Химена Дијаз

Химена Дијаз
Химена Дијаз
Лични подаци
Датум рођења	24. јул 1046.
Датум смрти	1116. (69/70 год.)
Место смрти	Бургос,
Породица
Супружник	Родриго Дијаз де Вивар
Потомство	Кристина Родригез, María Rodríguez, Diego Rodríguez

Химена Дијаз де Вивар рођена је у Овиједу, 1045. Била супруга Родрига Дијаза. Он је био кастиљански ратник. Родриго Дијаз је заузео значајно место у историји средњовековне Кастиље, али и у епици. Први шпански епски спев написан око 1140. године, Песма о Сиду , написан је управо о Родригу Дијазу и његовим подвизима у борби против Марава.

Биографија

Поријекло

Химена била кћерка Дијега Родригеза, грофа Овиједа, и доње Кристине, унуке леонског краља Алфонса V (999—1028). Била је рођака Алфонса VI, леонског краља који је наследио свог брата Санча II на кастиљанском престолу након што је овај погинуо под чудним околностима при опсади Заморе 1072. године.

Брак

Химена је, пре него што се удала, била поприлично стара дјевојка, имала је око 30 година и живјела у замку код својих родитеља. Сачуван је документ који јој је Родриго Дијаз дао на дан њиховог вјенчања, папир у коме се купује "њено тијело и невиност". Након ступања у брак са Родригом Дијасом, Химена Дијас је пратила свог супруга иако је остало нејасно да ли је живела сама у Таифи у Зарагози током првог прогнанства (од 1080-1086). Постоје извори који говоре да се она преселила са њим у овом периоду у Аустрију, мада постоји нека документација да је Родриго отишао сам из Кастиље остављајући Химену и кћерке.

На почетку другог прогона , 1089. године, Химена је била затворена са дјецом.^[1]У том периоду нема података о Химени, све до краја 1094. године, када је Родриго Диаз, 21. октобра, добио битку код Кастиље и обезбедио своју контролу над Валенцијом (коју је освојио 17. јуна те године) и поново се удружио са супругом до његове смрти 1099.

Удовица

До 1102. године је владала Валенсијом, када је Алфонсо VI, њен рођак одлучио да запали и напусти град Алморавида. Око овог периода остаје документ донације коју је Химена Диаз упутила у катедралу у Валенцији 1101. која садржи њен потпис. Вратила се у Кардељу и са собом понела посмртне остатке свог мужа, које је сахранила у манастиру Сан Педро де Кардења. Ту је остала све до своје смрти. Умрла је негде између 29. августа 1113. и 1116. године, вероватно у тој последњој години.^[2]

Од њених троје деце, Диего је убијен у борбама 1097. године, Кристина се удала за Рамира Санчеза из Монзона и постала мајка краља Гарције Рамирез из Наваре, док је Марија била сукцесивно супруга принца Арагона и Рамона Беренгера III, гроф Барселоне.