Пређи на садржај

Триглав

С Википедије, слободне енциклопедије

Триглав је у митологији балтичких Словена троглаво божанство, вероватно бог рата. Међутим као врховни бог он има и троструку улогу божанства који обавља три функције:

Божанство рођења,
Божанство загробног живота, смрти и предака и
Божанство одржања човековог живота.[1]

Такође сличност Световида и Триглава наводи на помисао да се може радити о истом божанству, који се у различитим крајевима, различито називао.[2]

Топоними и седишта култа

[уреди | уреди извор]
Планина Триглав у Словенији

Средиште његовог култа налазило се у Штетину и Бранденбургу. У Штетину, који је био окружен трима брдима, на средишњем и највећем налазио се храм посвећен Триглаву. У њему је била постављена култна статуа бога са три главе и златним повезом преко очију и уста. Веровало се да три главе симболишу власт бога над три посебна царства: небом, земљом и паклом, а да златни повез преко очију показује да бог не жели да види грехе смртника или сазна за њих. При храму је чуван коњ вранац, са седлом од злата и сребра, који је коришћен за гатање пред ратне походе. На земљу је тада полагано девет нових копаља, на размаку од једног лакта, а затим је зауздани и оседлани коњ три пута прелазио у оба смера. Ратни поход би био предузиман само ако Триглавов коњ при прелажењу не би дотакао ни једно копље.

Триглав у Волину

Отон Бамбершки порушио је светилиште у Штетину и три главе одсечене са Триглавове култне статуе послао папи у Рим. Култне статуе Триглава које су се налазиле у осталим местима биле су посребрене или позлаћене.

Такође врло је значајан топоним у Словенији Тригава, односно планина Триглав, која је ушла и у Словеначки грб. Овакво поштовање може указати да се ради о некад врховном божанству на простору Словеније.

Триглав је, као и Световид, добар пророк, и он своју вољу показује људима, помоћу њему посвећеног црног коња. И Триглавов вранац као и Световидов белац ништа не ради. Нико не сме да га се дотакне, сем четири жреца, који га пазе и тимаре. По један жрец увек иде за њим. Он има своје свето седло украшено сребром и златом, и оно је висило увек крај његова кипа у храму његовом. Триглав се сматрао врло склоним човеку. Начин прорицаца Триглавовим вранцем разликује се од начина по коме Световидов белац прориче. Триглав је као и богови са Рујна и Ретре, и као сви словенски богови пре свега бог рата. Неки научници мисле да је Триглав вероватно подмлађена форма старог пансловенског божанства.[3] Он је затим и онај који облачи поља травом и даје свега поклоницима својим.[4]

Велесова књига представља Триглава као једно божанство које се појављује у три различита лика. Овај концепт преузет је из хришћанског учеја о светом тројству али и ведског учења о божанству по имену Тримурти. Божанство Тримурти чинила су три бога (Брама, Вишну и Шива) који, иако имају свој божански идентитет, заправо представљају различите квалитете једне космчке силе (стварање, одржавање и уништавање).[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Сретен Петровић - Систем Српске митологије
  2. ^ Луј Леже - Словенска митологија
  3. ^ Л. Нидерле: оп. цит. стр. 149-150.
  4. ^ Спасоје Васиљев - Словенска митологија, Србобран, 1928.
  5. ^ Triglav na www.starisloveni.com, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]