Пређи на садржај

Sumporasta kiselina

С Википедије, слободне енциклопедије
Sumporasta kiselina
Sulfurous acid
Ball-and-stick model of sulfurous acid
Nazivi
IUPAC naziv
Sulfurous acid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.029.066
KEGG[1]
UNII
  • O=S(O)O
Svojstva
H2SO3
Molarna masa 82,07 g/mol
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja ICSC 0074
Korozivna materija (C)
R-oznake R20, R34
S-oznake (S1/2), S9, S26, S36/37/39, S45
Tačka paljenja nije zapaljiva
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Sumpor dioksid
Sumporna kiselina
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Sumporasta kiselina je hemijsko jedinjenje sa formulom H2SO3. Ne postoje dokazi da sumporasta kiselina postoji u rastvorenom obliku, ali je molekul bio detektovan u gasnoj fazi.[4] Konjugovane baze ove kiseline su međutim široko rasprostanjeni anjoni, bisulfiti (ili hidrogensulfiti) i sulfiti.

Ramanovi spektri rastvora sumpor dioksida u vodi pokazuju samo signale usled SO2 molekula i bisulfitnog jona, HSO3.[5] Intenziteti signala su konzistentni sa sledećim ekvilibrijumom:

SO2 + H2O ⇌ HSO3 + H+
Ka = 1.54×10−2; pKa = 1.81.

Vodeni rastvori sumpor dioksida, koji se ponekad nazivaju sumporastom kiselinom, se korist kao redukujući agensi i sredstva za dezinfekciju, poput rastvora bisulfita i sulfitnih soli. Oni su takođe blagi izbeljivači, i koriste se za materijale koji se mogu oštetiti izbeljivačima koji sadrže hlor.

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ D. Sülzle; M. Verhoeven; J. K. Terlouw; H. Schwarz (1988). „Generation and Characterization of Sulfurous Acid (H2SO3) and of Its Radical Cation as Stable Species in the Gas Phase”. Angew. Chem. Int. Ed. Engl. 27: 1533—4. doi:10.1002/anie.198815331. 
  5. ^ Jolly, William L. (1991). Modern Inorganic Chemistry (2nd изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-032768-8. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]