Децембар

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

Децембар је последњи или дванаести месец у години и има 31 дан. Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара. По Црквеном рачунању циклуса времена је четврти месец.

Децембар је добио име по латинској речи decem (што значи десет) јер је првобитно био десети месец у години у календару Ромула око 750. п. н. е. који је почињао у марту. Зимски дани након децембра нису били укључени ни у један месец. Касније су од безмесечног периода створени месеци јануар и фебруар и додати на почетак календара, али је децембар задржао име.

У Старом Риму, као једна од четири Агоналије, дан у част Сол Индигеса одржаvaн је 11. децембра, као и Септимонцијум. Dies natalis (рођендан) одржаван је у храму Тере 13. децембра, Консуалија је одржана 15. децембра, Сатурналија је одржавана 17–23. децембра, Опиконсивија је одржавана 19. децембра, Дивалија је одржавана 21. децембра, Ларенталија је одржана 1. децембра. 23, а рођендан Сол Инвиктуса је одржаван 25. децембра. Ови датуми не одговарају савременом грегоријанском календару.

Англосаксонци су децембар–јануар називали Ġēolamonaþ (савремени енглески: „Yule месец“). Француски републикански календар садржао је децембар унутар месеци Фример и Ниво.

Порекло речи или етимологија

Децембар је добио име од латинског (December). Месец је назван по „децем” (десети месец) римског календара.

Децембар се код Срба, као и код неких словенских народа се назива још и божићни месец, просинац и коледар као и у старосрпском. На староруском студениј, слично старословенском и српском студен. На словеначком и украјинском груден слично пољском груџиен. Код Хрвата и Срба се назива просинац, слично чешком просинец. На белоруском снежань.

Астрономија

Месец децембар приказан у делу Emblematica Evangelica Ханса Бола и Адријана Колара.

Децембар садржи зимски солстициј на северној хемисфери, дан са најмање дневних сати, и летњи солстициј на јужној хемисфери, дан са највише дневних сати (искључујући поларне регионе у оба случаја). Децембар на северној хемисфери је сезонски еквивалент јуну на јужној хемисфери и обрнуто. На северној хемисфери, почетак астрономске зиме је традиционално 21. децембар или дан солстиција.

Кише метеора које се јављају у децембру су Андромедиди (25. септембар – 6. децембар, врхунац око 9. новембра), Канис-Минориди (4. децембар – 15. децембар, врхунац око 10–11. децембра), Кома Беренисиди (12. децембар – 23. децембар, са врхунцем око 16. децембра), Делта Канцериди (14. децембра до 14. фебруара, главни пљусак од 1. јануара до 24. јануара, врхунац 17. јануара), Геминиди (13–14. децембар), Моноцеротиди (7. децембра до 20. децембра, врхунац 9. децембра. Овај пљусак такође може да почне у новембру), Фенициди (од 29. новембра до 9. децембра, са врхунцем око 5/6. децембра), Квадрантиди (обично јануарски пљусак, али може почети и у децембру), Сигма хидриди (4–15. децембар) и Урсиди (17. до 25/26. децембра, са врхунцем око 22. децембра).

Астрологија

• Знаци зодијака за месец децембар су Стрелац (до 21. децембра) и Јарац (од 22. децембра па надаље).

Верски календари

Хришћански празници

• Велики празници или црвено слово
  • 9. децембар — Свети Алимпије Столпник
• Србљак
  • 19. децембар — Свети Никола
• Житије Светих за децембар

Историјски догађаји

• 1918 — у Београду проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом.
• 1963 — у Теслићу је рођен Борислав Ђурђевић, српски новинар, публициста и спортски радник.

Литература

• Логос, Александар А. (2017). Путовање мисли : увод у потрагу за истином. Београд. 
• Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (1997). Calendrical Calculations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56474-8. Архивирано из оригинала 17. 10. 2002. г. Приступљено 07. 07. 2017.  with Online Calculator
• Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (2008). Calendrical Calculations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521885409. 
• Birashk, Ahmad (1993). A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers. ISBN 978-0-939214-95-2. 
• Richards, EG (1998). Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850413-9. 
• Doggett, LE (1992). „Calendars”. Ур.: Seidelmann, P. Kenneth. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. University Science Books. ISBN 978-0-935702-68-2. Архивирано из оригинала 1. 4. 2004. г. 
• Aveni, Anthony F. (2000). Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures (reprint of 1990 original изд.). London: Tauris Parke. ISBN 978-1-86064-602-7. OCLC 45144264. 
• „calendar”, American Heritage Dictionary (5th изд.), 2017 
• Björnsson, Árni (1995) [1977]. High Days and Holidays in Iceland. Reykjavík: Mál og menning. ISBN 978-9979-3-0802-7. OCLC 186511596. 
• Rose, Lynn E. (1999). Sun, Moon, and Sothis. Kronos Press. ISBN 978-0-917994-15-9. 
• Schuh, Dieter (1973). Untersuchungen zur Geschichte der Tibetischen Kalenderrechnung. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag. OCLC 1150484. 
• Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar. Feldheim Publishers. ISBN 978-0-87306-398-2. 
• Zerubavel, Eviatar (1985). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-98165-9. 
• Fraser, Julius Thomas (1987). Time, the Familiar Stranger (illustrated изд.). Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-576-4. OCLC 15790499. 
• Whitrow, Gerald James (2003). What is Time?. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860781-6. OCLC 265440481. 
• C.K, Raju (2003). The Eleven Pictures of Time. SAGE Publications Pvt. Ltd. ISBN 978-0-7619-9624-8. 
• C.K, Raju (1994). Time: Towards a Consistent Theory. Springer. ISBN 978-0-7923-3103-2. 
• al-Biruni (1879). The Chronology of Ancient Nations, Chapter VII. C. Edward Sachau. London. 
• Belenkiy, Ari (2002). „A Unique Feature of the Jewish Calendar – Dehiyot”. Culture and Cosmos. 6: 3—22. 
• Jonathan Ben-Dov (2008). Head of All Years: Astronomy and Calendars at Qumran in their Ancient Context. Leiden: Brill. 
• Blackburn, Bonnie; Leofranc Holford-Strevens (2000). The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-reckoning. USA: Oxford University Press. 
• Burnaby, Sherrard Beaumont (1901). Elements of the Jewish and Muhammadan Calendars. London: George Bell and Sons. 
• Bushwick, Nathan (1989). Understanding the Jewish Calendar. New York/Jerusalem: Moznaim. ISBN 978-0-940118-17-1. 
• Feldman, William Moses (1978). Rabbinical Mathematics and Astronomy (3rd изд.). New York: Sepher-Hermon Press. 
• Poznanski, Samuel (1910). „Calendar (Jewish), Encyclopædia of Religion and Ethics”. 3. Edinburgh: T. & T. Clark: 117—124. 
• Reingold, Edward M.; Dershowitz, Nachum (2001). Calendrical Calculations: The Millennium Edition (2 изд.). Cambridge University Press. стр. 723–730. ISBN 978-0-521-77752-0. 
• Resnikoff, Louis A. (1943). Jewish Calendar Calculations. Scripta Mathematica. 9. стр. 191—195,274—277. 
• Schwartz, Eduard (1905). Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin. 
• Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers. 
• Stern, Sacha (2001). Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827034-8. 
• Blackburn, Bonnie; et al. (1999), The Oxford Companion to the Year, Oxford: Oxford University Press .
• Brind'Amour, P. (1983), Le Calendrier Romain: Recherches Chronologiques, Ottawa 
• Fowler, W. Warde (1899), The Roman Festivals of the Period of the Republic, New York: Macmillan & Co. 
• Key, Thomas Hewitt (1875), „Calendarium”, A Dictionary of Greek and Roman Antiquities, London: John Murray, стр. 223—233 .
• Lanfranchi, Thibaud (3. 10. 2013), „À Propos de la Carrière de Cn. Flavius”, Mélanges de l'École Française de Rome: Antiquité, 125 (1), doi:10.4000/mefra.1322 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Mathieson, Ralph W. (2003), People, Personal Expression, and Social Relations in Late Antiquity, Vol. II, Ann Arbor: University of Michigan Press .
• Michels, Agnes Kirsopp Lake (1949), „The 'Calendar of Numa' and the Pre-Julian Calendar”, Transactions & Proceedings of the APA, Vol. 80, Philadelphia: American Philological Association, стр. 320—346 .
• Michels, Agnes Kirsopp Lake (1967), The Calendar of the Roman Republic, Princeton, ISBN 9781400849789 .
• Mommsen, Theodor (1864), Dickson, William Purdie, ур., The History of Rome, Vol. I: The Period Anterior to the Abolition of the Monarchy, London: Richard Bentley . [ 1 ]
• Ovid, Fastorum Libri VI 
• Ovid (2004), Kline, Anthony S., ур., On the Roman Calendar, Poetry in Translation .
• Oxford English Dictionary, Oxford: Oxford University Press .
• Pliny, Historia Naturalis 
• Plutarch, Βίοι Παράλληλοι [Bíoi Parállēloi, Parallel Lives] 
• Plutarch (1914), „The Life of Numa”, Ур.: Perrin, Bernadotte, The Parallel Lives, Vol. I, Loeb Classical Library, Cambridge: Harvard University Press .
• Rotondi, Giovanni (1912), Leges Publicae Populi Romani, Milan: Società Editrice Libraria 
• Rüpke, Jörg (2011), Richardson, D.M.B., ур., The Roman Calendar from Numa to Constantine: Time, History, and the Fasti, Wiley, ISBN 978-0-470-65508-5 .
• Scullard, Howard Hayes (1981), Festivals and Ceremonies of the Roman Republic, Ithaca: Cornell University Press .
• Stanyan, Temple (1707), Grecian History, London: J. & R. Tonson .