Пређи на садржај

Борислав Радовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Борислав Радовић
Пуно имеБорислав Радовић
Датум рођења(1935-03-10)10. март 1935.
Место рођењаБеоградКраљевина Југославија
Датум смрти26. април 2018.(2018-04-26) (83 год.)
Место смртиБеоградСрбија
Активни период1952—2018.
Веб-сајтhttps://borislavradovic.com/

Борислав Радовић (Београд, 10. март 1935 — Београд, 26. април 2018) био је југословенски и српски песник, есејиста и преводилац.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

У Београду је завршио студије опште књижевности са теоријом. Већи део радног века провео је као уредник у издавачкој делатности. Од 1952. када је као средњошколац почео облављивати стихове, бави се књижевношћу и преводилаштвом.[2] Био је функционер Централног комитета Савеза комуниста Србије.[3] Енес Халиловић га је описивао као човека грофовског држања и достојанства.[3]

Критичка оцена

[уреди | уреди извор]

Борислав Радовић се сматра једним од најзначајнијих српских песника двадесетог века. Уз Јована Христића и Ивана В. Лалића, Радовић је најзначајнији песник културе код нас. Познат као језички перфекционист и истраживач стилских средстава, Радовић је ретко и нерадо објављивао своје танке збирке песама. У почетку схваћен као представник неосимболистичког стила, после десет година паузе појавио се са сасвим другачијим песама. Песме писане после 1971. представљају једну књигу коју је аутор до краја деведесетих полако допуњавао. Ове песме се одликују правилном синтаксом, одсуством песничких украса, и шкртошћу у изразу која никада не прелази у херметизам. У позадини сваке од тих песама налази се животно или литерарно искуство, које је дубоко промишљено и дато у јасно уобличеним стиховима. Радовић се клони апстракција тако да свака конкретна слика остаје то што је и управо таква плени читаоца. Последњих година је своје несвакидашње искуство писања, превођења и читања поезије поделио са читаоцима у виду неколико есејистичких књига.[4]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Збирке песама

[уреди | уреди извор]
  • Поетичности, Београд 1956.
  • Остале поетичности, Београд 1959.
  • Маина, Нови Сад 1964.
  • Братство по несаници, Београд 1967.
  • Описи, гесла, Београд 1970.
  • Изабране песме, Београд 1979.
  • Песме 1971-1982, Београд 1983.
  • Изабране песме 1954-1984, Београд 1985.
  • Тридесет изабраних песама, Београд 1985.
  • Песме 1971-1991, Бања Лука 1991.
  • Песме, Београд 1994.
  • Песме, Београд 2002.
  • Четрдесет две изабране песме, Београд 2007.
  • Рвање с анђелом и други записи, Београд 1996.
  • О песницима и о поезији, Бања Лука 2001.
  • Неке ствари, Београд 2001.
  • Читајући Вергилија, Бања Лука 2004.
  • Још о песницима и о поезији, Београд 2007.
  • Морекази, Сен-Џона Перса, 1963.
  • Изабране песме Пола Елијара, 1971.
  • Париски сплин, Шарла Бодлера, 1975.
  • Луј Ламбер, Онореа де Балзака, 1999.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Биографска белешка из књиге Песме, Београд 2002.
  • Борислав Радовић - Песник - зборник радова, Краљево 2003.
  • Биографска белешка из књиге Још о песницима и о поезији, Београд 2007.
  • Радивоје Микић Метафоре и аналогије у Песнички поступак, Београд 1999. стр 113-142.
  • Тихомир Брајевић Превладавање реторике песништва, поговор Изабраним песмама, Београд 2005.
  • Никола Живановић Заводљивост општих места, Поља, септембар-октобар 2008.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]