Refren
Refren (od provansalske reči refrainge - ponovljeno udaranje talasa, odnosno fr. refrain - pripev) u muzičkom i poetskom smislu označava stilsku figuru dikcije[1], načina izražavanja, koji se odnosi na ponavljanje stiha, dela ili grupe stihova. Najčešće se pravilno ponavljaju posle svakog distiha ili strofe. Pesnici često ponavljaju slične ili iste reči, na taj način, na prvom mestu, ističu svoja osećanja. Refren povezuje sve strofe u pesmi, a pritom emocionalno obeležava celu pesmu. Uz refren, u stilske figure ponavljanja spadaju: anafora, epifora, simploka, alon’man[2].
U figurativnom smislu refren označava ono čemu se čovek uvek vraća, stalno ponavljanje, „staru pesmu“.
„Refren“ je i naslov popularne pesme srpskog pisca Jovana Dučića objavljene 1929. godine u Knjizi I („Pesme Sunca“).[3]
Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ Vokabular: dikcija, pristup 22. septembar 2012
- ^ „Časopis Detinjstvo XXXVII 1/15, str 103.: Deca predškolskog uzrasta i njihova recepcija književnosti, Danica Radunović Stonić, UDC 82–93.09”. Архивирано из оригинала 08. 03. 2012. г. Приступљено 22. 09. 2012.
- ^ Vikiizvornik: Jovan Dučić, pesme sunca, pristup 22. septembar 2012
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Veliki rečnih stranih reči i izraza, Ivan Klajn, Milan Šipka, Prometej, Novi Sad (2008), ISBN 9788651503118
- Leksikon stranih reči i izraza, Milan Vujaklija, Prosveta, Beograd, (1996/97), ISBN 8607006215
- Opismeni se: Refren, pristup 22. septembar 2012
- Poiskov: Refren, pristup 22. septembar 2012 (језик: руски)
- Književnost: Refren, pristup 22. septembar 2012
- Opušteno: Književni termini, 10. maj 2012, pristup 22. septembar 2012[мртва веза]