Дебуссy, композитор (* 1862)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 1. 4. - Паул вон Ренненкампф, руски генерал (* 1854)
• 1. 4. - Максим Чанак, учесник Руског грађанског рата (* 1886)
• 5. 4. - Георге Тупоу II, краљ Тонге (* 1874)
• 11. 4. - Отто Wагнер, бечки архитекта и урбаниста (* 1841)
• 13. 4. - Лавр Корнилов, руски генерал (* 1870)
• 16. 4. - Војислав Ђенисијевић, виолиниста, композитор (* 1882)
• 17. 4. - Јоханнес Тхиеле (кемичар) (* 1865)
• 20. 4. - Карл Фердинанд Браун, физичар, нобеловац (* 1850)
• 21. 4. - Манфред вон Рицхтхофен, летачки ас (* 1892)
• 23. 4. - Димитар Ризов, бугарски револуционар, публициста, дипломат (* 1862)
• 24. 4. - Јевно Азеф, руски револуционар и полицијски агент (* 1869)
• 28. 4. - Гаврило Принцип, сарајевски атентатор (* 1894)
• 28. 4. - Франк Схуман, пионир соларне енергије (* 1862)
• 14. 5. - Јамес Гордон Беннетт, Јр., новински издавач (* 1841)
• 22. 5. - Мехмед Теуфик Азабагић, бивши реис-ул-улема (* 1838)
• 24. 5. - Јóзсеф Кисс, аустроугарски летачки ас (* 1896)
• 30. 5. - Георгиј Плеханов, марксиста (* 1856)
• 3. 6. - Рицхард вон Биенертх-Сцхмерлинг, бивши премијер Аустрије (* 1863)
• 12. 6. - Михајло Александрович, велики војвода (* 1878)
• 12. 6. - Драгутин Лерман, истраживач и путописац (* 1863)
• 27. 6. - Јосéпхин Пéладан, књижевник, мистичар (* 1858)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 3. 7. - Мехмед V., османски султан (* 1844)
• 17. 7. - Руска царска породица, свеци РПЦ:
  • Николај II, бивши цар (* 1868)
  • Александра Фјодоровна, бивша царица (* 1872)
  • Олга Николајевна, велика војвоткиња (* 1895)
  • Татјана Николајевна, велика војвоткиња (* 1897)
  • Марија Николајевна, велика војвоткиња (* 1899)
  • Анастасија Николајевна, велика војвоткиња (* 1901)
  • Алексеј Николајевич, царевић (* 1904)
• 18. 7. - Јелисавета Фјодоровна, велика кнегиња, светица (* 1864)
• 12. 8. - Анна Хелд, глумица, певачица (* 1872)
• 30. 8. - Моисеј Урицки, шеф Чеке у Петрограду (* 1873)
• 3. 9. - Фани Каплан, руска револуционарка, атентаторка на Лењина (* 1890)
• 18. 9. - Андра Николић, српски књижевник, политичар, дипломата, академик (* 1853)
• 20. 9. - Степан Шаумјан, "кавкаски Лењин" (* 1878)
• 25. 9. - Михаил Алексејев, руски генерал (* 1857)
• 28. 9. - Георг Симмел, немачки социолог и филозоф (* 1858)
• 30. 9. - Вера Михајловна Бонч-Брујевич, руска револуционарка (* 1868)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 5. 10. - Роланд Гаррос, пилот (* 1888)
• 18. 10. - Радко Димитриев, бугарски и руски генерал (* 1859)
• 26. 10. - Цéсар Ритз, хотелијер (* 1850)
• 31. 10. - Егон Сцхиеле, сликар (* 1890)
• 31. 10. - Иствáн Тисза, мађарски политичар (* 1861)
• 1. 11. - Јанко Вуковић-Подкапелски, контраадмирал АУ и ДСХС (* 1871)
• 4. 11. - Wилфред Оwен, британски војник, песник (* 1893)
• 5. 11. - Роман Малиновски, бољшевик и агент царске полиције (* 1876)
• 5. или 20. 11. - Самуел Лидделл МацГрегор Матхерс, окултиста (* 1854)
• новембар? - Артхур Цраван, боксер и дадаистички песник (* 1887)
• 8. 11. - Душан Поповић, новинар, публициста, политичар (* 1885)
• 9. 11. - Гуиллауме Аполлинаире, књижевник (* 1880)
• 15. 11. - Јован Радовић, четнички војвода (* 1891)
• 2. 12. - Љубомир Ковачевић, историчар (* 1848)
• 2. 12. - Едмонд Ростанд, књижевник (* 1868)
• 8. 12. - Јосип Стадлер, врхбосански надбискуп (* 1843)
• 11. 12. - Иван Цанкар, књижевник (* 1876)
• 14. 12. - Сидóнио Паис, председник Португала (* 1872)
• 24. 12. - Јевто Дедијер, географ (* 1880)

Кроз годину

• Перо Матановић, црногорски сердар (* 1826)
• Савка Суботић, добротворка, феминисткиња (* 1834)
• Драгиша Станојевић, књижевник, политичар (* 1844)
• Голуб Јанић, велетрговац, добротвор, национални радник (* 1853)
• Омер-бег Сулејманпашић, књижевник (* 1870)
• Темељко Барјактаревић, четнички војвода (* ца. 1882)
• Живојин Станковић, српски капетан, војни пилот (* 1885)
• Грго Кусић, "Гуливер од Далмације" (* 1892)

Дани сећања

• 31. јануар - у Русији је 31. јануар био последњи дан рачунања времена према Јулијанском календару, а следећег дана датум је означен као 14. фебруар према Грегоријанском календару.

Повезано

• Настанак Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Нобелове награде

• Физика: Маx Планцк (откриће квантова енергије, → квантна механика)
• Кемија: Фритз Хабер (синтеза амонијака из елемената, → Хабер-Босцхов процес)
• Физиологија и медицина: није дата
• Књижевност: није дата
• Мир: није дата

Литература

• Историја српског народа, књига 6, том 2, СКЗ 1983.
• Цхронологy 1918, Индиана Университy
• Народна вијећа..., Бранко Петрановић, Момчило Зечевић: ЈУГОСЛАВИЈА 1918-1988. ТЕМАТСКА ЗБИРКА ДОКУМЕНАТА (знаци.нет).
• Неуспех женевске конференције..., (Збирка докумената)

---

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар

1918. на Wикимедијиној остави