Венчац
Венчац | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Ндм. висина | 658 m |
Координате | 44° 15′ 45″ С; 20° 35′ 34″ И / 44.2625° С; 20.592778° И 44° 15′ 45″ С; 20° 35′ 34″ И / 44.2625° С; 20.592778° И |
Географија | |
Државе | Србија |
Венчац је планина која се налази у близини Аранђеловца. Планина је вулканског порекла и има надморску висину од 658 м.
У геолошком саставу Венчаца учествују мермери у облику неправилних сочива и променљиве дебљине. Најпознатије лежиште налази се на североисточним падинама, где се експлоатише и обрађује за украсни камен већ више деценија. На тржишту је ова врста камена позната као „бели Венчац“,[1] од кога су сачињене многобројне скулптуре које красе парк Буковичке бање, чесму у Кнез Михаиловој у Београду, фасаду Цркве Св. Ђорђе на Опленцу, део зграде Беле куће у Вашингтону итд.[2] Неке врсте мермера са Венчаца нису погодне за израду украсног камена, већ се прерађују у туцаник, мељу у ризлу или се користе за печење креча. Према истраживањима, резреве мермера су готово неисцрпне.[1]
На Венчацу влада специфични облик блаже субалпске климе. На вишим деловима доминирају листопадне шуме храста, букве, јасена и граба, док на падинама осим храста има јове и јасена. На нижим деловима до 540 мнв налазе се њиве, воћњаци, па чак и виногради.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину просторног плана општине Аранђеловац, Београд, март 2011 Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јануар 2015), Приступљено 6. 2. 2013.
- ^ „Бела кућа у српском камену”. Глас јавности. 12. 1. 2001. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 14. 01. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.