Чехословачка — разлика између измена

Чехословачка; Československo
	Застава Грб
	Химна; Kde domov můj? и Nad Tatrou sa blýska
	; Границе Чехословачке, 1918-1938 и 1945-1992
Географија
Континент	Европа
Регија	средња Европа
Престоница	Праг
Друштво
Службени језик	чешки и словачки
Географске и друге карактеристике
Становништво	Чеси, Словаци, Немци и др.
Валута	чехословачка круна
Земље претходнице и наследнице; Чехословачке
Претходнице:	Наследнице:

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 14. новембар 2018. у 06:04

Чехословачка, или Чешко-Словачка^[1] (чеш. и свк. Československo, Česko-Slovensko^[2]), је бивша суверена држава у средњој Европи која је постојала од 28. октобра 1918, када је проглашена независност од Аустроугарске, до мирног распада на Чешку и Словачку 1. јануара 1993. године.

Од 1939. до 1945, након насилне подјеле и дјеличиног уграђивања у састав Нациситчке Немачке, држава де факто није постојала, али се одржала влада у егзилу која је наставали са радом. Чехословачка и Совјетски Савез су потписле споразум 29. јуна 1945. године, којим је из састава Чехословачке у састав Совјетског Савеза прешла Карпатска Украјина.

Од 1948. до 1990. Чехословачка је била дио Варшавског пакта и имала је планску економију. Период политичке либерализације 1968. године, познат као Прашко прољеће, је присилно заустављен када је неколико земаља Варшавског пакта извршило инвазију. Пред крај 1980-их приводила се крају комунистичка ера широм Европе, Чехословачка је мирним путем свргнула владу у Плишаној револуцији; социјалистичка контрола цијена је укинута након примјењених припрема. Неколико година касније, држава је подјељена на двије суверене државе, поново мирним путем.

Основне карактеристике

Облик државе:

1918–1938: Демократска република.
1938–1939: Након анексије Судета од стране Њемачке 1938, регија се постепено претворила у државу са слабим везама између чешких, словачких и русинских дијелова. Широк појас јужне Словачке и Карпатске Украјине је анкетирала Мађарска, а област Заолжје је анектирала Пољска.
1939–1945: Област је подјељена на Протекторат Бохемију и Моравска и Словачку републику. Влада у избјеглиштву је наставила са радом у Лондону, подржана од стране Уједињеног Краљевства, САД и осталих савезника; након Њемачке инвазије на Совјетски Савез, такође је призната и од Совјетског Савеза. Чехословачка је била једна од потписница Декларације Организације уједињених нација, као и оснивачки члан Организације уједињених нација.
1946–1948: Државом је управљала коалициона влада са комунистичким министрима, укључујући предсједника владе и министра унутрашњих послова. Карпатска Рутенија је предата Совјетском Савезу.
1948–1989: Држава је постала комунистичка држава са средишњом планомском економијом. Званично је постала социјалистичка република 1960. године.
1969–1990: Федерална република која се састојала од Чешке Социјалистичке Републике и Словачке Социјалистичке Републике.
1990–1992: Федерална демократска република која се састојала од Чешке Републике и Словачке Републике.

Сусједи: Њемачка (1949—1990: Западна и Источна), Мађарска, Аустрија (1918—1938, 1945—1992), Пољска, Румунија (1918—1938), СССР (1945—1991), Украјина (1991—1992).

Топографија: углавном неравномерна подручја. Западни делови припадају централноевропским висоравнима. У источни регион залазе северни делови Карпата и дунавски басен.

Клима: доминира континентална клима где температура варира од умерене температуре на граници са Западном Европом на западу, до оштре на истоку на граници са Совјетским Савезом.

Званична имена

1918—1920: Република Чехословачка (скраћено РЧС)/ Чешко-Словачка Држава,^[3] или Чешко-Словачка/Чехословачка;
1920—1938: Чехословачка Република (скраћено ЧСР), или Чехословачка;
1938—1939: Чешко-Словачка Република, или Чешко-Словачка;
1945—1960: Чехословачка Република (скраћено ЧСР), или Чехословачка;
1960—1990: Чехословачка Социјалистичка Република (скраћено ЧССР), или Чехословачка;
Април 1990: Чехословачка Федеративна Република (чешка верзија) или Чешко-Словачка Федеративна Република (словачка верзија)
- Држава је затим постала Чешка и Словачка Федеративна Република (скраћено ЧСФР), или Чешкословачка (чешка верзија) или Чешко-Словачка (словачка верзија).

Грб

Током постојања Чехословачке, грб је доживео неколико мањих промена, а и обично је имао три облика — велики, средњи и мали, али његова основа је увек била традисионални грб Чешке — (дворепи бели/сребрни лав у скоку), некад у комбинацији са грбом Словачке (двоструки сребрни крст на тровршју или представа Татри) и осталих традиционалних чешких земаља — Моравске (црвено-бели орао у полету, на плавом пољу) и грба Доње Шлезије (црни орао у полету, на златном пољу).

Историја

Чехословачка је настала у октобру 1918. као једна од сукцесора Аустроугарске после Првог светског рата. Била је састављена од данашњих територија Чешке, Словачке и (до 1939.) Карпатске Рутеније. Њена територија је био најиндустријализованији део Аустроугарске, била је најдемократскија република током периода пре Другог светског рата, али су је карактерисали етнички проблеми. Ти проблеми су узрок незадовољства друге и треће по бројности етничких група у Чехословачкој — Немаца и Словака, због доминације Чеха, који су били најбројнији.

Чехословачка је постала Хитлерова мета. После Минхенског споразума 1938, Хитлерове трупе извршиле су инвазију на Бохемију и Моравску у којима су већином живели Немци. Мађарској су припојене јужна Словачка, а Словачка и Карпатска Рутенија су добиле аутономију за неко време. Коначно, Чехословачка је престала да постоји у марту 1939, када је Хитлер окупирао целу Чешку, а остатак Словачке је приморан да прогласи независност.

После Другог светског рата, предратна Чехословачка је реконституисана, док је Рутенија (која је била њен део) отцепљена од државе и припојена Совјетском Савезу. Три године касније (1948—1989), Комунистичка партија Чехословачке је дошла на власт и држава се нашла под утицајем Совјетског Савеза. У касним 60-им годинама, у време Прашког пролећа, покушано је да се комунистички систем промени у демократски. Религија је била забрањена, а атеизам је постао званична главна мисао. 1969. Чехословачка је претворена у федерацију Чешких земаља и Словачке.

Године 1989. држава је поново постала демократска после Плишане револуције, 1992. савезни парламент је одлучио да се држава 1. јануара 1993. подели на Чешку и Словачку.

Шематски приказ Чехословачких подручја кроз време

Председници државе и владе

Листа председника Чехословачке
Листа премијера Чехоловачке
видети такође чланак: Комунистичка партија Чехословачке — лидери

Међународни споразуми и чланства

Пре Другог светског рата била је члан Мале антанте.

После Другог светског рата, активно је учествовала у Мешовитом већу економске асистенције (Комекон), Варшавском пакту, Уједињеним нацијама и њиховим агенцијама, као и у Покрету несврстаних; једна од чланица ОЕБС-а.

Становништво и етничке групе

Религија

Године 1991, Католици: 46,4%, Евангелисти: 5,3%, Атеисти: 29,5%, неизјашњених: 16,7%. У погледу религије су постојале огромне разлике између две конститутивне републике .

Здравство и социјална заштита

После Другог светског рата здравствена заштита је је свим грађанима била доступна, 60-их и 70-их година радило се на побољшању здравства у руралним срединама.

Политика

После Другог светског рата, монопол над политиком је држала Комунистичка партија Чехословачке. Густав Хусак (Gustáv Husák), је постао први секретар КПЧ 1969. (касније је функција преименована у генералног секретара), а председник Чехословачке је постао 1975. Остале политичке организације су биле подређене КПЧ. Све политичке партије, групе и организације су груписане под кишобраном Националног фронта Чехословачке Социјалистичке Републике. Над поборницима људских права и религије су вршене репресије.

Влада

Друштво и друштвене групе

Образовање

Бесплатно основно образовање. Велики број грађана био је писмен.

Енергетски ресури

После Другог светског рата енергетски потенцијали државе су било мали. Из Совјетског Савеза је увожена нафта, а у држави је функционисала производња мрког угља и електрична енергија на хидро погон.

Привреда

После Другог светског рата, привреда је централизована по угледу на привреду Совјетског Савеза. Тешка металургија која је зависила од увоза гвожђа.

Спорт

Чехословачки фудбалски тим је био врло јак на светској сцени, са 8 учешћа на Светском првенству, завршивши као други на Светским првенствима 1934. и 1962. Тим је такође освојио и Европско првенство 1976.

Чехословачка је имала врло јак хокејашки тим, који је освојио мноштво медаља на светским шампионатима и олимпијским играма.

Познати тенисери Иван Лендл и Мартина Навратилова су рођени у Чехословачкој.

Култура

Погледајте:

Референце

^ „THE COVENANT OF THE LEAGUE OF NATIONS.”.
^ „Ján Kačala: Máme nový názov federatívnej republiky (The New Name of the Federal Republic), In: Kultúra Slova (official publication of the Slovak Academy of Sciences Ľudovít Štúr Institute of Linguistics) 6/1990 pp. 192–197” (PDF).
^ Votruba, Martin. „Czecho-Slovakia or Czechoslovakia”. Slovak Studies Program. University of Pittsburgh. Архивирано из оригинала 15. 10. 2013. г. Приступљено 29. 03. 2009.

Спољашње везе

[covenant-1] „THE COVENANT OF THE LEAGUE OF NATIONS.”.

[KulturaSlova-2] „Ján Kačala: Máme nový názov federatívnej republiky (The New Name of the Federal Republic), In: Kultúra Slova (official publication of the Slovak Academy of Sciences Ľudovít Štúr Institute of Linguistics) 6/1990 pp. 192–197” (PDF).

[3] Votruba, Martin. „Czecho-Slovakia or Czechoslovakia”. Slovak Studies Program. University of Pittsburgh. Архивирано из оригинала 15. 10. 2013. г. Приступљено 29. 03. 2009.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{malo_inlajn_referenci}}
 {{Инфокутија бивша држава
-| Изворно_име                   = Československo
+| Изворно_име = Československo
-| Конвенционални_пун_назив      = Чехословачка
+| Конвенционални_пун_назив = Чехословачка
-| Уобичајен_назив               =
+| Уобичајен_назив =
-| Слика_застава                 = Flag of Czechoslovakia.svg
+| Слика_застава = Flag of Czechoslovakia.svg
-| Слика_грб                     =Coat_of_arms_of_the_Czech_and_Slovak_Federal_Republic.svg
+| Слика_грб =Coat_of_arms_of_the_Czech_and_Slovak_Federal_Republic.svg
-| Име_генитив                   = Чехословачке
+| Име_генитив = Чехословачке
-| Слика_карта                   = Czechoslovakia location map.svg
+| Слика_карта = Czechoslovakia location map.svg
-| Текст_карта                   =
+| Текст_карта =
-| Текст_испод_карте             = Границе Чехословачке, 1918-1938 и 1945-1992
+| Текст_испод_карте = Границе Чехословачке, 1918-1938 и 1945-1992
 | Континент                     = [[Европа]]
 | Регија                        = [[средња Европа]]
@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 | Становништво                  = [[Чеси]], [[Словаци]], [[Немци]] и др.
 | Престоница                    = [[Праг]]
-| Званични_језици               = [[Чешки језик|чешки]] и [[словачки језик|словачки]]
+| Званични_језици = [[Чешки језик|чешки]] и [[словачки језик|словачки]]
 | Религија                      =
 | Валута                        = [[чехословачка круна]]
-| Законодавна_власт             =
+| Законодавна_власт =
-| Тип_владавине                 =
+| Тип_владавине =
-| Титула_владара                =
+| Титула_владара =
-| Владајућа_партија             =
+| Владајућа_партија =
 | Владар1                       =
 | Владар2                       =
@@ Ред 30: / Ред 30: @@
 | Премијер                      =
 | Ера                           =
-| Година_почетак                =
+| Година_почетак =
-| Година_крај                   =
+| Година_крај =
 | Статус                        =
-| Застава_Претходник1           = Civil ensign of Austria-Hungary (1869-1918).svg
+| Застава_Претходник1 = Civil ensign of Austria-Hungary (1869-1918).svg
 | Претходник1                   = [[Аустроугарска]]
-| Застава_Следбеник1            = Flag of the Czech Republic.svg
+| Застава_Следбеник1 = Flag of the Czech Republic.svg
 | Следбеник1                    = [[Чешка]]
-| Застава_Претходник2           = Flag of Bohemia.svg
+| Застава_Претходник2 = Flag of Bohemia.svg
 | Претходник2                   = [[Краљевина Бохемија]]
-| Застава_Следбеник2            = Flag of Slovakia.svg
+| Застава_Следбеник2 = Flag of Slovakia.svg
 | Следбеник2                    = [[Словачка]]
 | Портал                        =
@@ Ред 46: / Ред 46: @@
 '''Чехословачка''', или '''Чешко-Словачка'''<ref name=covenant>{{cite web|title=THE COVENANT OF THE LEAGUE OF NATIONS.|url=http://avalon.law.yale.edu/imt/parti.asp}}</ref> ([[Чешки језик|чеш.]] и [[Словачки језик|свк.]] ''-{Československo}-'', ''-{Česko-Slovensko}-''<ref name="KulturaSlova">{{cite web|url=http://juls.savba.sk/ediela/ks/1990/6/ks1990-6.lq.pdf|title=Ján Kačala: Máme nový názov federatívnej republiky (The New Name of the Federal Republic), In: Kultúra Slova (official publication of the Slovak Academy of Sciences Ľudovít Štúr Institute of Linguistics) 6/1990 pp. 192–197}}</ref>), је бивша [[суверена држава]] у [[средња Европа|средњој Европи]] која је постојала од [[28. октобар|28. октобра]] [[1918]], када је проглашена независност од [[Аустроугарска|Аустроугарске]], до [[распад Чехословачке|мирног распада]] на [[Чешка|Чешку]] и [[Словачка|Словачку]] [[1. јануар]]а [[1993]]. године.
-Од [[1939]]. до [[1945]], након насилне подјеле и дјеличиног уграђивања у састав [[Трећи рајх|Нациситчке Немачке]], [[држава]] ''[[де факто]]'' није постојала, али се одржала [[Влада Чехословачке  у егзилу|влада у егзилу]] која је наставали са радом. Чехословачка и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] су потписле споразум [[29. јун]]а [[1945]]. године, којим је из састава Чехословачке у састав Совјетског Савеза прешла [[Карпатска Украјина]].
+Од [[1939]]. до [[1945]], након насилне подјеле и дјеличиног уграђивања у састав [[Трећи рајх|Нациситчке Немачке]], [[држава]] ''[[де факто]]'' није постојала, али се одржала [[Влада Чехословачке у егзилу|влада у егзилу]] која је наставали са радом. Чехословачка и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] су потписле споразум [[29. јун]]а [[1945]]. године, којим је из састава Чехословачке у састав Совјетског Савеза прешла [[Карпатска Украјина]].
-Од 1948. до 1990. Чехословачка је била дио [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]] и имала је [[планска економија|планску економију]]. Период политичке либерализације 1968. године, познат као [[Прашко пролеће|Прашко прољеће]], је присилно заустављен када је неколико земаља Варшавског пакта извршило [[Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку|инвазију]]. Пред крај [[1980е|1980их]] приводила се крају [[комунизам|комунистичка]] ера широм [[Европа|Европе]], Чехословачка је мирним путем свргнула владу у [[Плишана револуција|Плишаној револуцији]]; социјалистичка контрола цијена је укинута након примјењених припрема. Неколико година касније, држава је подјељена на двије суверене државе, поново мирним путем.
+Од 1948. до 1990. Чехословачка је била дио [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]] и имала је [[планска економија|планску економију]]. Период политичке либерализације 1968. године, познат као [[Прашко пролеће|Прашко прољеће]], је присилно заустављен када је неколико земаља Варшавског пакта извршило [[Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку|инвазију]]. Пред крај [[1980е|1980-их]] приводила се крају [[комунизам|комунистичка]] ера широм [[Европа|Европе]], Чехословачка је мирним путем свргнула владу у [[Плишана револуција|Плишаној револуцији]]; социјалистичка контрола цијена је укинута након примјењених припрема. Неколико година касније, држава је подјељена на двије суверене државе, поново мирним путем.
 == Основне карактеристике ==
@@ Ред 54: / Ред 54: @@
 * 1918–1938: [[Демократска република]].
 * 1938–1939: Након анексије [[Судети|Судета]] од стране [[Трећи рајх|Њемачке]] [[1938]], регија се постепено претворила у државу са слабим везама између [[Чеси|чешких]], [[Словаци|словачких]] и [[Карпатски Русини|русинских]] дијелова. Широк појас јужне Словачке и [[Карпатска Украјина|Карпатске Украјине]] је анкетирала [[Краљевина Мађарска|Мађарска]], а област [[Заолжје]] је анектирала [[Друга пољска република|Пољска]].
-* 1939–1945: Област је подјељена на [[Протекторат Бохемија и Моравска|Протекторат Бохемију и Моравска]] и [[Словачка република (1939—1945)|Словачку републику]]. [[Влада Чехословачке у избјеглиштву|Влада у избјеглиштву]] је наставила са радом у [[Лондон]]у, подржана од стране [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] и осталих савезника; након Њемачке [[Операција Барбароса|инвазије]] на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], такође је призната и од СССР-а. Чехословачка је била једна од потписница [[Декларација Организације уједињених нација|Декларације Организације уједињених нација]], као и оснивачки члан [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]].
+* 1939–1945: Област је подјељена на [[Протекторат Бохемија и Моравска|Протекторат Бохемију и Моравска]] и [[Словачка република (1939—1945)|Словачку републику]]. [[Влада Чехословачке у избјеглиштву|Влада у избјеглиштву]] је наставила са радом у [[Лондон]]у, подржана од стране [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и осталих савезника; након Њемачке [[Операција Барбароса|инвазије]] на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], такође је призната и од Совјетског Савеза. Чехословачка је била једна од потписница [[Декларација Организације уједињених нација|Декларације Организације уједињених нација]], као и оснивачки члан [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]].
-* 1946–1948: Државом је управљала коалициона влада са [[комунизам|комунистичким]] министрима, укључујући предсједника владе и министра унутрашњих послова. [[Карпатска Рутенија]] је предата СССР-у.
+* 1946–1948: Државом је управљала коалициона влада са [[комунизам|комунистичким]] министрима, укључујући предсједника владе и министра унутрашњих послова. [[Карпатска Рутенија]] је предата Совјетском Савезу.
 * 1948–1989: Држава је постала [[комунистичка држава]] са средишњом [[планска економија|планомском економијом]]. Званично је постала [[социјалистичка република]] [[1960]]. године.
 * 1969–1990: [[Федерална република]] која се састојала од ''[[Чешка Социјалистичка Република|Чешке Социјалистичке Републике]]'' и ''[[Словачка Социјалистичка Република|Словачке Социјалистичке Републике]]''.
@@ Ред 65: / Ред 65: @@
 '''Топографија''': углавном неравномерна подручја. Западни делови припадају централноевропским висоравнима. У источни регион залазе северни делови [[Карпати|Карпата]] и [[дунав]]ски басен.
-'''Клима''': доминира континентална клима где температура варира од умерене температуре на граници са Западном Европом на западу, до оштре на истоку на граници са СССР-ом.
+'''Клима''': доминира континентална клима где температура варира од умерене температуре на граници са Западном Европом на западу, до оштре на истоку на граници са Совјетским Савезом.
 == Званична имена ==
-* 1918—1920: '''[[Прва чехословачка република|Република Чехословачка]]''' (скраћено РЧС)/ '''Чешко-Словачка Држава''',<ref>{{cite web|url=http://www.pitt.edu/~votruba/qsonhist/spellczechoslovakia.html|title=Czecho-Slovakia or Czechoslovakia|accessdate = 29. 03. 2009|last=Votruba|first=Martin|work=Slovak Studies Program|publisher=University of Pittsburgh |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131015043127/http://www.pitt.edu/~votruba/qsonhist/spellczechoslovakia.html|archivedate = 15. 10. 2013}}</ref> или Чешко-Словачка/Чехословачка;
+* 1918—1920: '''[[Прва чехословачка република|Република Чехословачка]]''' (скраћено РЧС)/ '''Чешко-Словачка Држава''',<ref>{{cite web|url=http://www.pitt.edu/~votruba/qsonhist/spellczechoslovakia.html|title=Czecho-Slovakia or Czechoslovakia|accessdate=29. 03. 2009|last=Votruba|first=Martin|work=Slovak Studies Program|publisher=University of Pittsburgh |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131015043127/http://www.pitt.edu/~votruba/qsonhist/spellczechoslovakia.html|archivedate=15. 10. 2013}}</ref> или Чешко-Словачка/Чехословачка;
 * 1920—1938: '''Чехословачка Република''' (скраћено ЧСР), или Чехословачка;
 * 1938—1939: '''[[Друга чехословачка република|Чешко-Словачка Република]]''', или Чешко-Словачка;
@@ Ред 90: / Ред 90: @@
 После Другог светског рата, предратна Чехословачка је реконституисана, док је Рутенија (која је била њен део) отцепљена од државе и припојена [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]]. Три године касније (1948—1989), [[Комунистичка партија Чехословачке]] је дошла на власт и држава се нашла под утицајем Совјетског Савеза. У касним [[1960е|60-им]] годинама, у време [[Прашко пролеће|Прашког пролећа]], покушано је да се комунистички систем промени у демократски. Религија је била забрањена, а [[атеизам]] је постао званична главна мисао. [[1969]]. Чехословачка је претворена у [[Češka i Slovačka Federativna Republika|федерацију Чешких земаља и Словачке]].
-[[1989]]. године држава је поново постала демократска после [[Плишана револуција|Плишане револуције]], [[1992]]. савезни парламент је одлучио да се држава [[1. јануар]]а [[1993]]. подели на [[Чешка|Чешку]] и [[Словачка|Словачку]].
+Године 1989. држава је поново постала демократска после [[Плишана револуција|Плишане револуције]], [[1992]]. савезни парламент је одлучио да се држава [[1. јануар]]а [[1993]]. подели на [[Чешка|Чешку]] и [[Словачка|Словачку]].
 === Шематски приказ Чехословачких подручја кроз време ===
@@ Ред 111: / Ред 111: @@
 == Религија ==
-: [[Католицизам|Католици]]: 46,4%, [[Евангелизам|Евангелисти]]: 5,3%, [[Атеизам|Атеисти]]: 29,5%, неизјашњених: 16,7%.
+Године 1991, [[Католицизам|Католици]]: 46,4%, [[Евангелизам|Евангелисти]]: 5,3%, [[Атеизам|Атеисти]]: 29,5%, неизјашњених: 16,7%.
 У погледу религије су постојале огромне разлике између две конститутивне републике .
@@ Ред 155: / Ред 155: @@
 * [[Листа познатих Словака]]
-== Извори ==
+== Референце ==
 {{reflist|2}}

п р у Временски след Чехословачке државности
	Пре-1918	1918—1938	1938—1945		1945—1948	1948—1989		1989—1992	1993—
Бохемија Моравска Шлеска	Аустријско царство	Прва република^а	Судети^б		Трећа република	Чехословачка Република^д 1948—1960	Чехословачка Социјалистичка Република^ђ 1960—1990	Чешка и Словачка Федеративна Република 1990—1992	Чешка Република
Бохемија Моравска Шлеска	Аустријско царство		Друга република^в 1938—1939	Протекторат Чешка и Моравска 1939—1945					Чешка Република
Словачка	Краљевина Угарска			Словачка Република 1939—1945					Словачка Република
Словачка				Јужна Словачка и Карпатска Украјина^г					Словачка Република
Поткарпатска Русија				Јужна Словачка и Карпатска Украјина^г	Закарпатска област^е 1944 / 1946 – 1991			Закарпатска област^ж 1991—present
	Аустроугарска		Влада Чехословачке у избјеглиштву
^а ЧСР; границе и влада успостављене уставом из 1920. ^б Анектирала Нацистичка Њемачка. ^в ЧСР; укључивала аутономне области Словачке и Карпатске Украјине. ^г Анектирала Краљевина Мађарска (1939—1945).			^д ЧСР; прогласила „народну демократија“ (без форманог мјењања имена) под уставом из 1948. који је уведен наког државног удара. ^ђ ЧССР; од 1969, након Прашког прољећа, сачињена од Чешке Социјалистичке Република (ЧСР) и Словачке Социјалистичке Републике (ССР). ^е Област Украјинске ССР. ^ж Област Украјине.