Чехословачка

Чехословачка; Československo
	Застава Грб
	Химна; Kde domov můj? и Nad Tatrou sa blýska;
	; Границе Чехословачке, 1918-1938 и 1945-1992
Географија
Континент	Европа
Регија	средња Европа
Престоница	Праг
Друштво
Службени језик	чешки и словачки
Географске и друге карактеристике
Становништво	Чеси, Словаци, Немци и др.
Валута	чехословачка круна
Земље претходнице и наследнице; Чехословачке
Претходнице:	Наследнице:

Чехословачка или Чешко-Словачка^[1] (чеш. и свк. Československo или Česko-Slovensko;^[2] [ˈt͡ʃɛskoslovɛnsko]) је бивша суверена држава у средњој Европи која је постојала од 28. октобра 1918, када је проглашена независност од Аустроугарске, до мирног распада на Чешку и Словачку 1. јануара 1993. године.

Од 1939. до 1945, након насилне подјеле и дјеличиног уграђивања у састав Нациситчке Немачке, држава де факто није постојала, али се одржала влада у избјеглиштву која је наставали са радом. Чехословачка и Совјетски Савез су потписле споразум 29. јуна 1945. године, којим је из састава Чехословачке у састав Совјетског Савеза прешла Карпатска Украјина.

Од 1948. до 1990. Чехословачка је била дио Варшавског пакта и имала је планску економију. Период политичке либерализације 1968. године, познат као Прашко прољеће, је присилно заустављен када је неколико земаља Варшавског пакта извршило инвазију. Пред крај 1980их приводила се крају комунистичка ера широм Европе, Чехословачка је мирним путем свргнула владу у Плишаној револуцији; социјалистичка контрола цијена је укинута након примјењених припрема. Неколико година касније, држава је подјељена на двије суверене државе, поново мирним путем.

Основне карактеристике

Облик државе:

1918–1938: Демократска република.
1938–1939: Након анексије Судета од стране Њемачке 1938, регија се постепено претворила у државу са слабим везама између чешких, словачких и русинских дијелова. Широк појас јужне Словачке и Карпатске Украјине је анкетирала Мађарска, а област Заолжје је анектирала Пољска.
1939–1945: Област је подјељена на Протекторат Бохемију и Моравска и Словачку републику. Влада у избјеглиштву је наставила са радом у Лондону, подржана од стране Уједињеног Краљевства, Сједињених Америчких Држава и осталих савезника; након Њемачке инвазије на Совјетски Савез, такође је призната и од СССР-а. Чехословачка је била једна од потписница Декларације Организације уједињених нација, као и оснивачки члан Организације уједињених нација.
1946–1948: Државом је управљала коалициона влада са комунистичким министрима, укључујући предсједника владе и министра унутрашњих послова. Карпатска Рутенија је предата СССР-у.
1948–1989: Држава је постала комунистичка држава са средишњом планомском економијом. Званично је постала социјалистичка република 1960. године.
1969–1990: Федерална република која се састојала од Чешке Социјалистичке Републике и Словачке Социјалистичке Републике.
1990–1992: Федерална демократска република која се састојала од Чешке Републике и Словачке Републике.

Сусједи: Њемачка (1949—1990: Западна и Источна), Мађарска, Аустрија (1918—1938, 1945—1992), Пољска, Румунија (1918—1938), СССР (1945—1991), Украјина (1991—1992).

Топографија: углавном неравномерна подручја. Западни делови припадају централноевропским висоравнима. У источни регион залазе северни делови Карпата и дунавски басен.

Клима: доминира континентална клима где температура варира од умерене температуре на граници са Западном Европом на западу, до оштре на истоку на граници са СССР-ом.

Званична имена

1918—1920: Република Чехословачка (скраћено РЧС)/ Чешко-Словачка Држава,^[3] или Чешко-Словачка/Чехословачка;
1920—1938: Чехословачка Република (скраћено ЧСР), или Чехословачка;
1938—1939: Чешко-Словачка Република, или Чешко-Словачка;
1945—1960: Чехословачка Република (скраћено ЧСР), или Чехословачка;
1960—1990: Чехословачка Социјалистичка Република (скраћено ЧССР), или Чехословачка;
Април 1990: Чехословачка Федеративна Република (чешка верзија) или Чешко-Словачка Федеративна Република (словачка верзија)
- Држава је затим постала Чешка и Словачка Федеративна Република (скраћено ЧСФР), или Чешкословачка (чешка верзија) или Чешко-Словачка (словачка верзија).

Грб

Током постојања Чехословачке, грб је доживео неколико мањих промена, а и обично је имао три облика - велики, средњи и мали, али његова основа је увек била традисионални грб Чешке - (дворепи бели/сребрни лав у скоку), некад у комбинацији са грбом Словачке (двоструки сребрни крст на тровршју или представа Татри) и осталих традиционалних чешких земаља - Моравске (црвено-бели орао у полету, на плавом пољу) и грба Доње Шлезије (црни орао у полету, на златном пољу).

Историја

Чехословачка је настала у октобру 1918. као једна од сукцесора Аустроугарске после Првог светског рата. Била је састављена од данашњих територија Чешке, Словачке и (до 1939.) Карпатске Рутеније. Њена територија је био најиндустријализованији део Аустроугарске, била је најдемократскија република током периода пре Другог светског рата, али су је карактерисали етнички проблеми. Ти проблеми су узрок незадовољства друге и треће по бројности етничких група у Чехословачкој - Немаца и Словака, због доминације Чеха, који су били најбројнији.

Чехословачка је постала Хитлерова мета. После Минхенског споразума 1938, Хитлерове трупе извршиле су инвазију на Бохемију и Моравску у којима су већином живели Немци. Мађарској су припојене јужна Словачка, а Словачка и Карпатска Рутенија су добиле аутономију за неко време. Коначно, Чехословачка је престала да постоји у марту 1939, када је Хитлер окупирао целу Чешку, а остатак Словачке је приморан да прогласи независност.

После Другог светског рата, предратна Чехословачка је реконституисана, док је Рутенија (која је била њен део) отцепљена од државе и припојена Совјетском Савезу. Три године касније (1948—1989), Комунистичка партија Чехословачке је дошла на власт и држава се нашла под утицајем Совјетског Савеза. У касним 60-им годинама, у време Прашког пролећа, покушано је да се комунистички систем промени у демократски. Религија је била забрањена, а атеизам је постао званична главна мисао. 1969. Чехословачка је претворена у федерацију Чешких земаља и Словачке.

1989. године држава је поново постала демократска после Плишане револуције, 1992. савезни парламент је одлучио да се држава 1. јануара 1993. подели на Чешку и Словачку.

Шематски приказ Чехословачких подручја кроз време

Председници државе и владе

Листа председника Чехословачке
Листа премијера Чехоловачке
видети такође чланак: Комунистичка партија Чехословачке - лидери

Међународни споразуми и чланства

Пре Другог светског рата била је члан Мале антанте.

После Другог светског рата, активно је учествовала у Мешовитом већу економске асистенције (Комекон), Варшавском пакту, Уједињеним нацијама и њиховим агенцијама, као и у Покрету несврстаних; једна од чланица ОЕБС-а.

Становништво и етничке групе

Религија

1991: Католици: 46,4 %, Евангелисти: 5,3 %, Атеисти: 29,5 %, неизјашњених: 16,7 %. У погледу религије су постојале огромне разлике између две конститутивне републике .

Здравство и социјална заштита

После Другог светског рата здравствена заштита је је свим грађанима била доступна, 60-их и 70-их година радило се на побољшању здравства у руралним срединама.

Политика

После Другог светског рата, монопол над политиком је држала Комунистичка партија Чехословачке. Густав Хусак (Gustáv Husák), је постао први секретар КПЧ 1969. (касније је функција преименована у генералног секретара), а председник Чехословачке је постао 1975. Остале политичке организације су биле подређене КПЧ. Све политичке партије, групе и организације су груписане под кишобраном Националног фронта Чехословачке Социјалистичке Републике. Над поборницима људских права и религије су вршене репресије.

Влада

Друштво и друштвене групе

Образовање

Бесплатно основно образовање. Велики број грађана био је писмен.

Енергетски ресури

После Другог светског рата енергетски потенцијали државе су било мали. Из Совјетског Савеза је увожена нафта, а у држави је функционисала производња мрког угља и електрична енергија на хидро погон.

Привреда

После Другог светског рата, привреда је централизована по угледу на привреду Совјетског Савеза. Тешка металургија која је зависила од увоза гвожђа.

Спорт

Чехословачки фудбалски тим је био врло јак на светској сцени, са 8 учешћа на Светском првенству, завршивши као други на Светским првенствима 1934. и 1962. Тим је такође освојио и Европско првенство 1976.

Чехословачка је имала врло јак хокејашки тим, који је освојио мноштво медаља на светским шампионатима и олимпијским играма.

Познати тенисери Иван Лендл и Мартина Навратилова су рођени у Чехословачкој.

Култура

Погледајте:

Извори

^ „THE COVENANT OF THE LEAGUE OF NATIONS.”.
^ „Ján Kačala: Máme nový názov federatívnej republiky (The New Name of the Federal Republic), In: Kultúra Slova (official publication of the Slovak Academy of Sciences Ľudovít Štúr Institute of Linguistics) 6/1990 pp. 192–197” (PDF).
^ Votruba, Martin. „Czecho-Slovakia or Czechoslovakia”. Slovak Studies Program. University of Pittsburgh. Архивирано из оригинала 15. 10. 2013. г. Приступљено 29. 03. 2009.

Спољашње везе

[covenant-1] „THE COVENANT OF THE LEAGUE OF NATIONS.”.

[KulturaSlova-2] „Ján Kačala: Máme nový názov federatívnej republiky (The New Name of the Federal Republic), In: Kultúra Slova (official publication of the Slovak Academy of Sciences Ľudovít Štúr Institute of Linguistics) 6/1990 pp. 192–197” (PDF).

[3] Votruba, Martin. „Czecho-Slovakia or Czechoslovakia”. Slovak Studies Program. University of Pittsburgh. Архивирано из оригинала 15. 10. 2013. г. Приступљено 29. 03. 2009.

[1]

[2]

[3]

п р у Временски след Чехословачке државности
	Пре-1918	1918—1938	1938—1945		1945—1948	1948—1989		1989—1992	1993—
Бохемија Моравска Шлеска	Аустријско царство	Прва република^а	Судети^б		Трећа република	Чехословачка Република^д 1948—1960	Чехословачка Социјалистичка Република^ђ 1960—1990	Чешка и Словачка Федеративна Република 1990—1992	Чешка Република
Бохемија Моравска Шлеска	Аустријско царство		Друга република^в 1938—1939	Протекторат Чешка и Моравска 1939—1945					Чешка Република
Словачка	Краљевина Угарска			Словачка Република 1939—1945					Словачка Република
Словачка				Јужна Словачка и Карпатска Украјина^г					Словачка Република
Поткарпатска Русија				Јужна Словачка и Карпатска Украјина^г	Закарпатска област^е 1944 / 1946 – 1991			Закарпатска област^ж 1991—present
	Аустроугарска		Влада Чехословачке у избјеглиштву
^а ЧСР; границе и влада успостављене уставом из 1920. ^б Анектирала Нацистичка Њемачка. ^в ЧСР; укључивала аутономне области Словачке и Карпатске Украјине. ^г Анектирала Краљевина Мађарска (1939—1945).			^д ЧСР; прогласила „народну демократија“ (без форманог мјењања имена) под уставом из 1948. који је уведен наког државног удара. ^ђ ЧССР; од 1969, након Прашког прољећа, сачињена од Чешке Социјалистичке Република (ЧСР) и Словачке Социјалистичке Републике (ССР). ^е Област Украјинске ССР. ^ж Област Украјине.