Пређи на садржај

Silicijumova kiselina

С Википедије, слободне енциклопедије
Silicijumova kiselina
Nazivi
IUPAC naziv
Silicijumova kiselina
Drugi nazivi
Monosilicijumova kiselina
Ortosilicijumova kiselina
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.109.340
EC broj 233-477-0
Gmelin Referenca 2009
  • O[Si](O)(O)O
Svojstva
H4O4Si
Molarna masa 96,11 g·mol−1
Kiselost (pKa) 9.84, 13.2
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Ortouljena kiselina
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije
Godišnja prosečna morska površina silicijumove kiselina. Podaci su uzeti iz Atlasa svetskih okeana 2005.

Silicijumova kiselina je opšte ime za familiju hemijskih jedinjenja elementa silicijuma, vodonika, i kiseonika, sa opštom formulom [SiOx(OH)4-2x]n.[3][4] Neke od jednostavnih silicijumovih kiselina se identifikovane u veoma razblaženim vodenim rastvorima, npr. metasilicijumova kiselina (H2SiO3), ortosilicijumova kiselina (H4SiO4, pKa1=9.84, pKa2=13.2 na 25 °C), disilicijumova kiselina (H2Si2O5), i pirosilicijumova kiselina (H6Si2O7); međutim u čvrstom stanju one se verovatno kondenzuju da formiraju polimerne silicijumove kiseline kompleksnih struktura.

Silicijumova kiselina se može formirati zakišeljavanjem silikatnih soli (kao što je natrijum silikat) u vodenom rastvoru. Kad se zagrevaju one gube vodu i formiraju silikagel, aktivnu formu silicijum dioksida.

U okeanima, silicijum prvenstveno postoji kao ortosilicijumska kiselina (H4SiO4), i njen biogeohemijski ciklus je regulisan grupom algi poznatih kao dijatomeje.[5][6] Te alge polimerizuju silicijumovu kiselinu do takozvane biogene silike, od koje su formirani njihovi ćelijski zidovi (frustule).

Istraživanja korelacije aluminijuma i Alchajmerove bolesti zadnjih godina koriste silicijumovu kiselinu u pićima.[7][8][9] Silicijumova kiselina ima sposobnost umanjivanja unosa aluminijuma u probavnom sistemu, a i pomaže renalnu ekskreciju aluminijuma.

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ N. N. Greenwood, A. Earnshaw, Chemistry of the Elements, 2nd ed., Butterworth-Heinemann, Oxford, UK, 1997.
  4. ^ R. K. Iler, The Chemistry of Silica, Wiley, New York, 1979.
  5. ^ Siever, R. (1991). Silica in the oceans: biological-geological interplay. In: Schneider, S. H., Boston, P. H. (eds.), Scientists On Gaia, The MIT Press, Cambridge MA, USA, pp. 287-295.
  6. ^ Treguer, P., Nelson, D. M., Van Bennekom, A. J., DeMaster, D. J., Leynaert, A. and Queguiner, B. (1995). The silica balance in the world ocean: A reestimate. Science 268, 375-379.
  7. ^ Exley C, Korchazhkina O, Job D, Strekopytov S, Polwart A, Crome P (2006). „Non-invasive therapy to reduce the body burden of aluminium in Alzheimer's disease”. J. Alzheimers Dis. 10 (1): 17—24; discussion 29—31. PMID 16988476. 
  8. ^ González-Muñoz MJ, Peña A, Meseguer I (2008). „Role of beer as a possible protective factor in preventing Alzheimer's disease”. Food Chem. Toxicol. 46 (1): 49—56. PMID 17697731. doi:10.1016/j.fct.2007.06.036. 
  9. ^ Gonzalez-Muñoz MJ; Meseguer I; Sanchez-Reus MI; et al. (2008). „Beer consumption reduces cerebral oxidation caused by aluminum toxicity by normalizing gene expression of tumor necrotic factor alpha and several antioxidant enzymes”. Food Chem. Toxicol. 46 (3): 1111—8. PMID 18096288. doi:10.1016/j.fct.2007.11.006. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]