Шумадијска област
| Шумадијска област | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1922.—1929. | |||||||||
 Шумадијска област | |||||||||
| Главни град | Крагујевац | ||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||
| Површина | 3.864 км2 | ||||||||
| Становништво | 241.862 | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша област | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||
| |||||||||
Шумадијска област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је био Крагујевац.
Опис
[уреди | уреди извор]Површина Шумадијске области је 3.864.4 km2, становника 241.862, густина становника 60 на km2.
Главно је место Крагујевац. Обухвата огранке Рудника и све његове косе и повијарце, затим леве сливове Западне и Велике Мораве и десни слив Колубаре. Део је простране Шумадије, по којој је и добила име.
Највеће су висине на западном и северозападном делу области, одакле се постепено прелази на благо заталасано земљиште.
У састав Ш. О. улазе мање целине: Гружа, Качер, Јасеница и Лепеница. Важније су реке: Каменица, Чемерница и Гружа, притоци Западне Мораве, Лепеница и Јасеница, притоци Велике Мораве, и Љиг притока Колубаре. [2]
Административна подела
[уреди | уреди извор]Област је настала спајањем округа Крагујевачког (обухватао и Аранђеловац и Рачу) и Рудничког.
Садржавала је срезове:[3]
- Гружански (Крагујевац)
- Јасенички (Аранђеловац)
- Качерски (Рудник)
- Крагујевачки
- Лепенички (Рача)
- Љубићски (Прељина)
- Таковски (Горњи Милановац)
Формирањем бановина углавном је припала Дунавској, осим Љубићког среза који је припао Дринској и јужног дела Гружанског у Моравској бановини.
Велики жупани
[уреди | уреди извор]![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
- Драгомир Николић од 1927.
- Станоје Белић[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Уредба о подели земље на области Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2018), Службене Новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 28. априла 1922, Број 92
- ^ Народна енциклопедија, 1925 г.- књига 4. — странице 758.
- ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924
- ^ Политика, 16.6.1927, страна 3
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
