Пређи на садржај

Ханс Холбајн Млађи

С Википедије, слободне енциклопедије
Ханс Холбајн Млађи
Само портрет
Датум рођења1497
Место рођењаАугзбург, Свето римско царство
Датум смртиОктобар или новембар 1543.
Место смртиЛондон, Енглеска
ДржављанствоНемачко,[1] Швајцарско

Ханс Холбајн Млађи (нем. Hans Holbein der Jüngere;[2][3][4][5][6] 1497. или 1498. Аугсбург[7] — 1543. Лондон), био је немачки сликар, који је стварао у Базелу, а касније у Енглеској на двору Хенрија VIII.[8] Припадао је међу познатије ренесансне сликаре и био веома славан у свом времену.

Холбајн је рођен у Аугзбургу, али је као млад уметник радио углавном у Базелу. У почетку је сликао мурале и верска дела, дизајнирао витраже и штампао књиге. Такође је повремено сликао портрете, остављајући свој међународни траг портретима хуманисте Дезидерија Еразма из Ротердама. Када је реформација стигла у Базел, Холбајн је радио за реформистичке клијенте док је наставио да служи традиционалним верским покровитељима. Његов касноготички стил обогаћен је уметничким трендовима у Италији, Француској и Холандији, као и ренесансним хуманизмом. Резултат је била комбинована естетика која је јединствено његова.

Холбајн је отпутовао у Енглеску 1526. године у потрази за послом уз препоруку Еразма. Био је добродошао у хуманистичком кругу Томаса Мора, где је брзо стекао високу репутацију. Вратио се у Базел на четири године, а затим је наставио каријеру у Енглеској 1532. године под покровитељством Ане Болејн и Томаса Кромвела. До 1535. био је краљевски сликар Хенрија VIII Енглеског. У овој улози израђивао је портрете и свечане украсе, као и дизајне за накит, тањире и друге драгоцене предмете. Његови портрети краљевске породице и племића су запис о двору у годинама када је Хенри потврђивао своју надмоћ над Енглеском црквом.

Холбајнова уметност је била цењена од почетка његове каријере. Француски песник и реформатор Николас Бурбон (старији) га је назвао „Апелом нашег времена“, што је типично признање у то време.[9][10] Холбајн је такође описан као велики „јединствени“ случај у историји уметности, пошто није основао ниједну школу.[11] Део његових радова је изгубљен након његове смрти, али је много прикупљено и он је препознат међу великим мајсторима портрета до 19. века. Недавне изложбе су такође истакле његову свестраност. Креирао је дизајн у распону од сложеног накита до монументалних фресака.

Холбајнова уметност се понекад назива реалистичком, јер је цртао и сликао са ретким прецизношћу. Његови портрети су у своје време били познати по својој сличности, а кроз његове очи су данас приказане многе познате личности његовог времена, као што су Еразмо и Мор. Међутим, он се никада није задовољио спољашњим изгледом; он је у своју уметност уградио слојеве симболике, алузије и парадокса, на трајну фасцинацију научника. По мишљењу историчара уметности Елиса Вотерхауса, његов портрет „остаје непревазиђен по сигурности и економичности исказа, продорности у карактер и комбинованом богатству и чистоти стила“.[12]

Биографија

[уреди | уреди извор]
Аутопортрет
Портрет Томаса Мора, Ханс Холбајн млађи (1527).

Ханс Холбајн потиче из познате аугсбуршке уметничке породице. Његов отац Ханс Холбајн Старији (1465—1524) спадао је међу познатије сликаре тога времена, и од њега је син примио прве инструкције у сликарству. Сликао је у стилу Северне ренесансе. Са братом Амброзијусом (1494—1519) доселио се 1515. у Базел где је живео, уз повремена путовања у Француску и Италију.

Године 1519, у години када му је умро млађи брат Амброзијус, жени се Ханс Холбајн Млађи са четири године старијом Елизабетом Бинзеншток, удовицом једног Базелског кожара, што му је омогућило да постане члан Базелског удружења сликара које се звало: „Небеско удружење“, и тако постаје Холбајн 1520. грађанин Базела. Са Елизабетом је добио четворо деце три сина и једну ћерку. Ту је упознао многе уметнике и филозофе, попут низоземског хуманисте Еразма кога је Холбајн више пута портретирао. Холбајн је илустовао неке његове књиге, као и Библију у преводу Мартина Лутера. Уз Еразмову помоћ упознаје Холбајн Млађи хуманисту Томаса Мора који га снадбева са првим пословима, и који га касније упознаје са краљем Хенријем VIII. Покрет реформације није био склон изради слика, тако да се Холбајн преселио у Лондон. Од 1526. до 1528. живео је у Лондону. Холбајн је ту израдио многе портрете великаша на двору Хенрија VIII.

Године 1528, враћа се поново за Базел где проводи четири године, и 1532. коначно напушта Базел са својом породицом у правцу Лондона. Године 1536, Хенри VIII га је прогласио дворским сликарем.

Портрети

[уреди | уреди извор]

Холбајн је увек прво израђивао детаљну студију модела оловком, мастилом и кредом. Овај шаблон би преносио на слику користећи мале отворе на слици на које је био нанесен угаљ. Касније је користио неку врсту угљеног индига. На скицама је веома детаљно обрађивао лица, али није цртао неке друге детаље, рецимо руке или одећу. На неким од портрета (Хенри VIII, Еразмо) видљива је карактеризација портретисаних личности.

Значајнија дела

[уреди | уреди извор]
  • Адам и Ева (1517) - Базел
  • Христ у гробу (1521) - Базел
  • Портрет Еразма Ротердамског (1523) - Лувр, Париз
  • Портрет Томаса Мора (1527) Фрикова колекција, Њујорк
  • Портрет супруге и две кћери (1529) - Базел
  • Мадона градоначелника Мејера (1529) - Дармштат
  • Трговац Георг Гизе (1532) - Галерија слика у Берлину
  • Амбасадори (1533) - Национална Галерија, Лондон
  • Кристина од Данске, војвоткиња Милана (1538) - Национална Галерија, Лондон
  • Ана од Клеве (1539) - Лувр, Париз

Занимљивост

[уреди | уреди извор]

Руски књижевник Фјодор Михајлович Достојевски био је снажно импресиониран Холбајновом сликом Христос у гробу коју је 1867. видео у Базелу. Ликови његовог романа Идиот, често дискутују о овој слици.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Hans Holbein the Younger German painter”. Encyclopedia Britannica. 
  2. ^ „Holbein, Hans”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 12. 8. 2019. 
  3. ^ „Holbein”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 12. 8. 2019. 
  4. ^ „Holbein”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Приступљено 12. 8. 2019. 
  5. ^ „Holbein”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 12. 8. 2019. 
  6. ^ „Holbein, Hans”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 2020-03-03. г. 
  7. ^ Alastair Armstrong, "Henry VIII: Authority, Nation and Religion 1509–1540"
  8. ^ Zwingenberger 1999, стр. 9
  9. ^ Wilson 2006, стр. 213
  10. ^ Buck 1999, стр. 50, 112. Apelles was a legendary artist of antiquity, whose imitation of nature was thought peerless.
  11. ^ Wilson 2006, стр. 281
  12. ^ Waterhouse 1978, стр. 17

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Geerd Westrum, Altdeutsche Malerei, München1979.
  • Ackroyd, Peter (1998). The Life of Thomas More. London: Chatto & Windus. ISBN 1-85619-711-5.  .
  • Auerbach, Erna. Tudor Artists: A Study of Painters in the Royal Service and of Portraiture on Illuminated Documents from the Accession of Henry VIII to the Death of Elizabeth I. London: Athlone Press, 1954. OCLC 1293216
  • Bätschmann, Oskar, & Pascal Griener. Hans Holbein. London: Reaktion Books. 1997. ISBN 1-86189-040-0.  .
  • Beyer, Andreas. „The London Interlude: 1526–1528.”. Hans Holbein the Younger: The Basel Years, 1515–1532, Müller, et al. ISBN 3-7913-3580-4. . 66–71. Munich: Prestel, (2006) .
  • Borchert, Till-Holger. „Hans Holbein and the Literary Art Criticism of the German Romantics.”. Ур.: Mark Roskill & John Oliver Hand. Hans Holbein: Paintings, Prints, and Reception,. ISBN 0-300-09044-7. . 187–209. Washington: National Gallery of Art, (2001) .
  • Brooke, Xanthe, and David Crombie (2003). Henry VIII Revealed: Holbein's Portrait and its Legacy. London: Paul Holberton. ISBN 1-903470-09-9.  .
  • Buck, Stephanie (1999). Hans Holbein. Cologne: Könemann. ISBN 3-8290-2583-1. 
  • Calderwood, Mark. "The Holbein Codes: An Analysis of Hans Holbein’s The Ambassadors ". Newcastle (Au): University of Newcastle, 2005. Retrieved 29 November 2008.
  • Claussen, Peter. „Holbein's Career between City and Court.”. Hans Holbein the Younger: The Basel Years, 1515–1532, Müller, et al. ISBN 3-7913-3580-4. . 46–57. Munich: Prestel, (2006) .
  • Foister, Susan (2006). Holbein in England. London: Tate. ISBN 1-85437-645-4. 
  • Foister, Susan; Ashok Roy; & Martyn Wyld. Making & Meaning: Holbein's Ambassadors. London: National Gallery Publications. 1997. ISBN 1-85709-173-6.  .
  • Ganz, Paul (1956). The Paintings of Hans Holbein: First Complete Edition. London: Phaidon. OCLC 2105129. 
  • Gaunt, William (1980). Court Painting in England from Tudor to Victorian Times. London: Constable. ISBN 0-09-461870-4. 
  • Hearn, Karen (1995). Dynasties: Painting in Tudor and Jacobean England, 1530–1630. London: Tate Publishing. ISBN 1-85437-157-6. 
  • Ives, Eric (2005). The Life and Death of Anne Boleyn. Oxford: Blackwell. ISBN 978-1-4051-3463-7.  .
  • King, David J (мај 2004). „Who was Holbein's lady with a squirrel and a starling?”. Apollo: 165—75, 159, 507,. . Rpt. on bnet.com. Retrieved 27 November 2008.
  • Landau, David, & Peter Parshall. The Renaissance Print. ISBN 0-300-06883-2. . New Haven (CT): Yale, (1996) .
  • Michael, Erika. "The Legacy of Holbein's. Mark Roskill & John Oliver Hand (ур.). Gedankenreichtum." In Hans Holbein: Paintings, Prints, and Reception,. ISBN 0-300-09044-7. . 227–46. Washington: National Gallery of Art, (2001) .
  • Müller, Christian; Stephan Kemperdick; Maryan W. Ainsworth; et al.. Hans Holbein the Younger: The Basel Years, 1515–1532. Munich: Prestel. 2006. ISBN 3-7913-3580-4.  .
  • North, John (2004). The Ambassadors' Secret: Holbein and the World of the Renaissance. London: Phoenix. ISBN 1-84212-661-X. 
  • Parker, K. T. The Drawings of Hans Holbein at Windsor Castle. Oxford: Phaidon, 1945. OCLC 822974
  • Reynolds, Graham (1988). English Portrait Miniatures. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-33920-0. 
  • Roberts, Jane (1993). Holbein and the Court of Henry VIII. ISBN 0-903598-33-7. . National Gallery of Scotland.
  • Roskill, Mark, & John Oliver Hand, ур. (2001). Hans Holbein: Paintings, Prints, and Reception. Washington: National Gallery of Art. ISBN 0-300-09044-7.  .
  • Rowlands, John (1985). Holbein: The Paintings of Hans Holbein the Younger. Boston: David R. Godine. ISBN 0-87923-578-0. 
  • Sander, Jochen. „The Artistic Development of Hans Holbein the Younger as Panel Painter during his Basel Years.”. Hans Holbein the Younger: The Basel Years, 1515–1532, Müller, et al. ISBN 3-7913-3580-4. . 14–19. Munich: Prestel, (2006) .
  • Scarisbrick, J. J (1968). Henry VIII. London: Penguin. ISBN 0-14-021318-X.  .
  • Schofield, John (2008). The Rise & Fall of Thomas Cromwell. Stroud (UK): The History Press. ISBN 978-0-7524-4604-2. 
  • Starkey, David (2004). Six Wives: The Queens of Henry VIII. London: Vintage. ISBN 0-09-943724-4.  .
  • Strong, Roy (1980). Holbein: The Complete Paintings. London: Granada. ISBN 0-586-05144-9.  .
  • Waterhouse, Ellis. (1978). Painting in Britain, 1530–1790. London: Penguin. ISBN 0-14-056101-3.  .
  • Wilson, Derek (2006). Hans Holbein: Portrait of an Unknown Man. London: Pimlico, Revised Edition. ISBN 978-1-84413-918-7. 
  • Zwingenberger, Jeanette (1999). The Shadow of Death in the Work of Hans Holbein the Younger. London: Parkstone Press. ISBN 1-85995-492-8. 
  • Mauro Zanchi (2013). Holbein. ISBN 9788809782501. . Art e Dossier, Giunti, Firenze.
  • Hervey, Mary F.S. Holbein's "Ambassadors": The Picture and the Men. An Historical Study. London, George Bell & Sons, 1900.
  • O'Neill, J. The Renaissance in the North New York, The Metropolitan Museum of Art, 1987.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Hans Holbein d. J. на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ханс_Холбајн_Млађи&oldid=28923674”