Пређи на садржај

Дом Врачарске штедионице

С Википедије, слободне енциклопедије
Дом Врачарске штедионице
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаУлица краља Милана 9, Градска општина Стари град
Држава Србија
Време настанка1906.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Дом Врачарске штедионице налази се у Београду, у градској општини Стари град, улици краља Милана 9. Објекат је саграђен 1906. године по пројекту архитекте Данила Владисављевића, уз сарадњу инжењера Милоша Савчића и представља споменик културе.

Архитектура

[уреди | уреди извор]

Објекат је конципиран као доминантан угаони објекат са подрумом, приземљем и два спрата. Развијене уличне фасаде рашчлањене су подеоним венцима и обликоване у традицији европског академизма, са очигледним утицајем ренесансе и барока немачког порекла.[1] У приземљу дуж фасаде, сокл је рустично третиран, налик на градњу блоковима, док је цела фасада израђена од вештачког камена и украшена нутнама.[1] Изнад приземља се налазе портали и улаз у објекат од храста, као и ритмично распоређени прозори са наглашени троугаоним тимпанонима, пиластерима и декоративном пластиком, који доприносе динамичности фасаде. Посебан акценат дат је угаоном, благо заобљеном делу који фланкирају терасе у нивоу првог и другог спрата и над којим се уздиже купола на високом тамбуру.[1] Наглашен је кровни венац који носи балустрирану атику као завршни декоративни елемент грађевине.[1]

Дом Врачарске штедионице је од културно-историјске, архитектонске и урбанистичке вредности. Зграда представља значајно дело архитекте Данила Владисављевића уз сарадњу инжењера Милоша Савчића.[2] Изградња објекта значајно је утицала на развој архитектуре Београда крајем 19. и почетком 20. века.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Споменик културе Дом Врачарске штедионице”. beogradskonasledje.rs. Приступљено 7. 8. 2019. 
  2. ^ Споменица 1939, стр. 49.
  3. ^ „Novi status za bisere arhitekture”. glas-javnosti.rs. 7. 8. 2007. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]