1971.

Ово је чланак о години 1971.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1940-е  1950-е  1960-е  – 1970-е –  1980-е  1990-е  2000-е
Године:	1968 1969 1970 – 1971 – 1972 1973 1974

1971.. по календарима

Грегоријански	1971.. (MCMLXXI)
Аб урбе цондита	2724.
Исламски	1390–1391.
Ирански	1349–1350.
Хебрејски	5731–5732.
Бизантски	7479–7480.
Коптски	1687–1688.
Хинду календари
• Викрам Самват	2026–2027.
• Схака Самват	1893–1894.
• Кали Yуга	5072–5073.
Кинески
• Континуално	4607–4608.
• 60 година	Yин Метал Свиња (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11971.
Подробније: Календарска ера

Година 1971 (MCMLXXI) била је редовна година која почиње у петак.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Почела обавезна примена поштанског броја у СФРЈ.
• 1. 1. - Децентрализација у СФРЈ: укинут Савезни инвестициони фонд, републике обавезне да саме финансирају све инвестиционе пројекте на својој територији.
• 1. 1. - СКЈ има 1.049.334 чланова, 62.348 мање него годину дана раније.
• 1. 1. - У САД забрањене ТВ рекламе за цигарете.
• 2. 1. - Катастрофа на стадиону Иброx у Гласгоwу: 66 навијача страдало на степеништу.
• 3. 1. - Хладноћа и снијег у Европи, Сарајево одсјечено сњеговима од преко два метра, у самом граду је 83 цм.
• 5. 1. - Вијетнамски рат: ступио на снагу Цоопер–Цхурцхов амандман, којим се ограничава употреба америчких оружаних снага у Југоисточној Азији ван Јужног Вијетнама, упркос председниковој вољи (нпр. копнене снаге неће смети ући у Лаос следећег месеца).
• 6. 1. - Њемачки новинар Ханс-Петер Руллманн осуђен у Београду на шест година затвора (пуштен у липњу).
• 8. 1. - Уругвајски Тупамароси отели тамошњег британског амбасадора, држе га до септембра.
• 8 - 16. 1. - Први филмски фестивал ФЕСТ у Београду.
• 12. 1. - У САД дебитује ТВ серија Алл ин тхе Фамилy - 205 епизода у 9 сезона. Америчке телевизије ове године спроводе "руралну чистку", програми са сеоским темама су замењени онима са градским.
• 15. 1. - Свечано инаугурирана Асуанска брана, Насерово језеро се пуни до 1976.
• 15. 1. - У Камеруну стрељан вођа гериле Ернест Оуандиé.
• јануар - Милош Црњански добио НИН-ову награду за "Роман о Лондону".
• 21/22. 1. - Вијетнамски комунистички командоси напали камбоџанску базу Поцхентонг и практично уништили њено ваздухопловство - 69 уништених и тешко оштећених летелица (Американци ће дати нове авионе).
• 23. 1. - Под притиском штрајкова и демонстрација, пољски министар унутрашњих послова Казимиерз Śwитаłа поднео оставку - последица прошломесечног крвопролића.
• 23. 1. - Последице операције Зелено море: више десетина Гвинејаца који су помогли португалску акцију прошлог новембра осуђено на смрт.
• 24. 1. - Девалвација динара са 12,5 на 15 за амерички долар - увоз свеједно расте, као и инфлација.

Иди Амин

• 25. 1. - Пуч у Уганди: председник Милтон Оботе збачен током боравка у иностранству, власт преузима Иди Амин (до 1979).
• 26. 1. - Комисија о валутној реформи Савезне скупштине прихватила амандмане који либерализују закон о заједничким предузећима са страним инвеститорима из 1967.
• 28. 1. - У хрватским и српским новинама објављена "Сарајевска декларација о хрватском језику" седморице хрватских књижевника (V. Лукић, M. Пешорда, Н. Мартић, V. Короман, M. Марјановић, V. Павловић, С. Башић).
• 29. 1. - Дисидент Михајло Михајлов оптужен за кршење забране објављивања, због писма објављеног у НY Тимесу прошлог октобра - неуобичајени прогон неполитичке публикације у иностранству.
• 31. 1. - У болници на Сушаку извршена је прва трансплантација бубрега у нас.
• 31. 1. - 9. 2. - Аполло 14, трећа успешна експедиција на Месец.
• јануар - Матица хрватска се и формално повукла из пројекта заједничког Речника српскохрватског језика; "савез комуниста и католика" истиче економска права, те културални и етнички идентитет Хрвата.

Фебруар/Вељача

• 2. 2. - У Ирану потписана Рамсарска конвенција, међународни уговор за очување мочварних подручја (на снази од 1975).
• 4. 2. - Одлучено да се оснује Телевизија Нови Сад.
• 4. 2. - Британски Роллс-Роyце Лимитед национализован након банкротства.
• 6. 2. - Потрес у талијанском граду Тусцаниа, 31 жртва.
• 8. 2. - Почело трговање на берзи НАСДАQ, првој електронској на свету.
• 8. 2. - Сиахкалски инцидент у Ирану: противници режима напали жандармеријску станицу; због овога ће бити погубљено 13 особа, међу којима и двојица који су били у затвору у време догађаја.
• 8. 2. - 25. 3. - Операција Лам Сон 719, неуспешни упад јужновијетнамских снага у Лаос, Американци подржавају логистички, као и ваздушним и артиљеријским бомбардовањем (Операција Деwеy Цанyон II).
• 9. 2. - Сyлмарски земљотрес у околини Лос Ангелеса, 58-65 мртвих.
• 10. 2. - Двојица хрватских емиграната заузела југословенски конзулат у Гетеборгу, Шведска, траже ослобађање затвореника у Југославији - сутрадан се предали шведским властима.
• 11. 2. - Сукоб јорданских и палестинских снага у Аману (последице Црног септембра).
• 11. 2. - Потписана забрана постављања оружја масовног уништења на дно океана.
• 13. 2. - У Западној Немачкој откривена екстремно десна војно-спортска група Хенгст.
• 14. 2. - Пожар у железничком тунелу Врандук код Зенице, погинула 33 путника.
• 14. 2. - Техерански споразум: земљама произвођачима нафте остаје 55% прихода, цена повишена за 35 центи (на 2,15$) - прекретница за снагу ОПЕЦ-а.
• 14. 2. - Никсонове траке: у неким просторијама Беле куће инсталиран систем за аудио снимање активиран гласом - ради до јула 1973, имаће велики значај у афери Wатергате.
• 15. 2. - Децимализација валуте у Уједињеном Краљевству и Ирској.
• фебруар - Конзервативни чланови СК Хрватске траже акцију против Матице хрватске, Савке Дабчевић-Кучар и Пера Пиркера, али иницијатива блокирана.
• 21. 2. - У Бечу потписана Конвенција о психотропним супстанцама (на снази од 1976).
• 21 - 22. 2. - Доњу долину Миссиссиппија погодило 19 торнада, 123 жртве.
• 22. 2. - Хафез ал-Ассад постаје председник Сирије (на власти је од "корективне револуције" прошлог новембра, остаје до смрти 2000).
• 23. 2. - Сузбијена побуна у Реггиу, започета прошлог јула када је одлучено да ће Цатанзаро бити главни град Цалабрије, побуну су користили неофашисти.

Март/Ожујак

• 1. 3. - Експлозија бомбе у тоалету америчког Капитола, Wеатхермени преузимају одговорност.
• 1. 3. - Тенисач Жељко Франуловић је на свом врхунцу, на осмом мјесту.
• 2. 3. - 23. 5. - У париском Гранд Палаис се одржава изложба "Уметност на тлу Југославије од праисторије до данас" (L'Арт ен Yоугославие де ла прéхистоире à нос јоурс); изложба ће затим бити пренета у сарајевску "Скендерију" (август-децембар).
• 3 - 5. 3. - Источноканадска мећава, у Квебеку позната као "Олуја столећа".

Два динара

• 5. 3. - У оптицај улазе кованице од два и пет динара.
• март - Јавна расправа о новим амандманима на Устав СФРЈ на београдском Правном факултету. Филозоф Михаило Ђурић сматра да је положај Срба у Југославији већ неодржив и доводи у питање границе између република у случају стварања националних држава (биће ухапшен и осуђен на робију 1972).
• 7. 3. - Схеикх Мујибур Рахман позива масе Источног Пакистана да буду спремне на борбу за независност - пакистанске војне власти одуговлаче са конституисањем парламента, јер је источна Аwами лига освојила већину мандата.
• 8. 3. - "Меч столећа": Јое Фразиер поразио изазивача Мухаммад Али-ја.
• 8. 3. - Основан хор Цоллегиум мусицум, академски камерни хор студената Факултета музичке уметности у Београду.
• 10. 3. - Сјеверноирски сукоб: убојство тројице шкотских војника близу Белфаста.
• 12. 3. - Војни пуч у Турској, тзв. "пуч меморандумом": премијер Сüлеyман Демирел принуђен на оставку - у земљи је хаотично стање, следи репресија левице.
• 18. 3. - Камена лавина ствара велики талас у перуанском језеру Yанаwаyин од кога страда најмање 200 људи у рударском кампу.
• 20. 3. - Т. Реxов сингл Хот Лове је на врху енглеске листе; њихов наступ на Топ оф тхе Попс овог месеца се сматра окидачем за покрет Глам роцк, који траје до 1975-76.
• 22. 3. - Алејандро Агустíн Лануссе је нови војни председник Аргентине (до 1973) - појачање герилске активности у земљи.
• 23. 3. - Ниxонов састанак са представницима млечне индустрије: млекари ће давати новац за његову кампању 1972, у замену за федералне субвенције цене млека (нелегално).
• 24. 3. - Страсбоуршким споразумом успостављена Међународна класификација патената (на снази од 1975).

Споменик мученичким интелектуалцима на универзитету Дхака

• 26. 3. - Бангладеш (Источни Пакистан) проглашава неовисност, након што су савезне власти покренуле војну операцију Сеарцхлигхт. Почиње Бангладешки ослободилачки рат, праћен геноцидом.
• 26 - 27. 3. - Предраг Цуне Гојковић и Миле Богдановић се натпевавају 15 сати у хотелу "Југославија".
• 28. 3. - Последњи Тхе Ед Сулливан Схоw - 1.068 издања од 1949.
• 29. 3. - Масакр у Мy Лаиу: поручник армије САД Wиллиам Цаллеy осуђен на доживотну казну због 22 убиства - убрзо је помилован, с чиме се слаже већина Американаца а конзервативци га сматрају херојем.
• 29. 3. - Током посете Италији, председник Тито у аудијенцији код папе Павла VI, прва званична посета шефа комунистичке државе Ватикану.
• 31. 3. - Попис становништва 1971. у СФРЈ (референтна тачка) - преко 20,5 милиона становника, највећи раст на Косову, Муслимани први пут као народ. Југославени по први пут исказани као посебна група на попису.
• 31. 3. - У Сеаттлу отворен први Старбуцкс, где се продаје пржена кафа (кафени напици од ца. 1988).

Април/Травањ

• 1. 4. - Почиње упис народног зајма СР Србији за довршетак пруге Београд-Бар на 500 милиона динара ("Зајам се враћа – пруга остаје"), до новембра прикупљено преко 900 милиона, израз "српског поноса" (НYТ).
• 1. 4. - Влада УК укида сва ограничења на поседовање злата.
• 1. 4. - Мадагаскарска партија МОНИМА подстиче низ фармерских и студентских протеста (Ротака), који ће догодине довести до пада председника Тсиранане и Прве републике.
• 3. 4. - Песма Евровизије: побеђује нумера из Монака, Крунослав Слабинац је 14.
• 4. 4. - Хрватски прољећари преузели контролу над загребачким студентским удружењем.
• 5. 4. - Ерупција Етне: затрпана опсерваторија из 19. ст, уништена жичара.
• 5. 4. - У Француској објављен Манифест 343 у прилог репродуктивних права - тај број жена признаје да је имало абортус, што је у то време било нелегално; у јуну следи слична акција у немачком Стерну, "Имале смо абортус!".
• 5. 4. - Побуна комунистичке Јанатха Вимуктхи Перамуна на Цејлону против леве владе Сиримаво Бандаранаике; међу земљама које шаљу помоћ влади је и Југославија.
• 7. 4. - Хрватски терористи (Миро Барешић и Анђелко Брајевић) тешко ранили југословенског амбасадора у Шведској, Владимира Роловића (умро 15. 4.).
• 7. 4. - Лидери СК Хрватске тврде да постоји завера против њих, споља и изнутра.
• 9. 4. - Цхарлес Мансон осуђен на смрт (догодине свим осуђеницима на смрт у Калифорнији казна преиначена у доживотну).
• 10. 4. - Пинг-понг дипломатија: након изненадног позива, стонотениска репрезентација САД стиже у НР Кину.
• 12. 4. - Палестинске организације се повлаче из Амана на север Јордана.
• 15. 4. - 43. додјела Осцара: Паттон је најбољи филм, укупно седам награда од десет номинација.
• 15. 4. - Тито изјављује да су националистичке разлике међу комунистичким лидерима толике, да ће можда морати да обави чистку како би очувао национално јединство.
• април - Гласине у Београду да СССР даје финансијску подршку усташком покрету и охрабрује просовјетска осећања у Србији.
• 16. 4. - У наклади Матице хрватске излази први број "Хрватског тједника" (до просинца).
• 16. 4. - У Загребу потписан споразум о сарадњи југословенских и совјетских писаца, написан македонским језиком (Совјети раније, због Бугарске, нису признавали тај језик).
• 17. 4. - У Бенгазију проглашена Федерација Арапских Република - Либије, Египта и Сирије, потврђена референдумом 1. септембра у све три земље (није заживела).
• 19. 4. - СССР лансирао Саљут-1, прву свемирску станицу - у орбити је до октобра, имао је две посаде.
• 19 - 23. 4. - Тзв. Операција Деwеy Цанyон III: мирни антиратни протести организације Виетнамски ветерани против рата у Wасхингтону, DC, стотине ветерана бацају своје медаље на степенице Капитола.
• 20. 4. - Сwанн в. Цхарлотте-Мецкленбург Боард оф Едуцатион: Врховни суд САД пресудио да се ђаци могу развозити аутуобусом (бусинг) како би се промовисала расна интеграција у школама.
• 21. 4. - Умро диктаторски председник Хаитија Франçоис Дувалиер - Папа Доц, наслеђује га син Јеан-Цлауде Дувалиер - Бабy Доц (до 1986).
• 21. 4. - Након што је прогласио републику, премијер Сијера Леонеа Сиака Стевенс постаје председник (до 1985).
• 24. 4. - Цунами висине 85 метара на јапанским острвима Рјукју.
• 26. 4. - Проглашено ратно стање у 11 од 67 турских провинција услед таласа терора Турске народне ослободилачке армије.
• 28 - 30. 4. - 17, затворена, седница Председништва СКЈ на Брионима о проблему национализма у Хрватској и Србији - оштра дискусија.
• 30. 4. - Забрањено специјално издање новина београдског универзитета са дебатом о уставним амандманима.

Мај/Свибањ

• 1. 5. - Председник Тито пустио у погон термоелектрану Пломин. Титов говор у Лабину - СКЈ изгубила контролу над делом медија.
• 3. 5. - Маyдаy Трибе: антиратни милитанти покушавају омести рад државних служби у Wасхингтону D.C., полицијске и војне јединице ухапсиле скоро 12.000 људи наредних дана.

Ерицх Хонецкер

• 3. 5. - Wалтер Улбрицхт принужен на оставку као генерални секретар ЦК владајуће источнонемачке партије, остаје шеф државе до смрти 1973; нови шеф партије је Ерицх Хонецкер (до 1989).
• 3. 5. - Забрањено растурање ванредног броја "Студента" од 30. 4., који доноси стенограме дискусије и текстове докумената са Скупштине савеза новинара БУ од 20 - 21. 4.
• 5. 5. - Амерички долар плави европска тржишта валутама, нарочито прети немачкој марки, централне банке неких земаља обуставиле трговање - разоткривене су слабости америчке привреде, висок дефицит и инфлација, када би сви захтевали исплату злата за доларе, САД би банкротирале. Западна Немачка одбија ревалвацију марке према долару, који пада 7,5% до августа (→ Ниxонов шок).
  • Након стотину година суфицита, трговачки биланс САД прелази у дефицит (сваке године осим 1975).
• 5 - 8. 5. - Други конгрес самоуправљача Југославије у Сарајеву: учествовао 3.301 делегат, донесено 29 резолуција, неке ће послужити при доношењу устава из 1974, Тито каже да је конгрес најимпозантнији скуп од Петог конгреса КПЈ 1948.
• 8. 5. - Умро Милентије Поповић, председник Савезне скупштине и члан Председништва СКЈ.
• 9. 5. - Арсенал ФЦ освојио дуплу круну.

II Конгрес Самоуправљача, Сарајево

• 10. 5. - Премијера филма W. Р. - Мистерије организма Душана Макавејева.
• 11. 5. - Афера "Подравска Слатина" - "Политика" објављује да су припадници Матице хрватске покушали да растуре окупљање бораца у Подравској Слатини, што "Глас Славоније" пориче. Комисије СК Хрватске закључује 30. 5. да није било провокација.
• 12. 5. - Јак земљотрес у Турској, разорен град Бурдур; десет дана касније још један разара Бингöл, 1000 мртвих.
• 15. 5. - Киднапован израелски амбасадор у Турској, Ефраим Елром, пронађен мртав 10 дана касније.
• 15. 5. - "Корективни покрет" или револуција у Египту: Анвар ал Садат чисти насеристичке леве просовјетске чланове владе, ухапшен потпредседник Али Сабри.
• мај - Годишња скупштина Српске књижевне задруге - Ћосићев говор о угроженом југословенском и српском јединству.
• мај - Суд у Сиску забрањује "Праxис" за мај-август, због чланка Милана Кангрге против национализма (Врховни суд Хрватске ће поништити забрану).
• 18. 5. - Бугарска добила нови устав, тзв. Живковљев (до 1991).
• 23. 5. - Авиогенеx лет 130: авион пао код Омишља на Крку, при слетању на аеродром Ријека - погинуло 78 особа, међу којима и хрватски пјесник Јосип Пупачић са женом и кћи, иначе страдали британски туристи.
• 25. 5. - У Загребу забрањен број "Вечерњих новости" због карикатуре "Кафански стол", уз образложење да се њоме "наноси повреда части и угледа хрватског народа и његових највиших представника" (шаховничасти столњак).
• 26. 5. - Студенти љубљанског филозофског факултета протестују због дугог притвора тројице колега од 24. 4., ухапшених на демонстрацијама против француског премијера.
• 27. 5. - Тотално одумирање флоре и фауне Палићког језера услед вишедеценијског испуштања отпадних вода - санација траје шест година.
• 27. 5. - Судар два воза у немачком месту Дахлерау, 46 мртвих, углавном ђака.
• 27. 5. - Уговор о пријатељству Египта и СССР (поништен 1976).

Јун/Јуни/Липањ

• 2. 6. - 18. седница председништва СКЈ - осуђени случајеви национализма и активности просовјетских елемената..
• 3. 6. - Одржано последње финале Купа велесајамских градова (и још један плеј-оф у септембру за поседовање трофеја) - од следеће сезоне га замењује Куп УЕФА.
• ца. 8. 6. - Југословенски секретаријат иностраних послова протестовао СССР-у због тамошњих активности коминформистичких емиграната
• 9. 6. - Југословенски ино. министар Мирко Тепавац у посети Кини (побољшавање односа).
• 10. 6. - САД окончале трговачки ембарго НР Кини.
• 10. 6. - Покољ на Тијелово у граду Мексику, убијени студенти демонстранти.
• 11 - 19. 6. - ЕП у аматерском боксу, Мадрид: Мате Парлов еуропски првак у полутешкој категорији, Светомир Белић сребрни у полусредњој.
• 13. 6. - Тхе Неw Yорк Тимес почиње објављивати "Пентагонске папире" које му је доставио Даниел Еллсберг - откривене тајне активности САД у Вијетнаму, Камбоџи и Лаосу, Џонсонова администрација је лагала јавност и Конгрес.
• 14. 6. - Норвешка почиње производњу нафте у Северном мору.
• 14. 6. - Јован Печеновић именован за амбасадора у Албанији, чиме су окончане тензије са том земљом.
• јун - Румунски лидер Ницолае Цеауşесцу у посети Кини и Северној Кореји, где наводно добија идеју за сопствени култ личности.
• 16. 6. - Тито у "Галеници": "Југославију данас потреса пропаганда непријатеља, Југославију су поплавили шпијуни", окретање република себи (амандмани крајем месеца) уклониће националне трзавице.
• 17. 6. - Амерички председник Никсон објављује "Рат дрогама".
• 17. 6. - САД и Јапан потписали споразум о повратку префектуре Окинаwа под јапански суверенитет (1972), уз останак америчког војног присуства.
• 20. 6. - Проширена седница Општинског Комитета СК Приштине, говори се о исељавању под притиском, дискриминацији при запошљавању, притисцима на турско становништво да се на попису изјасне као Албанци.
• 30. 6. - Након успешне мисије на Саљуту-1, трочлана посада Сојуза-11 страдала услед недостатка кисеоника.
• 30. 6. - Неw Yорк Тимес Цо. в. Унитед Статес: Уставни суд пресудио да НYТ може објавити Пентагонске папире.
• 30. 6. - Амандмани XX-XLII на Устав СФРЈ:
  • XX и XXI ам. - "Повеља самоуправљања": СФРЈ је "...заједница добровољно уједињених народа и њихових социјалистичких република, као и социјалистичких аутономних покрајина Војводине и Косова које су у саставу Социјалистичке Републике Србије,..." (ам. XX).
  • Установљено је Председништво СФРЈ (по троје из република и двоје из покрајина (ам. XXXVI) + Тито као Председник Републике (ам. XXXVII);
  • Ограничена савезна овлашћења у инвестицијама и законодавству; Веће народа, Председништво СФРЈ и СИВ образовани на бази паритета - Федерација функционише само договором република.

Јул/Јули/Српањ

† Јим Моррисон

• 1. 7. - У Југославији је регистровано 807.874 путничких аутомобила.
• 1. 7. - Устав САД добија 26. амандман: право гласа са 18 година уместо 21.
• 3. 7. - Јим Моррисон пронађен мртав у Паризу.
• 3. 7. - У Југославији се одржава једна трка глисера, део светског шампионата (Оффсхоре поwербоат рацинг).
• 4. 7. - Састанак Тита и хрватског руководства у вили "Вајс" у Загребу ("хоћемо ли опет имати 1941?").
• 4. 7. - Мицхаел С. Харт поставио копију Декларације независности САД на компјутер илинојског универзитета - то се сматра првом Е-књигом и зачетком Пројекта Гутенберг.
• 6. 7. - Ницолае Цеауşесцу износи "Јулске тезе": заоштравање режима, "мини културна револуција".
• 6. 7. - Ниxонов говор у Кансас Цитyју: права трка у наоружању се води у трговини и тржиштима, економска снага је кључ других врста снаге; пет великих центара економске моћи су САД, Западна Европа, Јапан, СССР и НР Кина (Јапан и Европа су потенцијални ривали).

Споменик борцима Космајског одреда

• 9. 7. - Бугарски премијер и шеф партије Тодор Живков постаје председник Државног савета (до 1989).
• 9 - 11. 7. - Државни секретар САД Хенрy Киссингер у тајној посети НР Кини. Председник Ниxон објавио ово 15-ог и најавио сопствену посету.
• 10 - 11. 7. - Покушај пуча у Мароку, током прославе рођендана краља Хасана II.
• 14. 7. - Двојица хрватских националиста-терориста, Миро Барешић и Анђелко Брајовић, осуђени на доживотну робију у Стокхолму, због убиства тамошњег југословенског амбасадора Владимира Роловића (Барешић пуштен пред крај 1987).
• јул - I'д Лике то Теацх тхе Wорлд то Синг (ин Перфецт Хармонy): емитирана је ТВ реклама за Цоца-Цолу, до тада најскупља.
• 16. 7. - Шпански диктатор Францисцо Францо одредио принца Јуана Царлоса за свог наследника.
• 16. 7. - "Чилеанизација бакра": конгрес једногласно одобрио предлог закона председника Аллендеа који омогућава национализацију свих рудника бакра у Чилеу ("Дан националног достојанства").
• 17. 7. - У СР Хрватској објављен нацрт амандмана на републички устав, којим би био гарантован једнак положај за српски језик, писмо и културу.
• 17. 7. - Епилог Црног септембра: јордански краљ објављује да је суверенитет потпуно повраћен, сви федајини су се предали и углавном отишли у Сирију, неки су чак побегли у Израел.
• 17. 7. - Споразум Италије и Аустрије о аутономији Јужног Тирола.
• 18. 7. - Пријатељска утакмица Бразил - Југославија 2:2, Пелéова последња за репрезентацију.
• 18. 7. - Шест од седам Труцијалних држава у Персијском заливу договорило стварање федерације након одласка Британаца у децембру.
• 19. 7. - Прокомунистички пуч у Судану, угушен после три дана.
• 21. 7. - Скуп 3.000 правника из 114 земаља у Београду, под окриљем Центра за светски мир путем права.
• 23. 7. - Шиме Ђодан и Марко Веселица искључени из СК због етноцентризма - прва таква мера од 1967.
• 24. 7. - У Белој кући основана Специјална истражна јединица, тајна група позната као "Водоинсталатери" јер им је циљ био спречавање цурења информација, али убрзо улазе у нелегалне активности (→ Афера Wатергате).
• 26. 7. - 7. 8. - Мисија Аполло 15 проводи три дана на Месецу, прва са лунарним возилом.
• 26. 7. - 2. 8. - 18. Филмски фестивал у Пули, Велика златна арена за филм "Рдече класје".

Прва седница председништва СФРЈ

• 28. 7. - СИВ тражи од Скупштине одобрење мера штедње - трошкови живота су порасли 14%, платни дефицит је 700 милиона долара. У првих седам месеци, увоз близу две милијарде долара (+33% у односу на прошлу годину), дупло виши од извоза; криза ликвидности, задужена предузећа.
• 29. 7. - На заједничкој седници пет већа Савезне скупштине, Јосип Броз Тито поново изабран за председника Републике, с петогодишњим мандатом - за сада одбија именовање за доживотног председника, каже да би се могао повући и пре краја мандата.
  • Изабрано је и прво Предсједништво СФРЈ (по троје из република и двоје из покрајина): Хамдија Поздерац, Рато Дугоњић и Аугустин Папић; Видоје Жарковић, Вељко Мићуновић и Доброслав Ћулафић; Јаков Блажевић, Ђуро Кладарин и Милан Мишковић; Никола Минчев, Крсте Црвенковски (потпредседник) и Киро Глигоров; Сергеј Крајгер, Марко Буле и Митја Рибичич; Драгослав Марковић, Коча Поповић и Драги Стаменковић; Илија Рајачић и Маћаш Келемен; Илијаз Куртеши и Ве­ли Дева.
  • Претходно је Мијалко Тодоровић изабран за председника Савезне скупштине.
• 30. 7. - Џемал Биједић нови предсједник Савезног извршног вијећа (до 1977), након Митје Рибичича. Најављује ограничење увоза, инвестиција и потрошачког кредита
• 30. 7. - Алл Ниппон Аирwаyс Флигхт 58: судар путничког и војног авиона у Јапану, 162 мртвих.
• лето - Ископавања у Сремској Митровици откривају римски хиподром (→ Сирмиум).

Август/Аугуст/Коловоз

500 динара

Аполло 15, лунарно возило

• 1. 8. - Новчаница од 500 динара улази у оптицај.
• август - Расни нереди у Цамдену у америчкој држави Неw Јерсеy, што се сматра почетком пропадања тог дотада просперитетног града.
• 5. 8. - Широкотрупни тромоторац МцДоннелл Доуглас DC-10 има први комерцијални лет (производи се 1969-89).
• 5 - 7. 8. - Основан Јужнопацифички форум (Пацифиц Исландс Форум).
• 9. 8. - Индија потписала уговор о пријатељству и сарадњи са СССР.
• 9. 8. - Сјеверноирски сукоб: британске безбедносне снаге притварају без суђења стотине националиста; следе нереди са 20 мртвих, неколико хиљада људи бежи у Републику Ирску.
• 14 - 20. 8. - Стенфордски затворски експеримент - контроверзни психолошки опит о односима затвореника и чувара.
• 15. 8. - Бахреин независан од УК.
• 15. 8. - Никсонов шок: председник САД Рицхард Ниxон објављује да се долари више неће размењивати за злато по фиксној вредности, чиме је практично окончао међународни бреттонwоодски систем из 1944; плате и цене у САД су замрзнуте на 90 дана како би се сузбила инфлација.
• 18. 8. - Аустралија и Нови Зеланд одлучили повући своје трупе из Вијетнамског рата.
• 20. 8. - Камбоџански грађански рат: почиње операција Цхенла II, офанзива камбоџанске владе - у почетку успешна, али комунисти односе победу у децембру.
• 22. 8. - Генерал Хуго Банзер крвавим пучем преузео власт у Боливији (1971-78 као диктатор, 1997-2001 демократски изабран); збачени Јуан Јосé Торрес ће бити убијен 1976. у Аргентини.
• 23. 8. - Леwис Ф. Поwелл Јр., касније судија Врховног суда САД, послао пријатељу поверљиви меморандум у коме тврди да корпоративна Америка мора бити агресивнија у обликовању јавног мнења; меморандум се сматра планом успона конзервативизма па и неолиберализма (откривен следеће године).
• 23. 8. - У Љубљани отворен конгрес Међународне федерације за обраду информација.
• лето - Маневри Варшавског пакта - "Југ - 71" у Бугарској и "Опал - 71" у Мађарској и Чехословачкој (зебње у Румунији и Југославији).

Септембар/Рујан

• 2. 9. - Званичан крај Уједињене Арапске Републике: десет година након отцепљења Сирије, Египат је поново Арапска Република Египат. Земља добија и нови устав 11-ог.
• 3. 9. - Катар независан од УК.
• 3. 9. - Договорен Споразум четири силе о Берлину (на снази од следећег јула): обнова веза у граду, основа за детант.
• 3/4. 9. - "Водоинсталатери" из Беле куће провалили у ординацију Даниел Еллсберговог психијатра, у нади да ће пронаћи компромитујуће информације.
• 4. 9. - Аласка Аирлинес Флигхт 1866: авион ударио у планину на Аљасци, 111 мртвих.
• 5. 9. - Председник Тито открио у Долини хероја код Тјентишта споменик палим Борцима на Сутјесци. У току је и снимање филма "Сутјеска" са Рицхардом Буртоном.
• 6. 9. - Бјекство 106 уругвајских тупамароса из затвора прокопаним тунелом, војска преузима завођење реда у земљи.
• 6 - 14. 9. - Југословенска војна мисија, на челу са ген-мај. Вељком Кадијевићем посетила САД - прва таква посета у 20 година.
• 8. 9. - У Wасхингтону отворен Јохн Ф. Кеннедy Центер фор тхе Перформинг Артс.
• 9. 9. - Други Леннонов албум, Имагине.
• 9 - 13. 9. - Побуна затвореника против увјета у затвору Аттица код Неw Yорка завршила је погибијом најмање 39 особа од чега десет стражара и цивилних запосленика.

† Лин Биао

• 13. 9. - Авион са кинеским маршалом и Маовим означеним наследником Лин Биаом, и неколико чланова његове породице, пао у Монголији, наводно након неуспелог покушаја пуча (Пројект 571).
• 14. 9. - Почиње прва сезона Купа УЕФА (до 2008-09, затим УЕФА Еуропска лига).
• септембар - Аргентинска војна влада ексхумирала балсамовано тело Еве Перóн из тајног гроба у Милану, Италија, и предала га удовцу Јуану у Шпанији.
• 21. 9. - У Пакистану проглашено ванредно стање.
• 22 - 25. 9. - Леонид Брежњев у посети Југославији, првој од 1966. Реафирмирана Београдска декларација из 1955. и самосталност југословенске политике. Москва је била забринута због растућег кинеског утицаја у Југославији и Румунији.
• 26. 9. - Активисти почињу заузимање Кристијаније - настаје аутономна анархистичка заједница у Копенхагену.
• 28. 9. - Мађарском кардиналу Јóзсефу Миндсзентyју дозвољено да напусти америчку амбасаду у Будимипешти, у коју се склонио још 1956.
• 28. 9. - Радивој Увалић, новопостављени амбасадор у Индији, погинуо у саобраћајној несрећи у Ирану.
• 29. 9. - Објављено да је из загребачке галерије украдено седам слика, укључујући Рембрандта и Ел Греца, процјењених на 325.000 долара.
• 29. 9. - Циклон у индијској држави Орисса, страда 10.000 људи.
• 30. 9. - Иан Паислеy основао Демократску унионистичку партију у Северној Ирској.
• септембар и новембар - "Хрватски тједник" објављује делове "Зелене књиге" о наводном монополизовању кредитирања у Далмацији од стране београдских банака.

Октобар/Листопад

Застава 101

• 1. 10. - На програму "Београд 202" почело емитовање студентског радио програма "Индеx 202".
• 1. 10. - У Орланду, Флорида отворен Диснеy Wорлд; први тематски парк је "Чаробно краљевство" са "Пепељугиним дворцем".
• 2 - 9. 10. - Маневри "Слобода 71" у централној Хрватској и суседним деловима БиХ и Словеније - учествује ЈНА и Територијална одбрана. У исто време се у Мађарској одржавају совјетски маневри.
• 8. 10. - После више од годину дана завршена америчко-јужновијетнамска Операција Јефферсон Гленн, заштита инсталација у Хуеу и Да Нангу.
• 9. 10. - Приказан филм Тхе Френцх Цоннецтион.
• 10. 10. - У Аустрији је на изборима за Национално вијеће СПÖ (Социјалистичка странка Аустрије) први пут добила више од 50 посто гласова.
• 10. 10. - Прва епизода награђиване британске серије Упстаирс, Доwнстаирс (68 епизода у пет сезона).
• 12. 10. - У Представничком дому САД усвојен Амандман о једнаким правима (Еqуал Ригхтс Амендмент - ЕРА), што се односи на жене - догодине и у Сенату.

Трг и кула Шахјад у Техерану

• 12 - 16. 10. - Раскошна прослава 2500 година Персијског царства у Ирану, присуствује и председник Тито. У Техерану је представљена кула Шахyāд, касније Азади.
• 15. 10. - Почетак производње Заставе 101, тј. Стојадина.
• 20. 10. - Угандански авиони уништили танзанијски војни логор, наводно базу Оботеових присталица.
• 22. 10. - Приказан филм Тхе Ласт Пицтуре Схоw.
• 26. 10. - Главна скупштина УН донијела је одлуку о примању Народне Републике Кине уз истодобно искључење Тајвана.
• 27. 10. - Заир је ново име Демократске Републике Конго - део Мобутуове идеологије "Аутентичности" (до 1997).
• 28. 10. - Британски Доњи дом гласао 356–244 за прикључење Европској економској заједници.
• 28. 10. - УК постала шеста нација која је лансирала сателит у орбиту: Просперо, ракетом Блацк Арроw, чији је пројект укинут прошлог јула.
• 28. 10. - У Каиру изгорела Хедивска опера из 1869.
• 29. 10. - Вијетнамизација: у Вијетнаму остало 196.700 америчких војника, најмање од 1966.

Тито у посети САД

• 31. 10. - У Швицарској су на изборима за Национално вијеће први пут смјеле судјеловати и жене.
• 31. 10. - У Београду почео први Неwпорт Јазз Фестивал (отворио га Дуке Еллингтон анд Хис Орцхестра).
• 31. 10. - Бомба Привремене ИРА-е експлодирала на врху Поштанског торња (данас БТ Тоwер), највише грађевине у Лондону.
• октобар-новембар - Тито у посети САД (27. 10. - 2. 11.), Канади и Британији).
• јесен - Објављен Хрватски правопис, "Лондонац".

Новембар/Студени

• студени - "Хрватски тједник" пише о малом уделу Хрвата у институцијама БиХ.
• 3. 11. - I након римскога гласовања врха Католичке цркве, свећенички целибат остао је на снази.
• 3. 11. - Објављен УНИX Программер'с Мануал.
• 3. 11. - Приказан амерички филм "Виолиниста на крову".
• 5. 11. - Амерички пилот капетан Елген Лонг кренуо је са аеродрома у Сан Францисцу на први лет око свијета преко Сјеверног и Јужног пола. Летио је 215 сати и прелетио 62 597 километара. Лет је започео 5. 11., а завршио 3. 12. 1971.
• 6. 11. - Операција Громмет, тест Цанникин: на алеутском острву Амчитка је изведена највећа подземна детонација у САД, снаге пет мегатона; брод Греенпеаце је покушавао доћи до локације теста, што се сматра почетком акција те организације.
• 8. 11. - Албум Лед Зеппелин IV на којем се налазе роцк класици попут пјесама "Роцк & Ролл" и "Стаирwаy то Хеавен".
• 10. 11. - Камбоџански грађански рат: Црвени Кмери напали Пном Пен и аеродром.
• 10. 11. - 3. 12. - Кубански лидер Фидел Цастро у посети Чилеу.
• 12 - 17. 11. - Тито у Бугојну, војни команданти му показују снимке националистичких скупова у Хрватској.
• 13. 11. - Маринер 9 је прва летелица која је успешно ушла у Марсову орбиту. Сликање планете се мора одложити за пар месеци због глобалне пешчане олује.
• 15. 11. - Представљен Интел 4004 - први комерцијално доступан микропроцесор.
• 19. 11. - Заједничка седница Председништва СФРЈ и Савезног извршног већа.
• 20. 11. - ТВ Титоград почиње емитовање самосталног програма.
• 23. 11. - Хрватско прољеће: почео штрајк на Загребачком свеучилишту (првобитно планиран за јануар), тема су савезни прописи у вези валута, банкарства и трговине, као и разни лингвистички, војни и политички захтеви; Савез студената позвао на штрајк на свим високошколским институцијама у Хрватској, што је прихваћено.
• 24. 11. - Човек који се представио као D. Б. Цоопер искочио са 200.000 долара откупнине изнад државе Wасхингтон из путничког авиона који је отео - више никада није виђен.
• 25. 11. - Представници НР Кине заузели место у Савету безбедности Уједињених нација.
• 25. 11. - Данска и Норвешка су као прве чланице НАТО успоставиле дипломатске односе са Сјеверним Вијетнамом.
• 27. 11. - Лендер совјетског Марса 2 је први објекат на тој планети али се разбио на слетању.
• 28. 11. - Јордански премијер Wасфи ал-Тал убијен од стране Црног септембра.
• 30. 11. - Заузеће Абу Мусе и Великог и Малог Тунба: ирански командоси заузели три отока у Хормушком тјеснацу након повлачења Британаца - долази до спора са арапским земљама.
• 30. 11. - 1. 12. - Састанак Тита и ИК СКХ и руководилаца друштвено-политичких организација Хрватске - ограђује се од политике хрватског руководства.

Децембар/Просинац

• 1. 12. - Подморница Редоутабле улази у службу (до 1991) - прва француска подморница са балистичким ракетама (→ Форце де диссуасион).
• 1 - 2. 12. - XXI седница председништва СКЈ у Карађорђеву, председава Тито - осуда шовинизма, увод у крај "Хрватског прољећа" (Маспока), следе чистке, затварања и "Хрватска шутња" (неколико фотографија).
• 2. 12. - Уједињени Арапски Емирати - шест удружених емирата се осамосталило од УК, још један се придружује следећег фебруара.

Модел лендера Марс 3

• 2. 12. - Совјетски Марс 3 шаље радио и ТВ сигнале са Марса (прво меко спуштање на ту планету).
• 3. 12. - Трећи индијско-пакистански рат: краткотрајни сукоб избија због конфликата око Источног Пакистана.
• 4. 12. - Током концерта Франка Заппае изгорео казино у Монтреуxу, што ће инспирисати песму Смоке он тхе Wатер Дееп Пурпле-а.
• 11. 12. - У САД основана Либертаријанска партија.
• 12. 12. - Мико Трипало, Савка Дабчевић-Кучар, Перо Пиркер и Марко Копртла поднели оставке. Студенти одговорају са четири вечери демонстрација, траже хрватску државу или седиште у УН.
• 13. 12. - 23. седница ЦК СК Хрватске: Милка Планинц је нови председник ЦК СКХ (уместо Савке), Јосип Врховец је нови секретар извршног комитета.; прихваћене оставке Савке Дабчевић-Кучар и Пера Пиркера, ЦК упознат са Трипаловим оставкама на партијске и државне функције, оставку поднео Мирко Копртла и најавио Иван Шибл.
• 13. 12. - Око 400 окупљених, углавном студената, окупља се увече на загребачком Тргу републике у подршку хрватским лидерима, у сукобу са милицијом има повређених с обе стране.
• 13. 12. - Бугарски министар иностраних послова Иван Башев страдао на скијању.
• 14. 12. - Председник Тито поднео Савезној скупштини Предлог о покретању поступка за уставне промене.
• 14. 12. - У очекивању пораза, Пакистанци и локална милиција убијају велики број бангладешких интелектуалаца (касније Дан мученичких интелектуалаца у тој земљи).
• 14. 12. - Диамондс Аре Форевер, последњи филм о Бонду са Сеаном Цоннерyјем.
• децембар - Нереди на Приштинском универзитету, сукоб албанских и словенских студената.

30 година ЈНА

• 16. 12. - Ухапшено 234 младих у загребачком студентском дому, након четири дана уличних демонстрација.
• 16. 12. - Капитулирала је пакистанска војска у Бангладешу и тиме је независност те земље фактички осигурана.
• 17. 12. - Објављен Боwиејев албум Хункy Дорy.
• 18. 12. - Тито изјављује да је могло доћи до грађанског рата, да хрватски покрет није заустављен.
• 18. 12. - Довршена Хидроелектрана Краснојарск, тада највећа на свету.
• 18. 12. - Смитхсониански споразум: Група 10 пристала да апресира своје валуте у односу на долар и вежу их уз флуктуацију до 2,25% (али већ од 1973. плутајући курсеви).
• 19. 12. - Претпремијера А Цлоцкwорк Оранге.
• 20. 12. - Колективна оставка Управног одбора и Предсједништва Матице хрватске.
• 20. 12. - Пензионер и његова унука повређени у експлозији пакета који су нашли на улици у Београду.
• 20. 12. - Пошто је Yахyа Кхан дао оставку, нови председник Пакистана је Зулфикар Али Бхутто (1971-73, затим премијер до 1977).
• 21. 12. - Тито у Сарајеву: задатак Армије је не само да брани земљу од спољне агресије, већ и да брани наш социјализам када видимо да је у опасности и да нема другог начина да га одбранимо.
• 21. 12. - Основани Лекари без граница.
• 22. 12. - Девалвација динара са 15 на 17 за амерички долар (са уставним амандманима, почетак испуњавања захтева "прољећара").
• 23. 12. - Приказан филм Диртy Харрy, први од пет са тим ликом.
• пре 25. 12. - Главни уредник "Јежа" Никола Рудић и његов помоћник Брана Црнчевић смењени под оптужбом за српски национализам.
• 27. 12. - Представници република и покрајина се договорили око новог девизног система (решење "девизног питања").
• 31. 12. - ТВ Београд почиње емитовање Другог програма и то у боји (оба програма у боји од 1977).

Кроз годину

• Почела производња у Комбинату алуминијума Титоград.
• Политикин забавник добија хрватско и словеначко издање.
• У СФРЈ има 720.800 путничких аутомобила, по један на 27 становника (у 1954. било их је 11.290 тј. 1/1.500); сваки 17. аутомобил био је умешан у саобраћајну незгоду, смртност у саобраћају је 10 пута већа него у САД.
• Споменик борцима Космајског одреда.
• Према писању Неw Yорк Тимеса, у Западној Немачкој има око 12.000 хрватских азиланата, лидер покрета је радикални десничар Бранко Јелић, главнина финансија његове организације потиче од уцењивања исељеника, нешто средстава је можда добио и од СССР.
• У логору код Трста има око 3.000 избеглица, 1.000 из Мађарске, 600 из СФРЈ, 400 Пољака, 300 Румуна, 200 Бугара итд.
• Адвент Цорпоратион пустила на тржиште Модел 201, касетофон са Долбy Б редукцијом шума и хромоксидним касетама.
• Број монаха на Светој Гори је пао на 1.145, средње старости 55 година, са 9.900 у 1910. (број се увећава на приближно 2.000 у 21. веку).

1971. у темама

• Лидери СФРЈ:
  • Председник Републике: Јосип Броз Тито
  • Председник Савезног извршног већа: Митја Рибичич па Џемал Биједић од 30. 7.
  • Председник Савезне скупштине: Милентије Поповић па Мијалко Тодоровић од маја?
• Нове државе:

Бангладеш

Бахреин

Катар

УАЕ

• Телевизија. ТВ Серије: "На слово, на слово", "Чедомир Илић", "Песници свог заната", "С ванглом у свет", "Цео живот за годину дана", "Дипломци", "Хроника паланачког гробља", "Од сваког кога сам волела", "Све од себе" (квиз), "Униформе" (ТВ Београд), "Куда иду дивље свиње", "Просјаци и синови" (приказана 1984) (ТВ Загреб).
• Неки домаћи филмови: "Бубашинтер", "Млад и здрав као ружа", "Доручак са ђаволом", "Пластични Исус", "W. Р. - Мистерије организма", "Улога моје породице у свјетској револуцији", "Путовање на мјесто несреће", "У гори расте зелен бор" (→ Категорија:Филмови 1971.).

Рођења

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Јyотирадитyа Сциндиа, индијски политичар
• 2. 1. - Марко Стојановић (глумац)
• 7. 1. - Јеремy Реннер, глумац
• 8. 1. - Јеспер Јанссон, шведски ногометаш
• 11. 1. - Марy Ј. Блиге, америчка пјевачица
• 11. 1. - Приyанка Гандхи, индијска политичарка
• 11. 1. - Миле Кекин, фронтмен "Хладног пива"
• 17. 1. - Кид Роцк, музичар
• 18. 1. - Пеп Гуардиола, фудбалер, тренер
• 18. 1. - Цхристиан Фиттипалди, возач Ф1
• 18. 1. - Саша Видић, модни креатор († 2023)
• 24. 1. - Златко Судац, хрватски католички свећеник
• 26. 1. - Дориан Грегорy, амерички глумац

Фебруар/Вељача

• 3. 2. - Сарах Кане, британска списатељица и режисерка († 1999)
• 4. 2. - Фатмир Лимај, припадник ОВК, косовски политичар
• 16. 2. - Игор Лазић Ниггор, хип хоп певач
• 17. 2. - Денисе Рицхардс, глумица, модел
• 20. 2. - Јари Литманен, фински фудбалер
• 26. 2. - Ерyках Баду, кантауторка, активисткиња

Март/Ожујак

• 1. 3. - Аллен Јохнсон, амерички атлетичар
• 10. 3. - Алмир Имширевић, босанскохерцеговачки драмски писац
• 10. 3. - Јон Хамм, глумац
• 12. 3. - Драгутин Топић, скакач у вис
• 22. 3. - Стевен Хеwитт, амерички музичар, бубњар у Плацебо
• 22. 3. - Петер Франкопан, британски повјесничар
• 23. 3. - Карен МцДоугал, модел
• 27. 3. - Натхан Филлион, глумац
• 31. 3. - Еwан МцГрегор, шкотски глумац

Април/Травањ

• 9. 4. - Јацqуес Вилленеуве, возач Ф1
• 11. 4. - Оливер Риедел, њемачки музичар, басиста у Раммстеин
• 12. 4. - Сханнен Дохертy, глумица († 2024)
• 13. 4. - Чедомир Јовановић, српски политичар
• 13. 4. - Саша Иваци, хрватски оперни пјевач
• 16. 4. - Наташа Зверева, бјелоруска тенисерка
• 18. 4. - Давид Теннант, глумац
• 21. 4. - Анвар ал-Авлаки, пропагандиста Ал Каиде у Јемену († 2011)
• 27. 4. - Артūрас Карнишовас, кошаркаш
• 27. 4. - Александар Кнежевић - Кнеле, криминалац († 1992)
• 29. 4. - Синиша Вуцо, хрватски пјевач

Мај/Свибањ

• 1. 5. - Ненад Перуничић, рукометаш, тренер
• 6. 5. - Цхрис Схифлетт, њемачки музичар, гитариста у Фоо Фигхтерс
• 14. 5. - Софиа Цоппола, сценариста, продуцент, режисер
• 17. 5. - Мáxима, краљица-супружница Холандије
• 26. 5. - Кyлие Иреланд, глумац
• 26. 5. - Матт Стоне, ко-креатор Соутх Парк-а

Јун/Јуни/Липањ

• 3. 6. - Габор Сагмајстер, мотоциклиста
• 4. 6. - Јосепх Кабила, председник ДР Конго
• 5. 6. - Марк Wахлберг, глумац, певач
• 10. 6. - Боббy Јиндал, амерички политичар
• 16. 6. - Тупац Схакур, амерички хипхоп-артист и глумац († 1996)
• 26. 6. - Маx Биагги, мотоциклиста
• 27. 6. - Дипендра Бир Бикрам Схах Дев, краљ Непала 1-4 јуна 2001. († 2001)
• 28. 6. - Фабиен Бартхез, голман
• 28. 6. - Елон Муск, предузетник (ПаyПал, Тесла Моторс, СпацеX)
• 28. 6. - Абу Бакр ал-Багдади, самозвани калиф у Ираку и Сирији

Јул/Јули/Српањ

• 3. 7. - Јулиан Ассанге, новинар, активиста
• 6. 7. - Млађан Шилобад, кошаркаш
• 9. 7. - Марц Андреессен, коаутор браузера Мосаиц
• 11. 7. - Леисха Хаилеy, америчка глумица
• 12. 7. - Кристи Yамагуцхи, клизачица
• 13. 7. - Ивана Бобан, глумица
• 15. 7. - Данијела Мартиновић, хрватска пјевачица
• 17. 7. - Цорy Доцтороw, аутор, активиста
• 19. 7. - Виталиј Кличко, боксер, украјински политичар
• 20. 7. - Сандра Ох, глумица
• 21. 7. - Цхарлотте Гаинсбоург, глумица, певачица
• 28. 7. - Абу Бакр ал-Багдади, лидер ИД († 2019)

Август/Аугуст/Коловоз

• 7. 8. - Грегор Фучка, кошаркаш
• 10. 8. - Роy Кеане, ирски ногометаш
• 12. 8. - Пете Сампрас, амерички тенисер
• 20. 8. - Давид Wаллиамс, глумац, комичар
• 22. 8. - Војин Ћетковић, српски глумац
• 28. 8. - Никола Булатовић, кошаркаш
• 30. 8. - Звонко Милојевић, голман
• 31. 8. - Цхрис Туцкер, глумац, комичар

Септембар/Рујан

• 1. 9. - Хакан Şüкüр, турски ногометаш
• 6. 9. - Долорес О'Риордан, кантауторица Тхе Цранберриес († 2018)
• 8. 9. - Давид Арqуетте, глумац
• 11. 9. - Маркос Моулитсас, амерички политички активист и блогер
• 12. 9. - Горан Иванишевић, хрватски тенисач, побједник Wимбледона
• 13. 9. - Стелла МцЦартнеy, модни креатор
• 17. 9. - Сергеј Барбарез, босанскохерцеговачки ногометаш
• 17. 9. - Славко Голужа, рукометаш, тренер
• 17. 9. - Адриана Карембеу, манекенка
• 18. 9. - Ланце Армстронг, бициклиста
• 18. 9. - Ана Нетребко, оперска певачица
• 18. 9. - Лора Орловић, глумица
• 20. 9. - Хенрик Ларссон, шведски ногометаш
• 21. 9. - Зоран Мирковић Бата, фудбалер
• 22. 9. - Мäртха Лоуисе, принцеза Норвешке
• 30. 9. - Јенна Елфман, глумица

Октобар/Листопад

• 10. 10. - Елвир Болић, босанскохерцеговачки ногометаш
• 13. 10. - Сацха Барон Цохен, глумац, комичар
• 15. 10. - Нико Ковач, ногометаш
• 20. 10. - Снооп Догг, амерички рапер
• 20. 10. - Александар Поповић, српски хемичар и политичар
• 20. 10. - Даннии Миногуе, певачица
• 21. 10. - Јаде Јаггер, драгуљарка, Мицкова кћерка
• 22. 10. - Аманда Цоетзер, тенисерка
• 29. 10. - Wинона Рyдер, америчка глумица
• 31. 10. - Сашо Гешовски, војник ЈНА († 1991)

Новембар/Студени

• 7. 11. - Елведин Бегановић, босанскохерцеговачки ногометаш
• 16. 11. - Александар Попов, руски пливач
• 21. 11. - Срна Ланго, глумица
• 24. 11. - Александар Божовић, босанскохерцеговачки голман
• 25. 11. - Цхристина Апплегате, америчка глумица
• 25. 11. - Весна Вукелић Венди, певачица
• 26. 11. - Борис Миливојевић, глумац

Децембар/Просинац

• 6. 12. - Хелена Булаја, мултимедијална умјетница
• 6. 12. - Рицхард Крајицек, холандски тенисер
• 7. 12. - Јасмин Башић, оперни пјевач
• 15. 12. - Мирела Холy, хрватска политичарка
• 17. 12. - Игор Кокошков, кошаркашки тренер
• 18. 12. - Жељка Ковачевић Андријанић, хрватска књижевница
• 18. 12. - Арантxа Сáнцхез Вицарио, тенисерка
• 24. 12. - Рицкy Мартин, пјевач
• 25. 12. - Јустин Трудеау, премијер Канаде
• 25. 12. - Дидо, пјевачица
• 25. 12. - Бобан Рајовић, пјевач
• 26. 12. - Јаред Лето, глумац, певач

Кроз годину

• Ашхен Атаљанц, балерина

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 10. 1. - Цоцо Цханел, француска модна креаторица (* 1883)
• 14. 1. - Александар Соловјев, руски историчар и српски научник (* 1890)
• 25. 1. - Херманн Хотх, немачки генерал (* 1885)
• 25. 1. - Савић Марковић Штедимлија, књижевник (* 1906)
• 27. 1. - Јацобо Áрбенз, бивши председник Гватемале (* 1913)
• 27. 1. - Милован Зоричић, хрватски правник и спортски дјелатник (* 1884)
• 25. 2. - Тхеодор Сведберг, хемичар, нобеловац (* 1884)
• 26. 2. - Фернандел, француски филмски глумац (* 1903)
• 28. 2. - Паул Бадер, немачки генерал (* 1883)
• 8. 3. - Харолд Ллоyд, амерички глумац (* 1893)
• 9. 3. - Папа Кирил VI од Александрије (* 1902)
• 11. 3. - Пхило Фарнсwортх, пионир телевизије (* 1906)
• 16. 3. - Тхомас Е. Деwеy, амерички политичар (* 1902)
• 22. 3. - Хазим Шабановић, хисторичар-османиста (* 1916)
• 31. 3. - Тома Живановић, правник, академик (* 1884)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 3. 4. - Јосепх Валацхи, гангстер (* 1903)
• 6. 4. - Игор Стравински, руски композитор (* 1882)
• 8. 4. - Иван Вурник, словенски архитект (* 1884)
• 19. 4. - Љубо Караман, повјесничар умјетности, конзерватор (* 1886)
• 21. 4. - Франçоис Дувалиер, председник Хаитија (* 1907)
• 8. 5. - Милентије Поповић, пред. савезне скупштине (* 1913)
• 12. 5. - Тор Јохнсон, рвач, глумац (* 1903)
• 16. 5. - Федор Аранацки, хрватски правник (* 1888.)
• 19. 5. - Огден Насх, песник (* 1902)
• 23. 5. - Јосип Пупачић, хрватски књижевник (* 1928.)
• 28. 5. - Аудие Мурпхy, глумац, високоодликовани војник (* 1925)
• 30. 5. - Марцел Дупрé, оргуљаш, композитор (* 1886)
• 1. 6. - Реинхолд Ниебухр, амерички теолог, етичар (* 1892)
• 4. 6. - Гyöргy Лукáцс, мађарски филозоф и књижевни критичар (* 1885)
• 17. 6. - Ариф Хералић, рудар, лик са новчанице (* 1922)
• 25. 6. - Јохн Боyд Орр, биолог, политичар, нобеловац (* 1880)
• 28. 6. - Франз Стангл, њемачки СС-официр (* 1908)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 1. 7. - Wиллиам Лаwренце Брагг, енглески физичар, нобеловац (* 1890)
• 3. 7. - Јим Моррисон, пјевач, легендарни вођа Доорс-а (* 1943)
• 6. 7. - Лоуис Армстронг, амерички јазз-музичар (* 1901)
• 7. 7. - Уб Иwеркс, аниматор (* 1901)
• 9. 7.. - Златко Шулентић, хрватски сликар (* 1893.)
• 15. 7. - Љубиша Јовановић, српски глумац (* 1908)
• 23. 7. - Ван Хефлин, глумац (* 1908)
• 26. 7. - Диане Арбус, фотографкиња (* 1923)
• 1. 8. - Винцент Харрис, британски архитекта (* 1876)
• 14. 8. - Мехмедалија Мак Диздар, велики босански пјесник (* 1917)
• 27. 8. - Маргарет Боурке-Wхите, фотографкиња (* 1904)
• 6. 9. - Младен Каузларић, архитект (* 1896)
• 11. 9. - Никита Хрушчов, бивши шеф партије и владе СССР (* 1894)
• 11. 9. - Белла Дарви, пољско-француска глумица (* 1928)
• 13. 9. - Лин Биао, потпредседник КП Кине, министар одбране (* 1907)
• 20. 9. - Јоргос Сеферис, песник, нобеловац (* 1900)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 11. 10. - Цхестер Цонклин, глумац (* 1886)
• 12. 10. - Гене Винцент, амерички роцк-музичар (* 1935)
• 12. 10. - Деан Ацхесон, бивши државни секретар САД (* 1893)
• 29. 10. - Арне Тиселиус, шведски хемичар, нобеловац (* 1902)
• 6. 11. - Царол Wиллис, модел (* 1949)
• 17. 11. - Гладyс Цоопер, глумица (* 1888)
• 11. 12. - Маурице МцДоналд, пионир брзе хране (* 1902)
• 12. 12. - Давид Сарнофф, РТВ пионир (* 1891)
• 15. 12. - Паул Пиерре Лéвy, француски математичар
• 18. 12. - Диана Лyнн, пијанисткиња, глумица (* 1926)
• 20. 12. - Роy О. Диснеy, директор компаније (* 1893)
• 22. 12. - Сулејман Филиповић, друштвено-политички радник (* 1896)
• 28. 12. - Маx Стеинер, филмски композитор (* 1888)
• 30. 12. - Борут Кардељ, песник, архитект, Едвардов син (* 1941)

Нобелове награде

• Физика: Деннис Гáбор (изум и развој холографског метода)
• Кемија: Герхард Херзберг (допринос познавању електронске структуре и геометрије молекула, нарочито слободних радикала)
• Физиологија и медицина: Еарл W. Сутхерланд, Јр. (открића у вези механизма акције хормона, → систем секундарних гласника)
• Књижевност: Пабло Неруда (за поезију која с акцијом елементарне силе оживљава судбину и снове једног континента)
• Мир: Wиллy Брандт (за побољшање односа са Источном Немачком, Пољском и СССР)
• Економија: Симон Кузнетс (емпиријски засновано тумачење економског раста које је довело до новог и продубљеног увида у економску и социјалну структуру и процесе развоја)

Референце

Литература

• Милан Бајец, Иван Долничар (1981). Југославија 1941-1981, Београд: Експорт прес.

Вањске везе

• Проблемс оф Цонтемпорарy Yугославиа Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Слободан Станковић, Опен Социетy Арцхивес - Радио Фрее Еуропе.
• Yугославиа'с Популатион Афтер Рецент Ценсус Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, ОСА-РФЕ
• Он тхе Еве оф Yугослав Селф-Манагерс' Цонгресс Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Станковић, ОСА-РФЕ
• Вукмановиц Десцрибес Хис Ласт Меетинг wитх Кхрусхцхев; Хоw Ранковиц "Буггед" Тито'с Бедроом Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Вукмановиц Цонтинуес Хис Сторy оф тхе Цонфлицт бетwеен Yугослав анд Булгариан Цоммунистс Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугославиа'с "Неw Лефт" Реаппеарс Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, ОСА-РФЕ
• Yугослав-Совиет Релатионс Бесет wитх "Сериоус Дифференцес," Загреб Даилy Цлаимс Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Загреб Даилy Протестс Агаинст Анти-Yугослав Лине ин тхе Совиет Партy Хисторy Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ

1971. на Wикимедијиној остави