Змија (словенска митологија)

Змија или гуја према представама и вјеровањима Словена представља отелотворење душе мртвог претка, односно хтонско биће. Свака кућа има своју змију чуваркућу. Она живи испод прага. Код Пољака, Хрвата, Литванаца, Чеха и Срба поштовање кућне змије била је општа појава.

У митологији и народним предањима

Према змији човјек има двојак однос: истовремено је се боји, али је и поштује. По предањима предака вјерује се да ће онога ко убије чуваркућу стићи зла судбина. Ако неко близу куће убије змију плугом при орању прописно ће је сахранити, а некад чак и прекрити плахтом, односно покровом. Такође, у вези са култом змије постојао је обичај засецања дјететовог увета над прагом, забиљежен у Србији: овај обред у ствари представља приношење жртве мртвом претку, а у пренесеном смислу и змији у коју је инкарниран. Змија која чува кућу рјетко кад излази из свог боравишта под прагом. Верује се да чак и њено појављивање у дворишту домаћина представља злослутан знак, који често означава да ће неко умријети.

Змијске ноге, глава и срце

Од великог значаја је змија која се убије између 28. августа и 21. септембра. Срце такве угинуле змије, посебно ако је живјела под лијеском, крије тајне свих отровних трава. Одсјечена и осушена глава такве змије основ је многих магијских ритуала који омогућавају уочавање вјештица , буђење љубавних осјећања, па чак и разумијевање немуштог језика којим разговарају животиње. Када се кроз осушену главу змије у прољеће посије босиљак, он ће када проникне омогућити разговор са духовима. Вјерује се да свака змија има чак и ноге. Она их прво крије неколико година, а затим их откива приликом претварања из змије у алу. Ко би пре тога видио те ноге, морао би одмах умријети. Претпоставља се да змија своје ноге крије у кошуљици, којој се због тога придају љековите особине. Змијска кошуљица је рожни слој који змија повремено одбацује. У Црној Гори је познат обичај да се срце убијене змије ушије у дјечију хаљину што доприноси снази и здрављу тог дјетета. Сви дијелови змија имају примјену у магијским ритуалима. Змија обично помаже тако што смртно рањеноме доносе љековите траве.

Спољашње везе

Литература

Титмар Мерсебуршки. Хроника (од 1012. до 1018. године).
Повест минулих лета или Нестрова (XI век).
Хелмолд (1171). Хроника Словена.
Спасоје Васиљев (1928). Српска митологија. Србобран.
Јосип Мал (1939). Историја словенског народа. Љубљана.
Веселин Чајкановић (1994). Стара Српска Религија. Београд.
Ненад Гајић (2011). Словенска Митологија. Београд: Лагуна.
Сретен Петровић (2015). Српска Митологија у Вјеровању, Обичајима и Ритуалима. Београд.

Референце