Пређи на садржај

Врлика

Координате: 43° 54′ 37″ С; 16° 23′ 51″ И / 43.910193° С; 16.397633° И / 43.910193; 16.397633
С Википедије, слободне енциклопедије
Врлика
Панорама Врлике у подножју тврђаве Прозор
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
Становништво
Становништво‍
 — 2011.Пад 828
Агломерација (2011.)Пад 2.177
Географске карактеристике
Координате43° 54′ 37″ С; 16° 23′ 51″ И / 43.910193° С; 16.397633° И / 43.910193; 16.397633
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина425 m
Површина237,73 km2
Врлика на карти Хрватске
Врлика
Врлика
Врлика на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникЈуре Плазонић
Поштански број21236 Врлика
Позивни број+385 21
Регистарска ознакаST

Врлика је градић у Далмацији, у Сплитско-далматинској жупанији, Република Хрватска.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Врлика се налази на око 470 m надморске висине, на самом рубу Врличког поља уз државни пут Загреб – Сплит, на 66 km од Сплита.[1] Удаљена је од Дрниша 25 km, од Книна 30 km и од Сиња 36 km. У самом граду извире једна од притока ријеке Цетине – Чесма. Клима је субмедитеранска која се мијеша са континенталном планинском климом што чини Врлику пријатним мјестом за боравак, посебно за људе који имају тешкоће са респиративним болестима.

По овом граду се зове и околни крај, Врличка крајина, која је дио Цетинске крајине.

Историја

[уреди | уреди извор]

Године 1838. је Врлика место са дивном околином, познато по лековитом извору воде, где људи лети масовно свраћају. Тада је то село са 80 кућа, у којима живи 300 становника.[2]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Сињ. У близини Врлике се налази средњовековна тврђава Прозор.

Врлика се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК августа 1995. године, хрватска војска заузела је Врлику протеравајући сво српско становништво.

Други свјетски рат

[уреди | уреди извор]

У НОБ-у током Другог свјетског рата учествовало je 58 Врличана.[3]

Спаљивање православне цркве Светог Николе 1971. године

[уреди | уреди извор]

Српско коло, новине Срба ијекаваца, доносе чланак о овом догађају:[4]

Православна црква светог Николе у Врлици је најтеже пострадала у миру, за вријеме комунистичке Југославије. Почетком тзв. "Хрватског прољећа" 1971. године указало се потиснуто зло. На Духове 28. маја 1972. године, у поноћ, Храм Светог Николе спаљен је подметнутим пожаром. То су учинила тројица припадника усташке емиграције из Врлике. Црква је обновљена за двије године и освећена 26. маја 1974. године. Срби Врличани свједоче да су тројица усташких палитеља тешко пострадали. Један је неизлечиво оболио, другоме је у саобраћајној несрећи одсјечена глава као на пању, а трећем је син погинуо у саобраћајној несрећи управо испод српске цркве у Врлици. Остало је запамћено да је усташа закукао над мртвим сином: "Свети Нико, ја запалих тебе, ти сажеже мене!"

Овај догађај је помогао да храм не буде опет спаљиван или рушен, у рату деведесетих година 20. вијека.

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, град Врлика је имао 2.177 становника, од чега у самој Врлици 828.[5]

Град Врлика

[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[6]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
5.920 6.226 6.311 7.545 8.727 9.529 9.819 10.382 8.686 8.854 7.366 6.458 6.262 5.621 2.705 2.177

Напомена: Настао из старе општине Сињ.

Врлика (насељено место)

[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[6]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
644 751 733 820 904 881 877 907 681 751 927 836 1.207 1.334 959 828

Напомена: Садржи податке за бивше насеље Кукар које је у 1857., 1880., 1900., 1910. и 1948. исказано као насеље.

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Врлика је имало 1.334 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
 958 71,81%
Срби
  
 233 17,46%
Муслимани
  
 12 0,89%
Југословени
  
 9 0,67%
Албанци
  
 5 0,37%
Роми
  
 4 0,29%
Македонци
  
 1 0,07%
Немци
  
 1 0,07%
Чеси
  
 1 0,07%
неопредељени
  
 6 0,44%
непознато
  
 104 7,79%
укупно: 1.334

Цркве

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ О Врлици
  2. ^ "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
  3. ^ Iz povijesti Dalmacije (str. 122) - Bernard Stulli ISBN 86-7397-073-3
  4. ^ Српско коло, број 33. Београд. 2018. стр. 17. Архивирано из оригинала 26. 10. 2018. г. Приступљено 26. 10. 2018. 
  5. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 22. 4. 2013. 
  6. ^ а б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Мапа

[уреди | уреди извор]

Фотографије

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Врлика&oldid=28912992”