Рудник (планина)

Рудник
Рудник
	Један од врхова Рудника, Јавор (1107 m)
Географске карактеристике
Највиша тачка	Цвијићев врх
Ндм. висина	1.132 m
Координате	44° 07′ 53″ С; 20° 32′ 25″ И / 44.131389° С; 20.540278° И 44° 07′ 53″ С; 20° 32′ 25″ И / 44.131389° С; 20.540278° И
Географија
	Рудник
Државе	Србија

Рудник, планина која доминира Шумадијом, налази се око 100 km јужно од Београда, односно 15 km од Горњег Милановца. Варошица Рудник је смештена између 500 и 700 m надморске висине. На Руднику има осам врхова изнад 1.000 m надморске висине (занимљиво да има два који се зову „Јавор“), а највиши је Цвијићев врх (1.132 m), раније познат као Велики Штурац. Највеће насеље на планини је варошица Рудник.

Знатан део планине је под шумом са претежно буковим стаблима, а има и храста, јавора и млеча.^[1]

Воде Рудника

Рудник чини хидрографски чвор у Шумадији, развође између сливова Велике Мораве, Западне Мораве и Колубаре. Са северне стране планину опкољава Јасеница, лева притока Велике Мораве, са западне изворишни краци Деспотовице, леве притоке Западне Мораве, а са јужне и југоисточне Гружа, такође лева притока Западне Мораве. Рудник је извориште највећих шумадијских река. Поред поменутих ту је и Лепеница и Рача, обе леве притоке Велике Мораве.

На самој планини извиру речице, које се касније спајају са већим рекама у подножју: Златарица (извире у самом месту Рудник, западно од Цвијићевог врха), Сребреница (извире источно од Цвијићевог врха, између врхова Јавор и Паљевине) и Јасеница (извире на североисточној падини планине), Брезовица (извире западно од насеља Рудник).

Туристичка понуда

Захваљујући изузетној шумовитости, природним стазама здравља и близини великих градова, Рудник је погодан за развој летњег и зимског здравственог, школског, спортског и ловног туризма. Због својих изванредних климатских услова (велика осунчаност током године, ваздушна струјања, висока јонизација ваздуха, незагађена природна средина) још 1922. године Рудник је био проглашен за ваздушну бању. Варошица и планина су повезане асфалтним путем и великим бројем стаза здравља, а постоје и терени за мале спортове. Гости могу да планинаре до Цвијићевог врха и стрмог вулканског узвишења Острвице, на коме се налазе остаци Јерининог града. Градови су остаци турске вароши и тврђаве подигнуте на српском утврђењу званом Рудник^{[тражи се извор]} у коме је умрла Проклета Јерина, а недалеко су рушевине муслиманске богомоље Мисе. На Руднику је било остатака античког (римског) и средњовековног рударства. Но, модерни површински копови углавном су уништили те остатке. Туристи могу да посете оближња историјска места Опленац и Таково, манастире Враћевшницу, Вољавчу, Благовештење и Никоље, а околина Рудника пружа могућност за лов на високу и ситну дивљач.

Између врха Јавор и Цвијићевог врха (са његове југоисточне стране) налази се резерват природе, природно добро „Велики Штурац“, први пут стављено под заштиту 1956. године као строги природни резерват, површине 8 хектара. Спада у природна добра I категорије - природно добро од изузетног значаја.

Историја

Планина Рудник је, захваљујући свом положају и рудним богатствима, кроз читаву историју имала велики значај. Почеци вађења руде датирају још у праисторији, а развој рударства креће под Римском управом, да би се наставио у средњем веку и у савремено доба. Детаљан приказ историје Рудника налази се у чланку о варошици Рудник и селу Мајдан.

Географија

Врхови

Врх	Висина (m)
Цвијићев врх (раније Велики Штурац)	1132^[2]
Мали Штурац (раније Средњи Штурац)	1113(1115?^[2])
Јавор	1107(1113?^[2])
Молитве (Бело поље)^[2]	1096(1098?^[2])
Банетов врх^[2]	1089
Прлински вис^[2] раније Мали Штурац	1058(1056?^[2])
Паљевине	1052(1062?^[2])
Марјанац	1028
Таван (Бјелице)^[2]	1007(1008?^[2])
Безимени врх (Јавор раван)^[2]	1006
Безимени врх (Јавор раван)^[2]	1002
Увлака	958
Јавор	927
Курјак	924
Суви грмови	920
Велики лаз	909
Градина	830
Острвица	758

Важно је напоменути да се Острвица налази издвојена од главне планинске масе на којој су остали врхови.

Слике

Детаљ с планине Рудник
Поглед на варошицу са планине
Поглед из Мајдана

Панорама Рудника. Са леве стране се види Острвица, а десно највиши Цвијићев врх.

Мапе

Део планине Рудник на карти из 1894.
Део планине Рудник на карти из 1894.

Референце

^ Борисав Челиковић, приређивач: Српске земље, насеља, порекло становништва, обичаји; књига прва Качер;
Милоје Т. Ракић: Качер, антропогеографска проучавања, 1905;
Јеремија М. Павловић, Качер и Качерци. Rakić, Miloje T. (1928). Kačer. ISBN 978-86-83697-73-1.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л Александар Дамјановић, . Упознај Рудник и Таковски крај. ISBN 978-86-84093-06-8.

Литература

Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

[1] Борисав Челиковић, приређивач: Српске земље, насеља, порекло становништва, обичаји; књига прва Качер;
Милоје Т. Ракић: Качер, антропогеографска проучавања, 1905;
Јеремија М. Павловић, Качер и Качерци. Rakić, Miloje T. (1928). Kačer. ISBN 978-86-83697-73-1.

[vodic-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л Александар Дамјановић, . Упознај Рудник и Таковски крај. ISBN 978-86-84093-06-8.

[1]

[2]