Играчка конзола

Играчка конзола (конзола за игру) је специјализовани рачунар пре свега намењена за играње рачунарских игара. Произвођачи обично теже за тим да конзоле буду што једноставније за употребу. На пример, на конзолу се може прикључити обичан телевизор који ће служити као монитор.

У последње време су играчке конзоле мултимедијалне машине преко којих се може повезати и на интернет, слушати музика и гледати филмове.

Међу конзолима тренутно доминирају јапански PlayStation 4. На другом месту је Мајкрософтов Xbox One и Nintendo Wii. Постоје и мале играчке конзоле величине длана, као на пример Nintendo 3DS и PlayStation Vita.

Разлике између игара конзола и рачунарских игара

Игре играчких конзола се разликују од рачунарских игара на тај начин што произвођачи конзола добибају одређену своту новца за сваку продату игру. Такође, произвођачи често контролишу квалитет и садржај игре, док рачунарске игре може да програмира и производи било ко без дозволе. Такав сценарио одржава сложније тржиште и доприноси профилацији самих играчких конзола.

Историја

Хронологија


Извор	^{[note 1]}^{[note 2]}^{[note 3]}^{[note 4]}^{[note 5]}^{[note 6]}^{[note 7]}^{[note 8]}

Играчке конзоле су се први пут на тржишту појавиле 1967. u САД и до дан-данас су веома популарне. Прве конзоле су обично биле конструкције које су имале једну или мањи број игара преко силиконских меморијских чипова. Конзоле су доживеле прави бум 1972. појавом игре Pong коју је на тржиште пустила америчка произвођачка кућа Atari, која је такође конструисала прву конзолу са измењивим силиконским меморијским касетама VCS 2600, 1977. године.

Генерације играчких конзола

Прва генерација (1966—1977)

TV Game, произвођач Sanders Associates (1966, за потребе америчке војске)
Brown Box, Ralph Baer (1969, прототип)
Pong, Atari (1972)
Magnavox Odyssey, Magnavox (1972)
Coleco Telstar (1976)

Друга генерација („8-битна“, 1977—1983)

Трећа генерација („8-битна“, 1983—1990)

Sega Master System
Nintendo Entertainment System (у Јапану Family Computer (Famicom))
PC Engine
Atari 7800

Четврта генерација („16-битна“, почетком 1990-их)

Sega Mega Drive или Sega Genesis
Super NES или Super Famicom
SuperGrafx, компанија NEC
Neo-Geo, компанија Shin Nihon Kikaku
CD-i, компанија Philips

Пета генерација („32/64-битна“, крајем 1990-их)

(Конзоле са 3-Д графиком и ЦД-РОМ јединицама)

Pippin, комапније Епл и Bandai
Saturn, компанија Sega
Nintendo 64, компанија Нинтендо
PlayStation, компанија Сони
Panther, компанија Atari
Jaguar, компанија Atari
Jaguar 2, компанија Atari
Amiga CD32, компанија Commodore
Virtual Boy, компанија Нинтендо
3DO, компанија Panasonic

Шеста генерација (1998-2015)

PlayStation 2, компанија Сони
Dreamcast, компанија Сега
GameCube, компанија Нинтендо
Game Boy Advance, компанија Нинтендо
Xbox, компанија Мајкрофост

Седма генерација (2005-2018)

PlayStation Portable, компанија Сони
Nindendo DS, компанија Нинтендо
PlayStation 3, компанија Сони
Xbox 360, компанија Мајкрософт
Wii, компанија Нинтендо

Осма генерација (2012-траје)

Nintendo 3DS, компанија Нинтендо
PlayStation 4, компанија Сони
Xbox One, компанија Мајкрософт
Nintendo Switch, компанија Нинтендо
Wii U, компанија Нинтендо
PlayStation Vita, компанија Сони

Најпродаваније играчке конзоле


Назив конзоле	Година настанка	Продатих примерака (у милионима)
PlayStation 2	2000.	159
Nintendo DS	2004.	154,02
Game Boy	1989.	118,69
PlayStation 1	1994.	102,5
Nintendo Wii	2006.	101,63
PlayStation 4	2013.	100
PlayStation 3	2006.	88
Xbox 360	2005.	85
Game Boy Advance	2001.	81,51
PlayStation Portable	2004.	80
Nintendo 3DS	2011.	75.28
NES	1983.	61.91
SNES	1990.	49.10
Xbox One	2013.	41
Nintendo Switch	2017.	36.87

Напомене

^ Прва генерација видео играчких конзола почела је са Magnavox Odyssey, првом комерцијалном кућном видео играчком конзолом, пуштеном у продају у мају 1972.^[1] Ова генерација је окончана кад је Нинтендо обуставио серијале ТВ игара у боји 1980-их.^[2]
^ Друга генерација видео играчких конзола почела је кад је Fairchild Channel F објављен у мају 1976.^[3] Ова генерација је окончана кад је Атари обуставио Atari 2600 1. јануара 1992.^[4]
^ Трећа генерација видео играчких конзола започела је кад су Сега и Нинтендо пласирали на тржиште SG-1000 и Нинтендо ентертејнмент систем (познат у Јапану као породични компјутер), 15. јула 1983 у Јапану.^[5] Ова генерација је завршена кад је Нинтендо обуставио Нинтендо ентертејнмент систем 25. септембра 2003 у Јапану.^[6]
^ Четврта генерација видео играчких конзола почела је са појавом TurboGrafx-16 30. октобра 1987.^[7] Ова генерација је окончана кад је SNK обуставио Neo Geo 2004. године.^[8]
^ Пета генерација видео играчких конзола почела је кад је Панасоник пласирао на тржиште 3DO Interactive Multiplayer 4. октобра 1993.^[9] Ова генерација је завршена кад је Сони обуставио PlayStation 31. марта 2005.^[10]
^ Шеста генерација видео играчких конзола почела је кад је предузеће Сега извело на тржиште Dreamcast 27. новембра 1998 у Јапану.^[11] Ова генерација је окончана кад је Сони обуставио PlayStation 2 4. јануара 2013.^[12]
^ Седма генерација видео играчких конзола почела је кад је Мајкрософт лансирао Xbox 360 22. новембра 2005,^[13] неколико месеци пре него што је Sony Computer Entertainment пустио у продају PlayStation 3 17. новембра 2006.^[14] Прва конзола ове генерације која је обустављена је био Xbox 360 20. априла 2016,^[15] а њој је следио PlayStation 3 дана 29. маја 2017,^[16] док је Wii још увек у производњи. Потенцијално, седма генерација је делимично још увек у току под привременом подршком.
^ Осма генерација видео играчких конзола почела је кад је Нинтендо лансирао Wii U 18. новембра 2012.^[17] Ово је садашња генерација видео играчких конзола. Прва конзола ове генерације која је обустављена је Wii U, 31. јануара 2017;^[18] док су друге водеће конзоле Нинтенда, Мајкрософта и Сонија још увек у продукцији.

Референце

^ Buchanan, Levi (31. 5. 2007). „ODYSSEY: 35 YEARS LATER”. IGN. Архивирано из оригинала 1. 12. 2016. г. Between 1970 and 1972, Magnavox and Baer work together to fully develop the Odyssey. The set release date: May 1972. The era of video games is about to explode.
^ DeMaria, Rusel; Wilson, Johnny L. (2003). High Score!: The Illustrated History of Electronic Games (2 изд.). McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-223172-4.
^ „Channel F | The Dot Eaters”. thedoteaters.com. Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено 30. 11. 2016.
^ Patterson, Shane; Elston, Brett (2008). „Consoles of the '80s”. GamesRadar. Архивирано из оригинала 18. 03. 2021. г. Приступљено 1. 4. 2011.
^ „PC-Engine”. PC-Engine. Архивирано из оригинала 07. 06. 2019. г. Приступљено 9. 1. 2018.
^ Nintendo to end Famicom and Super Famicom production. GameSpot.com (May 30, 2003). Приступљено August 23, 2013.
^ „PC-Engine”. Pc-engine.co.uk. Архивирано из оригинала 07. 06. 2019. г. Приступљено 25. 12. 2017.
^ „Longest support for an arcade system”. Guinness World Records. Приступљено 30. 11. 2016.
^ „Which Game System is the Best!?”. Next Generation. бр. 12. Imagine Media. децембар 1995. стр. 36—85.
^ „PlayStation Cumulative Production Shipments of Hardware”. Sony Computer Entertainment. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 12. 12. 2012.
^ Reserved., . All Rights (17. 4. 2014). „Press Start: Sega’s failed Dreamcast console has actually outsold Nintendo’s Wii U (sort of)”. canada.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 30. 11. 2016.
^ „PlayStation 2 manufacture ends after 12 years”. The Guardian. 4. 1. 2013. Приступљено 4. 1. 2013.
^ Dybwad, Barb (15. 9. 2005). „Xbox 360 launch date is November 22”. Engadget. Приступљено 14. 3. 2013.
^ „Sony's PS3 makes U.S. debut”. USA Today. 17. 11. 2006. Приступљено 14. 1. 2008.
^ „Achievement Unlocked: 10 Years – Thank You, Xbox 360”. Xbox Wire. Приступљено 22. 1. 2017.
^ Ackerman, Dan (30. 5. 2017). „Sony PlayStation 3 ends shipments, fulfilling 10-year promise”. CNET (на језику: енглески). Приступљено 16. 8. 2017.
^ „WiiU Price and Release Date Announced”. WiiU News. 13. 9. 2012. Приступљено 13. 9. 2012.
^ „Wii U Production Has Officially Ended in Japan”. Siliconera. 31. 1. 2017.

Литература

DeMaria, Rusel; Wilson, Johnny L. (2003). High Score!: The Illustrated History of Electronic Games (2 изд.). McGraw-Hill. стр. 363, 378. ISBN 978-0-07-223172-4.
Forster, Winnie (2005). The Encyclopedia of Game Machines - Consoles, handheld & home computers 1972–2005. Gameplan. ISBN 978-3-00-015359-4. Архивирано из оригинала 26. 5. 2005. г.

Спољашње везе

База података конзолских и рачунарских игара (језик: енглески)
Историја играчких конзола и произвођача (језик: енглески)
Детаљан историјат играчких конзола (језик: енглески)
Новости из света играчких конзола (језик: енглески)
Console platforms на сајту Curlie (језик: енглески)

[First-3] Прва генерација видео играчких конзола почела је са Magnavox Odyssey, првом комерцијалном кућном видео играчком конзолом, пуштеном у продају у мају 1972.^[1] Ова генерација је окончана кад је Нинтендо обуставио серијале ТВ игара у боји 1980-их.^[2]

[Second-6] Друга генерација видео играчких конзола почела је кад је Fairchild Channel F објављен у мају 1976.^[3] Ова генерација је окончана кад је Атари обуставио Atari 2600 1. јануара 1992.^[4]

[Third-9] Трећа генерација видео играчких конзола започела је кад су Сега и Нинтендо пласирали на тржиште SG-1000 и Нинтендо ентертејнмент систем (познат у Јапану као породични компјутер), 15. јула 1983 у Јапану.^[5] Ова генерација је завршена кад је Нинтендо обуставио Нинтендо ентертејнмент систем 25. септембра 2003 у Јапану.^[6]

[Fourth-12] Четврта генерација видео играчких конзола почела је са појавом TurboGrafx-16 30. октобра 1987.^[7] Ова генерација је окончана кад је SNK обуставио Neo Geo 2004. године.^[8]

[Fifth-15] Пета генерација видео играчких конзола почела је кад је Панасоник пласирао на тржиште 3DO Interactive Multiplayer 4. октобра 1993.^[9] Ова генерација је завршена кад је Сони обуставио PlayStation 31. марта 2005.^[10]

[Sixth-18] Шеста генерација видео играчких конзола почела је кад је предузеће Сега извело на тржиште Dreamcast 27. новембра 1998 у Јапану.^[11] Ова генерација је окончана кад је Сони обуставио PlayStation 2 4. јануара 2013.^[12]

[Seventh-23] Седма генерација видео играчких конзола почела је кад је Мајкрософт лансирао Xbox 360 22. новембра 2005,^[13] неколико месеци пре него што је Sony Computer Entertainment пустио у продају PlayStation 3 17. новембра 2006.^[14] Прва конзола ове генерације која је обустављена је био Xbox 360 20. априла 2016,^[15] а њој је следио PlayStation 3 дана 29. маја 2017,^[16] док је Wii још увек у производњи. Потенцијално, седма генерација је делимично још увек у току под привременом подршком.

[Eighth-26] Осма генерација видео играчких конзола почела је кад је Нинтендо лансирао Wii U 18. новембра 2012.^[17] Ово је садашња генерација видео играчких конзола. Прва конзола ове генерације која је обустављена је Wii U, 31. јануара 2017;^[18] док су друге водеће конзоле Нинтенда, Мајкрософта и Сонија још увек у продукцији.

[ODYSSEY:_35_YEARS_LATER-1] Buchanan, Levi (31. 5. 2007). „ODYSSEY: 35 YEARS LATER”. IGN. Архивирано из оригинала 1. 12. 2016. г. Between 1970 and 1972, Magnavox and Baer work together to fully develop the Odyssey. The set release date: May 1972. The era of video games is about to explode.

[highscore-2] DeMaria, Rusel; Wilson, Johnny L. (2003). High Score!: The Illustrated History of Electronic Games (2 изд.). McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-223172-4.

[4] „Channel F | The Dot Eaters”. thedoteaters.com. Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено 30. 11. 2016.

[5] Patterson, Shane; Elston, Brett (2008). „Consoles of the '80s”. GamesRadar. Архивирано из оригинала 18. 03. 2021. г. Приступљено 1. 4. 2011.

[PC-Engine_UK2-7] „PC-Engine”. PC-Engine. Архивирано из оригинала 07. 06. 2019. г. Приступљено 9. 1. 2018.

[famicom-8] Nintendo to end Famicom and Super Famicom production. GameSpot.com (May 30, 2003). Приступљено August 23, 2013.

[PC-Engine_UK-10] „PC-Engine”. Pc-engine.co.uk. Архивирано из оригинала 07. 06. 2019. г. Приступљено 25. 12. 2017.

[11] „Longest support for an arcade system”. Guinness World Records. Приступљено 30. 11. 2016.

[NGen12-13] „Which Game System is the Best!?”. Next Generation. бр. 12. Imagine Media. децембар 1995. стр. 36—85.

[shipments-14] „PlayStation Cumulative Production Shipments of Hardware”. Sony Computer Entertainment. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 12. 12. 2012.

[16] Reserved., . All Rights (17. 4. 2014). „Press Start: Sega’s failed Dreamcast console has actually outsold Nintendo’s Wii U (sort of)”. canada.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 30. 11. 2016.

[Guardian_end-17] „PlayStation 2 manufacture ends after 12 years”. The Guardian. 4. 1. 2013. Приступљено 4. 1. 2013.

[nalaunch-19] Dybwad, Barb (15. 9. 2005). „Xbox 360 launch date is November 22”. Engadget. Приступљено 14. 3. 2013.

[NAdate-20] „Sony's PS3 makes U.S. debut”. USA Today. 17. 11. 2006. Приступљено 14. 1. 2008.

[360discontinuation-21] „Achievement Unlocked: 10 Years – Thank You, Xbox 360”. Xbox Wire. Приступљено 22. 1. 2017.

[22] Ackerman, Dan (30. 5. 2017). „Sony PlayStation 3 ends shipments, fulfilling 10-year promise”. CNET (на језику: енглески). Приступљено 16. 8. 2017.

[pricerelease-24] „WiiU Price and Release Date Announced”. WiiU News. 13. 9. 2012. Приступљено 13. 9. 2012.

[wiiudiscontinuation-25] „Wii U Production Has Officially Ended in Japan”. Siliconera. 31. 1. 2017.

[note 1]

[note 2]

[note 3]

[note 4]

[note 5]

[note 6]

[note 7]

[note 8]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Чешка
Остале	MusicBrainz instrument