2010
година
2010. je bila prosta godina.
| Milenijum: | 3. milenijum |
|---|---|
| Vekovi: | |
| Decenije: | |
| Godine: | |
 2010 na Vikimedijinoj ostavi.
| |
| |
Događaji
uredi
Januar
uredi- 4. januar — Srbija podnela Međunarodnom sudu pravde u Hagu kontratužbu protiv Hrvatske za genocid u periodu 1991—1995.
- 10. januar — Ivo Josipović izabran za trećeg predsednika Hrvatske.
- 12. januar — Zemljotres na Haitiju 2010..
- 17. januar — Hrvatski predsednik, Stjepan Mesić, pred kraj svog mandata, izjavio je da bi u slučaju otcepljenja Republike Srpske, poslao vojsku u distrikt Brčko i presekao koridor, čime bi ovaj entitet momentalno prestao da postoji.
- 19—31. januar — Evropsko prvenstvo u rukometu u Austriji.
- 22. januar — Episkop niški Irinej je izabran za 45. patrijarha Srpske pravoslavne crkve.
- 23. januar — Novoizabrani vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh srpski Irinej, ustoličen u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Februar
uredi- 1. februar — Otpočela primena Prelaznog trgovinskog sporazuma između Evropske unije i Srbije.
- 5. februar — Lider Nove Srbije, Velimir Ilić, fizički napadnut u centru Beograda dok je davao izjavu novinarima.
- 8. februar — U seriji lavina na planini Hindukuš u Avganistanu poginulo je 172 osoba, a zatrpano oko 2000.
- 8. februar — Goran Knežević, bivši gradonačelnik Zrenjanina, postao poverenik Srpske napredne stranke za Srednjobanatski okrug.
- 15. februar — U Bujanovcu, od posledica podmetnute bombe, teško povređen jedan pripadnik MUP-a Srbije.
- 18. februar — Ivo Josipović položio zakletvu i zvanično postao treći predsednik Hrvatske.
- 27. februar — Zemljotres jačine 8,8 Merkalijeve skale pogodio Čile. Poginulo 300 ljudi, materijalna šteta velika.
Mart
uredi- 3. mart — Britanski sudija naložio da ratni član Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejup Ganić, koji je uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po optužnici tužilaštva Republike Srbije za zločin u Dobrovoljačkoj ulici 1992, bude zadržan u pritvoru do 29. marta.
- 10. mart — Srbija zvanično zatražila od Ujedinjenog Kraljevstva izručenje Ejupa Ganića, nekadašnjeg člana Predsedništva Bosne i Hercegovine.
- 16. mart — Pevačica Ksenija Pajčin i njen dečko Filip Kapisoda pronađeni mrtvi u stanu na Voždovcu.
- 23. mart — Radovan Jelašić podneo ostavku na funkciju guvernera Narodne banke Srbije.
- 29. mart — Više od 30 osoba ubijeno u dve odvojene eksplozije na stanicama podzemne železnice u Moskvi.
- 31. mart — Skupština Srbije usvojila Deklaraciju kojom izričito osuđuje zločin u Srebrenici.
April
uredi- 7. april — Više hiljada osoba u Biškeku je započelo proteste koji su doveli do pada režima Kurmanbeka Bakijeva.
- 10. april — Tupoljev Tu-154M koji je nosio predsednika Poljske Leha Kačinjskog se srušio pokušavajući da po gustoj magli sleti na aerodrom kod Smolenska.
- 12. april — Dejan Šoškić, predsednik Saveta Narodne banke Srbije, predložen za guvernera NBS.
- 21. april — U prisustvu najviših državnih zvaničnika Srbije, svečano otvoren obnovljeni Avalski toranj.
Maj
uredi- 11. maj — Dejvid Kameron, vođa Konzervativne partije, postaje premijer Ujedinjenog Kraljevstva.
- 16. maj — Osnovana nova politička stranka - Ujedinjeni regioni Srbije na čelu sa liderom G 17 plus Mlađanom Dinkićem.
- 31. maj — Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo optužnicu protiv bivšeg ministra odbrane SCG Prvoslava Davinića, u vezi afere „Satelit“.
Jun
uredi- 3. jun — Avion J-22 Orao Vojske Srbije pao u Gružansko jezero kod Kragujevca. Pilot lakše povređen.
- 10. jun — Na graničnom prelazu Morović uhapšen Miloš Simović, jedan od osuđenih pripadnika Zemunskog klana za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića.
- 11. jun — 11. jul — Svetsko prvenstvo u fudbalu u Južnoj Africi.
- 14. jun — Ministri spoljnih poslova zemalja EU dali saglasnost da se ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.
- 23. jun — Fudbalska reprezentacija Srbije eliminisana sa Svetskog prvenstva u Južnoj Africi, nakon što je od Australije izgubila 2:1.
- 23. jun — Glumac Boris Isaković povređen u eksploziji bombe u Novom Sadu koja je bila podmetnuta pod njegov automobil.
- 24. jun — Nakon tri dana igre, na turniru u Vimbldonu završen je ubedljivo najduži meč u istoriji profesionalnog tenisa u kojem je Amerikanac Džon Izner pobedio Francuza Nikolu Mahija rezultatom 70:68 u gemovima, u petom setu.
Jul
uredi- 2. jul — Jedna osoba poginula, a 11 povređeno u eksploziji bombe u severnom delu Kosovske Mitrovice.
- 22. jul — Međunarodni sud pravde u Hagu saopštio savetodavno mišljenje prema kojem deklaracija o nezavisnosti Kosova i Metohije iz februara 2008. nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
- 23. jul — Vlada Srbije, na vanrednoj sednici, odlučila da Srbija nastavi u Ujedinjenim nacijama diplomatsku i pravnu borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, nakon odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu.
- 24. jul — Novinar nedeljnika Vreme, Teofil Pančić, fizički napadnut u Zemunu. Novinarske organizacije, kao i najviši državni funkcioneri, najoštrije osudili napad.
- 26. jul — Skupština Srbije usvojila, nakon mišljenja MSP, Odluku o nastavku aktivnosti Republike Srbije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje.
- 28. jul — Dejan Šoškić izabran za novog guvernera Narodne banke Srbije.
Avgust
uredi- 24. avgust — FK Partizan, na jedanaesterce, savladao belgijski Anderleht i plasirao se u Ligu šampiona.
- 28. avgust — 12. septembar — Svetsko prvenstvo u košarci u Turskoj.
- 29. avgust — 11. septembar — Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Hrvatskoj.
- 31. avgust — 10. septembar — Evropsko prvenstvo u vaterpolu za žene u Hrvatskoj.
Septembar
uredi- 8. septembar — Srbija i Evropska unija postigle dogovor o tekstu Rezolucije koju će Srbija podneti UN u vezi odluke Međunarodnog suda pravde po pitanju jednostrane secesije Kosova i Metohije.
- 11. septembar — Košarkaška reprezentacija Srbije izgubila u polufinalu Svetskog prvenstva u Turskoj od selekcije Turske rezultatom 83:82.
- 11. septembar — Sedam osoba povređeno u sukobu između Srba i Albanaca u Kosovskoj Mitrovici.
- 12. septembar — Košarkaška reprezentacija Srbije izgubila u borbi za bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Turskoj od selekcije Litvanije rezultatom 99:88 i tako zauzela četvrto mesto.
- 15. septembar — Radomir Antić smenjen sa dužnosti selektora Fudbalske reprezentacije Srbije, i na njegovo mesto imenovan je Vladimir Petrović Pižon.
- 25. septembar — 10. oktobar — Svetsko prvenstvo u odbojci u Italiji.
Oktobar
uredi- 3. oktobar — Patrijarh SPC Irinej ustoličen u Pećkoj Patrijaršiji.
- Vikipedija:Nepoznat datum — Održani opšti izbori u Bosni i Hercegovini. Milorad Dodik izabran za predsednika Republike Srpske.
- 4. oktobar — 22 osobe povređene u sudaru voza Železnice Srbije i službenog voza bugarskih železnica kod mesta Dragoman u Bugarskoj.
- 10. oktobar — Prilikom nereda koji su izbili u Beogradu povodom održavanja Parade ponosa, povređeno više od 100 osoba dok je više od 150 osoba uhapšeno. U centru Beograda pričinjena veća materijalna šteta.
- 10. oktobar — Muška odbojkaška reprezentacija Srbije osvojila je 3. mesto i bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Italiji, savladavši ekipu domaćina.
- 12. oktobar — Američki državni sekretar Hilari Klinton posetila Beograd, gde je imala susrete sa najvišim srpskim zvaničnicima.
- 12. oktobar — Zbog nereda koje su izazvali srpski navijači, prekinuta kvalifikaciona utakmica između fudbalskih reprezentacija Srbije i Italije u Đenovi.
- 14. oktobar — Skupština Srbije usvojila Deklaraciju o osudi zločina koji su počinjeni nad srpskim narodom na prostoru bivše SFRJ tokom ratova 1990-ih.
- 29. oktobar — UEFA registrovala prekinutu kvalifikacionu utakmicu Italija-Srbija rezultatom 3:0 za Italiju, a oba fudbalska saveza kaznila novčano.
Novembar
uredi- 2. novembar — Pala kosovska vlada Hašima Tačija.
- 3. novembar — Zemljotres jačine 5,4 Rihtera pogodio Kraljevo. Dve osobe poginule, povređeno na desetine, a pričinjena i veća materijalna šteta.
- 4. novembar — Predsednik Srbije, Boris Tadić, posetio Vukovar i Ovčaru, kao prvi predsednik Srbije koji je došao u taj grad i odao počast žrtvama zločina na Ovčari koji se dogodio u jesen 1991.
- 15. novembar — Milorad Dodik stupio na dužnost predsednika Republike Srpske.
- 19. novembar — Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve raščinio vladiku Artemija.
- 23. novembar — Severna Koreja bombarduje ostrvo Ieonpieong, što je izazvalo vojni odgovor od Južne Koreje. Incident je izazvao eskalaciju tenzija na Korejskom poluostrvu i dobio široko rasprostranjenu međunarodnu osudu. Ujedinjene nacije su izjavile da je jedan od najozbiljnijih incidenata od kraja Korejskog rata.
- 24. novembar — Komesar za proširenje Evropske unije, Štefan File, uručio srpskom premijeru Mirku Cvetkoviću upitnik Evropske komisije.
Decembar
uredi- 5. decembar — Teniska reprezentacija Srbije osvojila Dejvis kup, pobedom nad selekcijom Francuske u Beogradu.
- 7. decembar — Uhapšen Džulijan Asanž, vlasnik sajta Vikiliks koji je objavio poverljive depeše američke diplomatije.
- 15. decembar — Ukinuto obavezno služenje vojnog roka u Srbiji.
- 18. decembar — Boris Tadić, na skupštini DS-a, ponovo izabran za predsednika Demokratske stranke.
Smrti
urediFebruar
uredi- 7. februar — Mihailo Marković, akademik i filozof (*1923)
Mart
uredi- 3. mart — Momo Kapor, srpski književnik (*1937)
- 12. mart — Dušanka Kalanj, spiker i voditelj Televizije Beograd (*1934)
- 16. mart — Ksenija Pajčin, pop pevačica (*1977)
April
uredi- 6. april — Aleksandar Mladenović, srpski filolog, akademik (*1930)
- 10. april — Leh Kačinjski, predsednik Poljske (*1949)
- 20. april — Biljana Kovačević-Vučo, srpska pravnica (*1952)
Maj
uredi- 3. maj — Radoslav Zlatan Dorić, pozorišni reditelj (*1940)
- 7. maj — Svetozar Stojanović, filozof (*1931)
- 25. maj — Dobrila Šokica, srpska glumica (*1934)
- 25. maj — Erih Koš, srpski književnik i prevodilac, redovni član SANU (*1913)
- 29. maj — Denis Hoper, američki glumac i režiser. (*1936)
Jun
uredi- 15. jun — Bekim Fehmiju, jugoslovenski glumac albanskog porekla (*1936)
- 18. jun — Žoze Saramago, portugalski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost (*1922)
- 18. jun — Bogdan Bogdanović, arhitekta i bivši gradonačelnik Beograda (*1922)
- 18. jun — Drago Ćupić, lingvist, dugogodišnji direktor Instituta za srpski jezik SANU (*1932)
- 25. jun — Žarko Komanin, srpski književnik (*1935)
- 26. jun — Algirdas Brazauskas, predsednik i premijer Litvanije (*1932)
Jul
uredi- 1. jul — Miodrag Đukić, dramski pisac (*1938)
- 7. jul — Šandor Pal, univerzitetski profesor, predsednik i osnivač Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara (*1956)
- 8. jul — Bogomil Karlavaris, slikar i profesor univerziteta (*1924)
- 14. jul — Ivan Jagodić, srpski glumac (*1936)
- 28. jul — Zdravko Randić, filmski reditelj (*1925)
- 31. jul — Feliks Pašić, novinar, pozorišni kritičar i publicista (*1939)
Avgust
uredi- 21. avgust — Kristof Šlingenzif, nemački režiser (*1960)
- 22. avgust — Stjepan Bobek, fudbaler (*1923)
- 31. avgust — Loran Finjon, francuski biciklista. (*1960)
Septembar
uredi- 10. septembar — Rade Marković, srpski glumac (*1921)
- 22. septembar — Predrag Tasovac, srpski glumac (*1922)
- 24. septembar — Osvalt Kole, nemački novinar i pionir seksualnog obrazovanja (*1928)
- 29. septembar — Vojislav Voki Kostić, srpski kompozitor (*1931)
Oktobar
uredi- 3. oktobar — Dragan Sakan, osnivač advertajzinga u bivšoj Jugoslaviji (*1950)
- 7. oktobar — Milka Planinc, jugoslovenska političarka
- 25. oktobar — Aleksandar Flaker, istoričar književnosti (*1924)
- 29. oktobar — Vojislav Korać, istoričar arhitekture (*1924)
Novembar
uredi- 5. novembar — Slobodan Golubović Leman, istaknuti filmski radnik (*1944)
- 7. novembar — Ilija Obradović, inženjer elektrotehnike (*1911)
- 27. novembar — Irvin Keršner, američki reditelj. (*1923)
- 28. novembar — Lesli Nilsen, kanadsko-američki glumac. (*1926)
Decembar
uredi- 13. decembar — Ričard Holbruk, američki diplomata (*1941)
- 17. decembar — Mira Sanjina, balerina i koreograf Narodnog pozorišta u Beogradu (*1924)
- 24. decembar — Ljubomir Ćipranić, srpski glumac (*1936)
- 29. decembar — Vladan Batić, srpski političar, osnivač i predsednik Demohrišćanske stranke Srbije (*1949)