Бранимир Шћепановић
Бранимир Шћепановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 19. април 1937. |
Место рођења | Подгорица, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 30. новембар 2020.83 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | Уста пуна земље |
Награде | Октобарска награда града Београда |
Бранимир Шћепановић (Подгорица, 19. април 1937 — Београд, 30. новембар 2020)[1] био је српски књижевник и сценариста.
Рад
[уреди | уреди извор]Шћепановићеве приповетке и књиге су код нас штампане од стране издавачких кућа БИГЗ и Нолит.
Шћепановићеве приповетке штампане су као књиге на француском, грчком, мађарском, словеначком и бугарском, а појединачно (у листовима и часописима) и на многим другим језицима. Увршћене су осамнаест антологија код нас и у иностранству. Приповетка Смрт господина Голуже (као једини прилог из југословенске књижевности) увршћена је у избор светске приче Charlesa Angoffa 1969. године у Америци и у антологију Модерне европске приповетке, који су у Данској 1977. године објавили Peter Brask и Morgan Gradenwitz.
Уста пуна земље, књига која са десетим издањем на српском језику прелази тираж од 100.000 примерака, објављена је у 27 иностраних издања и преведена на све значајније светске језике.
По сценаријима које је написао Бранимир Шћепановић снимљено је девет дугометражних играних филмова.[2]
Са филмским редитељем Предрагом Голубовићем, био је почетком 1970-их година 20. века, један од главних руководилаца у уметничком саставу предузећа за производњу, дистрибуцију и изнајмљивање филмова: Филм данас.
По његовом роману снимљен је и филм Уста пуна земље (2023).[3]
У оквиру антологијске едиције Десет векова српске књижевности Издавачког центра Матице српске, објављена је књига Бранимир Шћепановић (књ.бр. 177), коју је приредио Александар Ћуковић.[4][5]
Живио је и радио у Београду.
Награде
[уреди | уреди извор]- Прва награда за приповетку на Београдском фестивалу младих писаца Југославије, 1956.
- Прва награда за приповетку на конкурсу Књижевних новина, 1964.
- Октобарска награда града Београда, за роман Уста пуна земље, 1974.
- Награда „Златна арена”, Филмски фестивал у Пули, за сценарио, за филм Пре истине, 1969.
- Награда „Златна арена”, Филмски фестивал у Пули, за сценарио, за филм Сутјеска, 1973.
- Награда „Борисав Станковић”, за целокупни књижевни опус, 2019.[6]
- Награда „Димитрије Митриновић”, за роман Уста пуна земље, и за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности, 2019.
Дела
[уреди | уреди извор]Књиге
[уреди | уреди извор]- Пре истине, приповетке (Београд, 1961);
- Срамно лето, роман (Београд, 1965) — преведен на пољски, мађарски, словеначки и македонски;
- Уста пуна земље, роман (Београд, 1974) — преведен на француски (два издања), грчки (три издања), руски, пољски, мађарски, словеначки, чешки, бугарски, македонски, словеначки, албански, јапански, шведски, енглески, италијански, немачки, дански и фински језик;
- Смрт господина Голуже, приповетке (Београд, 1977);
- Искупљење, роман (Београд, 1980) — преведен на француски, немачки и грчки.
Дугометражни филмови
[уреди | уреди извор]- Оно море (1965) - ТВ филм
- Лелејска гора (1968)
- Пре истине (1968)
- Зазидани (1969)
- Срамно лето (1969)
- Како умрети (1972)
- Сутјеска (1973)
- Смрт господина Голуже (1982)
- Време леопарда (1985)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Преминуо Бранимир Шћепановић („Политика”, 30. новембар 2020)
- ^ „Branimir Scepanovic”. IMDb. Приступљено 2020-12-09.
- ^ „Puriša Đorđević započeo snimanje igranog filma "Usta puna zemlje", po kultnom romanu Branimira Šćepanovića, koji je njegova opsesija više od dvadeset godina - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-08-04. Приступљено 2024-01-28.
- ^ „ИЗДАВАЧКИ ЦЕНТАР МАТИЦЕ СРПСКЕ”. icms.rs. Приступљено 2024-03-15.
- ^ Шћепановић, Бранимир; Šćepanović, Branimir (2024). Ћуковић, Александар; Ćuković, Aleksandar, ур. Бранимир Шћепановић. Антологијска едиција Десет векова српске књижевности. 177. Нови Сад: Издавачки центар Матице српске. ISBN 978-86-80730-68-4.
- ^ „Podsećanje na dosadašnje dobitnike Borine nagrade”. VRANJENEWS (на језику: српски). 2021-04-06. Приступљено 2024-01-28.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Бранимир Шћепановић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Branimir Šćepanović, Facebook profil
- Branimir Šćepanović, Google Akademik
- Usta puna zemlje, eBook na Google Book Play
- Уста пуна земље Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2017) — електронска књига
- НА КРАЈУ САМ БИО УМОРАН: Последњи интервју Бранимира Шћепановића за Новости („Вечерње новости”, 30. новембар 2020)