Зграда школе на Дорћолу
Дорћолска основна школа | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Стари град |
Држава | Србија |
Време настанка | 1893. |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
beogradskonasledje |
Дорћолска основна школа се налази у Београду, у улици Цара Душана 23, и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]
Архитектура
[уреди | уреди извор]Дорћолска основна школа подигнута је 1893. године по пројекту архитекте Милана Капетановића у стилу академизма 19. века. По „Правилима о грађењу школа и о намештају школском“ из 1881. године, зграда је компонована као угаони објекат и спада међу прве специјално, модерно и хигијенски грађене школе у Београду, подигнуте у целини. Зграда је испуњавала све услове за рад такве установе, почев од коришћења грађевинског материјала па до распореда просторија, њихових величина, осветљења и осталог. Зграда је пројектована са приземљем и два спрата. Засецањем угла аутор је образовао три репрезентативне фасаде. Две које се сусрећу јесу симетричне, једнаког распореда и броја прозорских отвора са наглашеним улазом, балконом и лучним прозором по оси симетрије обе фасаде које су изведене у неоренесансном стилу.[2] Школа има сутерен, приземље и спрат, са шеснаест учионица. Зидана је опеком у кречном малтеру, са дрвеним конструкцијама, сем над сутереном где су плитки пруски сводови. Вертикална комуникација одвија се у сваком крилу са по једним степеништем. Школа је представљала узор за сву каснију изградњу школа у Србији, по достигнутом европском рангу програма и обликовања, што се огледа у низу новина, како конструктивног и обликовног карактера, тако и у опреми објекта свим инсталацијама и просторијама (гимнастичка сала, базен, гардеробе, свечана сала), до тада непознатих у основним школама Србије. Опус архитекте Милана Капетановића значајан је за проучавање архитектуре Београда на прелазу два века.[3] Сличан пример објекта јавног карактера радио је нешто касније управо за Државну класну лутрију.[4] Милан Капетановић је доста урадио у области стамбене архитектуре Београда.[5]
Све до 1927. Дорћолска основна школа је била „Српска краљевска основна школа”, затим Основна школа „Јанко Веселиновић”. 1969. основна школа је премештена у Вождовац, а у зграду се уселила Техничка школа за обраду дрвета, унутрашњу декорацију и пејзажну архитектуру.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда
- ^ Богуновић, С.Г. (2005). Архитекти II. Београд. стр. 852.
- ^ Шкаламера, Ж. (1969). Обнова „српског стила“ у архитектури. Нови Сад: ЗЛУ 5. стр. 207.
- ^ Недић, С. В. (2007). Зграда класне лутрије (PDF). Београд: Наслеђе VIII. Приступљено 9. 2. 2017.
- ^ Кадијевић, А. (2005). Естетика архитектуре академизма (XIX-XX век),. Кућа Бете и Ристе Вукановић, споменик културе, Капетан Мишина 13, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 9. 2. 2017.