Усев или пољопривредна култура је назив за биљке (оно што је посејано и изникло[1]) које су узгајане у сврху производње хране за људе или стоку, горива, индустријског материјала или у неку другу сврху. Производ, који се добија жетвом се назива принос. Усев се може односити на делове биљке који се убирају или на жетву у прерађеном стању. Већина усева се узгаја путем пољопривреде или аквакултуре. Појам усева се обично проширује тако да обухвата макроскопске гљиве (нпр. печурке) и алге[2] (алгокултура[3][4][5][6][7]).

Доместиковане биљке

Већина усева се убира као храна за људе или крмно биље за стоку. Неки усеви се сакупљају из дивљине (укључујући интензивно сакупљање, нпр. женшен[8][9]).

Важне непрехрамбене културе укључују хортикултуру, цвећарство и индустријске усеве. Хортикултурни усеви обухватају биљке које се користе за друге усеве (нпр. воћке). Цветне културе укључују расадне биљке, собне биљке, цветнице у врту и цвеће у саксијама, резане култивисане биљке и резано цвеће. Индустријске културе се производе за одећу́ (влакнасти усеви), биогориво (енергетски усеви,[10][11] гориво из алги), или медицину (лековито биље).

Важни прехрамбени усеви

уреди
 
Сушење усева у домаћинству у Панџабу, Индија.

Значај усева знатно варира од региона до региона. На глобалном нивоу, следећи усеви највише доприносе снабдевању намирницама (вредности kcal/особа/ дан за 2013. годину дате су у заградама): пиринач (541 kcal), пшеница (527 kcal), шећерна трска и остали шећерни усеви (200 kcal), кукуруз (147 kcal), сојино уље (82 kcal), остало поврће (74 kcal), кромпир (64 kcal), палмино уље (52 кцал), тапиока (37 kcal), махунарке (37 kcal), сунцокретово уље (35 kcal), уље уљане репице и сенфа (34 kcal), остало воће (31 kcal), сирак (28 kcal), просо (27 kcal), кикирики (25 kcal), пасуљ (23 kcal), слатки кромпир (22 kcal), банане (21 kcal), разни орашасти плодови (16 kcal), соја (14 kcal), памучно уље (13 kcal), уље кикирикија (13 kcal), јам (13 kcal).[12] Многи од глобално наизглед мањих усева регионално су веома важни. На пример, у Африци доминирају коренасти и луковичасти усеви доминирају са 421 kcal/особа/дневно, а сирак и просо доприносе са 135 kcal и 90 kcal, респективно.[12]

У погледу произведене тежине, најважнији су седећи усеви (глобална производња у хиљадама метричких тона):[13]

Усев 2000 2013
Шећерна трска 1,256,380 1.877.110
Кукуруз 592,479 1.016.740
Пиринач 599,355 745.710
Жито 585,691 713.183
Кромпир 327,600 368.096

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ^ „How much oxygen comes from the ocean?”. National Ocean Service. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 23. 11. 2021. 
  3. ^ Huesemann, M.; Williams, P.; Edmundson, Scott J.; Chen, P.; Kruk, R.; Cullinan, V.; Crowe, B.; Lundquist, T. (септембар 2017). „The laboratory environmental algae pond simulator (LEAPS) photobioreactor: Validation using outdoor pond cultures of Chlorella sorokiniana and Nannochloropsis salina”. Algal Research. 26: 39—46. ISSN 2211-9264. OSTI 1581797. doi:10.1016/j.algal.2017.06.017. 
  4. ^ Lane, Katie; Derbyshire, Emma; Li, Weili; Brennan, Charles (јануар 2014). „Bioavailability and Potential Uses of Vegetarian Sources of Omega-3 Fatty Acids: A Review of the Literature”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 54 (5): 572—579. PMID 24261532. S2CID 30307483. doi:10.1080/10408398.2011.596292. 
  5. ^ Winwood, R.J. (2013). „Algal oil as a source of omega-3 fatty acids”. Food Enrichment with Omega-3 Fatty Acids: 389—404. ISBN 9780857094285. doi:10.1533/9780857098863.4.389. 
  6. ^ Lenihan-Geels, Georgia; Bishop, Karen; Ferguson, Lynnette (18. 4. 2013). „Alternative Sources of Omega-3 Fats: Can We Find a Sustainable Substitute for Fish?”. Nutrients. 5 (4): 1301—1315. PMC 3705349 . PMID 23598439. doi:10.3390/nu5041301 . 
  7. ^ Venkatesh, G. (1. 3. 2022). „Circular Bio-economy—Paradigm for the Future: Systematic Review of Scientific Journal Publications from 2015 to 2021”. Circular Economy and Sustainability (на језику: енглески). 2 (1): 231—279. ISSN 2730-5988. doi:10.1007/s43615-021-00084-3 . 
  8. ^ „Ginseng”. Drugs.com. 2019. Приступљено 1. 4. 2019. 
  9. ^ „Asian ginseng”. National Center for Complementary and Integrative Health, US National Institutes of Health, Bethesda, MD. септембар 2016. Приступљено 10. 2. 2017. 
  10. ^ Mola-Yudego, Blas; Aronsson, Pär (септембар 2008). „Yield models for commercial willow biomass plantations in Sweden”. Biomass and Bioenergy. 32 (9): 829—837. doi:10.1016/j.biombioe.2008.01.002. 
  11. ^ Agostini, Francesco; Gregory, Andrew S.; Richter, Goetz M. (15. 1. 2015). „Carbon Sequestration by Perennial Energy Crops: Is the Jury Still Out?”. BioEnergy Research. 8 (3): 1057—1080. PMC 4732603 . PMID 26855689. doi:10.1007/s12155-014-9571-0. 
  12. ^ а б „FAOstats Food Supply - Crops Primary Equivalent”. Food and Agriculture Organization of the United Nations, Statistics Division. 2017. 
  13. ^ FAO 2015. FAO Statistical Pocketbook. 2015. ISBN 978-92-5-108802-9. стр. 28.

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди