1866

Ово је чланак о години 1866.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1830-е  1840-е  1850-е  – 1860-е –  1870-е  1880-е  1890-е
Године:	1863 1864 1865 – 1866 – 1867 1868 1869

1866. по календарима

Грегоријански	1866. (MDCCCLXVI)
Аб урбе цондита	2619.
Исламски	1282–1283.
Ирански	1244–1245.
Хебрејски	5626–5627.
Бизантски	7374–7375.
Коптски	1582–1583.
Хинду календари
• Викрам Самват	1921–1922.
• Схака Самват	1788–1789.
• Кали Yуга	4967–4968.
Кинески
• Континуално	4502–4503.
• 60 година	Yанг Ватра Тигар (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11866.
Подробније: Календарска ера

Година 1866 (MDCCCLXVI) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у суботу по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

Купола Капитола САД

• 6. 1. - Окршај маронитског вође Yоуссеф Беy Карама са османским трупама у Либану.
• 11. 1. - Британски пароброд СС Лондон потонуо у Бискајском заливу, 220 мртвих.
• јануар - Завршена нова купола Капитола Сједињених Држава.
• 26. 1. - Пруски канцелар Отто вон Бисмарцк се жали Бечу да аустријски управитељ Холштајна вон Габленз не спречава агитацију претендента Фриедрицха VIII..
• почетком године - Светозар Милетић и србијански либерал Владимир Јовановић покрећу у Будимпешти часопис "Застава" (у Србији је забрањена, јер критикује режим кнеза Михајла).

Фебруар/Вељача

• 7. 2. - Беч одбија Бисмарцкову жалбу на управу у Холштајну - повод за рат.
• 7. 2. - Шпанско-јужноамерички рат: поморски окршај код Абтаоа између шпанског ескадрона и чилеанско-перуанске флоте без јасног победника.
• 10. 2. - Адреса Хрватског сабора владару, већина је за "зајединство" са краљевином Угарском, али једнако и равноправно. Током расправе о адреси се покреће питање признања Срба у Троједници: унионисти су склони признању, за разлику од Народне странке.
• 11. 2. - Салим бин Тхуwаини Ал Саид постаје султан Маската и Омана (до 1868).
• 13. 2. - Прва мирнодопска дневна пљачка банке у САД, у месту Либертy, Миссоури - сматра се да је дело банде Јессеја Јамеса.
• 22. 2. - "Монструозна коалиција" конзервативаца и радикалних либерала изнудила абдикацију румунског кнеза Алеxандруа Иоана Цузе.

Март/Ожујак

• 4. 3. - Основана Југославенска академија знаности и умјетности у Загребу (од 1991. ХАЗУ) - цар Фрањо Јосип I. потврдио правила Академије која је предложио Хрватски сабор. Бискуп Строссмаyер је у српњу изабран за покровитеља, а др Фрањо Рачки за предсједника.
• 12. 3. - Сабор бира првих 16 академика ЈАЗУ, цар у свибњу потврђује 14.
• 13. 3. (1. 3. по ј.к.) - У црквама у Србији први пут није поменуто име кнегиње Јулије (мада она и Михаило нису законски разведени).
• 13. 3. - Конгрес САД доноси Закон о грађанским правима, прву федералну меру заштите црнаца - председник Јохнсон ставља вето 27. марта, али га Конгрес надгласава 9. априла.
• 21. 3. - Праизведба Суппéове оперете Леицхте Каваллерие у Бечу.

Април/Травањ

• 4. 4. - Први атентат на руског цара Александра II: Дмитриј Каракозов пуцао и промашио.
• 5. 4. (24. 3. по ј.к.) - Србија: нови Закон о општинама - појачан државни надзор, општински кмет зависи од државне власти, минимална самосталност - велико незадовољство у земљи.
• 7. 4. - Покренуте прве новине у Сарајеву и Босни, "Босански вјестник" (до 1867); ове године објављују Вилајетски закон.
• 8. 4. - Савез Пруске и Италије против Аустрије.
• 10. 4. - Основано Америчко друштво за спречавање суровости према животињама (АСПЦА).
• 15. 4. - Први закон о рударству у Србији.
• 15. 4. - Рицхард Лепсиус пронашао прву копију Канопског декрета.
• 16. 4. - 16. 6. - У Пешти борави хрватска регниколарна депутација (краљевинско посланство) гдје преговара о државно-правним одношајима Хрватске-Славоније и Угарске - разилажења у вези доношења закона, крунидбене завјернице, територије (Ријека и Међумурје) и односа према круни, признаје се могућност аутономије Хрватске.
• 20. 4. - Карл вон Хохензоллерн-Сигмаринген изабран за кнеза Румуније под именом Карол I; у Букурешт стиже 22. маја (влада до 1914, од 1881. као краљ).

29. травња 1861. године Хрватски сабор је прихватио законску основу за оснивање Југославенске академије знаности и умјетности.

Мај/Свибањ

У Србији уведене поштанске марке

• 2. 5. - Битка код Цаллаоа: шпанска флота бомбардовала утврђења у перуанској луци Цаллао.
• 7. 5. - Студент Фердинанд Цохен-Блинд покушао атентат на немачког канцелара Бисмарцка.
• 10. 5. - Колапс лондонске банке Оверенд, Гурнеy анд Цомпанy изазива финансијску панику која ће допринети политичким реформама.
• 13. 5. (1. 5. по ј.к.) - У Србији пуштене у промет прве поштанске марке.
• 16. 5. - Конгрес САД одобрава ковање новчића од пет центи - ницкел.
• 18. 5. - Почиње излазити "Босна" (1866-77), званични лист Босанског вилајета, ћирилицом и аребицом.
• 19. 5. - Срушена Стамбол капија у Београду, ради градње Народног позоришта (завршено 1869).
• 24. 5. - Парагвајски рат: савезници одбили парагвајску офанзиву у Бици код Туyутíја.

Јун/Јуни/Липањ

Рат Пруске и Италије против Аустрије

• 2. 6. - Нијагарски упад, тј. битке код Ридгеwаyа анд Форт Ериеа, први је озбиљан Фенијански упад ирских републиканаца из САД у британску Канаду.
• 7. 6. - Пруски генерал Едwин вон Мантеуффел улази у Холштајн, три дана касније преузима управу (изјашњавање сталежа у покрајини проглашено кршењем прошлогодишњег уговора).
• 8. 6. - Парламент Канаде први пут заседа у Оттаwи, новом граду британске Провинције Канаде.
• 9. 6. - Метеор тежине преко пола тона пре распада, пао код села Књагиња на североистоку Аустрије (данас запад Украјине).
• 12. 6. - Тајни уговор Француске и Аустрије: Француска ће остати неутрална у замену за Венецију.
• 14. 6. - Аустро-пруски рат почиње: Аустрија и већина држава Њемачке конфедерације сматрају заузеће Холштајна кршењем Бечког уговора из 1815., због чега је одлучено да се дигне војска против Пруске - пруски посланик Савигнy изјављује да његов краљ сматра њемачки савез "укинутим".
• 17. 6. - Проглас цара и краља Фрање Јосипа позива у рат против Пруске.
• 20. 6. - Трећи рат за независност Италије: Краљевина Италија објављује рат Аустријском царству.
• 22. 6. - Шведски Риксдаг сталежа се распустио како би био основан дводомни Риксдаг (од 1971. једнодомни).
• 24. 6. - Друга битка код Цустоззе: Аустријанци наносе тежак пораз италијанској војсци.
• 27. 6. - Битка код Лангенсалзе: Хановерци прво поражавају Прусе у Тирингији, али два дана касније су опкољени и морају се предати - практични крај Краљевине Хановер.
• 29. 6. - Муртенски слон: циркуски слон убио чувара и побегао у малом швајцарском месту Муртен, на крају убијен топом.

Јул/Јули/Српањ

Битка код Кöннигратза: споменик аустријској "Батерији мртвих"

• 1. 7. - Румунске Уједињене Кнежевине добиле први Устав, име земље промењено у Румунија, либерална уставна монархија али са суженим правом гласа, нехришћанима ускраћено држављанство (земља је до 1878. под османским сизеренством).
• 3. 7. - Битка код Кöннигратза (Садова у Чешкој): пруска војска наноси катастрофалан пораз аустријској.
• 8. 7. - Пруси ушли у Праг.
• 11. 7. - Италијани обнављају офанзиву према Аустрији, пређен По и заузет Ровиго.
• јул - Почиње Рат Црвеног Облака у данашњем Вајомингу.

Вишка битка

• 20. 7. - Вишка битка у којој бројчано и технички инфериорнија аустријска флота под адмиралом Тегетхоффом туче италијанску флоту.
• 20. 7. - Пруси стигли до Моравског поља код Беча, Мађари не желе помоћи.
• 21. 7. - Битка код Беззецце током Гарибалдијеве инвазије на Трентино је италијанска победа након које прилазе Тренту.
• 22. 7. - Италијани заузели Удине.
• 22. 7. - Николсбуршко примирје у Аустро-пруском рату.
• 24. 7. - Реконструкција: Теннессее је прва бивша јужњачка држава која је примљена назад у САД.
• 27. 7. - СС Греат Еастерн завршио постављање трансатлантског телеграфског кабела, прве сталне комуникацијске везе између Европе и Сјеверне Америке.
• 28. 8. - Метричким законом дозвољена употреба метричких мера у САД.

Август/Аугуст/Коловоз

Груписање немачких земаља 1866-71

• 1. 8. - Ступа на снагу споразум о Латинској монетарној унији, учествују Француска, Белгија, Швајцарска, Италија (фактички траје до 1914).
• 5. 8. - Француски цар Наполеон III захтева компензацију на Рајни, што Бизмарк одмах одбија и користи да би склопио одбрамбене савезе са јужним немачким државама.
• август - Епидемија колере у Београду, 787 оболелих, 260 умрлих.
• 13. 8. (1. 8. по ј.к.)? - Прорадила православна Бањалучка богословија, Пелагићева.
• 18. 8. - Августовски савез - војни савез северних немачких држава, на челу са Пруском, основа Севернонемачке конфедерације наредне године.
• 21. 8. (календар?) - Званичан почетак Критског устанка (1866-69) против Османлија.
• 22. 8. - Једрењак са допунском парном снагом СС Ерл Кинг стигао у Лондон са чајем после 78 дана путовања из Кине.
• 23. 8. - Прашки мир између Пруске и Аустрије:
  • распуштена Немачка конфедерација, Аустрија искључена из немачких послова
  • Пруска анектира Хановер, Хесен, Насау и Франкфурт као и Сцхлесwиг, Холстеин и Лауенбург
  • Кнежевина Лихтенштајн постаје самостална распуштањем Немачког савеза;
  • аустријска венецијанска круновина припада Италији (формално прво предата Наполеону III, обављен је и формалан плебисцит 21-22. октобра); Италији је враћена и Гвоздена круна Лангобарда.
• 24. 8. - Занзибарска принцеза Саyyида Салме побегла од куће након што је затруднела са немачким трговцем - удала се за њега и живела као Емилy Руете.
• 24. 8. - У Бечу почиње епидемија колере, последица рата са Пруском.
• 27. 8. - У Новом Саду основана Уједињена омладина српска, Владимир Јовановић и србијански либерали имају велики утицај на оснивачкој скупштини. Омладина делује до 1872. у свим српским крајевима (националистичко и либерално удружење, чланство доступно и старијима).
• 29. 8. - Токугаwа Yосхинобу постаје последњи шогун Јапана (до 1867).

Септембар/Рујан

• 5. 9. - На отворењу (благослову) нове берлинске синагоге судјеловао је пруски премијер Отто вон Бисмарцк. Грађевина је подигнута према узору на маурску архитектуру и могла је примити 3000 вјерника, а представљала је израз жидовске самосвијести у тзв. доба утемељења Њемачке.
• 6. 9. - Велика чајна трка 1866.: три клипера стижу из Кине исте вечери после 99 дана путовања: Таепинг само 28 минута испред Ариел-а, убрзо затим и Серица (упореди са 78 дана путовања СС Ерл Кинг-а).
• 12. 9. - Мировним уговором у Бечу Аустрија предаје област Венеције Италији.
• септембар - Велики војни маневри у пожаревачком округу, Алимпије Васиљевић се договарао са неким официрима да принуде кнеза Михаила да распусти владу.
• 22. 9. - Парагвајски рат, Битка код Цурупаyтyја: Парагвајци одбили коалиционе снаге од града Цурупаyтy, наневши им велике губитке.
• рујан-листопад - У Хрватској се обележава 300-годишњица погибије Николе Зринског.

Октобар/Листопад

• 3. 10. - Мировни уговор између Аустрије и Италије.
• 3. 10. - Пароброд Евенинг Стар потонуо поред Северне Америке, 262 мртвих.
• 5. 10. (23. 9. по ј.к.) - Кнежеви Србије и Црне Горе, Михаило Обреновић и Никола I Петровић закључили уговор о савезу - Никола је спреман одрећи се престола у случају уједињења.
• 30. 10. - Фриедрицх Фердинанд вон Беуст, ранији саксонски министар, постаје министар иностраних послова Аустрије.
• октобар-новембар - Француска експедиција против Кореје након погубљења језуита - Французи се повукли, Кореја остаје у самоизолацији.

Новембар/Студени

• 7. 11. - Отворена прва железничка пруга у (османлијској) Бугарској, Русе – Варна (223 км).
• 9. 11. - Критски устанак, "Холокауст у Аркадију": током турског напада на манастир Аркади, Грци дигли у ваздух складиште барута у коме се крило и стотине жена и деце, велики губици с обе стране, светско јавно мнење на грчкој страни.
• новембар - На предлог Јована Ристића, српског дипломатског агента на Порти, српска влада затражила од Турске да повуче посаде из тврђава у Србији; у ово време председник савета Јован Мариновић обишао Петроград, Берлин, Беч, добија подршку по питању тврђава.
• 17. 11. - Отпис Фрање Јосипа Угарском сабору: обећаје да ће дати Угарској одговорно министарство и успоставити стари устав, ако се промијене закони из 1848.

Децембар/Просинац

Трг бана Јелачића 1880.

• 1. 12. - Отворен висећи мост који повезује Цинциннати, Охио и Цовингтон, Кентуцкy, са распоном од 322м најдужи на свету.
• 3. 12. - У Бејруту почела предавања на Сиријском протестантском колеџу (од 1920. Амерички универзитет у Бејруту).
• 12. 12. - Експлозија у руднику угља у Оакс Цоллиерy у Јоркширу, преко 380 мртвих.
• 16. 12. - На Тргу бана Јелачића у Загребу откривен споменик бану.
• 18. 12. - Хрватски сабор гласа да троједна краљевина не ступа у угарски сабор (више нема страха од "њемачког мора" и везе са Аустријом, а Угарска не жели равноправност).
• 21. 12. - Феттерманов масакр: Индијанци у Вајомингу уништили читаву јединицу капетана Феттермана од 81 човека.
• 28. 12. - Царска наредба у Хабсбуршкој монархији о опћој војној дужности, којој ће се жупаније противити, јер о томе одлучује сабор.

Кроз годину

• Србија:
  • Демографија Србије: пописано 1.216.348 становника (87% Срба, 10,5% Влаха). Има 38 градова у којима живи 9,5% становништва.
  • У руднику Мајданпек почиње производња бакра, након што је раскинут уговор са француским друштвом и стављен под војну управу.
  • Суша и неродица у пет округа Србије.
• Србија војно помаже Црној Гори (5.000 пушака, батерија брдских топова, муниција, официри-инструктори).
• Отворен руски конзулат у Призрену.
• Подигнута православна Саборна црква у Загребу.
• Ђаци православне богословије у Задру су основали удружење, имају рукописни часопис "Првенац".
• Издат роман "Злочин и казна" Достојевског.
• У Јужној Африци пронађен сјајни каменчић, данашњи дијамант Еурека.
• Основане две швајцарске фирме које ће постати језгро Нестлé-а.
• Наука и техника:
  • Алфред Нобел проналази динамит (патентирано 1867).
  • Цхарлес Wхеатстоне, Wернер вон Сиеменс и Самуел Алфред Варлеy независно открили принцип динама, тј. генерисања електричне струје без сталног магнета - омогућена је снага у индустријским размерама.
  • Роберт Wхитехеад развио самоходни торпедо у Ријеци.
  • Измишљен Лекланшеов елемент, врста електричне батерије.

Рођења

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

• 12. 1. - Тошо Лесић, хрватски глумац († 1949)
• 29. 1. - Ромаин Ролланд, француски књижевник, нобеловац († 1944)

• 18. 2. - Јанко Вукотић, црногорски дивизијар, председник владе († 1927)
• 25. 2. - Бенедетто Цроце, талијански филозоф, политичар, повјесничар умјетности и литерарни критичар († 1952)
• 26. 2. - Херберт Хенрy Доw, хемијски индустријалац († 1930)

• 26. 3. - Фред Карно, позоришни импресарио († 1941)

• 13. 4. - Бутцх Цассидy, одметник († 1908)
• 22. 4. - Ханс вон Сеецкт, немачки официр и планер († 1936)

• 12. 5. - Леополд Мандић, свећеник, капуцин, светац († 1942.)
• 17. 5. - Ерик Сатие, француски композитор († 1925)
• 28. 5. - Франз вон Баyрос, графичар, сликар († 1924)

• 24. 6. - Петар Зимоњић, митрополит дабробосански, светац († 1941?)
• 26. 6. - Георге Херберт, 5тх Еарл оф Царнарвон, финансијер ископавања у Египту († 1923)

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

• 13. 7. - Ла Гоулуе, париска плесачица († 1929)
• 28. 7. - Беатриx Поттер, књижевница за децу († 1943)

• 12. 8. - Јацинто Бенавенте, шпански писац, нобеловац († 1954)
• 13. 8. - Гиованни Агнелли, оснивач Фиат-а († 1945)
• 31. 8. - Елизабетх вон Арним, списатељица († 1941)

• 21. 9. - Х. Г. Wеллс, књижевник († 1946)
• 29. 9. - Михајло Хрушевски, украјински академик, политичар († 1934)

• 6. 10. - Региналд Фессенден, канадски изумитељ и радио-пионир († 1932.)
• 12. 10. - Рамсаy МацДоналд, први лабуристички премијер УК († 1937)
• 18. 10. - Драгутин Инкиостри Медењак, декоратер, сликар († 1942)

• 5. 11. - Георге Милне, британски фелдмаршал († 1948)
• 12. 11. - Сун Yат-сен, лекар, оснивач Републике Кине († 1925)
• 25. 11. - Фрањо Бучар, књижевник, књижевни повјесничар и шпортски дјелатник († 1946)

• 16. 12. - Василиј Кандински, сликар († 1944)

Смрти

• 15. 1. - Вицко Андрић, архитект и конзерватор (* 1793)
• 11. 2. - Тхуwаини бин Саид ал-Саид, султан Маската и Омана (* 1821)
• 29. 5. - Wинфиелд Сцотт, амерички генерал (* 1786)
• 7. 6. - Сеаттле (поглавица) (* ца. 1786)
• 20. 7. - Бернхард Риеманн, математичар (* 1826)
• 29. 8. - Токугаwа Иемоцхи, шогун Јапана (* 1846)
• 14. 11. - Мигуел I, бивши краљ Португала (* 1802)
• 1. 12. - Георге Еверест, геодета у Индији (* 1790)
• Антоније Р. Мајсторовић, бивши државни секретар
• Прокопије Чокорило, православни свештеник, хроничар (* 1802)

Референце

Литература

• Рудолф Хорват (хр Wикисоурце): Најновије доба хрватске повјести/Поновни савез с Угарском
• Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
  • Пета књига први том (V-1)
  • Пета књига други том (V-2)
• Шишић, Фердо. Повијест Хрвата Преглед повијести хрватскога народа 1526.-1918. други дио. Марјан тисак 2004.

1866 на Wикимедијиној остави