Пређи на садржај

Рисполепт

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Risperidon)
Рисполепт
IUPAC име
4-[2-[4-(6-fluorobenzo[d]izoksazol-3-il)-
1-piperidil]etil]-3-metil-
2,6-diazabiciklo[4.4.0]deka-1,3-dien-5-on
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • C
Начин применеОрално и продужено ослобађање интрамасукуларна инјекција
Правни статус
Правни статус
  • ℞ (Само на рецепат)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост70% (орално)
МетаболизамХепатички (CYP2D6-посредовано)
Полувреме елиминације3–20 часа
ИзлучивањеУринарно
Идентификатори
CAS број106266-06-2 ДаY
ATC кодN05AX08 (WHO)
PubChemCID 5073
IUPHAR/BPS96
DrugBankDB00734
ChemSpider4895
Хемијски подаци
ФормулаC23H27FN4O2
Моларна маса410,485 g/mol
  • Fc1ccc2c(onc2C2CCN(CC2)CCc2c(C)nc3CCCCn3c2=O)c1

Рисполепт (Рисперидон) припада групи лекова који се називају антипсихотици.[1]

Употреба

[уреди | уреди извор]
Кутија рисполепта и таблете.
Кутија рисполепта и таблете.

Рисполепт се користи за терапију[2][3]:

  • Схизофреније, када обелели може да осећа, види или чује имагинарне ствари; верује у ствари које нису истините или да буде неуобичајено сумњичав или конфузан.
  • Маније, када се оболели може осећати веома узбуђено, одушевљено, енергично, имати појачан осјећај задовољства или бити претерано активан. Манија се јавља као фаза у обољењу које се назива биополарни поремећај (манично-депресивна психоза).
  • Дуготрајне агресивности код особа са Алцхајмеровом болешћу, који повређују себе или друге. Употребљава се у виду краткотрајног лечења у трајању од 6 недеља. Пре терапије рисполептом потребно је лечење алтернативном терапијом, без употребе лекова.
  • Дуготрајне агресивности код деце са испод просечним интелектуалним способностима — старости најмење 5 година и код адолесцената са поремећајем емоција и понашања у виду краткотрајног лечења које треба да траје, највише, 6 недеља.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 323—4,331. ISBN 0781744431. 
  2. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 18. Pharmacotherapy of psychosis and mania; Tricyclic antipsychotic agents”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  3. ^ Група аутора (2007). Љиљана Ивановић, ур. Регистар лекова 2008. Београд. ISSN 0354-8236. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Група аутора (2007). Љиљана Ивановић, ур. Регистар лекова 2008. Београд. ISSN 0354-8236. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).