Алфонсо VIII од Кастиље
Алфонсо VIII од Кастиље | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Алфонсо VIII од Бургундије |
Датум рођења | 11. новембар 1155. |
Место рођења | Сорија, Краљевина Кастиља |
Датум смрти | 6. октобар 1214.58 год.) ( |
Место смрти | Гутјере-Муњос, Краљевина Кастиља |
Породица | |
Супружник | Елеонора Енглеска, краљица Кастиље |
Потомство | Енрике I од Кастиље |
Родитељи | Санчо III од Кастиље Бланка од Наваре и Кастиље |
Династија | Бургундска династија |
Краљ Кастиље | |
Период | 1158. - 1214. |
Претходник | Санчо III од Кастиље |
Наследник | Енрике I од Кастиље |
Алфонсо VIII од Кастиље (11. новембар 1155, Сорија - 6. октобар 1214, Гутјере-Муњос) је био краљ Кастиље (1158—1214) из Бургундске династије.
Отац му је био претходни краљ Кастиље Санчо III од Кастиље, а мајка Бланка од Наваре и Кастиље.
Супруга му је била Елеонора Енглеска и са њом је имао само једно дете, сина Енрикеа, који га је и наследио на престолу.
Био је један од најспособнијих ратничких краљева у историји Шпаније. У савезу са својим ујаком краљем Леона, Алфонсо је започео успешан противнапад против Алмохада[1], полудивљих берберских племена, фанатичних приврженика ислама, који су нагрнули из Северне Африке[2]. Они су одмах довели појачања из Африке у сусрет кастиљској војсци. У великој бици која се одиграла Аларкосу 1195. године Алфонсо је био тешко поражен, док је његова војска уништена. Његов ујак и краљ Наваре, који нису успели да му пошаљу снаге које су претходно обећали, искористили су његов пораз да упадну у Кастиљу; ипак, Алфонсо их је протерао из земље и припремио се да још једном нападне муслимане. У наредних десет година обе стране су се спремале за одлучујућу војну. Алмохади су сакупили све снаге муслиманске Шпаније и пребацили свеже трупе из Африке. Папа је прогласио крсташки рат против муслимана и Алфонсовој војсци су се придружили многи европски витезови, које је предводио у Шпанији рођени надбискуп Нарбоне, а такође и јединице свих хришћанских државица, изузев Леона. Две војске су се сусреле 16. јула 1212. године код Лас Навас де Толосе. Била је то надмоћна победа хришћанског оружја и крај моћи Алмохада[1][2].
Кад се сад извојевала победа над муслиманима, Алфонсо је почео борбе са другим хришћанским државицама, што је била његова највећа слабост. Тако да је рат против Алмохада обновљен тек за време његовог унука Фернанда III Светог, који је ујединио Кастиљу и Леон[1].
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Вилијам I од Бургундије | ||||||||||||||||
8. Raymond of Burgundy | ||||||||||||||||
17. Stephanie | ||||||||||||||||
4. Алфонсо VII од Леона и Кастиље[3] | ||||||||||||||||
18. Алфонсо VI од Леона и Кастиље | ||||||||||||||||
9. Урака од Леона и Кастиље | ||||||||||||||||
19. Constance of Burgundy | ||||||||||||||||
2. Санчо III од Кастиље | ||||||||||||||||
20. Ramon Berenguer II, Count of Barcelona | ||||||||||||||||
10. Рамон Беренгер III | ||||||||||||||||
21. Maud of Apulia | ||||||||||||||||
5. Беренгарија од Барселоне[3] | ||||||||||||||||
22. Gilbert I, Count of Gévaudan | ||||||||||||||||
11. Douce I, Countess of Provence | ||||||||||||||||
23. Gerberga, Countess of Provence | ||||||||||||||||
1. Алфонсо VIII од Кастиље | ||||||||||||||||
24. Sancho Garcés, Lord of Monzón | ||||||||||||||||
12. Рамиро Санчез, господар Монзона | ||||||||||||||||
25. Constanza | ||||||||||||||||
6. Гарсија Рамирез од Наваре | ||||||||||||||||
26. Родриго Дијаз де Вивар | ||||||||||||||||
13. Кристина Родригез | ||||||||||||||||
27. Химена Дијаз | ||||||||||||||||
3. Бланка од Наваре, Queen of Castile | ||||||||||||||||
28. Richer de l'Aigle | ||||||||||||||||
14. Gilbert de l'Aigle | ||||||||||||||||
29. Judith d'Avranches | ||||||||||||||||
7. Маргарита од Егла | ||||||||||||||||
30. Geoffrey II du Perche | ||||||||||||||||
15. Juliana du Perche | ||||||||||||||||
31. Beatrix de Montdidier | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Сидни Пејнтер, Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 226., 227. и 557. стр.
- ^ а б А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Београд
- ^ а б Shadis 2010, стр. xix.
Литература
[уреди | уреди извор]- Shadis, Miriam (2010). Berenguela of Castile (1180–1246) and Political Women in the High Middle Ages. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-312-23473-7.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.