Тутси

Уколико сте тражили филм Сиднија Полака, погледајте чланак Тутси (филм).

Тутси

Региони са значајном популацијом
Бурунди	1,7 милиона (14% укупне популације)
Руанда	1–2 милиона (9%–15% укупне популације)
Језици
кинјарвандски, кирундски, француски, енглески, свахили
Религија
хришћанство (80%), ислам (5%)
Сродне етничке групе
Хуту, Тва, други говорници руандског језика

Племе Тутси

Тутси (/ˈtʊtsi/;) су народ који живе у Руанди, Бурундију и североисточном делу Демократске Републике Конго. Имају сличне обичаје као и остали народи у региону, Хутуи и Тва. Култура им је слична и говоре сличним језиком. Историјски, они су често називани Ватутси, Ватуси, Вахума, Вахима или Вахинда. Тутси формирају подгрупу Банјарванда и Барунди народа, који првенствено обитавају у Руанди и Бурундију, али исто тако са знатним популацијама у Уганди, Демикратској Републици Конго и Танзанији. Они говоре рванда-рунди, групу банту језика.

Историја

Преколонизациони период

У прошлости они су се бавили сточарством. Били су мањински народ, али су били виша владајућа класа. Пошто су били богатији, они су давали стоку сиромашнијим Хутима који су заузврат били радна снага, одани и политички подржавајући Тутсе.

Колонизациони период

Друштвени односи у Руанди и Бурундију су се променили доласком Европљана на власт. Немачка је поседовала овај регион од деведесетих година 19. века па све до краја Првог светског рата (1914—1918). Од тада Белгијанци управљају овом облашћу све до 1962. За време овог периода Европљани су третирали Тутсе боље од Хутуа. Међутим, педесетих година прошлог века Белгијанци наговарају Хутуе да оспоре моћ Тутса. Године 1959. Хуту вође руше монархију Тутса у Руанди. Многи Тутси тада напуштају земљу. Иако су две снаге успеле да се договоре, мир није био постигнут и Хутуи су покушали да преузму контролу над војском у чему су били поражени.

Постколонизациони период

Када се завршио колонизациони период Хутуи су преузели снагу у Руанди а Тутси у Бурундију. У Бурундију Тутси су 1972. починили геноцид над Хутуима којих је тада погинуло око 100.000 до 300.000. 1993. Први демократски изабрани председник Бурундиа, Мелхиор Ндадаје је убијен а Хутуи су оптужили Тутсе за то дело. 6. априла 1994. убијен је председник Руанде Жувенал Хабијаримана што су Хутуи искористили да оптуже Тутсе и да над њима почине геноцид. За 100 дана убијено је на стотине хиљада Тутса, а велики број је напустио земљу. Нека истраживања показују да је 77% руанданских Тутса убијено.

Локација

Руанда и Бурунди су планинске земље у централном-источном делу Африке. Заједно оне чине око 54.100 km². Тутси такође живе у североисточном делу Демократске Републике Конго. Они овде живе у околини града Букаву у Муленге региону, где су познатији као бањамуленге.

Комбинована популација Руанде и Бурундија 1994. је износила око 13.000.000. Међутим много избеглица је напустило Руанду те године, али одређени број се вратио из Уганде након пораза Хуту војске 1994.

Језик

Хутуи, Тутси и Тва говоре централним банту језиком. Тај језик се зове киниарванда у Руанди и кирунди у Бурундију. Оба су дијалекти истоветног језика. Као и остали банту језици оба користе именице са префиксом. На пример реч „бањамуленге“ (ба-ња-муленге) се може поделити. Реч „бања“ значи народ а „Муленге“ је регион у којем живе. У буквалном преводу то би значило „Народ из Муленге“.

Многи људи у Руанди и Бурундију говоре француским језиком који су користили Белгијанци за време колонизације. Француски се користи у школи и многи га говоре као први језик. Тутси који су избегли у Уганду обично говоре енглески.

Лична имена су изграђена на основу догађаја, поезије или веровања. На пример име Ндагиџимана значи „Бог је мој показатељ“, Нкинзумвами значи „Само нас краљ може спасити“" а име Нувумањамбо значи „Бранилац благородних крава“.

Фолклор

Тутски фолклор укључује поезије, пословице, народне приче, загонетке и митове. Многи Тутси користе имена од њихових предака шест генерација уназад. Многи Тутси верују да они воде порекло од митског раља Гиханге.

једна популарна народна прича говори о Себгугугу. Он је био сиромашан човек коме је помагао Бог. Бог му је давао храну да би прехранио њега и његову породицу. међутим сваки пут Себгугугу је тражио све више и више. Због своје похлепе Себгугугу је изгубио све на крају.

Вероисповест

Данас већина људи у Бурундију и Руанди су хришћани па тако и Тутси. Међутим неки прихватају традиционална веровања. То укључује веровање у удаљеног ствараоца Имаана. Овај бог има моћ да подари богаство и плодност. Дух мртвих се зове Абазима и он према веровању носи поруке од Имаана до људи. Међутим Абазима може да донесе и несрећу ако се не поштује. Људи дају дарове како би се заштитили од њега.

Главни празници

Национални празници укључују дан независности, 1. мај, нову годину и важније хришћанске празнике. Тутси обележавају празнике игром и свечаним бубњањем.

Животни простор

Традиционалне куће Тутса су колибе од дрвета, трске и сламе у облику кошнице. Око њих су високе ограде које су као одбрана. Модерни Тутси граде правоугаоне куће са савременим грађевинским материјалима. Ове куће имају кров од набацаног лима или црепова.

Одевање

У прошлости Тутси су носили огртаче. Женска одећа је укључивала беле огртаче и беле капе. Данас се обично користи западни стил облачења. Жене сада обично носе хаљине и мајице од шареног материјала које је популарно у источној Африци.

Храна

Млеко, путер и месо је високо цењена храна. Међутим, људи убијају краву само за специјалне прилике. Козје млеко и месо се такође једе. Међутим они се једу тајно јер је то противно Тутсиним правилима. Тутси у руралним пределима конзумирају млечне производе, банане и пиво од соргума. Алкохолна пића се праве од банана и соргума. Људи их пију само за специјалне прилике.

Образовање

Не више од пола Тутса у Бурундију и Руанди знају да пишу урођеничким језиком. Мали број њих зна да чита и пише француским. И Руанда и Бурунди имају по један универзитет.

Види још

• Геноцид у Руанди

Литература

• Leatherman, Janie. Breaking Cycles of Violence: Conflict Prevention in Intrastate Crises. стр. 142. 
• Gourevitch, Philip (2000). We Wish To Inform You That Tomorrow We Will Be Killed With Our Families (Reprint изд.). London; New York, N.Y.: Picador. стр. 52. ISBN 978-0-330-37120-9. 
• Cavalli-Sforza, Luigi Luca (1994). The History and Geography of Human Genes. Princeton University Press. стр. 171 and 183. ISBN 0691087504. 
• Brace, C. L.; Tracer, David P.; Yaroch, Lucia Allen; Robb, John; Brandt, Kari; Nelson, A. Russell (1993). „Clines and clusters versus 'Race:' a test in ancient Egypt and the case of a death on the Nile”. Yearbook of Physical Anthropology. 36 (S17): 1—31. doi:10.1002/ajpa.1330360603 . 
• „The Rwandan Myth”. 11. 7. 2014. Архивирано из оригинала 29. 8. 2019. г. Приступљено 29. 8. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Blench, Roger (1999), „Are the African Pygmies an Ethnographic Fiction?”, Ур.: Biesbrouck; Elders; Rossel, Challenging Elusiveness: Central African Hunter-Gatherers in a Multidisciplinary Perspective (PDF), Universiteit Leiden, стр. 41—60, ISBN 9057890186, Архивирано из оригинала (PDF) 26. 1. 2012. г., Приступљено 26. 10. 2011 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Excoffier, Laurent; Pellegrini, B.; Sanchez-Mazas, A.; Simon, C.; Langaney, A. (1987). „Genetics and History of Sub-Saharan Africa”. Yearbook of Physical Anthropology. 30 (S8): 151—194. doi:10.1002/ajpa.1330300510 . 
• Fage, John (2013-10-23). A History of Africa. Routledge. стр. 120. ISBN 978-1317797272. Архивирано из оригинала 2015-02-02. г. Приступљено 8. 1. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Mamdani, Mahmood (2001). When Victims Become Killers: Colonialism, Nativism, and the Genocide in Rwanda. Princeton University Press. ISBN 9781400851720. Архивирано из оригинала 2015-09-06. г. Приступљено 2015-08-25. 
• Luis, J. R.; Rowold, D.J.; Regueiro, M.; Caeiro, B.; Cinnioğlu, C.; Roseman, C.; Underhill, P.A.; Cavalli-Sforza, L.L.; Herrera, R.J. (2004). „The Levant versus the Horn of Africa: Evidence for Bidirectional Corridors of Human Migrations” (PDF). American Journal of Human Genetics. 74 (3): 532—544. PMC 1182266 . PMID 14973781. doi:10.1086/382286. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-02-16. г.  (Errata Архивирано 2012-02-16 на сајту Wayback Machine)
• Luis, J. R.; et al. (2004). „The Levant versus the Horn of Africa: Evidence for Bidirectional Corridors of Human Migrations” (PDF). American Journal of Human Genetics. 74 (3): 532—544. PMC 1182266 . PMID 14973781. doi:10.1086/382286. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-02-16. г. 
• Trombetta, B; et al. (2015). „Phylogeographic refinement and large scale genotyping of human Y chromosome haplogroup E provide new insights into the dispersal of early pastoralists in the African continent”. Genome Biology and Evolution. 7 (7): 1940—1950. PMC 4524485 . PMID 26108492. doi:10.1093/gbe/evv118. 
• Henn, B; et al. (2008). „Y-chromosomal evidence of a pastoralist migration through Tanzania to southern Africa”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 105 (31): 10693—8. Bibcode:2008PNAS..10510693H. PMC 2504844 . PMID 18678889. doi:10.1073/pnas.0801184105 . 
• Joseph C. Miller (ed.), New Encyclopedia of Africa, Volume 2, Dakar-Hydrology, Charles Scribner's Son.
• Campbell, Michael C.; Tishkoff, Sarah A. (септембар 2008). „African Genetic Diversity: Implications for Human Demographic History, Modern Human Origins, and Complex Disease Mapping”. Annual Review of Genomics and Human Genetics. 9: 403—433. PMC 2953791 . PMID 18593304. doi:10.1146/annurev.genom.9.081307.164258. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Amnesty International Report 1994. London: Amnesty International Publications. 1994. ISBN 978-0-86210-230-2. 
• Bentrovato, Denise (2019). „Burundi”. The Palgrave Handbook of Conflict and History Education in the Post-Cold War Era. Cham: Palgrave Macmillan. ISBN 9783030057213. 
• Bundervoet, Tom (мај 2009). „Livestock, Land and Political Power: The 1993 Killings in Burundi”. Journal of Peace Research. 46 (3): 357—376. S2CID 58245595. doi:10.1177/0022343309102657. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Daley, Patricia O. (2008). Gender & Genocide in Burundi : The Search for Spaces of Peace in the Great Lakes Region. African Issues. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-35171-5. 
• International Commission of Inquiry for Burundi: Final Report (S/1996/682), New York: United Nations International Commission of Inquiry for Burundi, 1996 
• Lemarchand, René (1996). Burundi: Ethnic Conflict and Genocide, Cambridge University Press, ISBN 0-521-56623-1
• Klinghoffer, A. (1998). The International Dimension of Genocide in Rwanda. Springer. ISBN 9780230375062. 
• Lemarchand, René (2009). The Dynamics of Violence in Central Africa. University of Pennsylvania Press. ISBN 9780812241204. 
• Manirakiza, Désiré (2011). „Les intellectuels burundais face au piège de l'ethnisme”. Revue Africaine de Sociologie (на језику: French). 15 (1): 20—47. JSTOR 24487939. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Reyntjens, Filip (децембар 1993). „The Proof of the Pudding is in the Eating: The June 1993 Elections in Burundi”. The Journal of Modern African Studies. 31 (4): 563—583. JSTOR 161291. S2CID 154612240. doi:10.1017/S0022278X00012246. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Schweiger, Romana (јул 2006). „Late Justice For Burundi”. The International and Comparative Law Quarterly. 55 (3): 653—670. JSTOR 4092644. doi:10.1093/iclq/lei109. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Sebudandi, Gaëtan; Richard, Pierre-Olivier (1996). Le drame burundais: hantise du pouvoir ou tentation suicidaire (на језику: French). Karthala Editions. ISBN 9782865376476. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Turner, Simon (2012). Politics of Innocence: Hutu Identity, Conflict and Camp Life. Berghahn Books. ISBN 9780857456090. 
• Uvin, Peter (2013). Life after Violence: A People's Story of Burundi. Zed Books. ISBN 9781848137240. 
• Watt, Nigel (2008). Burundi: Biography of a Small African Country. Hurst & Company. ISBN 9781850659174. 
• United Nations Committee on the elimination of racial discrimination, Fifty-first session, Summary record of the 1239th meeting. Held at the Palais des Nations, Geneva, 20 August 1997, Seventh to tenth periodic reports of Burundi (continued) (CERD/C/295/Add.1)
• Concluding Observations of the Committee on the Elimination of Racial Discrimination : Burundi. 18 September 1997.
• René Lemarchand. "The Burundi Genocide". Century of Genocide. Ed. Samuel Totten et al. New York: Routledge, 2004. 321–337.
• "Burundi Genocide", News about Burundi crimes since 1962, by Agnews (2000)

Спољашње везе

• "Tutsi" at everyculture.com
• The International Criminal Tribunal for Rwanda (the status and judgments of all cases before the ICTR are available here)