Пређи на садржај

Dermatovenerologija

С Википедије, слободне енциклопедије
Dermatologija
Dermatologija
SistemKoža
Značajne bolestiRak kože, kožne infekcije, ekcemi, opekotine
Značajni testoviBiopsija kože
SpecijalistaDermatolog

Dermatovenerologija ili dermatologija je nauka o koži i polno prenosivim bolestima.[1] Ona je jedinstvena specijalnost koja obuhvata medicinske i hirurške aspekte.[2][3][4] Dermatolog se stara o bolestima u najširem smislu reči, kao i o nekim kozmetičkim problemima kože, kose, i noktiju.[3] To je specijalnost sa medicinskim i hirurškim aspektima.[5][6][7]

Dermatologija proučava:

  • Mikroskopsku građu kože i vidljivih sluznica,
  • Makroskopsku građu kože i vidljivih sluznica,
  • Funkcije kože,
  • Oboljenja kože,
  • Lečenje oboljenja kože.

Venerologija je nauka o polnim bolestima. Venerologija proučava:

  • Bolesti koje se prenose polnim putem, (engl. sexually transmited diseases, STD),
  • Lečenje STD,
  • Epidemiologiju STD.[8]

Dermatovenerologija

[уреди | уреди извор]

Dermatovenerologija je povezana sa mnogim drugim granama medicine, i to:

Uz dermatovenerologiju, kao posebna granu medicine, izučava se medicinska kozmetologija, nauka koja se bavi negom i ulepšavanjem zdrave kože.

U skoro svim sredinama postoji rezervisanost prema obolelima kože, naročito STD bolestima. Međutim, prema obolelima od kožnih ili polnih bolesti treba se odnositi kao i prema svim drugim bolesnicima. Zbog toga je potrebno aktivno organizovati zdravstveno – prosvetni rad u svim sredinama, i tako ukazivati na ovaj problem.

Ovo se naročito odnosi na STD, gde se često ne može prekinuti lanac zaraze, zbog toga što oboleli svesno prikrivaju postojanje zaraze i / ili identitet partnera. Pravovremeno lečenje je važno u suzbijanju same bolesti, kao i zbog mogućih kasnijih komplikacija.

Kozmetički tehničar

[уреди | уреди извор]

Za kozmetičkog tehničara je neophodno da poznaje osnovne kožne bolesti, njihovu kliničku sliku i način lečenja. Naročita pažnju treba se posvećuje izučavanju oboljenja kože lica. Osim kožnih oboljenja lokalizovanih na licu, važno je poznavanje i kožnih bolesti koje se mogu direktnim ili indirektnim kontaktom prenositi (gljivična oboljenja, šuga, vašljivost, STD). Posledica nepoznavanja ovih bolesti jeste njihovo širenje direktnim kontaktom ili preko materijala sa kojim se u kozmetičkom, pedikirskom ili frizerskom poslu radi.

Postoje kožna oboljenja kod kojih se nijedan kozmetički tretman ne sme vršiti, i koja leči isključivo lekar specijalista.

Medicinska kozmetologija

[уреди | уреди извор]

U medicinskoj kozmetologiji, novoj naučnoj disciplini, proučavaju se problemi nege i ulepšavanja zdrave kože i estetskog popravljanja nekih kožnih mana.

Razvoj medicinske kozmetologije je uslovljen razvojem:

Sjedinjene Države

[уреди | уреди извор]

Nakon sticanja medicinske diplome (M.D. ili D.O.), dužina obuke u Sjedinjenim Državama za opšteg dermatologa da ispunjava uslove sertifikacionih odbora od strane Američke akademije za dermatologiju, Američkog odbora za dermatologiju ili Američkog osteopatskog odbora za dermatologiju je ukupno od četiri godine. Ova obuka se sastoji od početne medicinske, prelazne, hirurške ili pedijatrijske pripravničke godine, nakon čega sledi trogodišnji dermatološki specijalistički staž.[3][10][11] Nakon ove obuke, jednogodišnja ili dvogodišnja postrezidencijalna obuka je dostupna u imunodermatologiji, fototerapiji, laserskoj medicini, Mosovoj mikrografskoj hirurgiji, plastičnoj hirurgiji, dermatopatologiji ili dečjoj dermatologiji. Tokom poslednjih nekoliko godina, dermatološke pozicije specijalističkog staža u SAD-u bile su među najkonkurentnijih za dobijanje.[12][13][14]

Sjedinjene Države već više od jedne decenije doživljavaju nacionalni nedostatak dermatologa. Studija koju je objavio Journal of the American Medical Association izvestila je o manje od 3,4 dermatologa na svakih 100.000 ljudi.[15]

  1. ^ Random House Webster's Unabridged Dictionary. Random House, Inc. 2001. стр. 537. ISBN 037572026 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 
  2. ^ „What is a Dermatologist? What is Dermatology?”. 
  3. ^ а б в „American Academy of Dermatology”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2008. г. Приступљено 20. 10. 2010. 
  4. ^ „Australasian college of dermatologist”. Архивирано из оригинала 25. 05. 2012. г. Приступљено 20. 10. 2010. 
  5. ^ „Dermatology Procedures - American Osteopathic College of Dermatology (AOCD)”. www.aocd.org. 
  6. ^ „What is a dermatologist; what is dermatology. DermNet NZ”. Dermnetnz.org. 2009-06-15. Приступљено 2012-10-28. 
  7. ^ „What is a Dermatologist”. Dermcoll.asn.au. Архивирано из оригинала 2012-05-25. г. Приступљено 2012-10-28. 
  8. ^ Peterson AR, Nash E, Anderson BJ. Infectious Disease in Contact Sports. Sports Health. 2019 Jan/Feb;11(1):47-58.
  9. ^ Portillo A, Ruiz-Arrondo I, Oteo JA. Arthropods as vectors of transmisible diseases in Spain. Med Clin (Barc) 2018 Dec 14;151(11):450-459.
  10. ^ „American Board of Dermatology”. Abderm.org. Архивирано из оригинала 2013-06-10. г. Приступљено 2012-10-28. 
  11. ^ Creative Innovations. „American Osteopathic College of Dermatology - Qualifications Overview”. Aocd.org. Архивирано из оригинала 2012-10-15. г. Приступљено 2012-10-28. 
  12. ^ Wu JJ; Tyring SK. „"...has been the most competitive of all specialties for at least the last 5-6 years." This is confirmed by data from the electronic residency application service (ERAS).”. Приступљено 2006-06-23. 
  13. ^ Wu JJ; Ramirez CC; Alonso CA; et al. „"Dermatology continues to be the most competitive residency to enter..." Arch Dermatol. 2006  (142):  845-850[[Категорија:Cite journal]].”. Архивирано из оригинала 14. 05. 2011. г. Приступљено 2007-06-25.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  14. ^ Singer, Natasha (2008-03-19). „For Top Medical Students, an Attractive Field”. The New York Times. Приступљено 2010-05-01. 
  15. ^ „Analysis of Trends in Geographic Distribution and Density of US Dermatologists”. American Medical Association. 2017-04-01. Приступљено 2020-07-07. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]