Пређи на садржај

Гвадалупе Нетел

С Википедије, слободне енциклопедије
Гвадалупе Нетел
Гвадалупе Нетел
Лични подаци
Датум рођења(1973-00-00)1973.(50/51 год.)
Место рођењаМексико Сити, Мексико
Званични веб-сајт

Гвадалупе Нетел (енгл. Guadalupe Nettel, Мексико Сити, 1973) је мексичка књижевница. Објавила је четири романа, укључујући The Body Where I Was Born (Тело где сам рођена) (2011) и After the Winter (После зиме) (2014). Добитница је књижевних награда Premio de Narrativa Breve Ribera del Duero и Premio Herralde literary awards. Била је сарадник Granta, The White Review, El País, The New York Times, La Repubblica и La Stampa. Њена дела су преведена на 17 језика.[1] Уредница је Revista de la Universidad de México, најстаријег културног часописа у Мексику.

Гвадалупе Нетел је рођена у Мексико Ситију, а део детињства провела је на југу Француске. Од малих ногу је патила од проблема са очима због урођеног стања једног ока, вероватно Петерсовог синдрома. Због тога је била жртва малтретирања, чињеница која је, према Нетеловим речима, била један од разлога који ју је навео да се склони у књиге и почне да пише. [2] Докторирала је лингвистику на École des Hautes Études en Sciences Sociales у Паризу. Сарадница је у разним часописима и публикацијама, укључујући Granta, El País, The New York Times, La Repubblica and La Stampa. Уредница је Revista de la Universidad de México Националног аутономног универзитета Мексика (UNAM).

Објављивала је у неколико жанрова, како белетристике, тако и публицистике. Њена збирка кратких причаEl matrimonio de los peces rojos освојила је награду Premio Internacional de Narrativa Breve Ribera del Duero [3] и од тада је преведена на енглески под насловом Natural Histories. Добитница је награде Premio Herralde 2014. за роман Después del invierno (После зиме).

Године 2007. проглашена је за једну од Богота 39, листа најперспективнијих младих латиноамеричких писаца млађих од тридесет девет година објављену на Hay Festival Bogota. [4]

Објавила је три књиге белетристике на енглеском језику за Seven Stories Press: Natural Histories (2014), [5] The Body Where I was Born (Тело где сам рођен) (2015), [6] и Bezoar And Other Unsettling Stories (Безоар и друге узнемирујуће приче) (2020). Тело где сам рођен је препознато на дугој листи три процента најбоље преведене књиге и као финалиста Међународне награде за књижевност у Нојштату.

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • На дугој листи за Међународну Букерову награду (2023) за Still Born (Мртворођене) [7]
  • У ужем избору за Oxford-Weidenfeld Translation Prize (2021)
  • Добитник књижевне стипендије Борчард фондације (2021)
  • Добитник награде Каламо (2020)
  • Финалиста Међународне награде за књижевност Нојштат (2016)
  • Добитник XXXII Premio Herralde de Novela (2014) за After the Winter (После зиме) [8]
  • Добитник награде III Premio de Narrativa Breve Ribera del Duero (2013) [9]
  • Добитник Награде Ана Сегерс (2009)
  • Добитник Националне награде за књижевност Гилберто Овен (2008)
  • Добитник награде Alliance française за младе ауторе (1992)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Revista de la Universidad de México”. Revista de la Universidad de México. Приступљено 4. 8. 2019. 
  2. ^ „Guadalupe Nettel: "La ceguera determina mucho lo que escribo". Diario Correo (на језику: шпански). 26. 6. 2014. Архивирано из оригинала 24. 1. 2021. г. Приступљено 24. 1. 2021. 
  3. ^ Ana Marcos (21. 3. 2013). „La escritora mexicana Guadalupe Nettel, premio de relato Ribera del Duero 2013”. El Pais. Приступљено 7. 12. 2014. 
  4. ^ „Guadalupe Nettel - Words Without Borders”. Words Without Borders. Приступљено 2016-02-03. 
  5. ^ Natural Histories | Seven Stories Press”. Sevenstories.com. Приступљено 2017-05-10. 
  6. ^ The Body Where I was Born | Seven Stories Press”. Sevenstories.com. Приступљено 2017-05-10. 
  7. ^ Shaffi, Sarah (14. 3. 2023). „International Booker prize announces longlist to celebrate ‘ambition and panache. The Guardian. 
  8. ^ https://elpais.com/ccaa/2014/11/03/catalunya/1415014123_234666.html
  9. ^ https://elpais.com/cultura/2013/03/20/actualidad/1363789430_309156.html

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]