Пређи на садржај

Zimelidin

С Википедије, слободне енциклопедије
Zimelidin
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije8,4 +/- 2,0 h
Identifikatori
CAS broj56775-88-3 ДаY
ATC kodN06AB02 (WHO)
PubChemCID 5365247
DrugBankDB04832 ДаY
ChemSpider38293 ДаY
ChEMBLCHEMBL37744 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC16H17BrN2
Molarna masa317,224
  • CN(C)CC=C(C1=CC=C(Br)C=C1)C1=CN=CC=C1
  • InChI=1S/C16H17BrN2/c1-19(2)11-9-16(14-4-3-10-18-12-14)13-5-7-15(17)8-6-13/h3-10,12H,11H2,1-2H3/b16-9- ДаY
  • Key:OYPPVKRFBIWMSX-SXGWCWSVSA-N ДаY

Zimelidin je organsko jedinjenje, koje sadrži 16 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 317,224 Da.[1][2][3][4]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 2
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 4
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 3,4
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) -5,3
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 16,1
  1. ^ Caille G, Kouassi E, de Montigny C: Pharmacokinetic study of zimelidine using a new GLC method. Clin Pharmacokinet. 1983 Nov-Dec;8(6):530-40. PMID 6228368
  2. ^ Godbout R, Montplaisir J: The effect of zimelidine, a serotonin-reuptake blocker, on cataplexy and daytime sleepiness of narcoleptic patients. Clin Neuropharmacol. 1986;9(1):46-51. PMID 2950994
  3. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  4. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).