Мобуту Сесе Секо
Мобуту Сесе Секо | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Пуно име | Мобуту Сесе Секо | ||||||||||||
Датум рођења | 14. октобар 1930. | ||||||||||||
Место рођења | Лисала, Белгијски Конго | ||||||||||||
Датум смрти | 7. септембар 1997.66 год.) ( | ||||||||||||
Место смрти | Рабат, Мароко | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | Popular Movement of the Revolution | ||||||||||||
|
Мобуту Сесе Секо (фр. Mobutu Sese Seko Nkuku Ngbendu wa Za Banga; Лисала, 14. октобар 1930 — Рабат, 7. септембар 1997), рођен као Жозеф Дезире Мобуту (Joseph-Désiré Mobutu), био је председник Заира (данас: Демократска Република Конго) 32 године, у периоду 1965—1997. На власт је дошао свргавањем Жозефа Казавубуа. У политици се ослањао на САД и деловао као антикомунистички диктатор у време Хладног рата у Африци. Био је чувен по енормном личном богаћењу на рачун економије и експлоатације ресурса своје земље. Процењује се да је из земље изнео на личне рачуне у иностранству око 5 милијарди долара.[1][2] По овоме је Мобуту Сесе Секо најкорумпиранији политичар у историји Африке.
Да би консолидовао своју моћ, основао је Народни покрет револуције као једину легалну политичку странку 1967. године, променио име Конга у Заир 1971. године, а своје име у Мобуту Сесе Секо 1972. Мобуту је тврдио да је његова политичка идеологија „ни лево ни десно, па чак ни центар”,[3] иако је ипак развио режим који је био изразито аутократски чак и по афричким стандардима његовог времена. On je pокушао је да очисти земљу од сваког колонијалног културног утицаја кроз свој програм „националне аутентичности“.[4][5] Мобуту је био предмет распрострањеног култа личности.[6] Током своје владавине стекао је велико лично богатство кроз економску експлоатацију и корупцију, због чега су неки његову владавину назвали „клептократијом“.[7][8] Председавао је током периода са широко распрострањених кршења људских права. Под његовом владавином, нација је такође патила од неконтролисане инфлације, великог дуга и масовне девалвације валуте.
Биографија
[уреди | уреди извор]Мобуту је рођен у граду Лисала у тадашњем Белгијском Конгу, у породици која је припадала етничкој групи Нгбанда.[9] Отац, кувар, рано је умро те га је одгојила мајка, по занимању хотелска собарица. Након што је најраније образовање примио у католичкој мисионарској школи, с 19 година се прикључио Форс публик,[10] белгијској колонијалној војсци и тамо стекао чин наредника. После је отишао у Леополдвил и радио као новинар у локалном листу Л'Авенир. Тамо је упознао Патриса Лумумбу те се прикључио његовој националистичкој партији Конгоански национални покрет која се залагала за независност од Белгије.[11]
Када је 30. јуна 1960. Конго добио независност, Мобуту је био именован за начелника генералштаба нове конгоанске војске. Следећих неколико месеци је играо значајну улогу у конгоанској кризи, а 14. септембра 1960. је извео државни удар којим је свргнут премијер Лумумба,[12][13] а неколико месеци касније га је изручио властима сецесионистичке покрајине Катанге где је Лумумба био убијен. Мобуту је тако стекао подршку САД и западних сила која ће га служити и након што је 1965. и формално преузео власт.
До тада је конгоанска криза већ била мање-више завршена, те је Мобуту, исказавши се као изузетно вешт политичар, постао један од најдуговечнијих државних вођа у Африци. Као горљиви антикомунист, уживао је подршку Запада, али је то од 1971. године крио с афричким национализмом, односно политиком којом су се забрањивала западна имена и одећа. У оквиру те политике Конго је променио име у Заир.[14]
Мобуту је исто тако градио култ личности, али и идеологију мобутизам, коју су многи упоређивали с маоизмом. Иако горљиви антикомунист, од почетка 1970-их почео је да блиско сарађује с комунистичком НР Кином, а постао је и близак пријатељ румунског комунистичког вође Николаје Чаушескуа.
Мобутуова спољна политика је, пак, била чврсто везана уз САД, те је од средине 1970-их Заир кориштен као база за тајне операције против просовјетске владе у суседној Анголи.[15] Због тих хладноратовских обзира, западне владе се нису превише освртале на Мобутуове често бруталне методе владавине, при чему су често и његови најближи сарадници били оптуживани за издају, хапшени и мучени.
Још је више упадао у очи између великих природних богатстава Конга и свеопштег сиромаштва и неразвијености, односно потпуне запуштености путева, школа, болница и друге националне инфраструктуре. Конгоанска државна управа је за време његове власти била позната слабим или никаквим платама, те је владала свеопшта корупција. С друге стране, Мобуту је, слично као и многи други афрички вође тог времена, згрнуо и у швајцарске банке сместио велики део националног богатства, поставши оличење феномена који ће се касније звати клептократија.[16]
Мобуту је, с друге стране, велики део новца уложио у сопствену председничку гарду, чиме се осигурао од могућих државних удара, док је политичку опозицију, уз бруталну репресију, гушио и поткупљивањем. Показао је велику вештину да одржава верност своје владе тако што је вршио сталне кадровске ротације, а исказао се и у вештом балансирању између различитих верских и етничких група.
Након завршетка Хладног рата, Мобуту је схватио да више није тако користан као западни савезник те је започео кораке у смеру номиналне демократизације земље. Међутим, здравствени проблеми изазвани раком простате су до средине 1990-их почели да утичу на његову способност управљања земљом. Кључни догађај је, пак, било стајање на страну Хутуа у грађанском рату у Руанди, а касније помагање избеглих Хутуа у нападима на нову тутсијевску владу Руанде, као и на локалне Тутсије, Бањамуленге. То је био повод за побуну у којој су на страну Тутсија стале владе Руанде, Бурундија, а касније и Анголе и Уганде те започеле инвазију источног дела Заира. Тиме је почео Први конгоански рат у коме је Савез демократских снага за ослобођење Конга (АФДЛ) на челу с Лораном Кабилом заузела велике делове источног Заира и започела напредовање према западу.
У марту 1997. је Мобуту, суочен с војним поразом, покушао да преговара и именовао свог старог непријатеља Етјена Цишекедија за премијера, али су побуњеници одбили преговоре. Неколико дана пре него је главни град пао, Мобуту је побегао.[17] Тешко болестан, неколико месеци касније, умро је у Мароку.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Fortune, October 12, (1987). стр. 189.
- ^ 60 Minutes, March 4, 1984
- ^ Crawford Young, Thomas Edwin Turner, The Rise and Decline of the Zairian State, p. 210, 1985, University of Wisconsin Press
- ^ Vieira, Daviel Lazure: Precolonial Imaginaries and Colonial Legacies in Mobutu's "Authentic" Zaire in: Exploitation and Misrule in Colonial and Postcolonial Africa, (edited by) Kalu, Kenneth and Falola, Toyin, pp. 165–191, Palgrave Macmillan, 2019
- ^ David F. Schmitz, The United States and Right-Wing Dictatorships, 1965–1989, pp. 9–36, 2006, Cambridge University Press
- ^ „Mobutu Sese Seko”. The Columbia Electronic Encyclopedia. Columbia University Press. 2012. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ Acemoglu, Daron; Robinson, James A.; Verdier, Thierry (2004). „Kleptocracy and Divide-and-Rule: A Model of Personal Rule”. Journal of the European Economic Association. 2 (2–3): 162—192. CiteSeerX 10.1.1.687.1751 . S2CID 7846928. doi:10.1162/154247604323067916. Архивирано из оригинала 29. 12. 2014. г. Приступљено 26. 10. 2013.
- ^ Pearce, Justin (16. 1. 2001). „DR Congo's troubled history”. BBC.
- ^ United Nations High Commissioner for Refugees (15. 5. 2013). „Chronology for Ngbandi in the Dem. Rep. of the Congo”. refworld.org.
- ^ Wrong 2009, стр. 72–74.
- ^ Wrong 2009, стр. 76.
- ^ Wrong 2009, стр. 68–70.
- ^ For more on Belgian and American involvement, see Jonathan Kwitny, Endless Enemies. стр. 38-103, and Madeleine G. Kalb, The Congo Cables. стр. 189-196
- ^ Shaw 2005, стр. 63.
- ^ Department of State Background Notes: Congo (Kinshasa) Foreign Relations
- ^ „Plundering politicians and bribing multinationals undermine international development, says TI” (PDF). Transparency International. 25. 5. 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 09. 2010. г. Приступљено 31. 5. 2013.
- ^ Ending a Chapter, Mobutu Cremates Rwanda Ally by Howard W. French. New York Times. May 16, 1997
Литература
[уреди | уреди извор]- Shaw, Karl (2005) [2004]. Power Mad! [Šílenství mocných] (на језику: Czech). Praha: Metafora. стр. 63. ISBN 978-80-7359-002-4.
- Wrong, Michela (2009). In the Footsteps of Mr Kurtz: Living on the Brink of Disaster in Mobutu's Congo. HarperCollins. ISBN 978-0-06-186361-5.
- Ayittey, George B.N. Africa in Chaos: A Comparative History. Palgrave Macmillan. ISBN 0-312-21787-0
- Burke, Kyle (2018). Revolutionaries for the Right Anticommunist Internationalism and Paramilitary Warfare in the Cold War. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 9781469640747.
- Callaghy, Thomas M. Politics and Culture in Zaire. Center for Political Studies. ASIN B00071MTTW.
- Callaghy, Thomas M. State-Society Struggle: Zaire in Comparative Perspective. Columbia University Press. ISBN 0-231-05720-2
- Close, William T. Beyond the Storm: Treating the Powerless & the Powerful in Mobutu's Congo/Zaire. Meadowlark Springs Production. ISBN 0-9703371-4-0
- De Witte, Ludo. The Assassination of Lumumba. Verso. ISBN 1-85984-410-3
- Edgerton, Robert. The Troubled Heart of Africa: A History of the Congo. St. Martin's Press. ISBN 0-312-30486-2
- Elliot, Jeffrey M., and Mervyn M. Dymally (eds.). Voices of Zaire: Rhetoric or Reality. Washington Institute Press. ISBN 0-88702-045-3
- French, Howard W. A Continent for the Taking: The Tragedy and Hope of Africa. Vintage. ISBN 1-4000-3027-7
- Gerard, Emmanuel, and Kuklick, Bruce. Death in the Congo: Murdering Patrice Lumumba, 2015, Harvard University Press. ISBN 978-0-674-72527-0
- Gould, David (јануар 1980). Bureaucratic corruption and underdevelopment in the Third World: The case of Zaire. Pergamon Press. ASIN B0006E1JR8.
- Gran, Guy, and Galen Hull (eds.). Zaire: The Political Economy of Underdevelopment. ISBN 0-275-90358-3
- Harden, Blaine. Africa: Dispatches from a Fragile Continent. Houghton Mifflin Company. ISBN 0-395-59746-3
- Hoskyns, Catherine (1965). The Congo Since Independence: January 1960 – December 1961. London: Oxford University Press. OCLC 414961.
- Kanza, Thomas R. (1994). The Rise and Fall of Patrice Lumumba: Conflict in the Congo (expanded изд.). Rochester, Vermont: Schenkman Books, Inc. ISBN 978-0-87073-901-9.
- Kelly, Sean. America's Tyrant: The CIA and Mobutu of Zaire. American University Press. ISBN 1-879383-17-9
- Kingsolver, Barbara. The Poisonwood Bible. Harper Collins. ISBN 0-606-19420-7
- Kisangani, Emizet F. (2016). Historical Dictionary of the Democratic Republic of the Congo. Latham: Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 9781442273160.
- MacGaffey, Janet (ed.). The Real Economy of Zaire: The Contribution of Smuggling and Other Unofficial Activities to National Wealth. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 0-8122-1365-3
- Meditz, Sandra W. and Tim Merrill. Zaire: A Country Study. Claitor's Law Books and Publishing Division. ISBN 1-57980-162-5
- Mokoli, Mondonga M. State Against Development: The Experience of Post-1965 Zaire. New York: Greenwood Press. ISBN 0-313-28213-7
- Mwakikagile, Godfrey. Nyerere and Africa: End of an Era, 2006, Chapter Six: "Congo in The 1960s: The Bleeding Heart of Africa." New Africa Press, South Africa. ISBN 978-0-9802534-1-2; Mwakikagile, Godfrey. Africa is in A Mess: What Went Wrong and What Should Be Done, 2006. New Africa Press. ISBN 978-0-9802534-7-4
- Nzongola-Ntalaja, Georges. The Congo: From Leopold to Kabila: A People's History. Zed Books. ISBN 1-84277-053-5
- Odom, Thomas Paul (1993). Shaba II The French and Belgian Intervention in Zaire in 1978. Fort Leavenworth: U.S. Army Command and General Staff College, Combat Studies Institute. ISBN 9781839310973.
- Sandbrook, Richard (1985). The Politics of Africa's Economic Stagnation. Cambridge University Press. ISBN 0-521-31961-7
- Schatzberg, Michael G. The Dialectics of Oppression in Zaire. Indiana University Press. ISBN 0-253-20694-4
- Schatzberg, Michael G. Mobutu or Chaos? University Press of America. ISBN 0-8191-8130-7
- Tayler, Jeffrey (9. 10. 2001). Facing the Congo: A Modern-Day Journey into the Heart of Darkness. Crown. ISBN 0609808265. Текст „isbn- ” игнорисан (помоћ)
- Young, Crawford; Turner, Thomas (1985). The Rise and Decline of the Zairian State. Madison: University of Wisconsin Press. ISBN 9780299101138.
- Braeckman, Colette. Le Dinosaure, le Zaïre de Mobutu. Fayard. ISBN 2-213-02863-X
- Chomé, Jules. L'ascension de Mobutu: Du sergent Désiré Joseph au général Sese Seko. F. Maspero. ISBN 2-7071-1075-2
- Dungia, Emmanuel, Mobutu et l'Argent du Zaïre, les révélations d'un diplomate, ex-agent des Services secrets. L'Harmattan. ISBN 2-7384-1133-9, ISBN 978-2-7384-1133-4.
- Mobutu Sese Seko. Discours, allocutions et messages, 1965–1975. Éditions J.A. ISBN 2-85258-022-5
- Monheim, Francis. Mobutu, l'homme seul. Editions Actuelles. (Unknown ISBN)
- Ngbanda Nzambo-ku-Atumba, Honoré. Ainsi sonne le glas! Les Derniers Jours du Maréchal Mobutu. Gideppe. ISBN 2-9512000-2-1
- Nguza Karl-i-Bond, Jean. Mobutu ou l'Incarnation du Mal Zairois. Bellew Publishing Co Ltd. ISBN 0-86036-197-7
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Снимак Мобутуовог говора
- Биографија
- Биографија на congonline.com
- Одломци из Мобутуових говора
- Чланак БиБиСи-ја о Мобутуу
- Obituary
- Anatomy of an Autocracy: Mobutu's 32-Year Reign (The New York Times biography by Howard W. French)
- Hope and retribution in Zaire, Allan Little, From Our Own Correspondent, BBC News, 24 May 1997.
- "Zaire's Mobutu Visits America," by Michael Johns, Heritage Foundation Executive Memorandum #239, 29 June 1989